pa mislim da je ^mary^ otprilike ukratko opisala upravo moje odrastanje....
no, ajd da i ja kazem - pa kao dete sam bila str8, jelte, mislim stvarno, ali sam oduvek znala da tu nesto ne stima...znas ono "e da sam decak, biLA bih zaljubljena u nju" i tada mi nije bilo jasno zasto se to meni previse cesto mota po glavi...
onda gimnazija i, naravno, gomila razularenih devojcica koje naravno , pricaju samo o noktima (eventualno rasturaju revlon, avon, i oriflame kozmetiku jedna drugoj bez pdv-a) i - tipovima! e pa ocu i ja! i tako sam ja poduze vreme setala 3 tipa (ne istovremeno, i da, imala sam tu neke sexove koji i nisu bili nesto losi ali na skali mojih sexova , recimo da bi se ugnezdili na dvojcici )....
onda mi je drugarica iz klupe jednog lepog dana po nasu drzavu odrzala govor i otvorila mi oci....
e onda sam bila bi- jedno 2 nedelje.....jelte, to da spasem sebe totalne "bede".....
a onda sam ustala jednog jutra i rekla sama sebi - "ne seri, seljanko, ipak vise volis rupu nego 11-i prst...
eto tako....
od tada jurcam samo za suknjama....(ovo nije znacilo da volim femice)
p.s. o trans ljudima nemam nikakvo posebno misljenje, mislim, ne izdvajam ih kao posebnu katgoriju samo se ponekad zbunim jer ne znam da li da ga/je oslovim sa "o" ili "la"...pa se sva spetljam a to bi njima valjda smetalo...a o bisexualnosti, heh, sacu da dobijem batine ko bela lala - to je meni poslednji voz za normalnost....(ajde, sad vi bisex , ajde cekam da skocite na mene ko oparene....
