Bootstrap Framework 3.3.6

[Vel boy]

Ako se osecate inspirativnim da pricate o Svarogu, Perunu, Babi Jagi, Dodolama, Mokosi, Svantevidu, ili pak o Odinu, Thoru, Brigiti, Lokkiju, Samhainu, Stonehenge-u........., a i o vesticama, vukodlacima, cudovistima, patuljcima, vilama, elfovima, trolovima...., samo napred! Sta znate, koliko ste culi, iskusili, prisustvovali obredima (iza ledja popova)?


Ja ipak verujem samo u Isusa Hrista/Krista (a briga me za crkvu i njene popove, fratre, pape, patrijarhe!), stoga ne pozivam na propagiranje paganstva, vec samo na diskusiju u duhu OPEN MIND-a!

[Mudolog]

chitao sam neke textove slovenske mitologije u chasopisu Equinoxe, mogu reci da su prilichno interesantni, no, predstavljaju samo jednu od milion mitoloshkih varijacija. Mislim da je shteta shto javnost nije vishe upoznata sa predhrishcanskom slovenskom kulturom, dodushe jedva je upoznata i sa hrishcanskom.

[avalon]

Tramp i ja smo fanovi boginje Morane

[tramp]

ccc. a gde ti je Vesna i gorespomenuta Morana?

[EYA]

a Kleompatra
i ona Vangla

znam da nicu mitolsoka bica, al ja bi ih uvrstila medju slovensku fenomenologiju... pa da samo prosirim temu... ako ne mouze, kiknite me

[Vel boy]

Da, zaboravio sam Vesnu, i Moranu, a Vangla mi je jos nepoznata. Objasnjenja o Vangli?

[avalon]

Srpska slovenska plemena došla su na Balkansko poluostrvo kao mnogoboža?ka. O njihovoj veri do prijema Hriš?anstva zna se malo. Vizantijski hroni?ar Prokopije je u prvoj polovini VI veka zapisao, da im je jedan od bogova tvorac munje, te da mu žrtvuju goveda i ostale životinje, i da obožavaju vile i demone, kojima takoðe prinose žrtve i po tim žrtvama vra?aju. Kako su se zvali bogovi srpskih slovenskih plemena, i šta su predstavljali, podataka takoðe malo ima, a i sami nau?nici, koji su se bavili ovom problematikom, oko toga su se dosta sporili. Po jednima, vrhovni bog bio je Perun (bog groma), a po drugima Dajbog (bog sunca). Da su zaista postojala ovakva božanstva, te da se spomen na njih održao dugo pošto su Srbi primili hriš?anstvo, govori kao primer da je nekada meðu Srbima bilo ?esto ime Perun. ?ak i jedno bratstvo u Pješivcima u Crnoj Gori ima istovetno prezime - Perunovi?i.

Po Prokopiju, srpska slovenska plemena su prinosila žrtve, što zna?i da su morala da imaju žrtvenike, i nekoga ko je vršio žrtvovanje, što navodi na pretpostavku, da su imali i svoje pagansko sveštenstvo. Mrtvaci su spaljivani i zbog toga arheolozi koji prou?avaju staroslovenski period ne mogu da naðu slovenske grobnice na našim teritorijama. Mogu?e je da je kod slovenskih plemena bilo prisutno i prinošenje ljudskih žrtava u religiozne svrhe. Tragovi o tradiciji takvih postupaka mogu se prona?i u narodnoj desetera?koj pesmi predkosovskog ciklusa "Zidanje Skadra", kada žena tre?eg Mrnjav?evi?a vojvode Gojka biva uzidana u gradske bedeme.

I arapski putopisac iz prve polovine VIII veka - Idrizije, ostavio je neke podatke o veri Slovena, spomenuvši da poštuju oganj. Kao ostali slovenski bogovi, u izvorima se pominju: Dajbaba (ona je božanski par sa Dajbogom), Volos ili Velos (bog stada), Morana (boginja zime), Vesna (boginja prole?a) itd. Poštovanje ovih božanstava može se na?i i u toponimici nekih mesta u Crnoj Gori, napr. selo Dajbabe u blizini Podgorice, u kojem je i podignut manastir, selo Velestovo u ?evu. Sloveni su obi?no imali kultna mesta sa drvenim kipom boga. Taj kip se nazivao Boan ili Balvan, te odatle ima mesta i u vezi ovoga kulta u toponimici Crne Gore (zaselak Boan u Bajicama kod Cetinja, selo Boan kod Šavnika). Postojala su niža božanstva, npr. vile, koje se vrlo ?esto pominju u desetera?kim narodnim pesmama ili u narodnim pri?ama. Po narodnim predanjima i verovanjima imaju duge raspletene kose i okupljaju se na izvorima reka i jezerima, gde gole igraju kolo u vodi. I u vezi ovoga ima traga u toponomistici u Crnoj Gori, npr. Vilin izvor na planini Komu. U narodnoj tradiciji sa?uvalo se verovanje u vampire, vukodlake, utvare, karakondžule, babe veštice, urokljive o?i i sl. Svi oni imaju razli?ite lokalne nazive.

[tramp]

MORANA, MORENA, MARŽANA, MARANA, MORA, MARA, MARENA

U slavenskoj mitologiji, ime Morane je u vezi praindijske rije?i "mara" što zna?i silom umrijeti. Naziv "morena" ozna?uje strahotne sniježne lavine i ledenjake. Morana je boginja smrti i zime, pojavljuje se u raznim obli?jima. Naj?eš?i je lik lijepe djevojke crne kose i izuzetno bijele puti sa vu?jim o?njacima i kandžama na rukama. Mnogi tuma?e da je njen drugi lik onaj Babe Ruge (Baba Jaga, Baba Zima), ružne stare vještice. Stari Slaveni su vjerovali da sve zimske nepogode, studen, snijeg, led i smrt dolaze od Morane, te su je prozvali boginjom smrti ljudskog, životinjskog i biljnog svijeta. U nekim slavenskim narodima postojao je obi?aj spaljivanja Morane ili Babe Ruge u znak da je zimska opasnost prošla. U Dalmaciji i Sloveniji taj se obi?aj i danas održava u obliku povorke maškara s lutkom Morane na ?elu, koju se spaljuje u prisustvu mnoštva naroda. Moranina lutka je korištena u ritualima vezanim za umiranje i uskrsnu?e u prirodi ili u dozivanju kiše. Kod Isto?nih Slavena, Morana je boginja plodnosti, zaštitnica žena i ženskih poslova posebno predenja. Njen drveni idol postavio je knez Vladimir na brdu u Kijevu pored idola Peruna i ostalih bogova. Na sjeveru Rusije nazivaju ju i Mokuša i u legendama ju prikazuju kao ženu velike glave i dugih noktiju. Njen kult je, sude?i prema toponimima, bio raširen i kod Zapadnih Slavena.

[tramp]

VESNA
Vesna je boginja koja predstavlja vedro godišnje doba, a ovo svojstvo njezino daje i objašnjava nam i samo njeno ime.

Etimologiju imena boginje Vesne daje nam Krek na taj na?in, što ime njezino dovodi u vezu sa staroindijskom re?ju - vas - što zna?i biti jasan, svetao, svetlost. Vesna tj. "svetlo ili godišnje doba, koje donosi svetlost (vedrinu)," može se uporediti i sa st. ind. - Vasanta - koje u avesti glasi: vanri; u st. pers: vahara; u novopers: bahar; u gr?kom йar; u lat: ver mesto verer, veser prole?e; u st. nord: vbr, u lit: vasara što zna?i leto.

[EYA]

PERUN, GROMOVNIK:

Gospodar munje na nebu i vatre na zemlji

Perun je najmo?niji slovenski bog. Bio je gospodar oblaka, a sli?no ?e, u kasnijoj gr?koj civilizaciji, vrhovni bog Zevs biti ozna?en kao skuplja? oblaka. Slovio je kao nepobedivi ratnik, jer je bio tvorac munje i groma. Pripadale su mu i zvezde, Sunce i Mesec. Gospodario je i vatrom na zemlji, pa su sile, koje su u drevno doba izazivale strahopoštovanje, bile njegove.

Za Peruna su vezane i duhovne pojave, stvorene pod uticajem kulta vatre: ale i ognjeni petao. Od životinja, Peruna je simbolizovao divojarac i izumrlo gove?e zubr, a od biljaka: hrast, perunika, žalfija, pšenica, kopriva, jabuka i ?uvarku?a. Perunova obeležja bili su i: balvani, kremen kamen, zastave i rog. Pred njegovim kipom, vernici su održavali litije (krstonoše) i obavljali zavete, uz biljne i životinjske žrtve. Kad nisu imali hramove (na koje podse?aju hriš?anske crkve), Sloveni su se molili Perunu u svetim gajevima, trebištima, ili ispod hrasta. Od toga se u hriš?anstvu zadržalo obožavanje drveta - zapisa, obi?no hrastovog.

Funkcije boga Peruna u hriš?anstvu pokrivaju: sveti Ilija i Pantelija i Ognjena Marija, a delimi?no i sveti Petar Bogišar, Nikola, Spas, Arhanðel i Jelisije. Vreme slavljenja Peruna padalo je oko današnjeg Ilindana i to u ?etvrtak i naredni ponedeljak.

Perunovi drveni kipovi sadržavali su znakove Sunca, munje, kamena kremena, plodove hrasta i drugih biljaka. U ruci je držao rog, a kapa i delovi ode?e upu?ivali su na ratnika oklopnika.



btw: Vanga, the first name is Vangelia is an incredible Bulgarian oracle who predicted with some amazing accuracy many important events. Data shows that about 80% of the prophecies of Vanga actually happened. She was blind but saw more than anyone of us not only in the past but in the future

[EYA]

SVETOVID, ?ETVOROGLAVI:

Svici, oko ratnika na belom konju

Svetovid je bog sa ?etiri glave, ali pod tom odlikom nije se podrazumevalo božanstvo-monstrum. U pitanju je samo mali panteon važnih slovenskih bogova: Peruna, Svaroga, Lade i Mokoše (kod Srba Vide). Ovako udruženi, gledali su na sve strane sveta i zaslužili ime Svetovida (Svevida).

Svevidost ovog boga podrazumevala je i sveobuhvatnost Univerzuma, pa je na Svetovidovim kipovima predstavljen gornji (duhovni) svet, zemaljski (ljudski) i donji (adski). Sloveni su stvorili predstavu o no?nom jaha?u Domovoju, pa je konj na kipu Svetovida predstavljao gornji svet, srednji je prikazivala figura žene, a donji Dabo - istovetan predstavi ðavola u hriš?anstvu.

Svetovid je i ratnik. Predstavljan je sa ma?em i rogom. Bio je vezan za svice (kresnice) i belog konja. Ratnik na belom konju predstavlja simbol pobede i do naših vremena. Od biljaka, Svetovida su simbolizovali: božur, vidov?ica, ivanjsko cve?e, javor i jasen. Pored ma?a i roga, obeležja su mu zastave, gusle i amajlije od zlata, srebra, kamenja, roga, kosti i drveta. Kultna mesta su hramovi i trebišta. Obredne radnje su oba-vljala kola omladine, predvoðena rusalkama - u hriš?anstvu kra-ljicama. U ?ast Svetovida su se preskakale vatre i prolazilo se ispod cvetnih venaca i time su se slavili prole?e, leto i jesen. Muzika je bila neprekidna, pa su žene padale u trans - padalice koje susre?emo i danas u Isto?noj i Južnoj Srbiji. Dani Svetovida su od Svetog Vida do Ivanjdana. NJegove funkcije u hriš?anstvu, pokri-vaju: Sveti Vid i Sveti Lazar.

[EYA]

SVAROG, SUN?ANI:

Stvoritelj svega na nebu i zemlji

Kad nije bilo hrama, Sloveni su se Perunu, najmo?nijem, molili uz žrtve, ispod hrasta. Otud se u hriš?anstvu zadržao obi?aj obožavanja drveta

Bog Svarog nije mo?an kao Perun, Svetovid i Triglav, koji se služe prirodnim silama i koriste oružje ratnika, ali ih on nadmašuje božanskim odlikama. Svarog je sun?ani bog. Stvo-ritelj je svega na Nebu i Zemlji i bogotvorac je. Nazivan je Višnjim. Izdvojen je od ostalih bogova, ?ime se nagoveštava svojevrstan monoteizam u staroj slovenskoj religiji. Po jednoj legendi, Svarogova supruga Vida je zamolila Višnjeg da stvori ?oveka po svom obli?ju. Svarog je poslušao i udahnuo je svoj dah jednom hrastu, od kojeg je postao prvi ?ovek - Dubravko. Drugom hrastu je podarila svoj dah Vida i od njega je postala prva žena - LJubljenica. Kipovi Svaroga u hramovima bili su u sede?em položaju, poput kralja na prestolu. Na prsima je imao orla, a na glavi kapu s bivoljim rogovima. Držao je dva žezla sa figu-rom Sunca na svakom. Ispred njega su bili mali kipovi ostalih bogova, na kojima je pisalo da su Svaroži?i - njegova deca. Uz hramove, kultno mesto bilo mu je i ognjište. U ?ast Svaroga, Sloveni su ritualno stavljali na ognjište hrastov badnjak, koji je predstavljao duh predaka, dusi su razgorevali vatru Sunca. U ?ast Svaroga žreci su pravili velike kola?e, iza kojih su se "krili" i vernicima želeli da takvi kola?i budu i idu?e godine. Za Svaroga su vezani razni fetiši protiv uroka i lopatice životinja, na kojima se gatalo. Predstavljao ga je orao, leska, orah, žito i vinova loza. U njegovu ?ast održavane su maškare i koledari. Vreme Svaroga padalo je od Badnje ve?eri do Poklada. Kao najmo?nijem bogu, pripadali su mu: Sunce, Mesec, duga, zvezde, a od duhovnih pojava vile. U hriš?anstvu, njegove funkcije ima Bog.

[EYA]

VELES (VOLOH), PŠENI?NI:

Zaštitnik sto?ara i ratara

U kolektivnom pam?enju Slovena, bog Vesel je ostao duže od ostalih bogova. Posebno kod balkan-skih i karpatskih Slovena. Po njegovom imenu je nazvana i srednjovekovna kneževina Vlaška. Na Balkanu su svi sto?ari nazivani vlasima u srednjem veku, a istovremeno ovaj socijalni naziv upotrebljavan je za oznaku nacionalne pripadnosti, pa su Vlasima ozna?avani mnogi Srbi i ?esto su poistove?ivani ili su smatrani za srodnike stanovnika Vlaške u današnjoj Rumuniji. Austrijanci su zvali Vlasima i Srbe u Vojnoj Krajini, a srpsko podru?je u Zapadnoj Slavoniji Ma-lom Vlaškom.

Veles je zemaljsko božanstvo; zaštitnik sto?ara i ratara. Slavljen je u vreme setve, žetve i ispaše. Pripisivano mu je pomra?enje Sunca. Velesu su pripadale i duhovne sile: zmajevi, ale i no?ni šumski konjanik Lesovik. Velesova kultna mesta, pored hramova, bila su: njive, pašnjaci, torovi, trebišta i groblja. Obredi su se sastojali od maškara, vu?ara (imitacija vukova) i zavetovanja. NJegov simbol je bio štap, a simbolizovali su ga: trava, vuk, crni petao i doma?e životinje.

Drveni kip Velesa bio je izrezbaren likovima: hromog belog vuka, gove?eta, rala i krilatog lava s glavom orla. Lav (zmaj) je na vrhu repa imao cvet ljiljana. Velsova ode?a je raskošna - kako i prili?i zaštitniku sto?a-ra. Brada Velesa predstavljena je klasjem pšenice, pa, verovatno, otud izreka kod Srba: "Puna šaka brade" - kad rodi godina i uspe trgo-vina.

Funkcije boga Velesa u hriš?anstvu, pokrivaju sveci: Vasilije, Luka, Blaž, Kornelije i Ivan, a delimi?no: Sava i Mrata

[EYA]

MOKOŠ, BOGINJA MAJKA:

Ovce i p?ele, lan i lipa

Kip Velesa bio je izrezbaren likovima hromog belog vuka i krilatog lava s glavom orla. Brada mu je bila predstavljena klasjem pšenice, otud izreka "Puna šaka brade", kad rodi, ili kad se obavi dobra trgovina

Mada ime ovog božanstva podse?a na muški rod, u pitanju je boginja, kod Srba nazivana i Vidom. (U srpskom jeziku je ženskog roda sli?na imenica - kokoš)

Mokoš je poznata i pod imenom Boginje Majke. Zaštitnica je porodice, braka i svih ku?nih poslova. Po jednoj slovenskoj legendi, Vida je žena bogotvorca i stvoritelja Svaroga (Višnjeg Boga). Nagovorila ga je da stvori bi?e na Zemlji po sopstvenom obli?ju. Poslušao je i udahnuo je život jednom hrastu. Od njega je postao prvi ?ovek - Dubravko. Vida je podarila svoj dah drugom hrastu i postala je prva žena - LJubljenica.

Mokoš je uklanjala posledice urokljivih o?iju i bila je vezana za duhovne pojave no?nih jaha?a Domovoja (ku?ni) i Lesovika (šumski). simbolizovale su je ovce i p?ele, lipa, kantarion, kupina i lan. Pored hrama, ku?a je bila jedino kultno mesto ove boginje. Zato su njeni predmeti bili oni kojima se vernici služe u ku?i: vuna, preslica, vreteno, sito i ostali, uz obavezne amajlije i prsten. NJen kip u hramovima je u sede?em stavu, kao i Svarogov. Ima ukrašenu kapu, poput skupocene kraljevske krune. Uz predmete doma?instva, na dnu njene haljine izrezbareni su likovi žena, koji podse?aju na prela, radi preðe, pletenja i ?ipkanja. Dani Mokoše su oko Blagovesti, u prole?e. Obred u njenu ?ast sastojao se od pranja kipova i drugih idola u vodi - Kupale. NJene funkcije u hriš?anstvu pokrivaju: Bogorodica i Sveta Petka, a delimi?no Sveta Magdalena i Sveti Todor.

[EYA]

TRIGLAV, RATNIK:

Crni konj u vreme no?no

Triglav je bog sa izrazitim odlikama ratnika. Ima tri glave i zaštitnik je Nema, Zemlje i Hada. Mora da je bio izuzetno poštovan kad su mu prvi hriš?ani zamenjivali ime pogrdnijim nazivima: Troglav Jabu?ilo, Trojan i Trajan. Dani Triglava padali su izmeðu zime i prole?a, a kultna mesta, pored hramova, bila su mu na trebištima i u planinama.

No? je smatrana vremenom delovanja boga Triglava. Mogu?e je da su mu, zbog toga, na kipovima o?i na svim glavama bile pokrivene povezom. U njego-voj vlasti su bile vile i no?ni konjanici. Simbolizovali su ga: crni i hromi konji, labudovi i guske, a od biljaka: zova, planinsko cve?e i grožðe. Zbog grožða je Triglav imao u posedu bure, ?ija sadržina je i prili?ila mo?nom ratniku, uz njegovu obavez-nu opremu: ma?, koplje, sedlo i rog. Obredi u ?ast Triglava su: koleda - s preskakanjem vatre radi o?iš?enja i s igrom i pesmom radi izazivanja kiše, gatanja i ma-zije - kad su okrivljeni morali da vade vrelo gvožðe iz vode. Smatralo se da ?e nevini us-peti u tome, a da ?e krivci biti povre-ðeni.

Na kipovima Triglava, dominirao je ogroman ma?, koji je simbolizovao njegovu veliku snagu. Figura jelena ispod ma?a upu?ivala je na zaklju?ak da je Triglavovo stanište bilo u planinama i u šumi. Ostale slike na kipu predstavljale su Sunce i planinsko bilje.

U hriš?anstvu su funkcije boga Triglava prenesene na svece: Mihajla, Gavrila i Rafaela, a delimi?no i na Trifuna i Todora.

U slovenskim zemljama, mnoge planine i njihovi vrhovi nose ime boga Triglava.

[EYA]

RADGOST, NA KU?NOM PRAGU:

Hleb i so, i ptica na ramenu

Svarogova supruga Vida zamolila je ovog svevišnjeg boga da stvori ?oveka po svom obli?ju. Svarog je udahnuo svoj duh jednom hrastu, od kojeg je postao prvi ?ovek- Dubravko. Vida je svojim dahom stvorila prvu ženu - LJubljenicu

Bog Radgost je zaslužan što su naši susedi davno uo?ili da je duša Slovena široka. Iako je Radgost, u poreðenju s drugim bogovima, imao sužena zaduženja, njegov kult je bio široko poštovan. Možda je predstav-ljen sa dve glave zato što je bio zaštit-nik gostoprimstva - jednom glavom je bdio nad doma?inom, a dru-gom nad gostom.

NJegov kip u hramovima bio je tako izrezbaren da nije dozvoljavao nedoumicu oko doma?inovog ponašanja prema gostu. Figura ptice na Radgostovom ramenu predstavljala je radosnu najavu gosta. Sve što je ?ekalo gosta u doma?inovoj ku?i, bilo je predstavljeno na kipu Radgosta: hleb i zdelica soli, ?ime se i danas do?ekuju gosti u domovima Srba. Dalje, figure doma?ih životinja, zatim vepra, medveda, labuda i grožða govore da gostu ne sme biti uskra?eno ništa sa doma?inove trpeze i ostave. Najvažnija alatka svakog doma?instva je sekira i ona je u desnoj ruci Radgosta.

Od prirodnih pojava, Radgost je vezan samo za vetar, a od duhovnih za veštice i ku?nog duha - konjanika Domovoja. Posve?ivane su mu najbrojnije amajlije - od dragocenih metala, kamena i drveta. Simbolizovali su ga: zeleni konj, vepar, medved i orah. Bog Radgost se slavio u vreme letnje ravnodnevnice, a kultna mesta su mu, pored hrama, bila ognjište i ku?ni prag. Kod Srba se i danas ku?ni prag poštuje, pa se prenosi preko njega i nevesta, a svakom namerniku koji ga prekora?i, garantuje se poštovanje i sigurnost u ku?i doma?ina.

Funkcije Radgosta u hriš?anstvu prenesene su na Svetog Andriju i delimi?no na Svetu Trojicu.

[jukie]

Originally posted by EYA
btw: Vanga, the first name is Vangelia is an incredible Bulgarian oracle who predicted with some amazing accuracy many important events. Data shows that about 80% of the prophecies of Vanga actually happened. She was blind but saw more than anyone of us not only in the past but in the future

Pa baba-Vanga, naravno, kakva vangla, crni vi...
baba-Vanga jeste postala deo uzre?ice, kao ono Od Kulina bana i dobrijeh dana.
btw vanga je takoðe i ime za jednu familiju ptica koje žive na Madagaskaru. prili?no su srodne svra?cima.

[jukie]

Originally posted by Vel boy
Sta znate, koliko ste culi, iskusili, prisustvovali obredima (iza ledja popova)?

Moja mama je bila uverena da su na mene bacali uroke jer su bili ljubomorni što sam ovako lep i pametan, pa je periodi?no išla kod raznih žena koje su joj davale razne mirišljave vodice za bacanje po uklju?enoj plo?i od šporeta i bajanje... prvo je naravno vukla i mene sa sobom, a onda je prestala jer su mi te njihove sobe sa džidžabidžama bile zanimljive pa sam sve ?a?kao a mama se uplašila da ?e se jal gatara naljutiti jal ?e me nešto strefiti baš zato što sam dirao te maðijske stvari... kasnije smo prešli na ispiranje veša u šest voda i sipanje u flašu koja se posle baci negde na raskrsnici u pono?... s tim smo prestali kada je mama ustanovila da su raskrsnice u pono? pune ljudi... ina?e mama je jednom u crkvi kupila brojanicu da mi je da jer je to navodno narukvica protiv uroka...

Sad ja ne znam gde ta njena "verovanja" spadaju, ali sam skontao da u to veruje cela njena strana familije, a verovatno i njihovi drugari...

[Dina]

Citam povremeno, ali posto me razne stvari zanimaju a uglavnom nemam dovoljno vremena, to mislim da mi je znanje o tome povrsno. Ali dobro, ima vremena... Obredima nisam prisustvovala, niti me nesto interesuju. Kao sto si i ti razdvojio Isusa Hrista i svestenike, tako je nekako i kod mene. Ja imam neku svoju veru koja je nekako licna (i samim tim neobjasnjiva drugim ljudima, sto je i nepotrebno). Prisustvo drugih ljudi me ogranicava i sputava. Moja baba se bavila isceljivanjem i slicnim stvarima ali nazalost sam bila jos mala kad je umrla. Ali mislim da mi je iz nekog vremena provedenog sa njom ostao osecaj verovanja u neke stvari u koje ljudi cesto ne veruju.

[Sutekh]

www.geocities.com/slavicpaganism

[gari]

Jao Eya, svaka ti ?ast za strpljenje u prepisivanju svih ovih slovenskih božanstava i njihovih nadležnosti. Ja ne bih to mogao, svega mi. Pa naravno da ima malo podataka o Slovenima uopšte akamoli o njihovim božanstvima kada nisu imali ni pismo, ni spomenike, ni grobove a sve su pravili od drveta. Jadni Rimljani, kako li su ih uopšte i trpeli na svojim granicama. I što je najzanimljivije, nisu se dali "civilizovati" tj. pripitomiti kako bi postali rismki graðani. Ni do dan-danas.