Bootstrap Framework 3.3.6

[Ljubicasta_Suza]

...
odjedanput bordo mesec,
odjedanput plava trava,
ljubicasto njeno lisce,
zelen vidik zavejava.
A meni se samo smeska
mojom usnom moja glava;
namigne mi mojim okom,
i dalje se izmotava.
Sada mogu sve sto hocu
jer na mene dani lice;
samo smrknem - stane reka,
samo trepnem - suma nice.
...

(glasam da osnujemo fun klub)

[Swanheart]

Jovan Jovanovic Zmaj-"Djulici"

I molio sam oci
Da suze ne liju,
I molio sam prsi
da tako ne biju.

I preklinjo sam ljubav
Ta da me ne kusa,
Al`ljubav,oci,srce,
Niko me ne slusa.

A jedan cvetic sto ga
Najlepsi rodi maj,
Cuo je sta sam krio,
Najtanaiji uzdisaj.

Miris se tog cveta
S uzdahom zamrsi,
I cvetak porumene,
Pade mi na prsi.

Pa sad mi cvetak drazi
Od samih ociju,
Pa sad mi cvetak blizi
Od samih prsiju.

Pa sad me ljubav goni
Da istem oprostaj
Gle,sta ucini sa mnom
Maleni cvetak taj!

[Swanheart]

Milan Rakic-"Obnova"

Hocu na jednom svecanom opelu
Da sahranim ono sto prosloscu zovu.
I da ti donesem tada dusu novu,
Bez ijedne pege negdasnje-svu belu.

I hocu da onog casa,kad na mene
Padnu kose tvoje I poljubac jedan,
Budem kao nekad bezazlen I cedan,
Da prvi put poznam car ljubljene zene.

I da sav u tvojoj beskrajnoj moci,
Ocaran,bez svega sto me davno gusi,
Osecam pod sjajem ove prve noci
Kako se u mojoj obnovljenoj dusi,

Uz veselu pesmu razdraganih gnezda,
Dok susti topola I mirise lipa
I radosno nebo mesecinu sipa,
Tajanstveno radja novo jato zvezda...

[Tot]

Hajmo još malo Raki?a:

Rodismo se draga, pod sumornim nebom,
Mra?nog zimskog jutra, kad vetri zastude;
Ne do?eka niko nas solju i hlebom,
Ko tuðini pasmo meðu bra?u ljude.

Proživesmo draga ispod mra?nog neba
niz memljivih no?i i plesnivih dana;
Mu?ila nas sudba dugo ko što treba,
Zadala nam ?esto neprebolnih rana.

Umre?emo draga, kao i svi ljudi,
U bolesti gnusnoj, u ropcu i bolu,
Bedni; jednog jutra kad vetar zastudi
I zagrak?u vrane u pustome dolu.

Tvrdica je bila vaseljena za nas
Odmerila ta?no uživanja naša;
Nama bi?e uvek sutra što i danas,
Uvek isto pi?e, uvek ista ?aša.

Svrši?e se. Ali niko ne?e znati
Šta sve s nama pade u otmenom bolu,
ni kol'ko se ?ezne, ni koliko pati,
Pre no graknu vrane u pustome dolu.

(Sumorni dani, II)

[Ljudmila]

Ne marim da pijem, al` sam pijan cesto
U graji, bez druga, sam, kraj pune case,
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto,
Na kome se jadi i poroci zbrase.

Ne marim da pijem. Al` kad pridje tako
Svet mojih radosti, umoran, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o
Ja se svemu smejem pa me sve i boli...

I pritisne ocaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan zivot, i njime se krece,
Uzvik ga prolama.."Nece biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti nece"...

I ja zalim sebe. Meni nije dano
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oci plave, tople kao leto rano,
Zivot u svetlosti bez mraka i studi...

I zeleci da se zaklonim od srama
Pijem, i zazelim da sam pijan dovek,
Tad ne vidim porok, drustvo gde je cama,
Tad ne vidim ni stid sto sam i ja covek .

Dis

[Ljudmila]

O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,

Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.

Rakic

[Ахасвер]

Ne, nemoj mi pri?i! Ho?u izdaleka
da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sre?a je lepa samo dok se ?eka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi pri?i! Ima više draži
ova slatka strepnja, ?ekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o ?emu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi pri?i! Našto to, i ?emu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne priðu oka tvoja dva.


Strepnja (Desanka Maksimovi?).

[Ulix]

Neko (nisam siguran ko) je pomenuo Tina Ujevi?a.


SVAKIDAŠNJA JADIKOVKA

Kako je teško biti slab,
kako je teško biti sam,
i biti star, a biti mlad!

I biti slab, i nemo?an,
i sam bez igde ikoga,
i nemiran, i o?ajan.

I gaziti po cestama,
i biti gažen u blatu,
bez sjaja zvezde na nebu.

Bez sjaja zvezde udesa,
što sijaše nad kolevkom,
sa dugama i varkama.

- O Bože, Bože, seti se
svih obe?anja blistavih
što si ih meni zadao.

O, Bože, Bože, seti se
i ljubavi, i pobede
i lovora, i darova.

I znaj da Sin tvoj putuje
dolinom sveta turobnom
po trnju i po kamenju,

od nemila do nedraga,
i noge su mu krvave,
i srce mu je ranjeno.

I kosti su mu umorne,
i duša mu je žalosna
i on je sam i napušten.

I nema sestre ni brata,
i nema oca ni majke,
i nema drage ni druga.

I nema nigde nikoga
do igle dra?a u srcu
i plamena na rukama.

I sam i samcat putuje
pod zatvorenom plaveti,
pred zamra?enom pu?inom,

i komu da se potuži?
Ta njega niko ne sluša,
ni bra?a koja lutaju.

O, Bože, žeže tvoja re?
i tesno joj je u grlu,
i željna je da zavapi.

Ta beseda je loma?a
i dužan sam je viknuti,
ili ?u glavnjom planuti.

Pa nek sam kres na brdima,
pa nek sam dah u plamenu,
kad nisam krik sa krovova!

O, Bože, tek da dovrši
pe?alno ovo lutanje
pod svodom koji ne ?uje.

Jer meni treba mo?na re?,
jer meni treba odgovor,
i ljubav, ili sveta smrt.

Gorak je venac pelina,
mra?an je kalež otrova,
ja vapim žarki ilinštak.

Jer mi je mu?no biti slab,
jer mi je mu?no biti sam -
(kad bih mogo biti jak,

kad bih mogo biti drag) -
no mu?no je, najmu?nije
biti ve? star, a tako mlad!

[Ljubicasta_Suza]

I meni je danas Tin Ujevic "na tapetu".




Uhapsen u svojoj magli


Uhapsen u svojoj magli,
zakopcan u svojem mraku,
svako svojoj zvijezdi nagli,
svojoj ruzi, svojem maku.


I svak zudi svetkovine
djetinjastih blagostanja,
sretne mrene i dubine
nevinosti i neznanja.


I na oblak koji tisti,
i na munju koja prijeti,
nasa blaga Nada vristi:
biti cisti. Biti sveti.


I kad nema Naseg duha
medju nama jednog sveca,
treba i bez bijela ruha
biti djeca, biti djeca.

[Ulix]

Danas sam baš raspoložen, evo opet Mike Anti?a.

PRVA LJUBAV


1.

Naiðu tako dani.
Zatrpaju ti o?i
kao zvezdane kiše.

Oko nosa se neka
šarena nežnost isplete.

I ti staneš,
i ne znaš
da li si, il' nisi više,
ono obi?no dete,
ono bezalzleno dete.

Nekakvo zrno zlata
po?ne u srcu da žulji.

Stidljivost neka u tebi
tiho se zasmejulji.

Naiðu tako dani.
Ne prepoznaješ boje aprila.

Ne prepoznaješ svoje ruke.
Izgledaju ti kao krila.

Ne prepoznaješ svoje ogledalo:
iz njega te neko ?udan posmatra,
neko kome u dahu
mirišu suncokreti
i plamte obrazi,
plamte
kao nestrpljiva vatra.

Naiðu tako dani.
Vetar ti u potiljak diše.

Zdravo, poslednja bajko,
kad staneš i ne znaš više
da li se visine ruše
il' s tobom u nebo lete!

Zdravo ljubavi!
Tajno!
Zdravo sve neverovatno!
Sve zabranjeno i zlatno!

Zdravo, ?udnovati svete!

2.

Vrlo je važno,
pre svega,
da prvu ljubav umeš
da izgovoris ?utanjem.

Da je sagledaš žmure?i.
Da je oslušneš osmehom.
I dotakneš šaputanjem.

Vrlo je važno da o njoj
ne brbljaš hvalisavo svima
Ljubav - to nije užina
koju drugari dele.

Prva ljubav je providna
kao lutkino oko,
drhtava kao tišina
koja hoda po prstima

i prva prava ?istota
tvoje nežnosti bele.

Ona je knedla u grlu,
srebrna knedla u grlu,
sve nedoku?ivo tvoje
i sve kristalno tvoje
i sve gugutavo tvoje
kao ve?ernje zvono.

Ona je duboko u tebi
i duboko van tebe.

Ona je malo onako.
Pa još malo onako.

Pa onda ono.
I ono,
I onda:sasvim ono.

3.

Nije to nagovaranje,
roðeni moji,
ko ne?e dalje da veruje,
nek slobodno zažmuri.

Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje
koje nestrpljivo žuri,

pitanje ve?e od brda
i ve?e od dva brda,
i jedna treperava duša
što veruje u ?uda,

i ako se u vama
neke lepote talasaju
i neke svetlosti raðaju,

onda je sasvim svejedno
da li žmurite ili ne žmurite,
jer ?uda se ve? dogadðaju.

U tebi skazaljka nekog
nevidljivog magneta
pokazuje odjednom
hiljade strane sveta.

[Simor]

Status habitus (Flora Brovina, kosovska pesnikinja)

Izgubljen u lavirintu
Bez cilja bez plana
Bez bele kape
Status habitus
Tamo-amo luta
Zemljinom kuglom
Bez licne karte
Moj zemljak
Ne govori o ljubavi
U svakoj javnoj govornici
Alo-alo kako ste kod kuce
Jedva vas dobih
Kako je majcica
Refren status habitus
U metropolama
Gde se topi mladost
Kao olovo
Kao obala reke
Status habitus
Iz skole je l'
Sa posla je l'
Iz bolnice je l'
Da li ima ubijenih koliko ih je
Status habitus
Otrovase decu
U svakoj kabini
Zemljak moj
Prepoznaje se bez licne karte
U metropolama na Zapadu
Reka izbeglica tece i tece
Status habitus
U lavirintima
Trazi put povratka

[Ахасвер]

Nikakve mudrosti tu nema, niti suvoparnog dubokoumlja.
Samo jedan lep i lak izraz doveden do savršenstva.


"Ve?eras, Gospo, u Kneza na balu,
Igra?emo opet burni vals, ko prije;
S radoš?u na licu minu?emo salu,
Kao da nikada ništa bilo nije!

A zatim ?e do?i veseli kadrili,
Muzika ?e strasna da huji ko bura;
Gospoðe ?e biti u mleta?koj svili,
Gospoda u ruhu od crnog velura.

Zatim ?e vlastela u zbore da tonu!
Mlaði o junaštvu, pesništvu i vinu;
Stariji o nebu, o starom Platonu,
I o skolastici, Svetom Avgustinu.

Mi ?emo, meðutim, sesti u dnu sale,
U meke fotelje, ne slušaju?' tezu,
I napisa?u vam, hitro, ko od šale,
Jedan tužan sonet na vašu lepezu."


Dubrova?ki madrigal (Jovan Du?i?).

[subasa]

from pictures of friuli from pier paolo pasolini

bez kaputa, u vazduhu punom jasmina
izgubio sam se kora?aju?i u no?i
dišu?i pohlepno i uzdržano, do ta?ke

nepostojanja, kad postaneš groznica u vazduhu
blagorodna kiša i povetarac
koji pritiska osušeni asfalt, svetla,

obrise dvorišta, ?opor oblakodera pun
rupa i fabrika, prekriven
tamom i bedom ...

zgazio sam prljavo tvrdo blato, i žbunje nasuprot
novih i oronulih ku?eraka, na ivici
obli?njeg travnjaka... ?esto iskustvo

pruža više veselja, više života
od nevinosti, ali ovaj tihi vetar
dolazi iz svetlog kraljevstva

nevinosti... Privremen i zakržljao miris
prole?a, šire?i se, rastvara
sve ograde u srcu koje sam postavio

sa jednim jasnim ciljem: stare želje,
žudnje, izgubljene nežnosti- vidim ponovo
u ovom svetu zatrpanom rastancima.

***

da li se se?aš no?i na R?
Ono predavanje sebe, uzajamno, u igri
?iste strasti, znak naše proste

mladosti, nasih srca koja su jos bila malo više
no de?a?ka? To je bila borba
koja je sagorela samu sebe, ali njena se vatra

širila oko nas; no?,
da li je se se?aš? bilo je puna toga u hladnoj
praznini, na ulicama su kora?ale gomile

radnika obucene sve?ano,
deca koja dolaze na biciklima
iz obližnjih sela: i tužna

svakodnevnica, hriš?anski mali
žagor kao u dane praznika.
nas dvojica, gubitnici, u sred

seoskog življa, u raštrkanoj
seoskoj gužvi, voleli smo toliko
koliko je ljubav gorela u nama, ranjeni ovom

mrzovoljnom no?i, ovim iznurenom
povratkom iz polja u miris
ve?ernje vatre ... bok uz bok

mi smo bacali reci
koje, uglavom nerazumljive, behu ?vrsto
obe?anje, ljubavni razgovor i otkrivanje.

i onda pesme, ?ase lošeg vina
na stolovima u mraku
kafane, nedvosmislena lica uživanja

oko nas, njihove nepokolebljive o?i
na nasima kolebljivim, obeshrabrena harmonika
i prelepi barjak u najsvetlijem


uglu velike, vlažne sobe

[Ulix]

Na vest o smrti gospoðe M. T.
(Danilo Kiš)

Kakav dobro obavljen posao, Smrti,
kakav uspeh,
Srušiti takvu tvrðavu!
prožderati toliko mesa,
skrckati toliko kostiju
za tako kratko vreme.
Potrošiti toliku energiju,
brzo, kao kad se ispuši cigareta.
Kakav je to bio posao, Smrti,
kakva demonstracija sile.
(Kao da ti ne bismo
verovali na re?.)

[Ljubicasta_Suza]

Zažmuri se na jedno oko
Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavi?ijih jaja
Zažmuri se i na drugo oko
?u?ne se pa se sko?i
Sko?i se visoko visoko visoko
Do na vrh samog sebe
Odakle se padne svom težinom
Danima se pada duboko duboko duboko
Na dno svoga ponora
Ko se ne razbije u parampar?ad
Ko ostane ?itav i ?itav ostane
Taj igra

Pre Igre, Vasko Popa

[argentum_inf]

"pronasla bih senku sebe
da me i ona ne izbrise..
ko ce istoriju mog lepog sna
na nepostojecem da ispise.."

[Ulix]

Endre Adi
(Prevod: D. Kis)

Roðak smrti

Ja sam roðak smrti.
Volim ljubavi koje ginu
I da poljubim svakog ko odlazi
U daljinu.

Volim bolesne ruže,
Žene kad od ?ežnje venu,
Volim sumornu, tmurnu
Maglu jesenju.

Volim kucanje tužnih satova,
Njihov samrtni, prete?i krik:
Velike Smrti, svete Smrti
Nestalni lik.

Volim one koji putuju,
Koji pla?u i bude se bez volje,
U hladnoj zori, pod injem
Sleðeno polje.

Volim umorno odricanje,
Pla? bez suza, mir i odmorišta,
Mudraca, pesnika i bolesnika
Uto?išta.

Volim onog ko se obmanuo,
Ko je posrnuo, pao i kleo,
Koji ne veruje, koji je tužan:
Svet ovaj ceo.

Ja sam roðak smrti.
Volim ljubavi koje ginu
I da poljubim svakog ko odlazi
U daljinu.

[Simor]

Originally posted by Ulix
Endre Adi
(Prevod: D. Kis)

Roðak smrti

Ja sam roðak smrti.
Volim ljubavi koje ginu
I da poljubim svakog ko odlazi
U daljinu.

Volim bolesne ruže,
Žene kad od ?ežnje venu,
Volim sumornu, tmurnu
Maglu jesenju.

Volim kucanje tužnih satova,
Njihov samrtni, prete?i krik:
Velike Smrti, svete Smrti
Nestalni lik.

Volim one koji putuju,
Koji pla?u i bude se bez volje,
U hladnoj zori, pod injem
Sleðeno polje.

Volim umorno odricanje,
Pla? bez suza, mir i odmorišta,
Mudraca, pesnika i bolesnika
Uto?išta.

Volim onog ko se obmanuo,
Ko je posrnuo, pao i kleo,
Koji ne veruje, koji je tužan:
Svet ovaj ceo.

Ja sam roðak smrti.
Volim ljubavi koje ginu
I da poljubim svakog ko odlazi
U daljinu.

Ulixe, u mom si zivotu virtuelan, ali hvala ti sto postojis.

[Ulix]

Originally posted by Simor
Ulixe, u mom si zivotu virtuelan, ali hvala ti sto postojis.

Nema na cemu
Evo jos jednog Madjara.

Milan Fišt

Na jednom egipatskom nadgrobnom kamenu

Živim i kli?em da bi me ti ?uo - al dokle ?u još da dozivam?
I kome vi?em?
I da l ?e ?uti vekovi da je tu živeo ?ovek?
I da l ?e moj krik da zaluta u pustoši vekova - ili ne?e li zamreti?
I da li ?e još da se talasa u crnom moru stole?a,
Bude li me bacalo makar lagano
Ko u velikoj oluji malu krestu pene?

I koga dakle dozivam kad me niko ne razume,
Kad niko ne može da shvati šta zna?i ovaj jauk?
Uzalud bi ga ?uli - um ne može da shvati sve što sam doznao ja,
Što sam prepatio, video o?ima svojim.

Osvrni se na mene iz prašume Vremena i Patnji
I Velikih Bura - osvrni se preko talasa i magli,
Pomisli jedan tren na mene - poput turobnog laðara
Koji u velikoj buri klizi preko tamnih ponora
I vidi duhovnim o?ima svojim drugara svog tamo dole
Kako spušta umornu glavu na blagi bokor algi
I pri tom privija nežno uz svoje umorno srce
Jedino svoje blago: ve?nu, beskrajnu no?.

[Simor]

Petefi Sandor - Kako da te nazovem

Kako da te nazovem,
kad sred sumraka, snatreci,
vecernje zvezde lepih ti ociju,
diveci se, moje gledaju oci,
kao da ih sad vide prvi put...
Te zvezde,
ciji je svaki zrak
po jedan potok ljubavi,
koji tece ka moru duse moje
kako da te nazovem?

Kako da te nazovem,
kad mi dobacis pogled svoj,
taj pitomi golub,
cije je svako pero
po jedna maslinova grana mira
i ciji je dodir tako dobar!
Zato sto je meksi od svile
i od jastuka u kolevci
Kako da te nazovem?

Kako da te nazovem,
kad zasviras svojim glasom.
Te glasove da cuju
suva stabla usred zime
prolistala bi ponovo zelena
misleci,to je vec prolece,
davno ocekivani njihov spasilac,
a slavuj peva:
kako da te nazovem?

Kako da te nazovem
kad mi usne dodirnu
tvojih usana plameni rubin-kamen,
kad u vatri poljupca stope se nase duse,
kao u zoru dan i noc,
a svet nestane pred nama,
nestaje za mene vreme
i sva tvoja tajanstvena blazenstva
vecnost rasipa po meni-
Kako da te nazovem ?

Kako da te nazovem,
slatka majko moje srece,
vilinska devojko
vizije koja se dotice neba,
najsmelije moje nade
zastidjujes svojom stvarnoscu,
moje duse jedino
blago vrednije od celoga sveta,
slatka, moja lepa, mlada suprugo,
kako da te nazovem?

[Ахасвер]

Koja zla ne stvorih samovoljno,
koje grehove ne proðoh samovlasno,
koje mrzosti ne zdelah sladostrasno,
kojeg stida ne u?inih ljuboslasno.

Što re?i ili što progovoriti ne znam,
što pre no oplakujem mojih zala ne doznajem.

Oplakujem li bludno moje žitije,
oplakujem li zla kletve prestupljenja,
oplakujem li otimanja i nepavde,
oplakujem li tuge i o?ajanja.

Ridam neuzdržanja mnoštva,
ridam visokoumije koliko,
ridam sujetna pomišljanja,
ridam vremena gubitak.

Pla?i, dušo jedna moja, pla?i,
pla?i, srce s utrobom, pla?i,
pla?ite, o?i, neprestano pla?ite,
pla?ite, svi udovi moji, pla?ite.


Bludno moje žitije (Dimitrije Kantakuzin, XV vek).

[Tot]

Veoma blizu i veoma daleko,
tako te ose?am.
Po morima sumnji
plove misli moje.

Veoma blizu i veoma daleko,
kao sumrak tihi,
kao tišinu resku,
tako te ose?am

Veoma dalekom kada se bližiš,
veoma bliskom kada se udaljavam,
kao dva vremena u jednom
tako te ose??am.

Zatvaram o?i,
blizu si.
Otvaram ih,
daleko si veoma.
Galebovi, što odle?u i sle?u,
tako te ose?am.

Po morima sumnji
plove misli moje.

[Ljubicasta_Suza]

ti si
kap rose
ja sam
kap kiše.
i jedno
i drugo
samo smo
voda.

ne znam ime autora.

[Myself]

Moj omiljeni pesnik je Miroslav Antic, a moja "biblija" njegov Nosac. Posto je mnogo dugacak, onda cu staviti Molitvu.

Molitva - M.Anti?

Poslušaj me, Boze, veliki gospodine,
ako me još nekad ponovo budes pravio,
molim ti se, udesi mi da ne budem
ni milicajac,
ni car,
ni C-iganin.
Pretvori me u jedno veliko drvo.
Sto godina tako da rastem
i da me onda poseku.
Na?ve od mene da naprave.
Sto godina u meni testo da mese.
Od leba sav da se raspadnem.

[Myself]

Fraser Sutherland

Po?etak

Ima dana kada poželim da život po?nem ispo?etka,
U gradu stranaca, da zalutam u neku kafanu
Tajnovit i sebi dovoljan,
Skrivaju?i u sebi svoju prošlost kao bombu.
U nepoznatom gradu u kojem me ništa ni na šta ne podse?a
Po?e?u ispo?etka. Rascvetati se, dati priliku
Svakoj latici da se pokaže u punom sjaju
Dok u meni ne prepoznaju obi?ni korov.
A onda ?u se sakriti.
Ose?ati tu bolnu samo?u hotelske sobe
Sve dok ne postanem onaj isti
Kojeg su na ?udan na?in razotkrili.
Otkriva?u nove ulice, kafan?uge, restorane i parkove
Druga?ije tlo. Tek onako, izgovoriti kao nekada "To sam ja draga, stigao sam"
i skršiti njihovu nezainteresovanost
A onda daleko od prošloga sebe mogu im re?i:
"Ne znate vi ništa o meni. Bolji sam ja nego što mislite".

[Ахасвер]

Ove no?i mogu napisati najtužnije stihove.

Napisati, na primer: "No? je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".

No?ni vetar kruži nebom i peva.

Ove no?i mogu napisati najtužnije stihove.
Voleo sam je, a katkad je i ona mene volela.

U no?ima, kao ova, držao sam je u svom naru?ju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.

Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomi?ne o?i.

Ove no?i mogu napisati najtužnije stihove.
Pomisao da je nema. Ose?aj da sam je izgubio.

Slušati beskrajnu no?, bez nje još beskrajniju.
I stih pada na dušu, kao rosa na livadu.

Nije važno što je moja ljubav nije mogla zadržati.
No? je zvezdana i ona nije uz mene.

I to je sve. U daljini neko peva. U daljini.
Moja je duša nespokojna što ju je izgubila.

Kao da je ho?e približiti moj je pogled ište.
Moje je srce ište, a ona nije uz mene.

Ista no? odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo više isti.

Više je ne volim, zaista, ali koliko sam je voleo.
Moj glas je iskao vetar da joj dodirne uho.

Drugome. Pripaš?e drugome. Kao pre mojih poljubaca.
Njen glas, njeno sjajno telo. Njene beskrajne o?i.

Više je ne volim, zaista, a možda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug je zaborav.

Jer sam je u no?ima, kao ova, držao u svom naru?ju,
moja je duša nespokojna što ju je izgubila.

Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pišem.



Ove no?i (Pablo Neruda).

[Myself]

Aleksandre - super izbor. Obozavam Pabla Nerudu....

AKO ME ZABORAVIŠ

Ho?u da znam
jednu stvar.

Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve sto postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput bar?ica što plove
ka ostrvima tvojim koja me ?ekaju.

E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ?u prestati tebe da volim
malo-pomalo.

Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja ve? zaboravio.


Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlu?iš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ?u toga dana,
toga ?asa
di?i ruke
iš?upati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.

Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slaš?u,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana traže?i me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živiš bi?e u tvojim rukama
ne napuštaju?i moje.

[Ахасвер]

@Myself

Zbog tebe, u rascvalim vrtovima ?eznem za
mirisima prole?a.
Zaboravio sam tvoje lice, ne se?am se više tvojih ruku;
kako su se tvoje usne našle na mojima?
Zbog tebe, volim bele uspavane kipove po parkovima;
bele kipove bez glasa i bez vida.
Zaboravio sam tvoj glas, tvoj sre?an smeh; zaboravio sam
tvoje o?i.
Poput cveta sa svojim mirisom, ja u sebi nosim maglovito se?anje na
tebe. Živim sa boli poput rane; dotaknes li me samo, smrtno
?es me povrediti.
Tvoja milovanja me obavijaju, poput bršljana na setnim zidovima.
Zaboravio sam tvoju ljubav, još uvek ištem odraz tvog lika u svakom
oknu.
Zbog tebe, teški mirisi leta nanose mi bol; zbog
tebe, opet tražim oko sebe proro?anske znakove nenadanih želja: padaju?e
zvezde, komete.

Ljubav (P. Neruda).

[Tot]

Novembar je mesec kada se prise?amo onih kojih nema a bili su s nama. Kocbek je veoma lepo pisao o smrti i kako imam razloga da i danas razmišljam o groblju setio sam se jedne njegove pesme:

ZEMLJA

Zemljo, iz tebe se doti?em svega, zemljo,
u tebe se vra?am, moje telo miriše na svetu
žrtvu i samrtnu tugu, dugo ?u
gledati gore, no?u i danju.

Zemljo, grobe naš, kako si lepa, zemljo
slatko tamno zrno meðu zrnima, tvojom
sam dubinom zbunjen, ptice cvrku?u nada mnom
pepeo no?nih vatri igra se u suncu.

[Simor]

Kad bih mogao Tebi biti
samo jedno lice.
Nuzno, iako slucajno,
kao rdjav, iskrivljen ekser
u toploj prasini.
Kao na vrhu zlatno osencenih stepenica
jedina obasjana ivica.

Samo jednog lica
nenamerno kupanje u vremenu.

Kad bih mogao tebi biti
odmor u nestajanju.
Tvoja oskudna svojina:
na jedan jedini trenutak!
Kad bih mogao Tebi biti
dok senka stigne do tog stepenika
i dok se ekser ne raspadne u prah,

samo jedno lice.