Bootstrap Framework 3.3.6

[Wilhelmina]

Pre par dana sam komentarisala sa drugaricama o nasilju u skolama. Iako smo se najvise zadrzale oko slucaja ubistva decaka na velikom odmoru, neka je pomenula da se zapravo svako od nas ponekad sreo sa nasiljem u skoli, kao direktna zrtva ili posmatrac. Ili cak i onaj koji napada. Pomenula je i slucaj devojke kojoj su na casu fizickog polomili saku, pokazace se namerno, a kasnije je ceo razred ignorisao zato sto je od razrednog trazila da joj isplate osiguranje i kazne i nastavnika, koji nije adekvatno reagovao (ispostavilo se da joj nije ni dozvolio da ode sa casa, iako se zalila da joj ruka otice) i momka koji je zalupio vratima, znajuci da ima nekoga iza njega. Da li zbog straha ili neceg drugog, ostatak odeljenja se postavlja na stranu naslinika.

Zanimaju me vasa iskustva po ovom pitanju. Jeste li bili nekada zrtva verbalnog ili fizickog nasilja u skoli i zbog cega? Kako su se u odnosu na vas postavljali profesori, ostali ucenici, roditelji? Smatrate li da je situacija u skolama postala vrlo alarmantna, glede sigurnosti ucenika, jednih od drugih?

[Njuskalo]

Plasim se da posmatras problem kao izolovan, iako je problem u stavovima koji nasi dragi mladi narastaji usvajaju, sto od roditelja, sto od ulice jer roditelji nemaju snage da im usade ponesto u glavu.

Preovladjujuca domaca kultura forsira socijalizaciju u smislu utapanja u gomilu. Deca se uce da budu prosecna, da ne odskacu ni u pozitivnom ni u negativnom smislu. Pocnes od roze haljinica za devojcice (mama kaze: "sve druge devojcice nose roze haljinice"), pa stignes do modela Pink ribe. Ili pocnes od pistolja igracke (tata kaze: "pistolji i automobili su igracke za decake i svi drugi decaci se igraju pistoljima i automobilima"), pa stignes do divljanja na auto putu i nekontrolisanog pucanja.

Kod nas ne postoji individualizam kao pozitivna, vec pre kao negativna pojava. Samim tim nema postovanja pohedinca vec samo gomile. I, naravno, onda se niko u gomili ne usudi da digne glas, kao u tom tvom primeru o polomljenoj saci.

[Mars]

Kakvo je stanje sada, generalno, to ne mogu da kazem.
Zivim u mestu koje je celo pitomo kao u slikovnici Maja, pa je i situacija u osnovnim i srednjim skolama takva.

Nasilje sam sprovodio iskljucivo kao samoodbranu od kretena, nekoliko puta, krajnje benigno.

Kako je u velikim gradovima-ne znam. Verujem da ima propusta na svim nivoima (profesor koji ne pusti dete sa povredom, baljezgarija oko osiguranja i slicno).

Mislim da je sve na roditeljima da vaspitaju dete tako da ne trpi nasilje. Da ne trpi autoritet sile (ko moze da me spreci da odem sa casa?!?)


"Nisam uspeo da vezbama postignem izgled Marsovog dupeta. Ocajan sam. Ako ni operacija ne da rezultate, pomisljam na najgore." (Brad Pit, glumac)

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Visas Marr
Zanimaju me vasa iskustva po ovom pitanju. Jeste li bili nekada zrtva verbalnog ili fizickog nasilja u skoli i zbog cega? Kako su se u odnosu na vas postavljali profesori, ostali ucenici, roditelji? Smatrate li da je situacija u skolama postala vrlo alarmantna, glede sigurnosti ucenika, jednih od drugih?

Ja pamtim nasilje u skolama iz
onog crnog perioda devedesetih,
tada je u mojoj osnovnoj bilo tuca, skidanja patika,
gadjanja cekicem, ubadanja...itd.
Sto se tice gimnazije, tada je vec bilo
neko mirnije vreme.
Mada, bas u gimnaziji me neki decko
provocirao, iz dana u dan, duga je prica;
ja sam ga kao kulturna i fina devojcica
zamolila da prestane, a on nije hteo.
Sve se zavrsilo tako sto sam mu na sred
casa Istorije zavalila takvu samarcinu, da
mu vise nije palo na pamet ni da me pogleda.
(a istoricarka me bas volela; ma koga ja lazem,
bila sam streber par excellence, svi su me voleli-
pa sam prosla bez ikakve kazne. Znala zena da
ja ne bih reagovala tako da nije bila neka
kriticna situacija).

[IriS]

ovakav vid "nasilja" koji pcelica pominje je uvek bio i bice, sve na nivou nekih sitnih carki, svadjica pa cak i nesporazuma.
Mislim da je nasilje (sa velikim N) u skolama, ja bih pre to formulisala kao nasilje medju skolarcima...trenutno u nasoj zemlji zahvatilo velike razmere. Sve se secamo vremena devedesetih, kada su uslovi za zivot bili nikakvi, a opet je bilo malo bolje stanje, jer su pojedinci bili ti koji prave probleme, a ostali su bili protiv toga. Danas mislim da se svest skolaraca promenila, na gore... kakve primere vide od starijih, nije ni cudo... Mislim da ne vide ljudski zivot kao nesto najvrednije sto treba da postoji na ovom svetu!
Smatram da su za sve to iskljucivi krivci roditelji, koji sve manje vremena imaju za svoju decu, a i kad imaju, ne uce ih pravim vrednostima! :rool:

[Wilhelmina]

Originally posted by Njuskalo
Plasim se da posmatras problem kao izolovan, iako je problem u stavovima koji nasi dragi mladi narastaji usvajaju, sto od roditelja, sto od ulice jer roditelji nemaju snage da im usade ponesto u glavu.

Pokusavam da dam neki konkretan primer kako bih ilustrovala ono sto zapravo zelim da istaknem kao problem... Medjuljudske odnose u razrednim zajednicama. Slazem se da je veliki problem usvajanje pogresnih sistema vrednosti, ali je i malo sta ucinjeno da se to stanje popravi. I to ne samo od strane roditelja, vec i medija, profesora pa i samih ucenika.
Smatram da je suludo i grozno da neko svoju individualnost placa slomljenom vilicom, rukom, nogom, pa i zivotom. Posebno ako se radi o deci, koja jos nisu napunila 18 godina. A jos groznije je sto je vecina spremna da ponizavanje pojedinaca dozivljava kao zabavu, ispravnu stvar ili da jednostavo cuti o tome.

[Çâðê_DUP]

Pazi, svako vreme i svaka generacija je
imala svoje mangupcice i barabe.
Nasilja je takodje oduvek bilo;
znam da je NBG cuven po rivalitetu
razlicitih skolica; i to nije nikakav skorasnji dogadjaj,
vec nesto sto traje dvadesetak godina.
Ono sto se promenilo je stav okoline
prema nasilju (naravno, pored ovoga sto
rece Kiss Addict- pogresnog sistema
vrednosti.)
A zasto je do toga doslo?
Stari dobri odgovor je- krive su
godine koje su pojeli skakavci.
(btw, prosto ne znam sta bi nam bio
izgovor za sve crno sto se desava u ovom
drustvu da nije bilo Velikog Strumfa i 10
godina bede i ratova- koje inace nikad nismo
vodili)

Originally posted by Visas Marr
Smatram da je suludo i grozno da neko svoju individualnost placa slomljenom vilicom, rukom, nogom, pa i zivotom.

Ma kakva crna individualnost!
Prodji Knezom, garantujem da ces
doziveti zesci deja vu makar deset puta;
kao na pokretnoj traci ce ti dolaziti u susret
uniformisane devojcice i deckici- svi isti!!!

[Mars]

Originally posted by pcelica
Ma kakva crna individualnost!
Prodji Knezom, garantujem da ces
doziveti zesci deja vu makar deset puta;
kao na pokretnoj traci ce ti dolaziti u susret
uniformisane devojcice i deckici- svi isti!!!

To jeste. I to dobrovoljno.

Retko ko ima potrebu da bude drugaciji.


"Odlazimo zauvek. Ja i moj tata i moja deca i moj muz ne zelimo da zivimo u zemlji u kojoj 200.000 cobana horski peva cobanske pesme o nekakvim ruzicama, trnju, lipi i djurdjevku, umesto da slusaju Cecu i citaju moje knjige u kojima otkrivam najvece svetske tajne i demistifikujem najvece svetske zablude." (Isidora Bjelica, ona lujka s petog sprata)

[jukie]

Originally posted by Visas Marr
Zanimaju me vasa iskustva po ovom pitanju. Jeste li bili nekada zrtva verbalnog ili fizickog nasilja u skoli i zbog cega? Kako su se u odnosu na vas postavljali profesori, ostali ucenici, roditelji? Smatrate li da je situacija u skolama postala vrlo alarmantna, glede sigurnosti ucenika, jednih od drugih?

Znaš kako, ja sam djak bio jako davno, pre nego što se Sloba Boba pojavio na politi?koj sceni; i konji iz odeljenja su me svakodnevno mu?ili (naj?eš?e je tu bio udarac pesnicom u rame a povremeno i ostale delove tela; sprdanje neprekidno, otvoreno ruganje na ?asovima; otimanje stvari, naprimer torbe, i prosipanje svega iz nje po podu; vezivanje torbe za gelender tako da mi je trebalo desetak minuta da je odvežem; sakrivanje iste; odvratno cerekanje sa nekim groznim debilnim facama - najviše li?i na konja kada uvla?i vazduh u vomeronazalne organe da bi osetio miris kobile).
Nastavnici nikada nisu ništa preduzeli a nisam siguran:
a) da su mogli nešto da preduzmu; naše odeljenje je bilo ono sa ludacima.
b) da su želeli da pomognu, pošto su me i oni sami ?esto podjebavali svojim izjavama, što nije bilo teško izvesti jer sam bio prili?no neprilagodjen.
Par nastavnika je pokušalo sa onim ubedjivanjem "pa budite dobri" na šta su konji otvoreno rekli "snaga klade valja" i "pa to je borba za opstanak". Nikada ništa nije u?injeno. Moji roditelji su stalno govorili da ?e me prebaciti u drugu školu ali to nikada nisu u?inili.

[Mars]

@Jukie:

Sta mislis zasto su te maltretirali? A nekog drugog nisu?
Ovo je samo uvod u sledece pitanje.


"Odlazimo zauvek. Ja i moj tata i moja deca i moj muz ne zelimo da zivimo u zemlji u kojoj 200.000 cobana horski peva cobanske pesme o nekakvim ruzicama, trnju, lipi i djurdjevku, umesto da slusaju Cecu i citaju moje knjige u kojima otkrivam najvece svetske tajne i demistifikujem najvece svetske zablude." (Isidora Bjelica, ona lujka s petog sprata)

[vivaldi]

Originally posted by Njuskalo
Plasim se da posmatras problem kao izolovan, iako je problem u stavovima koji nasi dragi mladi narastaji usvajaju, sto od roditelja, sto od ulice jer roditelji nemaju snage da im usade ponesto u glavu.

Preovladjujuca domaca kultura forsira socijalizaciju u smislu utapanja u gomilu. Deca se uce da budu prosecna, da ne odskacu ni u pozitivnom ni u negativnom smislu. Pocnes od roze haljinica za devojcice (mama kaze: "sve druge devojcice nose roze haljinice"), pa stignes do modela Pink ribe. Ili pocnes od pistolja igracke (tata kaze: "pistolji i automobili su igracke za decake i svi drugi decaci se igraju pistoljima i automobilima"), pa stignes do divljanja na auto putu i nekontrolisanog pucanja.

Kod nas ne postoji individualizam kao pozitivna, vec pre kao negativna pojava. Samim tim nema postovanja pohedinca vec samo gomile. I, naravno, onda se niko u gomili ne usudi da digne glas, kao u tom tvom primeru o polomljenoj saci.

moje misljenje je da je njuskalo na najbolji nacin opisao problem

[jukie]

Originally posted by Mars
@Jukie:
Sta mislis zasto su te maltretirali? A nekog drugog nisu?
Ovo je samo uvod u sledece pitanje.

Po?eli su od prvog razreda osnovne. Mislim da su jednostavno svu decu koja su bila teška za savladavanje stavili kod naše u?iteljice koja je bila stroga (ona druga je bila kao leptiri?). Kada smo prešli u više razrede, stvar se izmakla kontroli.
Malo su maltretirali i jednog de?ka koji je došao krajem sedmog razreda a koji je bio još manji od mene, medjutim tada su ve? imali razradjenu šemu kako ?e da me mu?e pa njega nisu intenzivirali. On je imao obi?aj da sedne na klupu pa da nogama šutira onoga ko mu pridje da ga gnjavi; ja nisam.
Tre?eg de?ka koji je bio najmanji nisu dirali uopšte jer je njegova majka bila toliko opasna da je mogla glavu da im otkine; a i on se družio sa njima.
Ve?ina njih je bila kompaktna grupa i onda nisu dirali svoje.

[Mars]

Ok. Pitanje: da li nisi mogao ili nisi hteo da pronadjes neku formu tvog bivstovanja tamo koja bi smanjila agresiju prema tebi?

Ja sam se, recimo, prilagodio. Eto. Naucio da izgledam opasno, vise nego sto jesam, vise nego se osecam opasno. Kasnije u filmu Babe (malo prase u Australiji) pronasao potvrdu toga:nije bitna snaga, vec stav.

ALI, takodje znam neke koji ni po cenu tog maltretiranja nisu zeleli da ucine bilo kakav ustupak (prvenstveno sebi samima), i koji su ostali, nazovi 'dosledni' do kraja. I maltretirani do kraja.

To me zanima. Da li mislis da je bilo prostora da ti svojim ponasanjem oteras te dzukce sa tvog malog qrca?


"Odlazimo zauvek. Ja i moj tata i moja deca i moj muz ne zelimo da zivimo u zemlji u kojoj 200.000 cobana horski peva cobanske pesme o nekakvim ruzicama, trnju, lipi i djurdjevku, umesto da slusaju Cecu i citaju moje knjige u kojima otkrivam najvece svetske tajne i demistifikujem najvece svetske zablude." (Isidora Bjelica, ona lujka s petog sprata)

[Marble]

Upravo tako.

Ja lichno nikada nisam bio uchesnik, ali kao posmatrach imam indirektno iskustvo...

Pribijanje uz zid, lupanje glave udarcima levo-desno o zidove wc-a, guranje glave kroz jako uske reshetke na ogradi, skakanje na stomak sa gelendera shkolskih stepenica, kamenovanje sa krova susedne zgrade, gadjanje teshkom loptom (tzv. medicinkom) u ledja.... sve je to bilo normalno.

Ljudi koji su najceshce bivali ugnjetavani po nekom receptu bili su jako introvertne osobe, sa problemom da se snadju u slengovanom mangupskom drushtvu, ili jednostavno nezainteresovani za isto, koje kao takvo preovladjuje u shkoli. Npr. jedan lik koji jednostavno nije mogao da shvati princip shkolske ekipe, i eto, pokushvao bar jezikom da nam se priblizi. Medjutim, svako njegovo pederu! gusko! idiote! zvuchalo je jako uvredljivo i britko, tako da je svako to shvatao kao uvredu, sa podlogom njegove prvenstvene otudjenosti.

Opet, osobe koje su bile "siledzije", po temperamentu jako ekstrovertne osobe, po mom mishljenju su ugnjetavane takodje. Ali od strane roditelja, kod kuce, ne fizichki vec psihichki. I onda, vishak energije i impulsivnosti moraju da izbace iz sebe negde, najcheshche u shkoli, na utakmici, ili vechernjim okupljanjima dece iz susedstva....
Npr. jedan lik iz razreda je bio ludak u shkoli, sve je zadirkivao, podjebavao i tukao... a kod kuce, od njega si mogao da chujesh samo "Da mamice" "Hocu tata" "Evo majchice". Jednostvno nevrovatno ali istinito i uzrochno posledichno.

Kazem opet, sve ovo na bazi indirektnog iskustva, jer nisam imao nikada problema ni sa jednima ni sa drugima, iako su imali pododsta povoda da me zakache za krov sale za fizichko. Jednostavno, poenta problema je da se treba postaviti na odredjen nachin prema svima u pochetku, pruziti im potrebnu sliku o sebi, i onda je sve ok. Shto naravno vazi i za shkolu, i srednju i fax, i posao...

[IriS]

Originally posted by Marble
Opet, osobe koje su bile "siledzije", po temperamentu jako ekstrovertne osobe, po mom mishljenju su ugnjetavane takodje. Ali od strane roditelja, kod kuce, ne fizichki vec psihichki. I onda, vishak energije i impulsivnosti moraju da izbace iz sebe negde, najcheshche u shkoli, na utakmici, ili vechernjim okupljanjima dece iz susedstva....
Npr. jedan lik iz razreda je bio ludak u shkoli, sve je zadirkivao, podjebavao i tukao... a kod kuce, od njega si mogao da chujesh samo "Da mamice" "Hocu tata" "Evo majchice". Jednostvno nevrovatno ali istinito i uzrochno posledichno.

Mislim da si u pravu što se ovog gore re?enog ti?e...ja bih samo dodala, da je jedan od razloga, ne samo ugnjetavanje od strane roditelja, ve? i zanemarivanje te dece od strane roditelja. Svakom detetu je potrebna pažnja, nekom kra?e, nekom duže, ali na roditelju je da to proceni. Sve se nosi iz ku?e, sve!

@Mars

Mo? uspešnog prilagoðavanja bilo kojoj situaciji, pa i pomenutoj, je stvar visoke inteligencije (bez da se neko uvredi za ovo). Ne može to svako da uradi, bar ne na pravi na?in (imamo neki primer u postu iznad).



P.S. super ti je potpis

[jukie]

Originally posted by Mars
Ok. Pitanje: da li nisi mogao ili nisi hteo da pronadjes neku formu tvog bivstovanja tamo koja bi smanjila agresiju prema tebi?
To me zanima. Da li mislis da je bilo prostora da ti svojim ponasanjem oteras te dzukce sa tvog malog qrca?

Mislim da manevarskog prostora za mene baš i nije bilo. Njih je bilo desetak i bili su duboko uronjeni u odvratni primitivni smer života.
+ niko me nije u?io na koji na?in se stvarno reaguje kada ve? krenu da te mu?e (bilo mi je jako teško kada me neko gnjavi. I sada mi je teško da prihvatam kritike).
Jedini saveti koje sam od odraslih dobio su bili :
a) budi kao i oni (NE PADA MI NA PAMET! ja sam intelektualac a ne glupa selja?ina. Radije bih štrik oko vrata i obesio se nego da budem kao oni)
b) kad te diraju, okreni se i idi (gde da idem ako moram da budem u u?ionici, a njih je deset? ?im im okreneš ledja, krenu da te udaraju. NE MOŽEŠ DA IH IGNORIŠEŠ)
Danas se trudim da budem što dalje fizi?ki od takvih ljudi. Ali kada MORAŠ da deliš prostor sa njima (ne mogu da NE budem u u?ionici za vreme malog odmora - do osmog razreda sam shvatio da na velikom odmoru mogu da pobegnem u biblioteku) onda taj savet ne uspeva.

[Mars]

Sve to jeste problem, ne mali.

Citam sta se sve desavalo po vasim hodnicima, ucionicama, WCima i sl....i ne mogu da verujem. To je bas imalo ozbiljne dimenzije. Skolski psiholog? Razredni? Neko?

Ja nisam imao takve probleme, ALI je bilo nekih situacija u kojima bi mi itekako znacila podrska roditelja recimo, ali je nije bilo. Zavideo sam deci sa ratobornim roditeljima koji su svaki cas dolazili u skolu ili izlazili ispred zgrade i delili svoju pravdu.

A najbolje je stvarno izmaci se. I danas nimalo ne uzivam da se bilo nadmudrujem bilo nadjacavam s njima. Pusti budalu-to je moj moto. Sve i kad misli da je pobedila. Neka ga.


"Sedeli smo na balkonu vile i u tisini pushili Camacho Cuban. Dugo sam gledao u Sunce kako zalazi nad Havanom, a onda se okrenuo prema njemu i rekao:' Mars... Imas fantasticno dupe!' " (Fidel Kastro, Memoari:Secanja Revolucionara)

[Wilhelmina]

Originally posted by kiss addict

Originally posted by Marble
Opet, osobe koje su bile "siledzije", po temperamentu jako ekstrovertne osobe, po mom mishljenju su ugnjetavane takodje. Ali od strane roditelja, kod kuce, ne fizichki vec psihichki. I onda, vishak energije i impulsivnosti moraju da izbace iz sebe negde, najcheshche u shkoli, na utakmici, ili vechernjim okupljanjima dece iz susedstva....
Npr. jedan lik iz razreda je bio ludak u shkoli, sve je zadirkivao, podjebavao i tukao... a kod kuce, od njega si mogao da chujesh samo "Da mamice" "Hocu tata" "Evo majchice". Jednostvno nevrovatno ali istinito i uzrochno posledichno.

Mislim da si u pravu što se ovog gore re?enog ti?e...ja bih samo dodala, da je jedan od razloga, ne samo ugnjetavanje od strane roditelja, ve? i zanemarivanje te dece od strane roditelja. Svakom detetu je potrebna pažnja, nekom kra?e, nekom duže, ali na roditelju je da to proceni. Sve se nosi iz ku?e, sve!

@Mars

Mo? uspešnog prilagoðavanja bilo kojoj situaciji, pa i pomenutoj, je stvar visoke inteligencije (bez da se neko uvredi za ovo). Ne može to svako da uradi, bar ne na pravi na?in (imamo neki primer u postu iznad).



P.S. super ti je potpis

Iako se slazem sa napisanim, mislim da to nije opravdanje za nasilje. Decka su ubili na velikom odmoru, on se vise ne vraca, a ubica je jadna neshvacena dusica koju roditelji nisu mazili? Neee... Po mom misljenju, treba biti dobar psiholog u radu sa decom, shvatiti kada drsko majmunce koje zadirkuje ostale i prekida cas postaje opasan nasilnik. Bez obzira na proces "prilagodjavanja" niko ne sme da ima pravo da nekoga ubije ili mu nanosi telesne povrede. Ako to vec uradi, trebalo bi ga adekvatno kazniti i nazvati pravim imenom. Inace, nista se nije uradilo na vaspitanju mladih.
Licno, dok sam bila u srednjoj nisam bila prilagodjena okolini (kako i da budem, kad su bili uzasno ruralni), ali sam im izgledala zajebano. Zapravo, trebale su im moje usluge (saputanja na casu engleskog, pozajmljivanje svesaka, knjiga) pa osim nekoh verbalnih zajebancija na racun izgleda i smotanosti na casu fizickog, nisam bila predmet izivljavanja. A i te verbalne zajebancije sam umela da naplatim i osvetim se...

[IriS]

Originally posted by Visas Marr

Iako se slazem sa napisanim, mislim da to nije opravdanje za nasilje. Decka su ubili na velikom odmoru, on se vise ne vraca, a ubica je jadna neshvacena dusica koju roditelji nisu mazili? Neee... Po mom misljenju, treba biti dobar psiholog u radu sa decom, shvatiti kada drsko majmunce koje zadirkuje ostale i prekida cas postaje opasan nasilnik. Bez obzira na proces "prilagodjavanja" niko ne sme da ima pravo da nekoga ubije ili mu nanosi telesne povrede. Ako to vec uradi, trebalo bi ga adekvatno kazniti i nazvati pravim imenom. Inace, nista se nije uradilo na vaspitanju mladih.
Licno, dok sam bila u srednjoj nisam bila prilagodjena okolini (kako i da budem, kad su bili uzasno ruralni), ali sam im izgledala zajebano. Zapravo, trebale su im moje usluge (saputanja na casu engleskog, pozajmljivanje svesaka, knjiga) pa osim nekoh verbalnih zajebancija na racun izgleda i smotanosti na casu fizickog, nisam bila predmet izivljavanja. A i te verbalne zajebancije sam umela da naplatim i osvetim se...

Nemoj pogrešno da me razumeš. Ja nasilno ponašanje ne opravdavam ni u kom obliku... Samo smo razmatrali ZAŠTO deca uopšte izrastaju u mlade majmune željne nekog dokazivanja, pri ?emu samo dokazuju svoj majmunluk!
Treba biti psiholog u bilo kom radu sa decom, pogotovo u školi... ali, postoje roditelji koji veruju svojoj deci šta god da im kažu (pa i mladim majmunima, koje oni ne smatraju takvima, jer im veruju, jer je to zaboga njihovo dete), tim roditeljima da daš i suve dokaze da maltretiraju drugu decu, ne vredi. Sve dok se ne desi nešto najcrnje... Isto kao što tim istim roditeljima ne možeš da dokažeš da im se dete drogira...pa ta sra*a pravi izmedju ostalog i zbog tog razloga.
Ovo je dosta kompleksna tema, mislim da je to problem u celom svetu, ne samo kod nas... ali kod nas se mnogo ?esto javlja, pogotovo u poslednje vreme (mislim na brutalna premla?ivanja i ubistva)

[Dina]

Ja mislim da je nasilja u skolama bilo i bice, ne samo kod nas nego bilo gde. Mislim da je okrutnost deo ljudske prirode i zato ja decu uopste ne vidim kao slatku nego bas kao najokrutniju, mada to jeste iskrenost. Posle se ljudi vremenom nauce da je nanosenje bola drugome ruzno, pretrpe i sami neki bol pa se identifikuju, plase se kazne, da ce im se zlo vratiti itd. E sad neki sistemi bolje deluju pa je manje nasilja a neki losije... Kod nas je vec godinama raspad sistema tako da nije ni cudo sto su nam iskustva takva...

Sto se mene tice, uvek sam bila snalazljiva tako da nisu mene maltretirali. U osnovnoj je bilo i nekako ali u srednjoj je bila jedna grupa koja je zavodila "pravdu", mogao si biti sa njima ili protiv njih. Ovi prvi su ostavljani na miru, a drugi su svakodnevno maltretirani (otprilike slicno kao sto je Marble opisao). Inace, razredna im nista nije mogla jer su oni bili sinovi nekih "uglednih ljudi" pa kad je pokusala da nesto uradi zapreceno joj je otkazom (to je ona rekla na roditeljskom nasim roditeljima jer njihovi nisu ni dolazili). Ja sam se dopadala jednom od njih pa sam kao bila dobra sa njim. Ali stalno sam se plasila i bilo mi je odvratno sto moram da se solidarisem sa nasilnicima. Tesila sam se da ni razredna ne moze nista da uradi, a kamoli ja. A druzeci se sa njim uspela sam da ga nagovorim da utice na tog glavnog u grupi da ne maltretiraju jednog decka sa telesnom manom. Ali bez obzira na tesenje muka mi je kad se setim... I iako sam u kasnijim godinama imala i gore situacije taj rani strah, bespomocnost i izdaja sopstvenih principa su mi nekako najtezi.

[Tot]

Da deca su orutna, to iskustvo imam i ja iz osnovne škole, nažalost i neki u?itelji i nastavnivci su bili kadri da podgrevaju predrasude. Nekako bi u kasnijim razredima osnovne škole i u srednjoj ta sklonost iživljavanju trebalo da popusti, to naravno zavisi i od vrste škle u koju idete.

Oni su u jednom dobu adolescencije koju moraju da proðu u vreme makrosocijalne patologije, a sve ono što uspeju da detektuju svojim nerazvijenim umovima kao protivre?no, nepravedno u društvu pokušavaju da prevaziðu stvaranjem direktno sociopatske strukture li?nosti koja silom topuza se trudi da name?e zakone, stvaraju se grupice, njihov odnos prema drugima se temelji na direktnom podgrevanju predrasuda utemeljenim na njihiovom nerazvijenom seksualno psihološkom profilu. Mehanizam socijalnog ogledala- ja sam bolji Baja od tebe. U principu nemilosrdna konkurentna društvena baza sa uništenim privrednim resursima za model im pruža obigravanje oko ,u normalnom svetu, prihvatljivih standarda potvrdjivanja i uspeha u društvu.

Namaju svi podjednako razvijeni moralno- intelektualni kod: T o je uvek bilo i bi?e. Ali se nekako u normalnijim društvima mlad ?ovek natera da misli o svom napretku i pravu koje ne ugrožava to isto pravo drugoga. Biti pošten smatralo se društveno isplativijim ?ak i za latentne sociopate/ psihopate.

Nekako su mladi ljudi ti koji teže idealima, koji te ideale crpu iz svog mladala?kog optimizma poleta i snova o pravdi i sre?i.

Danas se u društvu ne nude ni pravda ni sre?a kao sastavni delovi rada, a u nedostatku urodjenih moralnih principa, religioznih, filozofskih po?ela samog bi?a na scenu stupaju surogati za sre?u koje im pruža to isto društvo koje ih visoko ne kotira samom ?injenicom da propala država nema šta da im ponudi. Oni su okrenuti "druga?ijim", " alternativnim" na?inima "isterivanja svoga" . Društvena patologija tu ide ruku podruku sa adolescentnim moralno- razvojnim defektima.

[Dina]

Originally posted by Tot
Da deca su orutna, to iskustvo imam i ja iz osnovne škole, nažalost i neki u?itelji i nastavnivci su bili kadri da podgrevaju predrasude. Nekako bi u kasnijim razredima osnovne škole i u srednjoj ta sklonost iživljavanju trebalo da popusti, to naravno zavisi i od vrste škle u koju idete.

Razlikuju se i osnovne skole, narocito sada cini mi se. To zakljucujem po jednoj mojoj maloj rodjaci koja je bila upisana u "skolu na glasu" i sva deca su je terorisala zato sto ima sve petice i sto je bolji djak od njih. Dete je toliko patilo i trazilo da se premesti u drugu skolu da su roditelji najzad popustili. I evo je sad se super uklopila i prica da je sasvim drugacija atmosfera. Mislila bih da je to do nje, da nisam cula od jos par dece slicne utiske... A inace celo skolovanje sam prosla ali mi nikad nije postalo jasno zasto je lose biti odlican djak, a vidim da se to do danas nije promenilo... Kako sam ja cula u americkim skolama se deca takmice da budu sto bolja a kod nas sto losija...

[Deksi]

Sve ovo sto pricate je istina,ja jos uvek imam to iskustvo.Evo u gimnaziji...ne fizicki ali to je svakodnevna psihicka tortura i presija na tvoju psihu.Mada ja vise ne obracam paznju na to,ali opet meni bude jako tesko kad sam predmet ogovaranja ili sprdanja nekih seljacina bez grama mozga.
U osnovnoj je bilo jos gore,ali to se prekinulo..iako je bilo radikalno uradjeno od moje strane, bilo je prekinuto.Ja se nikad nisam otvoreno zauzimao za svoj stav ali sam u osmom razredu napravio takav skandal zbog stalnog maltretiranja od strane jednog decaka.U trenutku sam planuo i skocio na njega samo sto ga nisam udavio...Tad nisam mogao da se kontrolisem,tako da sumnjam da bih imao hrabrosti da se odbranim otvoreno ponovo na takav nacin. Moje misljenje je da treba izbegavati takve ljude i da mi treba da se drzimo zajedno sa normalnim osobama i nama slicnima.

[Simor]

Uf, ranije nisam video ovu temu i stomak mi se prevrtao dok sam citao iskustva nekih iz skole. Ja nisam bio predmet fizickog ili psihickog maltretiranja ni u osnovnoj ni u srednjoj skoli, ali znam primere ljudi koji to jesu bili. Nase drustvo neguje agresivnost kao pozeljno ponasanje, posebno za muski deo populacije. Decaci se od malih nogu uce da ne budu "pickice", a svoj identitet "kurcica" potvrdjuju, izmedju ostalog, maltretirajuci druge. I to je prihvaceno ponasanje, to je ponasanje na koje se blagonaklono gleda, i od strane roditelja i od strane profesora (uostalom, kao da oni koriste bitno drugacije metode u vaspitanju i obrazovanju). Nasilnici su sasvim dobro socijalizovani, svojim ponasanje ne nose nikakve traume, nego se, naprotiv, kasnije sasvim dobro uklapaju u drustvo. Agresivno ponasanje je neophodno da bi uspeo u zivotu, da bi uspeo u "logoru zvanom Balkan" kako pise Deksi u svojoj lokaciji. Tuces zenu, tuces decu, gazis preko mrtvih da bi se popeo u poslovnoj hijerarhiji... A momci i devojke koji su izlozeni nasilju nose te "rane" i kasnije u zivotu moraju radikalno da menjaju svoje licnosti da bi bili socijalizovani; drustvo ih prinudjava da napuste sebe i svoj identitet. Mene je nasilje, bilo psihicko bilo fizicko, oduvek uznemiravalo. Najdublje gadjenje osecam prema nasilnicima, bilo da nekog tuku ili da su verbalno agresivni.

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Hipatija
A inace celo skolovanje sam prosla ali mi nikad nije postalo jasno zasto je lose biti odlican djak, a vidim da se to do danas nije promenilo...

Savrseno!
Meni je moja mala kuma pre neki dan
rekla (dete od 14 god, bila vukovac u OS,
krenula u gimnaziju i ima nekol'ko keceva)
"da nije cool biti odlican", nakon sto sam
ja sva ushicena odrzala govor o znacaju
obrazovanja i izgradnje sebe. Mislim da mi
je u tom momentu entuzijazam izduvala kao
balon.

[Çâðê_DUP]

Ne znam kol'ko ovaj post odgovara
temi, al' ja od juce (tacnije, kako sam
cula da je ona nesrecna devojcica,
koju su izboli 17 puta, umrla) razmisljam
kol'ko hrabrosti, a kol'ko ludosti treba
da se sada neko u ovakvom drustvu odluci
da pravi i radja decu (da me ne shvatite pogresno,
ne pljujem na majcicu Srbiju- prosto ne znam
kako je van njenih granica).
Mozes da rodis dete, i provedes 6-7 godina
u potpunom vaspitanju istoga/iste, a onda
krene u skolu... i preostaje ti samo da se nadas
da neka baraba nece povrediti na bilo koji nacin
zbog xy razloga.

[Delete]

Pa ucestvovala sam aktivno u mnogo skolskih tuca i svadja, koje su se obicno zavrsavle jako krvavo, a vecinom sam se ja pravila faca, podjebavala ljude koji su mi smetali na bilo koji nacin, valjda je to razlog bog kojeg sam i romenila toliko skola, pa cak i sad na fkultetu imam obicaj da zavodim red. Ali, u sustini obozvm kad se osecam toliko nadmocna, jer u sustini, n neki nacin sam morala ispoljiti plodove dugogodisnjeg lomljenja po portskim dvoranama i neogranicenu kolicinu novca koju sam bila spremna da izdvojim za neku sportsku aktivnost. Mada, sto se skole tice, u osnovnoj sam bila njjaca u razredu, vrlo cesto sam se tukla i sa decacima, a u srednjoj sam obozavala da terorisem profesore koji su umislili da su neki q u skoli, pa mi se cak u par navrata dogodilo da izadjem sa casa zbog partije basketa sa drustvom, a ako me neko pokusa spreciti ili se sama fizicki obrcunm sa tom osobom ili mi u pomoc pritekne jos par mojih "pristalica", tako da sam ja u srednjoj skoli vodila glavnu rec, naravno, niko mi nije mogao nista, a sto se tice ocena, imala sam najbolje ocene u generaciji, tako da su neki na vreme shvatili da se ne trebaju kaciti sa mnom i sve je bilo ok, a oni koji su pokusavali da uspostave svoju vlast se nisu bas dobro proveli, a tu prvenstveno mislim na profe koji su voleli da se kurce. Sad, nakon nekoliko god., meni je to smesno, ali sam svesna da i moj mladji brat ide u skolu i da postoji veliki procenat verovatnoce da i njega neko skenja, jer on nije bas lider kao ja.

[Wilhelmina]

Originally posted by Delete
Pa ucestvovala sam aktivno u mnogo skolskih tuca i svadja, koje su se obicno zavrsavle jako krvavo, a vecinom sam se ja pravila faca, podjebavala ljude koji su mi smetali na bilo koji nacin, valjda je to razlog bog kojeg sam i romenila toliko skola, pa cak i sad na fkultetu imam obicaj da zavodim red.

A zasto? Fino je sto se javlja i neko sa suprotnim iskustvom, pa mene zanima razlog zbog koga bi neko pravio izgrede u skoli, 'podjebavao ljude koji su smetali'. Smetali na koji nacin? Bili bolji u necemu, bolje materijalne situacije, ili jednostavno nisu bili deo klana? U vecini slucajeva niko ne dira one koji su snazniji, nadmocniji, ili povodljivi i mali. Inace, na Ns univerzitetu izbacena je kompletna grupa skinsa koji su pokusali da zavedu neki svoj red. Sad to mogu da rade kod kuce, kod svojih roditelja.

Ali, u sustini obozvm kad se osecam toliko nadmocna, jer u sustini, n neki nacin sam morala ispoljiti plodove dugogodisnjeg lomljenja po portskim dvoranama i neogranicenu kolicinu novca koju sam bila spremna da izdvojim za neku sportsku aktivnost.

A smetaju ljudi koji te sprecavaju da budes nadmocna? Nadmocniji? Kakve veze ima novac izdvojen za sportsku aktivnost sa maltretiranjem drugih?

Mada, sto se skole tice, u osnovnoj sam bila njjaca u razredu, vrlo cesto sam se tukla i sa decacima, a u srednjoj sam obozavala da terorisem profesore koji su umislili da su neki q u skoli, pa mi se cak u par navrata dogodilo da izadjem sa casa zbog partije basketa sa drustvom, a ako me neko pokusa spreciti ili se sama fizicki obrcunm sa tom osobom ili mi u pomoc pritekne jos par mojih "pristalica",

Najlakse je sa onima koji dobrovoljno napustaju cas, a ako skupe dovoljno izostanaka, mogu na razredni ispit, a ukoliko su jos i neopravdani, mogu da lete iz skole. Obzirom da u 'obracune' moze da se umesa i policija, dobro si prosla, ako nemas dosije.

a oni koji su pokusavali da uspostave svoju vlast se nisu bas dobro proveli, a tu prvenstveno mislim na profe koji su voleli da se kurce.

Nisi naisla na prave, kurate, s'oprostenjem, profesore koji umeju da se snadju sa gomilom decurlije, sto klinci u osnovnoj i srednjoj jesu, svako od njih ima max. devetnaest godina.

[jukie]

Ne nerviraj se Mina, tu o?igledno nisu ?ista posla... ?im su nastavnici fizi?ki spre?avali problemati?ne djake da napuste u?ionicu i da ne prave dodatan nered po istoj. Logi?no je da je DOBRO da takvih djaka ima što manje. Sve što nastavnik treba da uradi u takvom slu?aju je da upiše datog u?enika u dnevnik kao odsutnog. Nismo mi socijalni radnici.
Ono što mi nije jasno je kako djak sa takvim ponašanjem može da ima najbolje ocene u generaciji, e to pokazuje da doti?na škola stvarno nije kako treba (zar nije bilo baš nijednog štrebera ili nerda?). Logi?no je da ?e SVI nastavnici nekom takvom dati male ocene jer nema šanse da zna za 5 svaki put kada do ocenjivanja dodje... Tim pre što navodi da je bilo više profesora sa kojima je imala probleme...
Rekao bih da je u pitanju neko partijsko i/ili direktorkino dete, pa da je zato uspela da se izvu?e sa tim, pogotovo jer su nastavnici koji "vole da se kur?e" naj?eš?e mnogo nedodirljiviji od problemati?nog deteta.

[Zenica_boy]

Uglavnom je to bilo cisto verbalna prepucavanja,kao npr:"........hey ti si peder zato sto ne volis fudbal" ili "....druzis se sa djevojcicama" itd.,znaci uglavnom oko stvari koje apsolutno nemaju veze sa bilo cim.
U mom slucaju bili su profesori koji su stali na moju stranu,dok je bilo profesora koji bi stali na stranu provokatora.Stanje jeste alarmantno cim se ovakve svari desavaju,a pri tome se jako malo sta poduzima povodom toga.
Cesto je bilo i toga da nam u skolu dolazi bagra od 50 ljudi koji dolaze da biju jednoga,razlog je bio sto je ta jedna-jedina persona,sefa bagre krivo pogledala:uplasen: