- 24 Okt 2017, 11:38
#2802504
“Čin nasilja omogućava da se osoba nađe u barem tri moguće uloge: žrtve, svedoka ili počinioca nasilja. Biti žrtva nosi sa sobom teško emocionalno breme. Ono pored bola vezanog za same telesne povrede uključuje i dugotrajnu emocionalnu patnju. Nju čini očigledan strah, ali i emocije povređenosti, sramote, stida, besa, i često krivice. Strah je pre svega vezan za doživljaj lične ugroženosti i često je saobražen u realnosti; međutim, doživljaji povređenosti, sramote, stida, krivice i mržnje jesu nešto sa čime žrtva treba da se nosi dugo nakon pretrpljenog nasilja. Biti bespomoćan, u podređenom položaju, izložen ismevanju mnogih ljudi – to dovodi do doživljaja gubitka lične vrednosti – doživljaja poniženosti. Sada se pred žrtvu nasilja postavlja problem kako prevazići doživljaj povređenosti, kako povratiti doživljaj lične vrednosti u tuđim i sopstvenim očima. Postati snažan? Koliko snažan? Postati nemilosrdan? Brutalan? Preći iz pozicije nemoćnog u poziciju moćnog, nekoga ko ne pokazuje samilost, nekoga ko gazi. I kada zgazi dovoljno njih, kada zastraši sve ostale, čovek koji je nekada bio žrtva sada veruje da će povratiti doživljaj lične vrednosti. Veruje da će “naplatiti” nepravdu koju mu je život učinio. Tako žrtva postaje nasilnik. Brojni su primeri poniženih i uvređenih koji postaju tirani i mrzitelji. Često se znaju pozivati na ono što oni vide kao uzvišenu pravdu, u kompenzaciji svojih patnji. Tada se lako udruže sa drugima “poniženim i uvređenim” i kao grupa jedni druge podržavaju u nasilničkom ponašanju. Jedni drugima pojačavaju veru u ispravnost nasilničkog čina. Rat i konflikt omogućavaju žrtvama, realnim i umišljenim, poniženima i uvređenima da ustanu, uzmu oružje u ruke i odu da se osvete za sva zla koja im jesu ili nisu naneta. Tada stradaju i krivi i nevini. I sve dok nekadašnja žrtva – a sad nasilnik – ne vidi čoveka u onome koga tiraniše, nema samilosti, nema krivice, nema obzira. Kada ugledaš čoveka iza fasade neprijatelja, tada nije lako ostati hladan i nemilosrdan. Tada mnogi ljudi zadobiju osećanje krivice da se sa njime nose dugo, dugo. Različite ideologije, ekstremni politički stavovi, nacionalna i verska mržnja mogu žrtvi dati pravo da postane nasilnik i ubica, pravo da mrzi i poziva na nasilje. Žrtva kroz takvu ideologiju postaje tiranin sa razlogom. Tiranin, pravedni osvetnik koji ubija zbog mračne prošlosti ili tiranin ideolog, “čovek novog kova” koji ubija zbog svetle budućnosti. Iskustvo žrtve ima potencijal da u nama probudi nasilnika, ali i da nas pokrene na put filozofsko-duhovnog sazrevanja.”
Vladan Beara o pesmi Pegla
