- 11 Okt 2005, 18:41
#368042
obicno se, sa gnevom i gorcinom, ustremljujemo na probleme koje nam stvaraju drugi i na nedace koje nam namece splet spoljasnjih okolnosti. lako zanemarujemo vlastiti udeo u mukama koje nas tiste. i time sebi ?inimo medvedju uslugu.
rado gundjamo protiv zle sudbine, rdjavih vremena, pokvarenih, glupih i nesposobnih ljudi... jos radije nesagledavamo vlastite nedostatke.
stav da su nam drugi krivi za sve, najstetniji je upravo po nas same. takav stav nas sprecava da uvidimo svoje greske i da ih ispravimo. umesto da se promenimo onoliko koliko je neophodno, nastavljamo da se ukopavamo sve dublje.
dobar deo sopstvenih nevolja sami sebi stvaramo. a kako smo ih sami stvorili mozemo ih sami i ispraviti. pokusajmo i uskoro cemo uvideti da je to daleko plodotvornije nego da se nerviramo i durimo zbog sila nad kojima nemamo nikakvu kontrolu.
prihvatimo vlastitu odgovornost, bice nam bolje. to ?e nas ojacati, ne oslabiti! bekstvo od odgovornosti je uvek znak slabosti.
suocimo se sa vlastitim greskama i promasajima... nije to tako strasno kao što se mnogima cini. prihvatimo, dakle, da smo ljudi, ne bogovi, a ljudsko bice je po prirodi ograniceno, nesavrseno, pogresivo. nema razloga da zbog toga sebe preziremo... niti da se toga bojimo.
bez neprijateljstva prema sebi, ali i bez tetosenja, potrazimo uzroke svojih nesnalazenja i svojih pogresaka.
uvidecemo da nas na krivi put najcesce zavode nasi strahovi, nasa uobrazenja, nasa tastina. najvise, najdalekoseznije i najpogubnije gresimo kada se iz petnih žila upinjemo da vlastitu tastinu sa?uvamo od neizbeznih, a bolnih povreda. poduhvat je neizvodiv jer tastina mora biti povredjena. najvece budalastine cinimo kada se trudimo da po svaku cenu odrzimo laznu sliku koju smo o sebi stvorili. poduhvat je uzaludan jer se ta slika neminovno raspada u sudaru sa stvarnoscu. zidamo li kule u vazduhu, ogresicemo se o sebe teze nego što se iko drugi moze ogresiti.
sujeta nas navodi na daleko opasnije zablude nego razum. sujeta je mrena koja ponmucuje vid. manje tastine zna?i bistriji pogled, jasnije sagledavanje, utemeljenije odluke.
sto cvrsce stojimo na zemlji, to se lakse nosimo sa zivotom.
izreka kaze da je svako kovac svoje srece. uzmimo je ozbiljno. tacno je da nasi zivoti umnogome zavise od sila koje su izvan nas ali nas odnos prema vlastitim zivotima zavisi iskljucivo od nas samih.
daleko lakse cemo resavati probleme koje nam drugi stvaraju kada pocnemo da uviðamo i raspetljavamo probleme koje stvaramo sami sebi.
.. nemam šta da dodam ....
? To mu dodje normalna pojava i bilo bi zabrinjavajuce da nismo. E sad sto su neki vise, a neki manje, druga je prica.
ali samo petkom !!
