Bootstrap Framework 3.3.6

[ivanazuh]

Kad se igre završe i svetla ugase, nategnem bocu da zaboravim na dan.

Kada proðe pijana no?, sanjam sumrak na prašnjavom putu. Svaka nada kad me napusti, na groblju se izgubim dozivaju?i one kojih više nema. Zvuci tišine, miris pokislih tuja u mojim ?ulima i suza u oku kažu mi da jesen ?eka me. Tada ?e sve po?eti ili ?e se sve završtiti. Hladne ruke tresu se, para kroz usne promi?e, jecaji hiljada duša prate me, a ja bih s njima rado natrag, da i ja usnim k'o oni ponekad, možda zuvek. Iskrzani asfalt, prvo liš?e posuto po njemu. Crno - beli pas kraj mojih nogu nešto sa mnom traži i bela se ma?ka proteže na grobu u kom se narko telo odmara. Neki kažu karma, neki sudbina, neki ve? imaju drugi naziv, svejedno seda vlas mi opada - pri?a kako vreme proti?e, kako Majka zove me. Srce jako udara, a opet, mir me obliva. I u mraku senki ima, svaki put mi mašu dragim osmehom, ali kad se ku?i vratim ?arolija mi dušu prožima, tuga se domu vra?a. Nema lepih se?anja - il' te boli sto je bilo ružno, tužno, il' te boli što ne možeš da ih vratiš.

Kad se igre završe i svetla ugase, nategnem bocu da zaboravaim na dan.

[gari]

Još jedno od ,,lepih,, se?amka na prolaznost, neminovnost odlaska, a ujedno i želja za vra?anjem u dane koji su davno prošli. Možda mala zbunjenost pred onim ,,ve?nim,, koje nas stalno doziva iz dubine naših bi?a, pokušaj utapanja u to, ili možda pokušaj bekstva ,,zaboravom,, na dan. Slika no?i prepuna senki koje trepere oko tebe je baš lepa, a naro?ito miris tuja koje obožavam jer su i meni davno utisnuti ti mirisi u podsvest. Voleo bih kada bi od ovoga nastala jedna lepa pri?a o prolaznosti i ponovnom vra?anju, ?ežnji i strahu od ,,dobre stare,, koja nas svakako ne?e zaobi?i. Samo napred Ivane, još mnogo pri?a je pred tobom, verujem da ?eš ih napisati ali nikada do kraja da bi imao još šta da pišeš. Životna pri?a ionako se nikada ne završava pa ni posle nas, jer živi smo dok nas se se?aju-zar ne?

[spark]

ne znam zasto mi se sad slusa ceca i - i da se goli skinemo ostace nam nase maske.......... a nisam pijan... ili mozda jesam, pa se ne secam da jesam???

[Tot]

Jesenja melanholija, praznina, svest da je život patnja, nemir, ono što je umrlo u nama i što se ne?e vratiti, ono ?ega nema ali živi...?udesne su boje tog jesenjeg pejzaža, ose?a se to i u tvom iskazu iako pri?aš o tegobi...mislim da si uspeo da jedan gr?eviti splin razblažiš u melanholiju prirode koja kao i ljudska ima veoma mnogo nijansi...zanemarivanjem brutalnog, gnevnog,razornog, bu?nog, aklamativnog...otvaraš prostor vlastitoj tišini, mnogo bolje sebe razumeš, a kao pisac stvaraš te nijanse o kojima govorim. Kao ?itaocu bi mi bilo drago da nastaviš negovati taj kvalitet.

[ivanazuh]

Originally posted by spark
ne znam zasto mi se sad slusa ceca i - i da se goli skinemo ostace nam nase maske.......... a nisam pijan... ili mozda jesam, pa se ne secam da jesam???

Oprosti, nisam te baš najbolje razumeo. Šta si hteo da kažeš? Nikako nisam našao Cecu kod sebe u pri?i, a ni u krevetu bo'me.

[gari]

Možda i Ceca voli da šeta po groblju. Ko bi ga znao, nešto mi se pri?injava da ovde svi ne ?itaju šta piše nego da samo na osnovu naslova pišu komentare, što me veoma nervira. Kao da samo ho?e tek da nešto napišu, da ih ,,ima,,. Možda je sujeta u pitanju ili samo neko voli da lupa.

[Torry]

igre se nikad ne zavrsavaju

a moja maska ne spada nikad