Bootstrap Framework 3.3.6

[KiWi]

Ðorðe Vajfert


Weifert je prezime porodice industrijalaca koja je sagradila i dugo vremena posedovala ovu veliku fabriku piva, Weifert Pivo nosi to ime po Ðorðu Vajfertu. Najpoznatiji ?lan ove porodice i u svoje vreme najuticajniji ?ovek u Banatu, a i šire je, ve? pomenuti, Ðorðe Vajfert. Roðen je 15.Juna 1850. godine. Posle osnovne škole putuje Vajenstefan kod Minhena gde završava visoku pivarsku školu.


Po povratku ku?i preuzima pivaru od oca i vremenom je proširuje. Posle poslovnog uspeha sa pivom pan?eva?ke pivare, ste?eni novac ulaže u rudnike. Kupio je rudnik uglja u Kostolcu, rudnik bakra u Boru i rudnik kamenog uglja u Podvisu, a kasnije im pridodaje i rudnik zlata.Na taj na?in Dorðe Vajfert postaje za?etnik modernog rudarstva u Srbiji.


On je svojevremeno bio najve?i industrijalac u Srbiji, iako je za njega znalo malo ljudi, uglavnom sa državnog vrha (ni nalik Kari?ima, koji se šepure gde stignu...). U svojoj 40-toj godini postaje guverner Srpske Narodne Banke. I pre ove funkcije, kao i posle, Ðorðe Vajfert je bio mecena kulturnih i humanitarnih ustanova i prijatelj nauke. Imao je hobi, skupljanje starih nov?anica, a svoju bogatu zbirku starog novca (sjedinjenu sa zbirkama njegovog oca i brata) 9. Septembra 1923. poklonio je beogradskom univerzitetu.


Po završetku svog mandata u Srpskoj Narodnoj Banci, posve?uje se Banatskom Vatrogasnom Udruženju (gde postaje predsednik) i posve?uje se izgradnji crkve Svete Ane (u spomen svojih roditelja Ignjaca i Ane) koju je sazidao o svom trošku, za sebe i sve graðane Pan?eva. Unajmio je Uroša Predi?a da oslika oltarsku ikonu Svete Ane i Bogorodice sa Hristom. Posle rata ova ikona (dimenzija 1,53m x 1,53m) je ukradena, a saznanje o njenom postojanju se javlja na svakih 5-10 godina, ali do sada nije vra?ena. Veruje se da je u nekoj tajnog zbirci nekog doma?eg kolekcionara.


Na njega još uvek podse?a (2003 godine renovirana) portalna zgrada na katoli?kom groblju koju je sazidao. Sa jedne strane portalne zgrade se nalazi grobnica pan?eva?kih katoli?kih popova (koji su se tu sahranjivali pre II svetskog rata) a sa druge strane se nalazi kip anðela koji ukrašava porodi?nu grobnicu familije Vajfert.


Bio je odlikovan svim znamenitijim obli?jima Srbije toga vremena (npr. nosilac je ordena Takovskog krsta). Znalci tvrde da je on doveo masonstvo na ove prostore, a poznato je da je bio glavni mason u Srbiji, time se nije hvalio, ali nije ni krio.


Umro je u 87. godini života u porodi?noj ku?i u Beogradu, odakle su njegovi posmrtni ostaci, uz brojne po?asti, preneti i sahranjeni u Pan?evu.


Zato je Weifert srpska re?.

[Johnny Rocket]

Joj, poceo sam da mrzim tu 'staru srpsku rec', zbog onih glupih reklama za weifert pivo.

[jukie]

Zar taj ?ovek sa slike nije onaj sa nov?anice?

[KiWi]

Bravo Jukie !!! Prepoznao si Ðoleta

Ko ne veruje nek vidi: Nov?anice

[PhazeM]

E KiWi, vala neka si im rekao!

[Goran Smith]

Meni je zaista glupo da je ta osoba na nov?anicu od 1000 dinara, kada je ve? njegovo ime na pivo.
Kao da nemamo druge velikane iz istorije da stavimo na nov?anicu

[Бреее!!!]

Originally posted by Goraan
Meni je zaista glupo da je ta osoba na nov?anicu od 1000 dinara, kada je ve? njegovo ime na pivo.
Kao da nemamo druge velikane iz istorije da stavimo na nov?anicu

gogi, gogi ... Ðorðe Vajfert je od 1890 - 1902. godine bio guverner u periuodu osnivanja nbs !!!
otuda njegov lik na novcanicama !!!

[Ахасвер]

Nije mi jasno zašto na srpskim nov?anicama sve sami novovekovni velikani i veleumnici. Te Njegoš, te Petrovi?eva... Pa i Vajfert.
Zar su srednjevekovni motivi neodgovaraju?i za imidž "moderne" Srbije?

[djo]

meni je krivo što umesto nadežde nije milena pavlovi? barilli ali ajde...
što se srednjevekovnih motiva ti?e... ne znam... lepe su crkve iz moravske škole... takoðe postoji par fresaka koje su zaista izuzetne...
ali problem je u tome, mislim, što te umetnine pripadaju korpusu vizantijske kulture, koja je internacionalna i nije baš specifi?na samo za srbiju...
sa druge strane, mislim da su makedonske nov?anice sa motivom ohridske izide, i onim mozaikom, mislim iz bitolja zaista predivne, šarene, svaka ?ast dizajnerima...
ove naše baš i nisu inventivne, mora se priznati
postoji odli?an esej milete prodanovi?a o istoriji nov?anica sfrj-srj u njegovoj knjizi , valjda 'stariji i lepši beograd'... izuzetno duhovit

[KiWi]

Jedno je sigurno.. današnji politi?ari sigurno nisu zaslužili da se naðu na nekoj nov?anici.. kad smo ve? kod nov?anica, naiðoh slu?ajno na ovo:


Pri?u o falsifikovanju dinara nije potpuna ako ne sadrži, svima dobro poznatu, konstataciju: kad ne vredi niko ga i ne falsifikuje. Dokaz za to bila je i ona najgora hiperinflatorna 1993. godina. Prema Informaciji u vezi falsifikovanih nov?anica i efektivnog stranog novca u opticaju koja je, po?etkom januara ove godine pripremljena u Narodnoj banci Srbije, broj otkrivenih falsifikata nov?anica u opticaju pove?ava se iz godine u godinu.
U 2001. godini otkrivenih falsifikata bilo je kod nov?anica od 20, 50, i 100 dinara u ukupnom iznosu od 26.160 dinara. U toj godini najviše je bilo falsifikata nov?anice od 100 dinara. U slede?oj, 2002. godini broj otkrivenih lažnih nov?anica naglo raste i dostiže iznos od 3.448.650 dinara. U toj godini najviše je falsifikovana nov?anica od 1000 dinara. U 2003. godini iznos falsifikovanih nov?anica dostiže 17.842.170 dinara. Najviše je po komadu falsifikovano nov?anica od 1000 dinara, ukupno 4.904 ali po iznosu na prvom mestu su nov?anice od 5.000 dinara. Naime, otkriveno je 2.552 falsifikata od 5000 dinara što vrednosno iznosi 12.760.000 dinara.

Za period sredina decembra 2000. godina - sredine decembra 2003. godine otkriveno je falsifikovanih nov?anica u iznosu od 21.342.780 dinara, raznih apoena: 20,50,100,200,1000 i 5000. Od toga, najviše falsifikovanih nov?anica po komadu odnosi se na 1000 dinara, ukupno 8.251. U istom periodu falsifikovano je 3.293 komada nov?anica od 100 dinara i 2.552 komada nov?anica od 5000 dinara.

Ekspertiza doma?ih nov?anica obavlja se u Zavodu za izradu nov?anica i kovanog novca.Postoje nekoliko opštih karakteristike falsifikovanih nov?anica. Obi?no su izraðene na fotokopir aparatima u boji ili kompjuterskim štampa?ima u boji, Dimenzije ?esto odstupaju od originala, papir je beli, bezdrvni, ?iji je sastav 100% celuloza i ?ija gramatura i debljina ostupa od pravih nov?anica. Ne poseduju mikrotekst, nisu izraðene tehnikom duboke štampe i raznim na?inima imitiraju se vidljivi elementi zaštite: kinegram, step nit, vodeni žig.

Slavko Jerini?, šef Odseka za suzbijanje prevara i falsifikata Odeljenja za imovinska delikte Ministarstva unutrašnjih poslova, Sekretarijata u Beogradu:
-Falsifikatori najviše vole da falsifikuju strane nov?anice. I doma?e i strane otkrivene falsifikovane nov?anice su, naj?eše proizvedene u zemlji. One koje dolaze preko granice su obi?no iz Bugarske.
Rasturanje nov?anica se, skoro po pravilu, obavlja iz nekoliko ruku i po tome se i formira njena cena. Prva ruka pla?a od 8%- 10%, druga ruka od 15% - 20% a tre?a od 30 - 35% nominalne vrednosti nov?anice.

[Franck Whitson]

Pivara u Pancevu je valjda najstarija u Srbji. A gosn. Vajfert je pravi primer odmerenog coveka i vrsnog biznismena svog vremena. Mozda zasluzuje da se nadje na nekoj vrednijoj novcanici, ali to zasluzuje i Laza Pacu, koji je bio jedan od najboljih guvernera centralne banke svog vremena.

[Ахасвер]

Originally posted by bojandjo
što se srednjevekovnih motiva ti?e... ne znam... lepe su crkve iz moravske škole... takoðe postoji par fresaka koje su zaista izuzetne...
ali problem je u tome, mislim, što te umetnine pripadaju korpusu vizantijske kulture, koja je internacionalna i nije baš specifi?na samo za srbiju...

E pa pogrešno misliš. Moravska škola, koju pominješ, vrlo je specifi?na i vrlo srpska. Samo se uslovno vrsta u - kako kažeš - "internacionalnu" vizantijsku umetnost, baš kao što se i srednjevekovna Srbija, unato? svoje samobitnosti, gura u nekakav "Vizantijski Komonvelt". Zar Raška škola npr. nije dovoljno autenti?na? Može li iko biti u stanju da te spomenike nazove vizantijskim i pritom da ostane živ... Mislim stvarno. Nikakav izgovor.
Ako se na nekim od (sada nevaže?ih) nov?anica evropskih država našlo mesto za srednjevekovne motive ili one iz XVI-XVII veka, ne znam što se mi fiksiramo za poslednja dva veka. Možda se ono od pre ne ra?una. Ili to ne ulazi u korpus srpske kulture. Ili se ne uklapa u proklamovani novatorski imidž.

[AngraMaina]

Pan?evo tad nije bilo u Srbiji. A Weifert je super lik ali me je po?eo da živcira zbog predosadnih reklama (en floske öööl)

Ma nov?anice su još i dobre kakve bi mogle da budu. Meni su hit rumunske leje od plastike i turske lire na kojima je na svim nov?anicama isti portre Ataturka, samo u razli?itim bojama, rešili ljudi da ne lupaju glavu.

A i meni fale ti stari motivi, prosto zato što su lepi, moravski prepleti, arh. elementi, kraljevi, stara ?irilica, nemanji?ki orao i tako to.

Btw bojandjo jesi siguran to za vizantinizam srpske kulture (moravski, raški stil je baš lokalan)? Osim toga npr. najbolji primerci renesanse Paleologa sa?uvani su baš u Srbiji, pa što to ne pokazati, pripada Srbiji bar koliko i carigradskom periodu gr?ke ist. a da ne spominjemo manastire, utvrðenja i sl. To da je viz. kultura bila monolitna i monotona, odavno je prevaziðeno gledište.

[djo]

Originally posted by Aleksandar

E pa pogrešno misliš. [/quote]
ovo si baš lepo formulisao

Originally posted by Aleksandar
Ili se ne uklapa u proklamovani novatorski imidž.

koji proklamovani novatorski imidž?
novatorski?
likovi sa preloma XIX i XX veka novatorski?

možda prosto posle 500 godina pod turcima sadašnji srbi nemaju veze sa srednjevekovnim srbima, onima koji su oformili rašku, moravsku i onu tre?u školu (ne se?am se kako se zove...). ili je eksplicitno biranje likova iz XIX veka povezano sa modernom srpskom državom (ovaj jubilej prošle godine... ne znam....

[djo]

Originally posted by AngraMaina
Btw bojandjo jesi siguran to za vizantinizam srpske kulture (moravski, raški stil je baš lokalan)? Osim toga npr. najbolji primerci renesanse Paleologa sa?uvani su baš u Srbiji, pa što to ne pokazati, pripada Srbiji bar koliko i carigradskom periodu gr?ke ist. a da ne spominjemo manastire, utvrðenja i sl. To da je viz. kultura bila monolitna i monotona, odavno je prevaziðeno gledište.

u pravu si, naravno

[Ахасвер]

Originally posted by bojandjo

Originally posted by Aleksandar

E pa pogrešno misliš.

ovo si baš lepo formulisao

[/quote]

Jesam. Manje lupetaj ili ?itaj pažljivije ako te ve? toliko svrbi pa ne možeš da odoliš a da ne prokomentarišeš. Mada je jednostavnije da me ubudu?e zaobiðeš. U širokom krugu.

[BlueUnion]

Dinki? se mnogo palio na Weiferta, pa je ovaj i završio na nov?anici. Ne kažem da nije zaslužan graðanin, ali...

Evo ja i Aleksandar baš diskutujemo pre neki dan o srednjovekovnim motivima i baš smo se složili kako bi jedan Car Stefan Uroš Dušan lepo pasovao na no?vanici.

Kada mogu Arapi iz Egipta da stave faraone (koji nisu njihovi), ondak možemo mi da stavimo cara, koji je naš. Ovo sam konstruisao, ?isto da bih prikazao tu vremensku distancu. A mi se ufatili za ovu "modernu Srbiju" od 1804. godine pa na ovamo.

I da zaklju?im, strašno je kada neko u Srbiji lupeta i pita se šta ?e lik koji se bavio pivarstvom na nov?anici. I posle traži jezike nacionalnih manjina. Ne trebaju nama jezici nacionalnih manjina, dok iste ne nau?e ko je stvarao centralnu banku ove države.

[AngraMaina]

Ajde bre šta ste napali ?oveka, nije ništa ružno rekao.

Duca bi pasovao, ali mnogo je bre bio agresivan. Meni bi ve?i plezir u?inilo da vidim despota Stefana, zato što je bio zgodan, a ondak i Stefana De?anskog, i naravno Uroša I. (Ostali su mi uglavnom previše kompromitovani ili prosto ofucani od upotrebe.) U stvari bi najpre išao Uroš I zbog razvoja ekonomije, kovao je kojekakav novac, otvarao rudnike, sklapao trgovinske sporazume, dovodio strane privredne eksperte , prakti?an ?ovek, a uz to je nekako sa?uvao zemlju od kuge i Tatara.

Zašto samo kraljeve, zašto ne nekog iz drugih sfera života? Npr. Starca Simeona, onog što je ispisivao jevanðelje za kneza Vukana i na kraju iskreno priznao da je bio "gladan i ziman i veoma ?emeran"? Taj bi se uklapao s monetarnom politikom. Ali jbg, nije mu sa?uvan portret...

Nego ?ekaj, ima ona Brnja?a, ona je nekakva pobo?na praunuka od Nemanje, tako nešto? E pa nju na nov?anicu, nju ne?e niko pljuckati zato što je niko ni ne zna.

[Ахасвер]

He he... Gde se samo seti Brn?e...
Okrunjena mladica.



http://blago.serbianunity.net/Archives/ ... 4j0192.jpg

[djo]

Originally posted by Aleksandar

Originally posted by bojandjo

Originally posted by Aleksandar

E pa pogrešno misliš.

ovo si baš lepo formulisao

Jesam. Manje lupetaj ili ?itaj pažljivije ako te ve? toliko svrbi pa ne možeš da odoliš a da ne prokomentarišeš. Mada je jednostavnije da me ubudu?e zaobiðeš. U širokom krugu.
[/quote]

[face2face]

bravo za research!