- 30 Avg 2005, 21:51
#339588
Svi mi koristimo termin erotika i imamo neku svoju predstavu šta ta re? zna?i. Ako okrenemo stranice Milana Vujaklije, vide?emo da po korenu eros (gr?ki - spolna ljubav). Ovaj termin ozna?ava veštinu voðenja ljubavi, nauku o ljubavi, ali i ljubavno pesništvo, dok erotizacija ozna?ava dovoðenje u eroti?no stanje i pove?anje eroti?nog nagona.
Eros je božanstvo ljubavi kod starih Grka, kod Rimljana poštovan pod imenom Amor i Kupidon. Za razliku od modernih predstava Kupidona kao debeljuškastog deteta s krilima, lukom i strelom, klasi?ne predstave ovog božanstva su bile u liku zgodnog krilatog mladi?a ili de?aka koji u rukama drži cvet, vence ili trake, a obavezno je u društvu muškaraca i de?aka. Na frizu Partenona ovaj nežni de?ak se oslanja na Afroditu i štiti se suncobranom. Od IV veka pre nove ere postaje omiljen motiv u umetnosti i na svim spomenicima se prikazuje kao krilati mlado? sa lukom i strelom. U helenisti?kom periodu se od lepog mladi?a ili de?aka preobražava u razmaženo dete.
Poznato je da su mnogi u?eni ljudi anti?ke Gr?ke smatrali da eros kod muškarca može da probudi samo drugi muškarac (mladi?, de?ak), a nikako žena, te su uglavnom svi imali svoje pratioce, u?enike, miljenike ili šti?enike koje su usput podu?avali i ume?ima ljubavi, a koji su im davali inspiraciju i 'mladala?ki polet'.
EROS je staro božanstvo prirode koje pomo?u ljubavne ?ežnje obezbeðuje neprekidno stvaranje i stalnu obnovu sveta.
U mraku, u strašnoj praznini No? je oploðena vetrom snela srebrno jaje, iz koga je izašlo božanstvo sa zlatnim krilima - EROS. Ogromno jaje se polomilo na dve polovine: Nebo (Uran) i Zemlju (Geju). Eros je podstakao Urana i Geju da se sjedine i tako je otpo?elo stvaranje sveta. Ovaj Eros je nastao posle Haosa, zajedno sa Gejom i Tartarom, kao osnovni, prvobitni element kosmosa.
Tek kasnije se spominju njegovi roditelji: Uran i Geja, Zefir (Bog zapadnog vetra) i i Irida (personifikacija duge) ili Arej i Afrodita.
Pri?alo se i da postoje dva Erosa: jedan dobri kog je rodila Afrodita Uranija i jedan zao koga je rodila Afrodita Pandemos.
Shva?en kao demon, Eros je sin Peinije (Siromaštva) i Porosa (Bogatstva). Ovakav objedinjuje suprotne odlike svojih roditelja: nikada nije ni siromašan, ni bogat, jer ono što stekne odmah izgubi. Stoji izmeðu mudrosti i neznanja i izmeðu lepote i ružno?e.
Postoji i verovanje u postojanje tri Erosa, ali da ne preteramo sa detaljima...
Eros je bog ljubavi i stalni Afroditin pratilac. On je najlepšui od svih besmrtnika, zlatokos, ?ežnjivih o?iju, hoda po cve?u. Katkad je nežan i mio, a katkad kao snežna oluja ili hladni severac. U dokolici se igra sa Dionisom ili Ganimedom u Zevsovim vrtovima. Nestalan i u stalnom pokretu ni u mitu nije trajno vezivan ni za jednu li?nost. Poznata je samo pri?a iz rimskog perioda o njegovoj ljubavi sa lepom Psihom...
On svojim strelama unosi nemir i ljubavnu ?ežnju u srca ljudi i bogova. Ranjava smrtnike, heroje (Herakla), velike bogove (Apolon, Zevsa), pa i svoju mamu Afroditu.
A svi mi žudimo da nas Eros pogodi svojim fatalnim strelama i zamuti nam razum.
Eros je božanstvo ljubavi kod starih Grka, kod Rimljana poštovan pod imenom Amor i Kupidon. Za razliku od modernih predstava Kupidona kao debeljuškastog deteta s krilima, lukom i strelom, klasi?ne predstave ovog božanstva su bile u liku zgodnog krilatog mladi?a ili de?aka koji u rukama drži cvet, vence ili trake, a obavezno je u društvu muškaraca i de?aka. Na frizu Partenona ovaj nežni de?ak se oslanja na Afroditu i štiti se suncobranom. Od IV veka pre nove ere postaje omiljen motiv u umetnosti i na svim spomenicima se prikazuje kao krilati mlado? sa lukom i strelom. U helenisti?kom periodu se od lepog mladi?a ili de?aka preobražava u razmaženo dete.
Poznato je da su mnogi u?eni ljudi anti?ke Gr?ke smatrali da eros kod muškarca može da probudi samo drugi muškarac (mladi?, de?ak), a nikako žena, te su uglavnom svi imali svoje pratioce, u?enike, miljenike ili šti?enike koje su usput podu?avali i ume?ima ljubavi, a koji su im davali inspiraciju i 'mladala?ki polet'.
EROS je staro božanstvo prirode koje pomo?u ljubavne ?ežnje obezbeðuje neprekidno stvaranje i stalnu obnovu sveta.
U mraku, u strašnoj praznini No? je oploðena vetrom snela srebrno jaje, iz koga je izašlo božanstvo sa zlatnim krilima - EROS. Ogromno jaje se polomilo na dve polovine: Nebo (Uran) i Zemlju (Geju). Eros je podstakao Urana i Geju da se sjedine i tako je otpo?elo stvaranje sveta. Ovaj Eros je nastao posle Haosa, zajedno sa Gejom i Tartarom, kao osnovni, prvobitni element kosmosa.
Tek kasnije se spominju njegovi roditelji: Uran i Geja, Zefir (Bog zapadnog vetra) i i Irida (personifikacija duge) ili Arej i Afrodita.
Pri?alo se i da postoje dva Erosa: jedan dobri kog je rodila Afrodita Uranija i jedan zao koga je rodila Afrodita Pandemos.
Shva?en kao demon, Eros je sin Peinije (Siromaštva) i Porosa (Bogatstva). Ovakav objedinjuje suprotne odlike svojih roditelja: nikada nije ni siromašan, ni bogat, jer ono što stekne odmah izgubi. Stoji izmeðu mudrosti i neznanja i izmeðu lepote i ružno?e.
Postoji i verovanje u postojanje tri Erosa, ali da ne preteramo sa detaljima...
Eros je bog ljubavi i stalni Afroditin pratilac. On je najlepšui od svih besmrtnika, zlatokos, ?ežnjivih o?iju, hoda po cve?u. Katkad je nežan i mio, a katkad kao snežna oluja ili hladni severac. U dokolici se igra sa Dionisom ili Ganimedom u Zevsovim vrtovima. Nestalan i u stalnom pokretu ni u mitu nije trajno vezivan ni za jednu li?nost. Poznata je samo pri?a iz rimskog perioda o njegovoj ljubavi sa lepom Psihom...
On svojim strelama unosi nemir i ljubavnu ?ežnju u srca ljudi i bogova. Ranjava smrtnike, heroje (Herakla), velike bogove (Apolon, Zevsa), pa i svoju mamu Afroditu.
A svi mi žudimo da nas Eros pogodi svojim fatalnim strelama i zamuti nam razum.
