- 09 Apr 2014, 11:22
#2625403
Ne, ne sećam se tog doba, jer nažalost nisam bio živ, ali teško da su svi oko mene ludi i u zabludi. A kako nisu bili pristalice Miloševića, pa ni Tita (ali su cenili ono što su mogli da ostvare u svojim životima za to vreme, tj. šta su ostvarili), valjda imaju neki objektivan sud.
I naravno da ću uzeti u obzir 20,30 različitih mišljenja, čitati, gledati o tome pa izjaviti. Samo uvek pitam: "Kada su to Srbi živeli bolje nego u SFRJ?". Verujem i Hrvati. Samo ne verujem da su Slovenci tada živeli bolje, barem sam takav utisak stekao. O CG i Makedoniji da ne pričam. Da im nije bilo SFRJ ne bi znali šta je životni standard, da se ne lažemo. Crnogorci, STOP - obe strane (roditeljske) su 100% Crnogorske, samo dislocirane, ali nećemo se lagati o tome kako se i kada živelo u CG.
Da ne idem sada od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pa Kraljevine Jugoslavije, Demokratske Federativne Jugoslavije i Federativne Narodne Republike Jugoslavije (ako sam pobrkao redosled, ispravite me). Svi znamo da smo vazda bili u govnima, a govorimo samo o malo dužem periodu od polovine XX veka. Taj nastupajući period od 1963. pa do 1980. je nešto najboje što se za državu ikada dogodilo u ekonomskom smislu, u smislu reputacije u svetu, i da - tada nismo bili tamo neka "Siberia" kako nas danas razumeju kada kažemo. Već kada je Maršal geknuo, sve je krenulo da ide nizbrdo. Ne tako primetno, kao kad se Ćubica nasadio na stolicu, ali da.
Elem, i te priče kao da su najebali oni koji nisu bili u političkoj partiji su golo govno. Moj otac (spominjem ga jer je mator - rođen 1935.) nikada nije bio ni pri jednom savezu ili partiji pa je od 1954. do 2001. proveo na rukovodećim položajima (lažem, prvi put 1956.) - direktor osnovnih škola po selima, manjim mestima, gradovima, potom po Beogradu (npr. Kralj Petar I), pa je osnovao Učiteljski fakultet i to sve bez pomoći partije. Moja majka isto nikada nije ni u šta bila učlanjena pa je isto gradila karijeru do redovne profesure, ali nije imala tih rukovodećih aspiracija (a verovatno ni sposobnosti).
Point is: Imam dosta merodavne iskaze o tom sada najednom ocrnjenom Titovom vremenu, na prvom mestu iz porodice. A da, deda mi je bio komunista i partizan, ali čak me ni on nije silovao da volim druga Tita ili slično (koristio mi je da mi sažme gradivo domaće istorije pred kontrolne lol).
Malo sam se rasplinuo - ali valjda vidite šta sam hteo da kažem. Meni niko nije iz Beograda. Obe porodice, Vilotijević i Elezović (roditeljske) su poreklom iz Crne Gore i tamo su bile generacijama, očevi roditelji (oni moji čuveni baba i deda koji su ređeni 1880-ih - ko vampiri jebo te) su prvi koji su se preselili u užički/zlatiborski kraj (tako kažem jer ne znam čemu je Bajina Bašta bliža), a majčini u vojvođanski (Vrbas). Ja sam rođen u Berlinu i tamo živeo do svoje četvrte godine. Tako da smo svi mi, obrni okreni dođoši, i ja se toga ne stidim.
I ne mislim da se Ceca, Buba Dara i Ćana nisu u mom domu slušali jer su mi roditelji sa fakultetskom diplomom, već jednostavno nisu bili niti su takvi. Moj otac, ako je suditi po kraju iz kog je i godinama koje ima, ima sve predispozicije da bude pravi Era i da i pored svega što danas jeste odvrne neka narodnjačka sranja do daske, kako je dobar deo njegove familije - prvenstveno starije braće i starijih sestara činio, jer su ostali da žive na selu (ili stigli najdalje do Užica), ali nije. Nije to nikakav snobizam, već prosto ljudska priroda i prepoznavanje onoga što ti je potrebno.
I premda su mi obe strane porodice ko Biblija stari, ima i fakultetski obrazovanih a i onih sa osnovnom školom, ali su se mahom svi ti stariji koji su ostali na selu pri'vatili slušanja Južnog vetra i ostali, nažalost konstatujem, primitivni. Ne zato što su orali zemlju ili prodavali mleko/meso whatever, već je takav mindset ljudi u tom kraju, i u to sam se bezbroj puta uverio.
90% potomaka koji im studiraju u Beogradu su tek za 10-20% emancipovanije verzije svojih roditelja. I dalje su ideali splavovi, opijanja, Grand i slično, a među njima ima sjajnih studenata, ljudi sa već uspešno započetim karijerama. Možda po tim merilima i daleko boljih od mene, ali je primitivizam opstao i ostao. I njima to ne smeta. Meni u njihovom prisustvu SMETA, i ne stidim se da to kažem.
Ako je neslušanje Izvorinke Milošević, dobro poznavanje srpske gramatike jednako otuđenju ili pojmu "odroda" od svojih korena, e onda do kurca.
Ja se trudim da ne budem BeograDŽanin u smislu pričanja, kurčenja i slično jer mi je smešno i ponižavajuće. Ponižavajuće je ako neko to doživljava kao neki plus - taj BG "swag". Eto, svakog dana ustanovim da i ja nešto pogrešno akcentujem, da ne koristim neko vreme kako treba, da neku glasovnu promenu zajebem, ali se trudim da to promenim i volim kada mi neko uputi kritiku. Baš na ovom citiranom statusu sa fb jedna devojka i jeste - i ja sam joj beskrajno zahvalan. Te ako nekom znači da ide i ispravlja i ovo što sam napisao - slobodno, ja samo imam koristi od toga.
Posle svega rečenog, i dalje ne želim da se priviknem ni na jednu vrstu primitivizma bilo da dolazi odozdo, odozgo ili iz samog centra Beograda.
No, nemojmo biti amnezični. Svi poznajemo barem jednu "staru" porodicu koja korene vuče baš iz Beograda. Masa njih je bila fakultetski obrazovana, a mnogi su pak bili dobri pekari, šnajderi, obućari, prodavci, ali se jako, JAKO primeti razlika i u odnosu na moju porodicu dođoša, i u odnosu na mene, a samim tim i na ostale. O ovima o kojima je Maja pričala i da ne govorim. Za njih je Ceca hodajući bonton i pravopis srpskog jezika.