Bootstrap Framework 3.3.6

[Wilhelmina]

Verovatno esto slicno kao Hipatija, ali svakako ne mislim da rodim dete da bi me nadzivelo. Mada, mislim da ljudska bica u globalu previse razmisljaju o smrti, i onome sto treba da bude posle, kao da necega treba da bude.... kompletne religije se zasnivaju na smrti, zato sto se niko nije oporavio od smrti, pa da nam kaze kako je tamo.
Prihvatam je kao prirodni proces. Vise se bojim bola, nego same smrti.

[argentum_inf]

a do tada i ..

[Ljubicasta_Suza]

Arg, koliko slicno mislimo!
Pocecu da se pitam..

[EYA]

muvanjeeeeeeeeee

smajlici su zakon (i pre smrti i posle nje)

[argentum_inf]

@ljubicasta-nemoj mnogo da se pitas,nego preduzmi nesto..

[EYA]

kacijaaa !
konacno, taman da vas obe skinem sa grbace

[Ljubicasta_Suza]

AAAAhhhhh, tac mi.

Buda je izrekao ovakvo poredjenje u jednoj sutri:
Putujuci, jedan covek u polju naidje na tigra.
Covek poce da bezi, a tigar za njim.
Naletevsi na jednu liticu, zadrza se za koren divlje puzavice i zanjiha nad ivicom.
Tigar ga je njuskao odozgo.
Drhteci, covek pogleda dole gde je, daleko ispod, drugi tigar cekao da ga pojede.
Samo ga je puzavica drzala.
Dva misha, jedan beli i jedan crni, pocese malo po malo da glodju puzavicu.
Covek vide pokraj sebe socnu jagodu.
Stisnuvsi jednom rukom puzavicu, drugom ubra jagodu.
Kako je bila slatka!

@Arg, kad se vrnes dojdi u Separe da se maknemo od ove smerti i razmenimo iskustva sa putesestvija.


VIVA LA LIFE

[Skyen]

Imacu tremu, kao i sve sto radis prvi put u zivotu, al kad krene, onda vezite pojaseve and enjoy the ride. A onda sve ove filozofije koje smo imali o zivotu, smrti i zvotu posle smrti ce biti proverene. Zar to nije super. I kazes, e jbt sta smo mi lupali, qu qu.

[Ljubicasta_Suza]

...nije prvi put.
A sto se lupanja tice..
Sve je to izrastanje, ucenje, sazrevanje, saznavanje, ko hoce da uci naravno.
Forum tome i sluzi cini mi se.
Zivot je autoput, zar ne.

"Lazno je sunce, istinita je njegova putanja."
Kao sto vec gore na temi rekoh, ja sam sa smercu in peace, ako je ona in peace sa mnom.
Pa nek ide zivot.

[argentum_inf]

@ljubicasta-duso,eto mene u petak u separeu..da razmenimo iskustva..

[switchon1234]

Postoji par stvari koje cekam da mi se dogode da bih videla kako to izgleda. Smrt je jedna od njih. Kada pomislim na to da cu umreti-meni je to neki adrenalin, kao kada vam se desi ono sto ste dugo cekali. Neko novo iskustvo.

Ne volim sahrane, jer cak i kada je rec o smrti neke nepoznate osobe, meni suze krenu...ali... Na svakoj sahrani sam se preporodila kroz neko cudno-lepo osecanje energije. Svaki put sam se 'napunila' energijom.
(Mozda bih ovo mogla da objasnim Saturnom, Marsom i Plutonom u skorpiji, i mesecom u VIII kuci horoskopa.)

[Skyen]

Svaki put je prvi put, posto se ne secas.
Tokom zivota mozes da steknes odredjene stavove, da verujes u nesto ili da ne verujes. Ali da naucis, u ovom konkretnom slucaju, treba ti empirija. Naravno ako je moguca. Da li svest nastavlja, pa bi se onda moglo spoznati iskustvo ili nema svesti, pa samim tim je deadend. I onda opet se vracamo na pocetak stvari. Cekaj i vidi.

Nekad mi je bilo zanimljivo da pricam o tome, a sada me pomisao na smrt samo tera da vise cenim vreme koje imam. U nekoj sam fazi da vise ni u sta ne verujem. Verujem samo u trenutak.

[EYA]

Originally posted by Skyen


Nekad mi je bilo zanimljivo da pricam o tome, a sada me pomisao na smrt samo tera da vise cenim vreme koje imam. U nekoj sam fazi da vise ni u sta ne verujem. Verujem samo u trenutak.

Originally posted by EYA
deo iz zute bubamare:
..... Dao mi citav univerzum da ga istrazim ili samo istrazujem, a kratak rok, i nemam nameru da visim na jednom zidu, jer zidovi ne postoje kad bolje pogledas ! A i taj rok ima svoj smisao. Kad bi imali beskraj vremena za samo jedan zivot verovatno bi smo visili dok ne otpadnemo i onda bespomocno i beskonacno dozivali u pomoc misleci; probacu ovako par hiljada godina samo da vidim da li ce nesto da se desi... ako ne, onda cu vec narednog milijardijuma nesto sam preduzeti. A mozda da jos posle toga, a pre akcije malo odspavam cisto da se odmorim od cekanja pa cu onda........

dok pricamo o nekom prethodnom trenutku, ili zamisljamo buduci, gubimo ovaj sad... verovali ili ne, koliko god se ljudi plasili smrti, ipak to vecini nije dovoljan podstrek da prozive zivot... da se sad ne bakcem prognozama procenata, ali odgovorno tvrdim da skoro svako od nas ogroman deo svog zivota ne zivi (i ne pricam o spavanju!)
ispada da se plasimo zivota, a ne smrti

[Gothrose]

NE!
Ni ne razmishljam o njoj jer nishta ne mogu promeniti...
Saznanje o prisutnosti smrti za koju nikada ne znamo kada ce nastupiti daje novi smisao zivotu...I njega moramo iskoristiti najbolje sto umemo.
Sem toga,ona je mozda pochetak nasheg boljeg zivota u nekoj drugoj dimenziji,obliku,svejedno kako "to" nazvali...

[switchon1234]

Originally posted by gothrose
Saznanje o prisutnosti smrti za koju nikada ne znamo kada ce nastupiti daje novi smisao zivotu...

Sad sam se setila knjige 'Veronika je odlucila da umre' od P.Koelja, koja se bas bavi ovom tematikom.
Naravno da ima i boljih knjiga koje nose istu poruku na jos bolji nacin, ali ne zalim sto sam procitala i ovu, narocito zbog scene kada protagonistkinja masturbira u holu dusevne bolnice ispred momka sizofrena.(od Koelja nisam ocekivala takvu scenu)

[Swanheart]

``Cini mi se da cu umeti docekati smrt kako sam i zivot primao,mirno i hladnokrvno,kao zanimljiv i netrazen poklon.Cini mi se.``
Andric

Ne plasim se smrti,cak i ne razmisljam puno o joj.

[2kune]

Ja ?u pak smrt do?ekati kao roðenje: plakat ?u ko mala beba...

[argentum_inf]

ajde,de..ko se nije rodio nece ni umreti..groblja su cudno vasariste..

[Swanheart]

Groblja su dokaz zivota,a ne smrti.

[gari]

Sve se ovo svodi, najzad, da se svi ovde koji su napisali da se ne boje smrti u stvari toliko boje da o njoj ne?e ni da razmišljaju. Pa, zar vam nije poznato da posle nagona za samoodržanjem odmah dolazi nagon za samouništenje. Smrt, uostalom, ne nastupa trenutno /osim kad nastupa trenutno/, ve? svako od nas po?inje da umire od trenutka roðenja pa dalje-dok organizam više ne može da funkcioniše. Svakoga dana nam odumre nekoliko miliona ?elija, od toga oko 20 000 000 neurona u mozgu koji jedini ne mogu da se regenerišu. Dakle, potpuno razumem psihološki odbrambeni sistem koji se ovde kod ve?ine pojavio u smislu negiranja sopstvene smrti, odbijanja, verovanje da se nikad ne?e umreti itd. Pa, to je sasvim normalno, ali strah od smrti je jedan od odbrambenih mehanizama, te odbijaju?i da prihvatimo smrt /fizi?ku naravno/ odri?emo se odbrambenog sistema koji nas upravo ?uva od smrti. Ko od vas ?eka brzi voz na šinama? Naravno niko, jer postoji odbrambeni sistem u nama koji je ja?i od nagona za samouništenjem a to je nagon za samoodržanjem. Kod koga preovlada nagon za samouništenje, on jednostavno izvršava samoubistvo, a što ve? spada u patologiju. Dakle, strah od smrti je svakome uroðen, ne možemo ga izbrisati ve? samo potisnuti, prihvatanje sopstvene smrti nam je nemogu?e kao svesnim /samosvesnim/ bi?ima jer se ne može zamisliti nezamislivo, niti videti ono što još niko nije video, niti se vratio da o tome pri?a. Nešto /mnogo/ lakše prihvataju misao o svojoj smrti i smrti svojih bližnjih oni koji veruju u postojanje života posle smrti /tj. u ve?ni život/ a teže ateisti tj. oni koji ne veruju u postojanje zagrobnog života niti u ve?ni život. Mislim da je ve?ina vas koji su odbacili misao o sopstvenoj smrti ili pak napisali da se uopšte ne plaše slagala te da pripada ovoj poslednjoj grupi tj. ateistima. Pravi vernici /u bilo kog Boga/ ne odbijaju pomisao o sopstvenom fizi?kom nestanku tako pani?no jer veruju da ?e vaskrsnuti a u kom obliku zavisi od religije i verovanja a Boga mi i od dela koja su po?inili u ovom i prethodnim životima. Najzad, vaše diskusije su se svele na pošalice i ohrabrivanje jednih i drugih da se ,,ne boje smrti,, kad ?e ona i ovako i onako do?i. Pa jeste, sigurno je da ho?e i to kada se najmanje budemo nadali. ONA kaže /tj smrt/- ja dolazim bio ti spreman ili ne...

[Ulix]

Pa svako se plasi sopstvene smrti. Sto vise o njoj razmisljam to je se vise plasim, ali ne zato sto posle toga dolazi vecno nistavilo, vec zato sto volim zivot i bez obzira na sve sto dozivim, bez obzira na sve prelepe i odvratne trenutke, znam da cu zaliti sto je sve gotovo, sto nisam uradio jos vise, sto nisam ziveo brze i ludje. To je tako kod vecine ljudi.

Receno mi je da je nagon za samounistenjem po intenzitetu jednak i nagonu za odrzanjem vrste i samoodrzanjem zajedno.

[svejedno]

Ja na smrt gledam na slican nacin kao Freya. I prilicno sam zaokupljen njome. Smrt definise zivot. Da nema smrti, za zivot mozda ne bi n imali ime, a kamoli fazon -iskoristi sto vise mozes-.. Tako da svi ljudi koji tako razmisljaju, zaista su svesni smrti.
Eros i tanatos.
Ali ne, ne verujem da se plasim smrti. Nikako ne bih voleo da ne umrem.

[Myself]

Razmisljanje je najtezi nacin umiranja... M.Antic

[ganjarolla]

mene toliko boli da može odmah da me pokupi

[ganjarolla]

Originally posted by Myself
Razmisljanje je najtezi nacin umiranja... M.Antic

wow, on je toliko napisao u aforizmima

[gari]

Nagon za samouništenjem može samo u nekim pojedina?nim slu?ajevima da nadja?a nagon za samoodržanjem. Ti slu?ajevi su kada se majka žrtvuje da spase svoje dete, prijatelj prijatelja, ili pojedinac kolektiv /državu/. Dakle, u svim drugim slu?ajevima nagon samoodržanja preovlaðuje a o sopstvenoj smrti ne možemo razmišljati jer naš mozak ima jedan odbrambeni mehanizam koji se uklju?uje kada se suo?imo sa onim što nam je nepoznato. Naime-blokira nas, tako da skoro svi mi iako znamo da ?emo umreti /kad-tad/ ipak razmišljamo o tome kao da ?e baš nas to zaobi?i tj. JA sam besmrtan /tako naš um koristi odbrambene metode/.

[Danceboy]

Uopste se ne plasim smrti.

[RuznaGlupaZla]

Originally posted by reveal
da li se plasite smrti?
zasto?

Ne.
Ne znam.

[Machkodlak]

Dok sam citao ove postove prisetio sam se kako sam u osnovnoj skoli cesto padao u depresiju zbog smrti. Ne znam kako i ne znam zasto ali sam bio ubedjen da necu preziveti petnestu

A posle tog straha uhvatio me je strah za babu i dedu koji ce umreti prvi. I bio sam jako tuzan

A sada i ne razmisljam preterano o njoj. Ono gore sto je rekao Andric je najgore. Cekanje i razmisljanje stvarno ubija.

Mislim da posedujem strah u nekim granicama normale. I ne zelim da se pomirim niti smatram da je sigurno, da posle smrti dolazi potpuno nistavilo.

[Dzi]

Originally posted by reveal

verujem da smrt nije razlog za strah. ne bojim je se. prihvatam je onakvu kakva ona jeste, neminovna. i ne plasi me, ne zato sto nisam nezadovoljna sobom ili necim oko mene.. jednostavno je normalna... kao i rodjenje...