Bootstrap Framework 3.3.6

[Galateja]

Kako ste prihvatile to da ste lez/bi?Da li je to bilo nesto dramaticno za vas ili ne-mislim na to kako ste 'podnele samospoznaju'?Da li je bilo unutrasnje borbe?

Drugo,da li ste to znale otkad znate za sebe ili je 'samospoznaja' dosla postepeno?

Da li vam je neka osoba pomogla razgovorom ili na neki drugi nacin da spoznate svoju seksualnost?

Volela bih da se potrudite i da plasticno opisete svoja iskustva.Mozda tako pomognete 'goscama' na sajtu koje jos nisu prelomile u sebi da prelome.

P.S.-MOLIM MODERATORE DA OVU TEMU NE PREMESTAJU U NEKI DRUGI FOLDER,JER MENE ISKLJUCIVO ZANIMA KAKO I KADA SU LEZBEJKE I BISEKSUALKE PODNELE EROTSKU SAMOSPOZNAJU.

[Galateja]

Evo ja cu da probijem led i da nesto napisem o svojoj 'samospoznaji'.

Otkada znam za sebe znam i za svoju biseksualnost.Nikada to nije bio balast za moju psihu.Prva osoba u koju sam se zaljubila bila je jedna moja rodjaka.Imale smo obe oko sest godina.Tada,ja nisam znala da je to zaljubljenost.Sklonost ka introspekciji mi je pomogla da nemam tajni pred samom sobom,ali ipak sam katkad umela 'da zavaram samu sebe'.

Medjutim,postoji i druga strana medalje.U pubertetu i u gimnaziji zaljubljivala sam se u devojke mahom latentno sto mozda govori o mom podsvesnom otporu.

Da sam zaljubljena u devojku priznala sam sebi u dvadesetoj godini.

Ufff...Sve je to kod mene jako komplikovano.

[Val]

Rodjena kao lezbejka, nikada nisam morala da se prihvatam ovako. Ne znam za drugi osecaj. U zivotu mi se muskarac nije svideo, a da ne govorim o zaljubljivanju.
Cini mi se, da bih morala da se borim sa osecajima tek kada bih se zaljubila u muskarca. Ovako nikada nisam bila u dilemi. A skontala sam sve to u dvanaestoj godini svog zivota.

[m..]

Joj, ja sam se bash zlopatila, pisala sam o tome pasuse i pasuse okolo, kako klinka sam bila zaljubljena (na neki nacin) u drugaricu iz vrtica, gledala tete u Startu, jela govna do svoje valjda 22 godine... Mislim bilo je ok dok sam tripovala da sam klasicno biseksualna, ma ne znam. Ja se jos uvek konsolidujem sa samom sobom...

[Orlando the Lady]

Eto, imala sam temperaturu par dana, i proslo, i ja postala lezbejka.
ne, oduvek sam bila svesna toga. Bila je mala frka kada je to trebalo izgovoriti u tisini... Trajalo do nedelju dana, ali ne, vecih problema nije imalo.
Nije cak ni bilo potrebe za introspekcijom- sve je bilo jako ocigledno.

[Oziris]

Pa shvatila sam tek u svojoj 20-oj godini, kad sam, ne mogavsi vise da izdrzim, raskinula trogodisnju vezu sa deckom zbog zene u koju sam se zaljubila... Nisam ni sa kim pricala, nisam imala s kim da to podelim, nisam nikoga poznavala ko bi mogao da bude gay ili makar gay friendly; uostalom, cinilo mi se da sam jedina na svetu ali to me nije sprecilo da o tom zaljubljivanju mislim kao o necem najjacem i najlepsem sto mi se desilo u zivotu. Sve u svemu, sama sam pregrmela to, bilo je par nedelja sumnji i neprihvatanja, ali sam se brzo dozvala pameti i prestala da brljam sa muskarcima

[tramp]

galateja ti nekako uvek smislis neke interesantne i komplikovane teme

ja mislim da bih ja imala vise frke da odjednom shvatim da sam str8, sta ja znam da se zaljubim u tipa i da me odjednom zene ne zanimaju

ja sam imala neke snove kao klinka od nekih 6 godina o zenama (i to ne devojcicama nego bas odraslim zenama) ali nisam nesto bas sa 6 razmisljala o tome ... i onda sam oko puberteta uglavnom imala fantazije o deckicima i onda opet sa nekih 13 krenem da fantaziram o devojkama (ovaj put mojih godina) i kao shvatim da me pale ali posto sam ja uvek nekako bila "neobicna" onda mi je i to bilo normalno jer kao i onako se ne uklapam u svet pa sta sad jos jedna stvar vise a kako sam bila i jos uvek sam liberalna onda mi je to sve bilo ok i nisam bas nesto ni razmisljala o tome i onda mi tadasnji decko (kad mi je bilo 18) skrene paznju na cinjenicu da se ja uvek popalim kad gledamo ribe i to je sve bilo nekako smesno jer sam se druzila uglavnom sa tipovima i onda mi svi pricamo o ribama i ono sto je meni sad smesno je da nikom nije palo na pamet kako se ja to tako super uklapam u te price
uglavnom sam bila od 16 u bi fazi i onda mi ponekad padne na pamet (kad nemam sta pametnije da radim) kako je mozda moja bi faza bila to neko odbijanje ali onda opet ja sam od neke 20te na ovamo stalno u queer okruzenju i mislim da je moje insistrianje na bisexualnosti vise bilo vezano za moj prkos kao neces ti meni reci da ja ne mogu da kresem koga hocu
od kako sam presla u ny moj interes za frajere totalno otupio i otisao i cini mi se da to ima veze sa kolicinom zena oko mene (lez i bi)
ma jooj ne znam

a onda pomislim

[TheCurseofBlondie]

shvatila i prihvatila u 12/13-godini.
retrospektivno shvatam da sam i pre toga bila zaljubljena u zenski pol, ali mi to tada nije "svanulo".
Tek kada sam se zaljubila u nastavnicu engleskog, tada sa 12/13 godina bilo mi je sve jasno.
Malkice sam se cudila (oko 1 dan!) i onda je bilo sve u redu.
Moja najbolja drugarica je to znala i bilo mi je mnogo lakse zbog toga.
Jedini problem mi je bio sto sam znala da je necu imati, a bila sam toooliko zaljubljena da je nisam mogla zaboraviti cak i kad mi vise nije predavala

[Wilhelmina]

Pa da, imala sam unutrasnje borbe, odnosno periode prihvatanja i periode odbijanja i uvek sam smisljala neke razloge za svoju odluku, dok jednostavno nisam nasla odredjenu sredinu, i prihvatila da sam bisexualka, i da mi tako najvise odgovara, bez tendencije da postanem lez ili str8.

[mirth]

Uzasno duga i jaka borba.
Mislim da sam vec pisala negde o tome.
Naime, ja sam i nakon sto sam imala prvi sex sa devojkom i dalje ubedjivala sebe da sam str8 i da ja to samo eksperimentisem. Trebalo mi je dugo sa shvatim da se pod pukim eksperimentisanjem ne podrazumeva scenario u kome stalno ponavljas jedan isti eksperiment, i nikako da ga se okanes...

U svakom slucaju, dok me prijatelj nije "poseo" i fljusnuo mi to u lice, nisam bas najbolje izlazila na kraj sa tim. Tu sam imala prvi pravi, da ne kazem potpuno svesni "kvrc", pa visemesecna cimanja sa svojim mozgom, preispitivanja, blah, blah...
Sta znam, kod mene su ti mozdani mazohizmi uvek isli u nekim naletima i fazama, s tim da lezbejka svaki put iz borbe izadje sve snaznija. Ona druga u meni je vec odavno izgubila bitku skroz. Cak se ni ne trza vise. Pomen joj. I stvarno, mnooooogo mi je lakse otkako sam je pokopala...
K'o da sam u sebi imala babu od 1000 godina koja boluje zadnjih 500, a ja morala da joj menjam pelene i negujem je iako je mrzim najvise na svetu...

[bigirl]

Tre?a/?etvrta godina gimnazije.

Bila sam sa Njim ve? oko godinu dana. Divna veza, sve savršeno funkcioniše. A onda sam se zaljubila u Nju. Ustvari, "zagledala" sam se u Nju. To je postajalo sve ?eš?e i ?eš?e. Po?ela sam da mislim na Nju van škole. Po?ela sam da idem u školu jer sam znala da ?u Je videti na odmoru. Ludela sam za Njom. Nisam znala "na kom nivou". Sa Njim mi je ipak bilo savršeno, ispunjavao je sve moje snove. I onda mi je najbolja drugarica postavila pitanje... "Šta ho?eš ti od Nje? Šta si ti ustvari?" ... Izgovorila je to tako lako, a odgovor nikako nije dolazio... ?ak ni posle mesec dana, ?ak ni posle dva meseca. Nisam znala šta sam. Tada "nisam znala" za bisexualnost, mislila sam "ili jesi ili nisi", bez "izmeðu". Provela sam oko 6 meseci u suzama. I onda sam ?ula za jednu devojku koja je bi... i shvatila da sam i ja bi. Ipak mene pale i jedni i drugi... I odgovorila sam "ho?u da je poljubim, ho?u da bude moja!".

Najboljoj drugarici svaka ?ast, bila je uz mene sve vreme (i još uvek je!). Njemu sam rekla još dok sam se preispitivala. Reagovao je kao svaki konzervativni Balkanac, ali moram priznati da je bio uz mene kad god sam bila tužna. Eventually, nije hteo da bude sa mnom dok ja "isprobavam" moju novo-otkrivenu bisexualnost sa nekom ribom, ali ne mogu mu zameriti.

Eto, otkrila sam da sam bi, a ostala sam bez Njega. Smatram ga (i dalje) ne?im najlepšim i najboljim što mi se desilo. Pozdravljam ga ovom prilikom (iako nema šanse da ovo ?ita). Volela bih mnoge stvari da mu kažem... Za po?etak, Marko, hvala ti!

[waterlily]

Cini mi se da moja unutrasnja borba jos traje.

Negde oko svoje dvadesete sam uspela sebi da priznam da me seksualno privlace i devojke, ali sam smogla snage za dva bleda pokusaja da tu privlacnost i realizujem. Tada sam gurnula taj deo svoje licnosti pod tepih i `odlucila` da o tome ne razmisljam?!

Pre kratkog vremena sam se zaljubila u zenu koja zeli da bude moja, ali se jos batrgam sama sa sobom i svojim strahovima da cu shvatiti da muskarci nisu za mene i da vise necu zeleti ni da se okrenem i pogledam u nazad.Ne znam zasto mi je to toliko bitno... Valjda `mama, tata, brat, komsije` efekat. Srecom, ona ima strpljenja , ili bar kaze tako..

Uskoro odlazim da provedemo vikend zajedno i blago receno UMIREM OD STRAHA

[argentum_inf]

Naravno da je bilo panike.A i jedan uzasni period "mazohizma"kad sam sebe ubedjivala da je to sto osecam pogresno.Avaj,svi moji pokusaji da budem str8 su zavrsili neslavno.Konacno sam prestala u,koliko se secam,19-oj godini.
dobro je,vec 13 godina znam sta hocu i ko sam

[Goran Smith]

Originally posted by the1whowished
Eto, imala sam temperaturu par dana, i proslo, i ja postala lezbejka.

, mene ujeo komarac

Moje prvo interesovanje, tj. neka de?ija ljubav je bila od 7 godine, kada smo do 5 razreda imali u?itelja, oko 26,27 godina (kada prelistavam slike ) ..nekako tada sam zakjubljen kao i ve?ina devoj?ica iz mog razreda
Re? GAY nisam baš ni ?uo do neke 14te godine, ali nekako, nisam razmišljao o tome, kako da kažem, stavio sam sve u stranu misle?i da ?e sve nestati vremenom... Sve do neke 17te godine kada sam se smuvao sa jednim de?kom ...shvativši da to baš ne?e tako lako nestati... izmeðu 17-18 godine ..moram priznati da mi je to bilo najteži period u prihvatanju da sam GAY. Sve se to okon?alo sa jednim slatkim de?kom iz susestva (koji je bi)...
Nekako najteže mi je bila ta jedna godina, sada gledaju?i na taj period nekako mi se ?ini da sve sve vrtelo oko toga u to vreme

...mislim da je ta dvojba nestala u meni

[Inner-Smile]

Zaljubila sam se sa 19 i pobegla od nje. Posle sam se do 27.-e pitala shto sam pobegla i kako je to imati devojku da sa njom delish samo zagrljaj i misli (nisam zelela sex). Raskinula sam vezu od 6 godina, i krenula u pitragu, net potragu, neka nam je ziv i zdrav serbiancafe

[Inner-Smile]

Htedoh da kazem, da se od sebe ne moze pobeci i da preispitivanje i bezanje, su normalne stvari....samo polako.

[Kittrie]

ma bez'te ljudi !! ovo cudo (osim dobrog sexa i nekih lepih dana) nikom dobro nije donelo!! pogledajte samo patologiju oko sebe !!

[Inner-Smile]

Ti da cutish da ne dobijesh po toj zaobljenoj guzi ! ZNASH!:spank:

[Cyan]

Da li se neko ovde jos uvek seca kako izgleda Norton Disk Doktor kad radi? Nekoliko paralelnih plavih linija, pa se lagano (naizgled vecno) odmotavaju? I neke se napune odmah, i zavrse program, a nekima treba tri sata da se mrdnu s mesta?

E to sam (prikazano graficki) ja. Profesionalno i kreativno, nasla sam 'sebe' i svoj identitet pre svoje generacije. Na racionalnoj osnovi funkcionisem besprekorno. Emotivno, oduvek sam spremna da saslusam druge i moja tolerancija za njihove price je (jos uvek) beskrajna. Seksualnost... to bi bila ona spora linija. Malo ide, pa krasira.

Prvi put sam se 'zaljubila' sa sest godina u najmanjeg i najfeminiziranijeg decka u razredu. Razlog: divno je vezivao pertle. Mislim da sam mu napisala i ljubavno pismo, ali sam onda zaboravila na njega i setila se svoje zaljubljenosti tek kad je mama nasla pismo u dzepu kecelje i zavitlavala me nedelju dana oko toga. Znaci trajalo je oko sedam dana.

Od tad pa nadalje cesto sam flertovala sa zaljubljenoscu, koketirala, i koristila to kao vid samoodbrane, i zapravo bila geeky blazirani artist koga niko ne zanima. Do drugog srednje. Onda je naisao proverbijalni parni valjak.

Usla sam u razred i videla nju - kratke kose, u kosulji uvucenoj u farmerke, premrsavu, osmeha prevelikog za to lice, sa ogromnim muskim satom na ruci, sva u gestikulacijama, preglasna i sarmantna. Desilo se nesto sto se nikada nije desilo sa decacima: panika. Ocajnicki sam htela da nadjem nacina da razgovaram s njom, ali mozak mi se vezao u cvor. Posmatrala sam je kao cudo prirode - kao ono kad kuce malo nagne glavu pa posmatra nesto - kao, sta je ovo? Sta mi se desava? U roku od pola sata nasla sam izgovor da kazem nesto zanimljivo u njenom prisustvu. Ona je podigla pogled i pogledala me. Sistem krasira. (Naravno, iznutra. Spolja, totalna nonsalancija.) Moja stidljivost deluje arogantno; tada mora da sam izgledala kao odbojna mala geisha, ali nju to nije zbunilo. Naprotiv. Pokupila je svoje stvarti i sela do mene.

Tu je pocelo tri godine druzenja/pokusavanja/stida/veze koja to nije, neizgovorenosti iako smo bile nerazdvojne, telefonskih razgovora koji su osiromasili nase roditelje, zajednickih odlazaka na more, intimnosti koje su se uvek dale objasniti i drugacije, ako neko upita, zatim sve hrabrije.

Zavrsilo se katastrofalno. Njen cale (vojno lice) je resio da prekine 'druzenje', zavrsila se cetvrta godina srednje, i pocela je duga faza re-instalacije mog emocionalnog kompjutera. Posle previse vremena, ambivalentnosti, afera sa konfuznim bi-try primercima, beskrajnih razgovora s najboljim (nezamenljivim) frendom, resila sam da cela ta farsa oko etiketa nema previse smisla. Sve je super, ali ja vise volim zene. Sto otvorenije, jasnije, iskrenije, to bolje.

Sa mamom jos uvek vodim pregovore. Ona zna vec deset godina, ali na svakih godinu dana ukljuci 'erase disk' i ponovo se ponada da ce se pojaviti gospodin pravnik u ispeglanom odelu koji ce me odvesti u zalazak sunca.

[Oziris]

Profesionalno i kreativno, nasla sam 'sebe' i svoj identitet pre svoje generacije. Na racionalnoj osnovi funkcionisem besprekorno. Emotivno, oduvek sam spremna da saslusam druge i moja tolerancija za njihove price je (jos uvek) beskrajna. Seksualnost... to bi bila ona spora linija. Malo ide, pa krasira.

Prilicno slicno meni... Dok se napokon nisam pronasla sa zenom i u emotivnom i u seksualnom smislu...

Sa mamom jos uvek vodim pregovore. Ona zna vec deset godina, ali na svakih godinu dana ukljuci 'erase disk' i ponovo se ponada da ce se pojaviti gospodin pravnik u ispeglanom odelu koji ce me odvesti u zalazak sunca.

Same here... Ne zna toliko dugo, ali malo-malo, pa kao da nikad nije ni znala...

[Cyan]

Da, roditeljska amnezija je neverovatna stvar. Prestala sam da se nadam da ce da odraste. :rool:

[Çâðê_DUP]

Sa 17 sam se prvi put zaljubila, ali do 25-te godine, nisam sebe smatrala lezbejkom. Mozda tek ove godine, tj. prosle, tacnije, u interakciji sa forumom, imam ambivalentna osecanja. gay-lez svet me je visestruko razocarao, ali zato sam bar trasirala sopstvenu seksualnost. Shvatila sam da sam homoseksualna osoba nepromisluitetnog tipa, ali dobro, to valjda ide uz psihicki sklop svakog coveka ponaosob ... medjutim, nisam se nikad zaljubljivala u muskarce.

sam htela sad da kazem?

[mary]

Originally posted by Angelina777
Sa 17 sam se prvi put zaljubila, ali do 25-te godine, nisam sebe smatrala lezbejkom. Mozda tek ove godine, tj. prosle, tacnije, u interakciji sa forumom, imam ambivalentna osecanja. gay-lez svet me je visestruko razocarao, ali zato sam bar trasirala sopstvenu seksualnost. Shvatila sam da sam homoseksualna osoba nepromisluitetnog tipa, ali dobro, to valjda ide uz psihicki sklop svakog coveka ponaosob ... medjutim, nisam se nikad zaljubljivala u muskarce.

sam htela sad da kazem?

Da si lezbejka

[Çâðê_DUP]

Originally posted by ^mary^

Originally posted by Angelina777
Sa 17 sam se prvi put zaljubila, ali do 25-te godine, nisam sebe smatrala lezbejkom. Mozda tek ove godine, tj. prosle, tacnije, u interakciji sa forumom, imam ambivalentna osecanja. gay-lez svet me je visestruko razocarao, ali zato sam bar trasirala sopstvenu seksualnost. Shvatila sam da sam homoseksualna osoba nepromisluitetnog tipa, ali dobro, to valjda ide uz psihicki sklop svakog coveka ponaosob ... medjutim, nisam se nikad zaljubljivala u muskarce.

sam htela sad da kazem?

Da si lezbejka

Cekala sam na tumaca bozijeg i docekala sam ga

JA ZNAM DA

Vjerujem u boga i u njegovu rijec. Bitno je i da vi vjerujete kako bi shvatili smisao onoga sto vam imam rec'.

Ja se time ne hvalim, to je BOZIJE Moja seksualnost je naprosto TRANSFORMISANA. Mozda sam lezbejka, a mozda ne. Guess if u like it!:svetac:

[m..]

Teta Mika u Skripcu.

[bella_the_weird]

Ja sam zvanicho sebi priznala da sam bi pre neke dve nedelje. Tako neshto. A saznanje mi je doshlo toliko jednostavno da sam pochela da se smejem.
Samo sam jednog dana na chasu shvatila. Setila se da sam se uvek lozhila na nekako fem frajere i da stalno gledam devojke i sve... I onda sam se sama sebi rekla "chekaj, nije mi jasno... ti si tek sad provalila da sve vreme gledash ribama dupe?" i tad sam pochela da se smejem. (a bash smo obnavljali bibliju i razapinjanje hrista i profesorka me prozvala da chitam)
Mozhda ja i nisam bi nego lez. Ako jesam moj mozak je, valjda, nespreman da to prihvati pa kazhem da sam bi. Ko zna...

[someone]

takodje ja sam shvatila pre godinu ipo dana da mi se svidja jedna profesorka ali to sebi nikako nisam htela da priznam...Uvek me je chudilo kako me to mushkarci nisu privlachili,ne secam se da mi se i jedan svidjao...
Onda sam na chatu pricala sa nekim lez i bi devojkama i uvidela da je to u stvari ono shto zelim...uvek sam potajno zelela takvu vrstu ljubavi,paznje,neznosti...Chak sam ranije i sanjala neke snove kako se ljubim sa devojkama i prosto se topim od njihovih dodira ali sam u tim snovima bila mushkog pola
(ko ce ga znati zashto,verovatno jer sam sebi stalno govorila kako je normalna veza samo izmedju osoba razlichitog pola a da je sve ostalo greshka prirode )

Secam se da sam se uvek gadila kada bih videla dve devojke na tv-u kako se ljube,i josh u osnovnoj shkoli su se devojchice zezale na fizichkom, pa chak i na chasu,kao maze se,'vataju i td. (e to je bila trauma za mene kada sam upala u odeljenje u kome se ne zna ko koga juri ) i sve mi je to bilo grozno...verovatno je to bio moj odbrambeni mehanizam,ochigledno sam stalnmo bezala od istine...
Prva ljubav mi se desila otprilike pre godinu i 2.5 meseca...mislim da je to neshto najlepshe shto mi se dogodilo...nadam se da ce trajati i dalje
Josh uvek ne znam shta sam,da li sam lez ili bi...nisam to rashcistila sa sobom...ali ima vremena da se bakcem sa tim bitno je da me to vishe ne opterecuje kao ranije...

[bella_the_weird]

E meni se svidja jedna profesorka....mislim.

[Hys.]

hmmm..sa oko 13,14 godina..najbolja drugarica:sunce:
nisam imala problem sa tim da sam bi, nekako mi je bilo i prirodno:vestica:
vise sam imala problem cini mi se da priznam sebi kakve me devojke privlace, jer posto volim izuzetno muzevne muskarce, mislila sam da MORAM da volim izuzetno zenstvene devojke, a istina je da volim muzevne muskarce i muzevne devojcice-zasto, nemam predstavu:glupan:

[LittleRed]

kod mene je proces samospoznaje trajao nekih par godina
(bas slabo kapiram )


a i sada nisam sigurna sta cu sa tom cinjenicom , mada sumnjam da sada mogu da nastavim da je ignorisem
it is just not the same anymore...