Bootstrap Framework 3.3.6

[Sixto]

Pitanje prvenstveno upuceno vama koji ste emigrirali iz Srbije...

Kako ste se izborili za roditeljskom tugom povodom odlaska iz kuce, zemlje? Ne u smislu sa svojom eventualnom nostalgijom vec sa njihovim psihickim stanjem povodom odlaska deteta.
Da li ste imali nacin i kako ste im pomogli da lakse podnesu sve to?


Zavaljujem duboko unapred!

[mOwbid]

bili su jako srecni sto idem. uvek su me terali. bezi bezi odavde

[alexandermagic]

Morali su da prihvate stvari onakvim kakve jesu.

[Blady]

Nisam se nikada bavila time npr kada odem ovako.
A kada zaista budem otisla, nesto se ni tada necu baviti

[gossip]

trudim se da ne razmisljam o tome
ima jos vremena

[Mage]

[/url]bili su jako srecni sto idem. uvek su me terali. bezi bezi odavde

Ovako nekako. Znali su koliko je Srbija nezdrava za mene tako da su me oni zapravo uvek i podsticali da odem. Isto vazi i za sestru.

Naravno, zao im je sto se retko vidjamo, ali znaju da je to for the best. Danas makar imamo skajp i smartphonove pa se mozemo maltene cuti ili chatovati svaki drugi, treci dan

Ali moram reci, iako nije tema, da mi posle ovih 5-6 godina od kako zivim u inostranstvu roditelji sve vise nedostaju. Prvih par godina mi je bilo extra i nisam puno razmisljao o tome ali sada nekako uvatim sebe da cesto razmisljam o njima i da pozelim da ih vidim... onako skoknem makar na kafu. Trudim se da ih posecujem sto cesce.

[Swann]

Vremenom su se privikli: roditelji su bili podeljeni-mama me je podržala u odlasku, tata je mislio da treba da ostanem, mada to nikada direktno nije rekao.

I oni i ja imamo utisak da živimo "u vazduhu", da smo na pauzi do sledećeg susreta... i svima teško padaju rastanci. Decembar/januar nisam nikada posebno voleo, sada ih još manje volim: uvek dođu u posetu za praznike, a onda kada praznici prođu ostaje praznina. Nedostaju mi i ja njima nedostajem...

Nisam siguran da li će osećaj života na pauzi ikada nestati... duži niz godina ne živim u Srbiji, ovde sam pustio korene (čak i previše), pa opet sam negde u međuprostoru.

[Wilhelmina]

Pa... nisam.
Niti umem.
Ja nisam otisla nesto daleko, tako im i predstavljam situaciju, cujemo se redovno i gledamo, a realno, ja sam samo na kratak let od Srbije. Probleme koje ima moja majka ja ne umem da resavam, i nalaze se van mog domena.
Mislim da tata shvata zasto i zbog cega idem.

[.:Q:.]

svima je bilo tesko, ali boze moj, ne treba se uzivljavati u tu dramu i raspirivati je

i naravno - otkad ne zivimo zajedno, slazemo se neuporedivo bolje