Bootstrap Framework 3.3.6

[tuzna ptica]

Znači ti misliš da nas dve negiramo da smo lezbijke? Ona kaže da su je privlačili muškarci, 10 godina smo zajedno, ona kaže da su je privlačili 5 godina unazad, ali da nije htela da me povredi, da nije mogla. Prema ovom liku oseća dopadljivost,zaljubljenost, ali ne može skroz da mu se prepusti jer misli da je sve to još rano, iako oseća seksualnu privlačnost, kaže da smo nas dve bile u poslednjih dve godine kao drugarice,sestre, ali da ne može bez mene kao osobe, jer smo bukvalno odrasle jedna uz drugu, sazrele, srasle jedna uz drugu.

Što se mene tiče slažem se da poslednje dve godine nije bilo nikakvog interesovanja na seksualnom nivou, čak sam i maštala o odnosu sa muškarcem, o vezi sa muškarcem, ali kad god bih pomislila da nas dve prekidamo odmah bi mi sve to nestajalo i posvetila bih se njoj. Zato mi nije jasno šta smo nas dve, kada smo zajedno treba nam muškarac, a kada nismo zajedno nedostajemo jedna drugoj i ne možemo da izgradimo emotivnu povezanost ni sa jednim muškarcem. Iako smo bile zajedno 10 godina nikad nismo posećivale ovakve sajtove, niti smo se družile sa gej ljudima da znamo njihova iskustva, ja se izvinjavam ako vas nerviram, ali kada mi napišete dve reči na moj roman, ja se tek onda sludim.

[tuzna ptica]

[/url]Navikle ste se jedna na drugu...privukle se kao mlade, ostale dugo...ali dođu godine kad se sazri. Nestane strast prema nečemu za čime smo u mladosti sekli vene. Tako i prema starim ljubavima. Najbolje je da počneš novo poglavlje u svom životu, preispitaš lepo svoju glavicu šta je to što voliš, šta želiš...i ne daj da te prošlost drži, jer život ode ode ode... Ne budi sebična i pusti je da raširi krila, tako i ti uradi.

hvala

[Maximus Prime]

[/url]

[/url]Navikle ste se jedna na drugu...privukle se kao mlade, ostale dugo...ali dođu godine kad se sazri. Nestane strast prema nečemu za čime smo u mladosti sekli vene. Tako i prema starim ljubavima. Najbolje je da počneš novo poglavlje u svom životu, preispitaš lepo svoju glavicu šta je to što voliš, šta želiš...i ne daj da te prošlost drži, jer život ode ode ode... Ne budi sebična i pusti je da raširi krila, tako i ti uradi.

hvala

Znam da je teško, emotivno ste vezane. Ništa loše nisam mislio.

[Aven]

[/url]Znači ti misliš da nas dve negiramo da smo lezbijke?

Neovisno o tome jeste li biseksualne ili homoseksualne, tim kategorijama je zajednička privlačnost prema istom spolu. Konkretno, prema ženama.

Ono što iskače iz tvojih eseja je strah da se za to ne sazna. Posebno da ne sazna tvoja majka jer bi joj 'slomila srce'.

Ono na što ti nekolicina nas pokušava ukazati jest da je tvoj (i njen) glavni problem što niste u sebi tj. svaka za sebe riješile strah od osude okoline i niste zdravo prihvatile homoseksualni dio sebe.

Dok ne riješite taj problem, minimalne su mogućnosti da ćete ikad biti sretne, bilo kao jedinke ili u paru s nekim. Muškarcem ili ženom. Izglednije je da ćete do kraja života tražiti uzroke vlastite nesreće u svemu osim tamo gdje bi trebale - u sebi.

Ukoliko ne možeš sama riješiti taj problem, informiraj se o dobrom psihoterapeutu i kreni na terapiju. U sklopu nje možeš rješavati i problem vašeg odnosa, kao i ostale probleme koji te muče.

Način na koji trenutno funkcioniraš i rezoniraš svoju stvarnost ne vodi baš nigdje dobro. :/

[alexandermagic]

Kreni svojim putem.


Osobno više ne bih ni održavao dalji kontakt sa njom. To je mučenje za tebe, a nezacjeljivih emotivnih rana nema.

[haemoglobin]

[/url]Homoseksualizam tj. lezbijanstvo je grijeh, savetujem ti da se posvijetiš, pre svega zbog majke.
Nemože biti normalno da dvije žene budu zaljubljene. Šta bi ti mati rekla da sazna?
neznam šta bi ti rekao sestro, sem ovoga. To je samo iskušenje, takve osobe treba da odu u manastir i da doprinose nekako društvu ili da nađeš normalnog muža - ti se tako devijantno ponašaš samo zato što nisi imala oca da te vodi kroz život.
Još je veći grijeh da žena koja treba biti okosnica i stub i ognjište zdrave porodice i čija utroba predstavlja prag za život počini takav prestup nego muško kao da je neka od ovih modernih nevjernica !!11
i neslušaj ovu baš blue nju obično pametni ljudi ovde neslušaju, vidi se da ona ni je imala oca ni brata da je pouči u životu. zna se šta to ne dostaje u seksu izmedju dve žene a što ne ne dostaje između normalnih ljudi hehe ali ne ću to ovako javno

placem

[Srklet]

[/url]Kreni svojim putem.


Osobno više ne bih ni održavao dalji kontakt sa njom. To je mučenje za tebe, a nezacjeljivih emotivnih rana nema.

this.

[emo_haos_]

ako je sve tako kako si napisala, onda verujem da ti je veoma veoma teško.
predstoji ti težak period, ja bih ti savetovala da nastojiš da što manje ljudi (poželjno nikoga) sjebeš usput.
i pričaj, piši, tj. radi šta god ti daje snagu da se izboriš

[bern]

[/url]Trudiću se,ali mi je kao droga, kriziram bez nje, ona i ja se čujemo, ona kaže ićićemo jedan dan u bioskop, u šetnju, provešćemo dan zajedno, onda je pitam jel se čuješ sa tim likom ona kaže DA, sve vreme. Onda mene to ubije. Zašto mi je još stalo, a pre toga sam bila svesna da nema više privlačnosti, da smo se zapustile,zanemarile? Da li mi je ego povređen, da li sam sebična pa joj ne dam da živi i bude srećna? Kada smo bile zajedno mislila sam ma mogla bih da budem sa jednim drugom, osećam privlačnost, dobar je momak, ali čim nas dve prekinemo ja se raspadam. Ne mogu sama sebe da objasnim.

ahm...

prvo: kraj. nema tu šta više. odmah ti je blady rekla. skrlet te je uputio na zanimljivu i tebi bitnu problematiku, a rosmersholm i bas blue, su te, svako na svoj način, malo kvrcnuli u glavu.

ja ne znam šta tebi može trenutno pomoći da prekineš ti besmislenu samopovređujuću dramu u glavi. pomiješala si TOLIKO različitih pojmova, a svaki shvataš pod uticajem nekog stereotipa. o nekim temama ne vrijedi pričati dok se malo ne "ohladiš".

probaj da posmatraš ovo gore kao da se radi o muškarcu i ženi. koji bi muškarac pristao na takvu vezu? a žena?

e, pa isto to važi i za dvije žene, ako ćeš ih (sebe) posmatrati kao ljude, a ne društvene uloge,

[Kragi]

[/url]ja pročitao zlatna ptica i ništa mi nije bilo jasno

Tako i ja za Zvezdicu i danas


ONT:

Ovako to ide:

0. Emancipujes se.
1. Upoznas neke lgbt ljude ako ne u svom mestu (ukoliko je bas malo) a ono iz nekog susednog veceg.
2. Outujes se bar tvojima i ljudima u tvom okruzenju koji ti bar nesto znace.
3. Nadjes devojku.

Tom hronologijom dogadjaja u velikoj meri ces izbeci probleme koje sada imas. Dobro, mozda ces sebi na vrat natovariti neke druge ali svakako neces zvucati kao teenagerka.

[barni]

Cao tuzna tico
Procitao sam, poznata mi prica
Secam se da je meni tada neko rekao da koliko si godina bio u ljubavi toliko treba da prodje da bi se odljubio
I ja poverovao u to
Al ne radi to tako
Ako si voleo, volis zauvek
Jedino sto mozes je da pustis tu ljubav neka lebdi
Jer ako je ne pustas kreces da je kaljas, i sebe i nju
A to nisi ti, niti si takva
Jer da jesi ne bi napravila tu ljubav
Kiss, drz se:)

[Macan86]

auuu...
ovo je baš zakomplikovano...
Nekako me podseća na nešto što sam ja imao sa jednom drugaricom kao srednjoškolac.Bilo je sve ok emotivno ali smo definitivno imali osećaj da nešto fali...Naročito u sexu...Nije samo to što smo i ja ona ustvari osećali da nas više privlače momci,več i to što jenostavno sam ja znao da meni tu nešto ne štima.Nekako i tad sam,isto kao i sad imao taj osećaj da definitivno nisam žensko,ali nekako svestan te ideje da ći uvek ostati jedan korak iza toga šta njoj stvarno treba...teško je to obajsniti...a da ne pomeminjem to da sam ja više bio fasciniran muškim telom i time koliko sam blizu,a ipak nekako daleko od toga i uvek su me nekako više privlačili momci(možda baš zbog toga...ne znam).
Da skratim...
Kako kažu englezi stop beating a dead horse...Ako ne funkcioniše i ako ste stigle dotle da se sve vrti oko navike(kako mi zvuči iz tvoje priče) onda se rastanite lepo,prijateljski i svaka na svoju stranu pa gde vas život odvede.
...i još nešto,nemoj sebe da guraš u neki šablon a da ne daš sebi da sama ispitaš svoj sekualitit i šta te to tačno privlači...Šabloni i etikete nisu bitni,bitno je da nađeš sebe i to što ti lično jesi,nebitno da li odgovra nekom šablonu ili ne.

[Maximus Prime]

[/url]auuu...
...i još nešto,nemoj sebe da guraš u neki šablon a da ne daš sebi da sama ispitaš svoj sekualitit i šta te to tačno privlači...Šabloni i etikete nisu bitni,bitno je da nađeš sebe i to što ti lično jesi,nebitno da li odgovra nekom šablonu ili ne.

...ili u prevodu na jednostavan jezik: Ako voliš da jedeš meso jedi meso, ako voliš da jedeš luk jedi luk, ako ti smeta biber u pasulju nemoj da ga stavljaš u pasulj, ako voliš da trčiš trči...samo pronađi stvari u kojima osećaš ispunjenje i zadovoljstvo, nebitno dal to neko shvata ili ne.

[Hys.]

Sve ti je aven lepo rekla, i jos onoliko ljudi.

Da li ti znas sta je autohomofobija? Es cula pre danas za taj termin - da li znas engleski dovoljno dobro da razumes onaj clanak na wiki (izvinjavam se ako je stavljen na srpskom mrzi me sada da gledam dal je) Mislim kao i svi ovde da je neophodno da se edukujes na tu temu.

Meni je ovo bas onako neprijatno iznenadjenje, da vrv postoji jos dosta parova kao sto bile vas dve, godinama u vezi sa mislju da je neophodno da se krijete od svih. Ne mogu da zamislim taj pakao, u 21. veku kad cak i u Srbiji postoje brojni nacini da daleko slobodnije zivite, i cudno mi da ste i izdrzale toliko.

A ako si mislila da u seksu izmedju dve zene fali kurac, da ja bar budem direktna, postoji nesto sto se zove strap - on. Guglaj.
I jos mnooogooo toga.

I da, vrlo verovatno je povredjen ego, jer te vise ne privlaci seksualno. Da zelis da je imas u zivotu, da je samo to pitanje, kao prijatelja, boleo bi te tuki da li se sa nekim kara i vidja.

[blenta]

sto rece hys + ste se dodatno jako navikle jedna na drugu
jer ste prakticno odrasle zajedno

a parova takvih imasmo na forumu vec ...

[Hys.]

^ imasmo, i svi su dalje odrasli i nasli nove cure il decake

[*deni*]

Nikad mi neće biti jasno da li su korisnici koji iznose ovakve beznačajne, patetične lične priče ozbiljni, a još mi je manje jasno odakle ostalima snage da tu dosadu čitaju i na nju odgovaraju, dele savete, predloge, rešenja.
Helou, po kom to zakoniku važi da je bilo koja osoba, koju ste slučajno, sticajem okolnosti, sreli nekad negde u životu, zaljubili se ( po sistemu '' O, Bogu hvala, samo da se skrasim, Izabrala tuka tuku, pa joj priča svoju muku ) '' toliko pažnje vredna i '' ona prava '', da se trcate oko nje toliko i smarate i sebe i Boga i narod pričama o toj osobi, tj. svom odnosu sa njom ? Ne postoji '' ona prava '', ili '' onaj pravi '', već postoji samo vaše uverenje, prećeno lenjošću, da ste našli svoju bonacu, pošto vas mrzi da idete dalje u širinu i istraživanje.
Srešćete drugu osobu.

[Hys.]

^ oduzme mi malo vremena a mozda pomogne. shvatam to kao vrstu aktivizma, if u like.

Neobicna mi je tolika needukovanost u vreme kad su informacije jako dostupne, ali mi je vise puta dokazano da je to sve samo ne retkost.

[*deni*]

Ma, kakav aktivizam, to je pothranjivanje sklonosti ljudi da se preokupiraju nebitnim stvarima. Ko je to ko može da ti fali ? Mama, tata, sestra ( ili ko koga ima od najbližih srodnika ). Ostali, ako su tu - super, ako nisu tu - opet super.

[Hys.]

Ocigledno nisi citao temu i/ili odgovore.

Mislim na autohomofobiju i neobavestenost korisnice.

[*deni*]

Taman posla da sam čitao.
Mogao bih napamet da prepričam i mogući problem, psihičku sikiraciju, a i ponuđene odgovore, bez da pročitam išta.

[tuzna ptica 2]

Hvala na odgovorima. Mozda je nekima ovo pateticno, ali je meni jako tesko. Najteze mi pada spoznaja da joj ne trebam, da moze da izdrzi da me ne nazove, ne vidi, ne cuje... da je neko poznanstvo sa nekim tipom od 20 dana uspelo da joj toliko pomuti um, da tako lako okrene novi list. Oni se cak ni ne mogu vidjati stalno, on je iz druge drzave.
Deset godina je jako dug period svega i svacega i stalno se pitam kako moze? Bila sam joj oslonac u svemu, tu kad god je trebalo, kad padne da je podignem, da joj dam savet. I ona za mene. Boli me sto meni nenormalno nedostaje, kao da imam rupu u grudima, ujutru se budim jedva disem, pozelim da je nazovem, ali znam da necu cuti onu istu osobu koju i dalje volim.

Tesim se mozda je kriza, mozda ce uvideti da joj trebam, da joj falim, da me voli, mozda ce se pokajati, ali onda se zapitam cime je zasluzila petu sansu i cime sam ja zasluzila da me ovako povredi.
Da ja znam da ona pati zbog mene odmah bih joj dotrcala, ne bih marila ni za sta i ni za koga, pa ni za sebe, a ona se ponasa kao da smo <mi> postojale davno. Mislim da sam je volela mnogo jace i stvarno sam mislila da je ovo nesto posebno sto traje ceo zivot, jer smo opstajale u nenormalnim uslovima i pod ogromnim pritiskom.

[tuzna ptica 2]

i iako imam s kim da popricam, ili vama da se poverim, imam strasnu potrebu da sve ispricam mami. Osecam kao da sam je godinama lagala,sto i jesam, nosim neki teret na dusi i sad kada je nejverovatnije sve zavrseno, ja imam strasnu potrebu da joj kazem, muci me savest da sam najblizu osobu sve ove godine lagala kako bi je zasititila i postedela bola. Treba mi da me zagrli, utesi, pomogne mi, jer se sama jako tesko sa ovim borim, nekada mislim da necu izdrzati, dusa me boli... Teske su ovo stvari, sto se kaze Ne dao Bog nikome.

[Zvonki]

NE znam da li si trol ili nisi ali eto sada bih te zagrlio,bar malo da ti bude bolje,kapiram da prolazis kroz tezak period ali bitno je da si je volela i da treba da je pustis sa ljubavlju,oprosti joj i kreni dalje stazom zivota

[tuzna ptica 2]

sad sam morala da guglam sta vam je to trol,zasto mislite da sam trol, jel vam moja zivotna prica toliko nestvarno zvuci?

Pomislim ako mi vi ne verujete, ako se baš niko nije našao u situaciji kao što je moja, onda mora da mi je život baš užasan i komplikovan.

Ne možemo jedna bez druge, sad me je zvala i to u isto vreme kada sam ja njoj kucala poruku. Falim joj, ima potrebu za mnom, ali nije sigurna šta želi. Isto je boli duša. Sa tim likom se retko čuje, ali ne može da kaže da joj nije bilo lepo sa njim. Ostalo je na tome da pustimo da vreme učini svoje, da se sve slegne, da ona vidi šta želi, ali da se čujemo i vidimo povremeno. Meni je sada lakše, verovatno zato što mi je ulivena nada. Sada kada mi je malo lakše pomislim, ako se odlučimo da budemo zajedno, kako ćemo se nositi sa problemima koji su nas gušili?

Kako se vi nosite sa pritiskom porodice, sa željom da imate decu, da zajedno živite, sa strahom od odbačenosti...? Nemojte misliti da sam trol, ja u životu nisam bila na gay forumu, niti sam pričala sa gay osobom o njihovim iskustvima, pa vam verovatno delujem kao folirant za nekog ko je 10 godina bio u gay vezi,, ali imale smo svoj svet, par ljudi koji su nas prihvatili i mi smo tako funkcionisale zatrpavajući probleme (da li nam treba muškarac u vezi, porodica, deca, prihvatanje...) pod tepih i sada je kulminiralo.

[tuzna ptica 2]

[/url]NE znam da li si trol ili nisi ali eto sada bih te zagrlio,bar malo da ti bude bolje,kapiram da prolazis kroz tezak period ali bitno je da si je volela i da treba da je pustis sa ljubavlju,oprosti joj i kreni dalje stazom zivota

iskreno, da sam znala koliko cu se upetljati u sve ovo, koliko cu se vezati, patiti, zakomplikovati sebi život, ne bih nikad ulazila u ovu priču. Pre bih se udala za neku dobricu, rodila decu i zivela za njih, jer sam tip osobe koji se posveti i usmeri na druge, a sebe zanemari. Mislim da bi mi bilo mnogo lakse, ovako imam utisak kao da nemamo izbora, ni zajedno, ni odvojeno...

[Zvonki]

Dobro i? Sta ces sada? Da sedis kao neka baba i da kukas nad tuznom sudbinom??? Ja verujem da si ti jaca od toga,i verujem da ces ponovo da stanes na noge i da nastavis sa svojim zivotom,mnogi su tako nesto proziveli i opet su zivi,daj sebi vremena i oporavices se,uzmi radi nesto,neki hobi sta ja znam nesto sto bi ti misli skrenulo,vreme leci sve ali nemoj sebi dozvoliti da se ubijas tugom i negativnim mislima,zivot je pun novih prilika i sve one cekaju tebe,samo trebas da zakoracis,napravis prvi korak polako jedan po jedan ali nemoj ici nazad,samo napred,zivot je jedan,da li zaista zelis da ga ubijes tugom i depresijom za nekom prosloscu,razmisli dobro

[tuzna ptica 2]

[/url]Sve ti je aven lepo rekla, i jos onoliko ljudi.

Da li ti znas sta je autohomofobija? Es cula pre danas za taj termin.

Meni je ovo bas onako neprijatno iznenadjenje, da vrv postoji jos dosta parova kao sto bile vas dve, godinama u vezi sa mislju da je neophodno da se krijete od svih. Ne mogu da zamislim taj pakao, u 21. veku kad cak i u Srbiji postoje brojni nacini da daleko slobodnije zivite, i cudno mi da ste i izdrzale toliko.

I da, vrlo verovatno je povredjen ego, jer te vise ne privlaci seksualno. Da zelis da je imas u zivotu, da je samo to pitanje, kao prijatelja, boleo bi te tuki da li se sa nekim kara i vidja.

Nisam čula za taj termin, osim homofobije.
Zanima me na koji način se može slobodnije živetI u Srbiji?
Nije da me ne privlači, već smo se pod pritidkom problema, sredine, konstantnog zapitkivanja od strane drugih, počele udaljavati, izbegavati da razgovaramo o problemima, nismo bile dovoljno edukovane kako i šta, niti smo mogle da definišemo sebe i desilo se otuđenje. Ovo nas je trglo, mene bar jeste, sad... ne znam šta će ona i da li joj značim toliko da će me opet hteti, tj. da li su nestale emocije koje su neophodne u vezi.

[tuzna ptica 2]

[quote="Zvonki"]Dobro i? Sta ces sada? Da sedis kao neka baba i da kukas nad tuznom sudbinom??? Ja verujem da si ti jaca od toga,i verujem da ces ponovo da stanes na noge i da nastavis sa svojim zivotom.

Sve ja to znam, ali je tesko preboleti kada smo bile jedno, isti prijatelji, iste navike, sve isto, delile sve zivo, ja sam o takvoj povezanosti samo slusala i naisla na svega dva primera u zivotu. Izadjem sa dustvom na pice oni pitaju gde je ona, svaka pesma kao da je ona pusta da me podseti, svuda je ona. Jos i moji svi pitaju pa gde je, sta je, sto se ne druzite, jeste se posvadjale, a sta ja da kazem... zivot u lazi je ogromno breme.

Najgore je sto nismo načisto jedna sa drugom, šta želimo od života i na šta smo spremne, da je gotovo prihvatile bismo to mirne glave, ali boli i nju koliko i mene, samo je mene šokirala pojavivši se druga osoba i što nisam očekivala da mi ovo u radi u ovom trenutku, iz druge države posle toliko godina...

Evo vam primer, kada je sve u redu, kada smo zajedno, pomislim ma mogla bih sa ovim drugom, privlači me, dobar je, a sa njom da se družim, da imamo neku platonsku vezu, ali kada se dogodi ovako nešto sva moja razmišljanja enstaju i poželim samo nju i ništa drugo mi nema slisla, jel sam ja zrela za psihijatra

[Aven]

Eh, tužna ptico, zbilja ti nije lako. Ne samo zbog problema koji te muče, nego i načina na koji se nosiš s njima. Dok čitam to što pišeš, imam osjećaj kao da gledam kaos u obliku pijavice koja za sobom povlači sve moguće i nemoguće probleme i nikako da stane. Inače sam all about outanje, ali ne mislim da ti je dobra ideja ovo s mamom dok se malo ne središ. Samo ćeš si napraviti još dodatnih problema s kojima se trenutno nisi spremna nositi i totalno ćeš se pogubiti.

Primjećuješ li da stalno imaš potrebu negdje bježati - čas u prošlost, čas k mami, čas u "hetero idilu"...?

Što se tiče pitanja jesi li zrela za psihijatra - nisi, jer nemaš psihosomatskih poteškoća, odnosno ne trebaju ti lijekovi. Ali za psihoterapeuta jesi. I prezrela. Ovdje (klik) sam pisala o tome pa pročitaj (ako nađeš vremena uslijed svog kaosa). Tu je opet ključno da TI želiš promjenu, inače terapija nema smisla. Nitko ne može TVOJ dio posla odraditi umjesto TEBE.

Prođi malo i po naslovima podforuma Ljubav i seksualnost, možda nađeš neke teme koje će ti biti korisne.