Bootstrap Framework 3.3.6

[EYA]

U svetu u kome živimo lakše je sebe izgubiti nego sa?uvati ili prona?i.


A onaj ko je izgubio sebe, izgubio je sve.


Njegov život postaje pustinja po kojoj bespomo?no bludi, rastrzan iznutra.


Ko sebe nema, nema ništa.


Ko sebe ne poznaje, ne poznaje ni druge.


Najsurovije pati duša koja sebe nema.

[EYA]

Prepreke u samospoznaji nisu racionalne ve? emocionalne prirode. Naše teško?e da upoznamo sebe poti?u iz našeg straha, ne iz nedovoljnosti našeg razuma.

To je oštar, izuzetno snažan i sveprožimaju?i strah od suo?avanja sa onim kakvi zaista jesmo.

To je strah od rušenja iluzija, koje smo godinama gradili, o vlastitim izvanrednim, ?ak nadljudskim mo?ima, sposobnostima i vrlinama.

To je strah od gubitka vere um vlastitu neomeðenost i nepovredivost, strah od suo?avanja sa vlastitom ograni?enoš?u, kona?noš?u i ranjivoš?u.

Zaista ?emo upoznati sebe tek slede?i vlasite strahove. Kre?u?i tragom upravo onih neugodnih misli koje naj?eš?e pokušavamo da odagnamo što dalje. I otvorivši se ka plodotvornim sumnjama koje obi?no odbacujemo, odlu?no i žestoko. Sebe rasvetljavamo lagano, prolaze?i kroz ono što nas plaši i odbija.

Niko sebe u celini ne može spoznati odjednom, u jednom bljesku koji sve rasvetljava. Naša je duša kao splet brojnih podzemnih pe?ina, meðusobno povezanih zamršenim prolazima.

Osvetljavamo kutak po kutak sebe samih i pe?inu po pe?inu naše unutrašnjosti. ?esto tumaraju?i i sapli?u?i se.

Svoje stvarno bi?e uo?avamo kroz niz delimi?nih uvida koje zatim povezujemo u celinu, onako kako se sklapa mozaik.

Kako napredujemo, naši strahovi naizmeni?no slabe i ja?aju.

Slabe jer se tope iluzije koje po svaku cenu valja ?uvati. I ja?aju kada naiðemo na neke od samoobmana koje još uvek nismo spremni da napustimo jer nam život bez njih izgleda nemogu?. Ti naleti poja?anog straha su, meðutim, privremeni. Splasnu?e nastavimo li da potkopavamo svoje iluzije.

Što smo manje skloni samozavaravanju, to imamo manje razloga da se bojimo susreta sa bi?em kakvo zaista jesmo.

[EYA]

U nama se sukobljavaju dve suprotstavljene težnje - da sebe obmanemo i da sebe spoznamo. Kod mnogih je ljudi prva ja?a, prevladavaju?a, druga oslabljena, duboko potisnuta, skoro ugušena. Mnogi od sebe i od istine o sebi beže, prosto pani?no. Ali ?ak i kada je težnja ka samospoznaji gotovo ugušena ona još uvek nije sasvim uništena. Tehnika samospoznaje nam pomaže da tu težnju prihvatimo, oja?amo i u?inimo pokreta?kom snagom svojih života.

Samospoznaja je proces u kome nema ni?eg misti?nog, to nije prosvetljenje koje nas odjednom i ?itave obasjava.

Samospoznaja je svakodnevni rad na sebi. To je uporno razotkrivanje vlastitih nedelotvornih samoodbrana, uzaludnih samoobmana i jalovog samozavaravanja. To je proces u kome otkrivamo deo po deo sopstvenog sebi nepoznatog bi?a, kao i veze koje meðu tim delovima postoje.

Tu se zadržavamo na stvarima koje nas uznemiravaju, plaše, dovode van sebe, gone u bes, guraju u o?ajanje. Ne pokušavamo više da ih automatski odgurnemo, potisnemo, zakopamo, obuzdamo, kontrolišemo niti da ih se rešimo grozni?avim aktivnostima ili sredstvima za smirenje. Tu o?ajanje, bes, strah, tupost, razdraženost, napetost, teskoba, inercija, bezvoljnost, potištenost postaju zagonetke ?ije duboke uzroke valja razotkriti. To su polazišta od kojih kre?emo.

Prvi i jedan najvažnijih koraka na putu samospoznaje je, dakle, prevladati iskušenje, koje je preraslo u naviku, da se kako tako i što hitnije ratosiljamo onoga što nas mu?i i nastavimo dalje, ne postavljaju?i sebi previše pitanja.

Da bismo spoznali sebe, moramo se najpre zapitati nad samima sobom. I to ne apstraktno, ve? konkretno, kroz ono što nas pogaða i boli. Moramo da se na sebi zadržimo, umesto da preko sebe prelazimo.

Nije, meðutim, dovoljno da o sebi "razmišljamo", traže?i racionalna objašnjenja za svoje nevolje. Možemo sklapati veoma dovitljive intelektualne konstrukcije ali nas to ne?e dovesti mnogo bliže sebi samima. Veoma lako ?emo upasti u zamku da, prividno tragaju?i za obrazloženjima, zapravo nalazimo izgovore i samoopravdanja. Naš razum može svoju mo? staviti u službu naših samoobmana.

Radi se o tome da se, što je više mogu?e, otvorimo prema sebi. A to zna?i da dopustimoi da naša ose?anja i misli struje što slobodnije, polaze?i od onoga što nas pritiska, plaši, uzrujava, tišti, boli.

Cilj je da doživimo emocionalni potres koji ?e nam razotkriti bar deli? naših stvarnih ose?anja i mišljenja.

U po?etku nam ovo može biti teško ali ?emo se vremenom polako odvikavati od automatske samokontrole koja je proizvod velikog unutrašnjeg straha.

Kao i u svemu što ?ovek radi, vežba je i ovde najzna?ajnija. Što više budemo radili na sebi, to ?e nam bolje i lakše i?i.

Nemojmo re?i da za to nemamo vremena. ?udnovato je i krajnje besmisleno je da za sve nekako naðemo vremena izuzev za sebe. Kao da nam je sve drugo važnije od sebe samih. Nemojmo žuriti. Nismo na trkama, ni u vojnom pohodu. U samospoznaji napredujemo lagano, zapletenim, skrivenim, nesigurnim stazama od kojih mnoge tek treba prokr?iti. ?esto ?emo grešiti, lutati, zalaziti na stranputice, vrteti se u krug ili stajati u mestu. Bi?e mnogo oklevanja i nesnalaženja. To je neminovno i ne treba da nas obeshrabri. Poduhvat koga smo se prihvatili od suštinskog je zna?aja za nas život, nije stoga ?udno da je naš zadatak zamršen i naš put zapre?en brojnim preprekama.

Budimo samo strpljivi. Traženje pre?ica je najsigurniji na?in da zalutamo.

Kako sebe budemo otkrivali, manje ?emo se sebe bojati, što zna?i da ?emo brže i lakše napredovati.

Najvažnije je da krenemo. Nije tako strašno kao što se mnogima ?ini. Nemamo šta da izgubimo. A možemo dobiti ono suštinsko - sebe same.

[gari]

Lepo je negde neko rekao /mislim da se radi o Novom zavetu/ "ako poseduješ i ceo svet a ne poseduješ sebe-ništa si". A u nekoj od gr?kih filosofskih škola osnovni postulat je bio "spoznaj samoga sebe". Dakle, ako sebe ne poznajemo / i ne volimo/ kako ?emo druge-sebi bližnje. Najteže je pobediti samoga sebe.

[Morgan Le Faye]

kada ljudi shvate da neposoje oni sami i da nepostoje drugi da postoji samo jedinstvo, prestace da prave razliku izmedju "sebe" i "ostalih" jer ta razlika nepostoji sem u umovima palih dusha

[gari]

Eh, tako je teško spoznati i samoga sebe a nekmoli druge. Lapo kaže u deset zapovesti "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe". Ali kako kad se niko ne da?.