Bootstrap Framework 3.3.6

[ns.happy]

Originally posted by neny
od psihijatara nema nikakve pomoci,licno u mom prisustvu jedan je jednoj zeni na njeno zaljeneje sto je izgubila dragu osbu ,reko da je takav zivot.sto znaci da od njih nema pomoci,samo ce vam otprilike reci da je najbolje da se snalazite kako god znate u tome kakvo je.tuzno ,ali istinito,tako da sam ja odlucio kolko god mi bilo tesko necu da idem kod psihijatara,jer oni prvo treba da pomognu sebi ,pa tek onda drugima.

[ns.happy]

mislim da tu nema odgovora. kako da sprecis? ti ne mozes, bar ja to tako vidim. ali ta osoba moze, ako zeli. ti mozes biti tu na usluzi, kao ispomoc, da slusas, da pricas sa njom.
sa druge strane, iz licnog iskustva mislim da su te osobe uzasno bezobrazne jer u to uvlace druge, pa te druge osobe posle sebe krive. svako ima odgovornost za svoj zivot, ne samo zbog sebe, vec i zbog drugih. ako neko stvarno to zeli, neka ide negde, u neku pustaru i nek' to uradi, ako je to resenje. uvlacenje drugih osoba je kaznjavanje i njih.
da, znam da je tu sad potreban osecaj empatije prema njima, trpljenje, i shvatanje. ali... sta god da uradis, ako je sprecis, posle ce te samo hejtovati jer si je osujetila.
(moje vidjenje svega toga, ne morate se sloziti sa njim)

[J...]

Originally posted by ns.happy
uvlacenje drugih osoba je kaznjavanje i njih.

Mislim da je to cesto i razlog zasto taj neko hoce da izvrsi ili i izvrsi samoubistvo. Da bi kaznio druge. Da li je to opravdana ili neopravdana kazna to je posebna prica.

Koliko znam, od nacina na koji je samoubistvo pocinjeno, moze se odrediti psiholoski profil samoubice. Recimo zavisi od toga da li se ubio u kuci, van kuce i sl. detalji.

[Ulix]

Originally posted by REI
Naj, najgora moguca stvar je poslati osobu kod psihijatra i smatrati to zavrshenim poslom.

Ne treba to smatrati zavrsenim poslom, ali se pravi posao ne moze obaviti bez psihijatra. Idealno je da postoji dobra saradnja psihijatra, pacijenta i njegove porodice.

Originally posted by neny
od psihijatara nema nikakve pomoci,licno u mom prisustvu jedan je jednoj zeni na njeno zaljeneje sto je izgubila dragu osbu ,reko da je takav zivot.sto znaci da od njih nema pomoci,samo ce vam otprilike reci da je najbolje da se snalazite kako god znate u tome kakvo je.tuzno ,ali istinito,tako da sam ja odlucio kolko god mi bilo tesko necu da idem kod psihijatara,jer oni prvo treba da pomognu sebi ,pa tek onda drugima.

[hlaefdige]

ajoj.....


....ja sam, valjda, najgori moguci sagovornik za nekoga ko zeli da se ubije......licno nemam suicidalnih poriva, ali, covece....ja pojma nemam kako bih se ponasala....

[Dina]

Pricaj sa osobom. Ne verujem da mozes uraditi nesto pogresno, sem toga svako je ipak odgovoran za sebe. Ali ako ne pricas onda nisi ni pokusala da pomognes. Naravno, mozes reci osobi da moze otici do psihologa ali pretpostavljam da to i sama zna.

Meni se cini da nekad deluju neke uvrnute stvari, apsurdne, tako nesto... Mene je recimo pre nekog vremena jedna osoba naterala da obecam da cu joj se javiti ako tako nesto planiram. Tako nesto je bilo, pisala sam negde i na forumu... Nisam tada bas najozbiljnije planirala samoubistvo ali sama pomisao kad god dodjem u neku krizu pa bih i uzela to u razmatranje, da ja sad moram da zovem osobu a ko zna gde je i sta je, mi je bila smesna. Posle sam povukla obecanje, ali su u medjuvremenu otisle i krize, pa nista od samoubistva

Imam i jednu osobu koja mene stalno muci sa planovima za samoubistvo, i isto mi je nekad lose i plasim se da ne kazem nesto pogresno, jednom sam se bila i prepala da je doslo do toga... I tu mi je isto metod da pricam ali posle nekog vremena uglavnom okrecem na salu, kao i ja planiram, pa moramo zajedno nije sad bas dan za to, bolje sutra A negde sam cini mi se i na gs citala da je vazno da prodje neki momenat, pa da se odvrati osoba u tom trenutku, sutra ko zna kako ce joj se ciniti stvari (na tome se mislim zasnivao i "metod" osobe koja je mene ubedila da dam obecanje o pozivu) ...

[mikka]

@nshappy
svaka generalizacija predstavlja rizik, i slabi su neki bazicni bihejvioralni sabloni kada je suicid u pitanju- u svakom slucaju treba ih staviti u humani ugao posmatranja, a ne- "sam si odgovoran za svoj zivot, ja ti ne mogu pomoci" (ili grublja varijanta "krepaj, ako zelis, while i'm concerned")
mislim da je ljudski imperativ da se pokusa pomoci.

mislim da tu nema odgovora. kako da sprecis? ti ne mozes, bar ja to tako vidim. ali ta osoba moze, ako zeli. ti mozes biti tu na usluzi, kao ispomoc, da slusas, da pricas sa njom.

obicno se radi se o situaciji posmatranja sveta kroz kljucaonicu. u sustini ta osoba zeli da zivi, ali toga nije svesna, ili to potiskuje, ili ne vidi kao ostvarivu mogucnost (veciti snovi, ili zamisao sveta oprecna realnosti)- treba u toj osobi opet probuditi tu zelju, i mislim da uvek vredi pokusati, i da uvek treba pokusati spreciti kobni ishod. najlakse (i najgore "resenje" po mom misljenju) je dici ruke u startu. moguce je spreciti takvo nesto, najzad za to postoje obuceni ljudi.
situacija je, rekao bih, analogna coveku koji place jer umire od zedji, i pritom ne vidi oazu u daljini, toliko zagledan u unutrasnji svet. ne kazem da ta oaza uvek postoji (tu kompleksnost pitanja moze dovesti i do eutanazije, ili do nekih filozofskih pitanja- da ne referenciram temu o Apsurdu, itd.), za pocetak treba pruziti nadu, fatamorganu, jer nada je najiracionalniji i najjaci ljudski nagon za opstankom.

sa druge strane, iz licnog iskustva mislim da su te osobe uzasno bezobrazne jer u to uvlace druge, pa te druge osobe posle sebe krive.

Verujem da ima i takvih situacija.
Ali Branko Miljkovic, Copic, Jesenjin, mozda?
Bezbroj je nacina dozivljavanja sveta.
No zato sam i skrenuo paznju na generalizaciju.
Znam devojku koja je pomisljala vise puta na samoubistvo (kako mi je kasnije priznala, kada se na srecu, takodje uz pomoc i strucnih lica oslobodila nekih ozbiljnijih zivotnih problema), ali je uvek zaustavljala u tom cinu pomisao kako bi povredila drage osobe i one koji je vole.
Ne treba ljude sa suicidalnim tendencijama gledati kao kuzne, vec im pruziti ruku, nikad ne mozemo znati koliko im to moze znaciti.

svako ima odgovornost za svoj zivot, ne samo zbog sebe, vec i zbog drugih. ako neko stvarno to zeli, neka ide negde, u neku pustaru i nek' to uradi, ako je to resenje. uvlacenje drugih osoba je kaznjavanje i njih.

ako je neko ozbiljno bolestan, i ljudi oko njega mu pruzaju pomoc (iako njegova situacija svakako i njih pogadja), da li on njih kaznjava svojom bolescu? mislim da nije sve tako crno-belo.

da, znam da je tu sad potreban osecaj empatije prema njima, trpljenje, i shvatanje. ali... sta god da uradis, ako je sprecis, posle ce te samo hejtovati jer si je osujetila.

ne bih se slozio. opet bih se osvrnuo na devojku koju sam spomenuo. ona je veoma zahvalna ljudima koji su je odvratili od suicida, sada vec ima i porodicu koja je potpuno ispunjava, i cak verujem da ju je to iskustvo dosta osnazilo. treba se truditi nauciti nesto iz sopstvene istorije, da nam ne bi opet "odrzala lekciju" iza prvog coska.

(moje vidjenje svega toga, ne morate se sloziti sa njim)

[ns.happy]

i moje iskustvo.

[redanna6]

recimo:
posto mozes da se ubijes bilo kada, ne moras bas sada, mozes da sacekas jos samo malo da vidis hoce li ista biti drugacije...
magicne reci ne postoje, duboko disanje, strpljenje i perspektiva...
dobri psihijatri pomazu...
ako neko zeli na private o ovome da razgovara, tu sam

[tinkerbell]

Originally posted by ns.happy
mislim da tu nema odgovora. kako da sprecis? ti ne mozes, bar ja to tako vidim. ali ta osoba moze, ako zeli. ti mozes biti tu na usluzi, kao ispomoc, da slusas, da pricas sa njom.
sa druge strane, iz licnog iskustva mislim da su te osobe uzasno bezobrazne jer u to uvlace druge, pa te druge osobe posle sebe krive. svako ima odgovornost za svoj zivot, ne samo zbog sebe, vec i zbog drugih. ako neko stvarno to zeli, neka ide negde, u neku pustaru i nek' to uradi, ako je to resenje. uvlacenje drugih osoba je kaznjavanje i njih.
da, znam da je tu sad potreban osecaj empatije prema njima, trpljenje, i shvatanje. ali... sta god da uradis, ako je sprecis, posle ce te samo hejtovati jer si je osujetila.
(moje vidjenje svega toga, ne morate se sloziti sa njim)

OD RECHI DO RECHI SE SLAZEM SA OVIM POSTOM

[Tresh-grl]

Pa u krajnjem slucaju ih mozete odvratiti tako sto cete ih vi ubiti

[Lakiboy_ns]

Ako ta osoba govori pred tobom da ce da se ubije to je onda verovatno poziv za pomoc.

Ako mislis da bi stvarno to mogao da uradi budi sto vise sa njim/njom i pokusaj da utvrdis u cemu je problem.
Ako je stvarno ozbiljno obavesti roditelje te osobe i druge prijatelje ako mislis da bi oni mogli pomoci.

Sta god da radish nemoj se praviti kao da se nista ne desava i da je sve ok sa tom osobom

[Lakiboy_ns]

Originally posted by reveal
Ne zelim da izigravam psihijatra jer znam da cu mozda reci nesto pogresno.
Plasim se kazem bilo sta.

Imas neke SOS telefone na kojima rade volonteri.
Probaj da njih nazoves pa ti oni mogu dati strucne savete kako da pomognes i kako da se ponasas.
I kao sto rekoh sta god da radis nemoj se samo ponasati kao da se nista ne desava.
Pretnje samoubistvom su najcesce poziv u pomoc jer te osobe imaju neki veliki problem kojeg ne mogu da rese a ne znaju kako drugacije da traze pomoc od drugih ljudi.

[ns.happy]

evo ''nekih'' sos organizacija...

''

Centar «Srce»
sa sedištem u Novom Sadu je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva.

Svakog dana, od 14 do 23 časa, volonteri Centra “Srce” razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni i - slušaju ih. Ne drže im moralne pridike, ne omalovažavaju njihove tegobe, ne 'teše' ih da će njihovi problemi proći i, što je najvažnije, ne govore im šta da rade. Zato što veruju da svaki čovek sam najbolje zna šta je dobro za njega. Zato što veruju da svaki čovek ima prava da sam odlučuje o svom životu, čak i ako odluči da ga okonča.

Svi podaci koje dobijemo od korisnika su strogo poverljivi i ostaju u okvirima Centra. Osobe koje nam se obraćaju mogu da zadrže anonimnost. Usluge Centra su besplatne.

021/6623393 svakog dana, i vikendom i praznicima, od 14 do 23 časa

putem elektronske pošte tako što ćete poslati mail na vanja@centarsrce.org

http://centarsrce.org/index.php?option= ... view&id=16&

[neny]

najtragicnije je sto smo svi mi zrtve okolnosti.i hteli ne hteli nalazimo se u govnima i moramo da plivamo u njima,
ja npr. da sam se pitao nikad se ne bi ni rodio ,a kamoli prezivljavao u srbiji.
stalno zelim da odem negde,i da pocnem da zivim normalno,da osetim mir,ali ne znam kako.

kada se ovde vec svi ispomazemo,zelim da mi neko odgovori kako mogu da se oslobodim vojnog roka?

[mikka]

evo nekih mojih kontemplacija na temu...

najtragicnije je sto smo svi mi zrtve okolnosti.i hteli ne hteli nalazimo se u govnima i moramo da plivamo u njima,

izgleda bas nisi ljubitelj eufemizama
setim se cuvenog citata "life'sa bitch and then... you die"
nazalost, puno je ljudi koji se koriste tom "krilaticom" kao nekom vrstom "opravdanja" za svoje neljudske poteze
po principu "ako ne mozes da ga pobedis, pridruzi mu se "
svako drzi smisao svog zivota u svojim rukama, i tu okolnosti nisu "opravdanje"
treba procitati dozivljaje Viktora Frankla iz koncentracionog logora
nazalost, mali broj ljudi ima takvo vidjenje: lakse je eskapisticki se prikloniti fatalizmu, i sudbinskom predodredjenju, ici linijom manjeg otpora smestajuci u arhaizam onu sustinsku dimenziju moralnosti koja je humanost
zato sluze herojski primeri ljudi poput Lensa Armstronga, ili onog momka Maarten van der Weijden-a koji je osvojio zlato na olimpijadi nakon sto je pobedio leukemiju, primeri Dostojevskog, Dekarta, itd. koji su ostvarili u svojim teskim okolnostima ono sto neko ne bi u savrsenim
sto je bitka teza- pobeda je sladja
a to je radost koju verujem da puno ljudi mogu sebi priustiti, ali kao i uvek traze dlaku u- zlatnom jajetu
jer istinski pobednik jeste onaj koji pobedi samog sebe
(a u prirucniku "Kako da unistite svoj zivot" prvi savet je: pocnite da se poredite sa drugim ljudima, tu je i Njegos podvukao crtu izmedju cojstva i junastva)
ali okolnosti mogu biti ekstremno teske
naravno, tu i psihicka jacina igra veliku ulogu
no i ona moze veoma zavisiti od okolnosti (bolje receno okruzenja) kada su bile kriticne godine za razvoj licnosti- psihijatri gornju granicu uzimaju oko pete
ali naravno, postoje i mnoge zivotne turbulencije koje coveka mogu izmeniti
nazalost, nekad se zalazi u tamnu stranu pitanja- koliko covek moze biti ubermenschen i svasta podneti stoicki
i da li smrt moze biti milosrdna (opet osetljivost eutanazije)
neke stvari te zadese ko letnji pljusak, a "devojka ne moze biti malo trudna"
pomoc okoline moze biti znacajna, ali poluga koju treba zapregnuti je u samom coveku
ali je okruzenju cesto lakse da ti zgazi, nego pruzi ruku
da "gleda svoja posla" dok neko sece vene na prozoru
rec "okolnosti" me podseti na film Monstrum sa sjajnom Sharlize Theron- daje uverljiv uvid u um masovnog ubice, i objasnjava etiologiju takve patologije
rec je o prostitutki (zlostavljanoj jos u mladosti), koja je lezbejka, i koja usled nesrecnog iskustva sa raznim gmazovima od muskaraca, pocinje da pravi generalizaciju o njima kao odurnim stvorovima u globalu (hint: nshappy je pomenuo iskustvo- kao da covek koji je vidjao samo sarene macke u zivotu tvrdi da su sve tak'e, i da ne postoje i crne , treba uvek sacuvati deo tabule raze za humani pristup), izgubivsi tu granicu u sopstvenom svodjenju muskaraca na odredjeni izopaceni model- najzad ubija i potpuno nevinog coveka koji joj je zeleo pomoci
okolnosti znaju biti kucke i "drolje dronfulje"- setimo se radioaktivnog "djubrenja" '99
ali to ne moramo, niti trebamo biti mi

ja npr. da sam se pitao nikad se ne bi ni rodio ,a kamoli prezivljavao u srbiji.
stalno zelim da odem negde,i da pocnem da zivim normalno,da osetim mir,ali ne znam kako.

slazem se da je ova zemlja sve osim raja, ali seti se da su nekad ljudi bili i robovi
i pitanje je "da li ce sloboda umeti da peva kao sto su suznji pevali o njoj"
izlizan je optimizam: uvek moze biti i gore,
(ali ne vidim zasto je pesimizam bolji od optimizma, niti sarkazam od patetike kod iskrenih emocija)
na coveku je da poradi najpre na sebi, jer izmenivsi sebe- izmenice i svoj svet
vezbaj jogu, meditiraj malo , razmisljaj vise o lepim stvarima- pronaci ces vise mira i u sebi, ti ga sebi stvaras
i bas zato sto je izazov je i sladje
lako je biti milka na obroncima svajcarskih planina

kada se ovde vec svi ispomazemo,zelim da mi neko odgovori kako mogu da se oslobodim vojnog roka?

shtudiraj

[neny]

mikko,vec studiram,ali to ce jednom doci,na to sam mislio,koja bolest moze da upali,ja sam inace vec polusposoban,jer ne vidim dobro kad se iznerviram,i to mi se upravo hvala kurcu i desilo na toj usranoj regrutaciji.

zasto mislis ,da mi u srbiji danas nismo robovi.pa zar ne vidis da moramo da radimo sve sto nam prinudni represivni sistem zadaje.npr. mogu da te mobilisu i da te nateraju da ubijas ljude(to ti je samo jedan primer)
da se moramo i trebamo boriti se slazem.ali kada napravim rezime posle odredjenog vremena i vidim sta sam sve bio primoran da radim,i da nikada nisam radio ono sto sam ja hteo,postanem pesimista,ali nazalost realni pesimista.

[ns.happy]

mikka, molio bih da ako ne planiras da ovo preraste u off, moje misljenje ne omalovazavas smajlicima. rekao sam da je to moje iskustvo/misljenje i kao takvo ne moras da podrzavas, ali ni da vredjas. hvala.

[mikka]

@hepi
u pravu si, taj smajli mi je bio nepotreban, uklonio sam ga.
on se konkretno odnosio na navedenu banalnu situaciju, nije bio namenjen tebi licno.
izvini, ok?

mikko,vec studiram,ali to ce jednom doci,na to sam mislio,koja bolest moze da upali,ja sam inace vec polusposoban,jer ne vidim dobro kad se iznerviram,i to mi se upravo hvala kurcu i desilo na toj usranoj regrutaciji.

zasto mislis ,da mi u srbiji danas nismo robovi.pa zar ne vidis da moramo da radimo sve sto nam prinudni represivni sistem zadaje.npr. mogu da te mobilisu i da te nateraju da ubijas ljude(to ti je samo jedan primer)
da se moramo i trebamo boriti se slazem.ali kada napravim rezime posle odredjenog vremena i vidim sta sam sve bio primoran da radim,i da nikada nisam radio ono sto sam ja hteo,postanem pesimista,ali nazalost realni pesimista.

dragi neny,
ja nisam od onih sto prodaju "new age" pristup zivotu, da zivimo u jednom beskrajnom prelepom univerzumu koji nas obozava, jer bol je bol, ma zamisljali najlepse daleke suncane predele.
niti sam za slepo prihvatanje "amor fati".

opet, iznecu svoje misljenje.
verujem da covek u skoro svakoj okolnosti moze cvrsto odrediti smisao svog zivota.
treba se boriti za to, heraklitovski, on treba da bude utoliko uzvisenija metafizika da bi transcendirala sto veci broj zivotnih situacija i time bude sto slobodnija od njih, i od bola.
za neke je to religija, optimizam, ili neki poseban stil zivljenja.
sto univerzalnija maska oslobodjena potencijalne krize identiteta (koja upravo i dovodi do pomenutog suicida kada prestane funkcionalno da vrsi svoju ulogu).
to nije nimalo lako: na srecu ili nazalost, zivot nije matematika, i ne postoji racun optimizacije koji bi nam izbacio rezultat kako se "treba" ponasati u nekim okolnostima, sve sa parametrima etike, humanosti, zelja, ambicija itd.
ali to je verovatno i dobro- jer ipak ima faktora slobodne volje i ostavlja se bar margina nadi.


mislim da je pogresno to sto ljudi pesimizam obavezujuce vezuju za realizam.
koliki procenat stvari kojih se u nekom momentu (u nekom mogucem raspletu situacije, onih crnjaka kada coveka uhvati panika) bojis- se zaista i dogodi?
svet nije tako bezbedno mesto za zivot za mnogo ljudi
mislim da treba biti oprezan, ne i opterecen svakim mogucim ishodom.
pesimisti osecaju trijumf kada kazu: "pa zar ti nisam rekao da ce tako biti..."
a kada se nesto lepo zaista i desi, to pripisuju slucajnostima.
ali cemu sluzi taj trijumf? i da li je to zaista?
i da li je bolje biti srecan, ili samo ponekad u pravu, dok svet gledas kroz tamno staklo
najzad, bez optimistickog stava se ne moze nista ni povoljno postici.
banalno:
ako unapred mislis da ces pasti na ispitu, zasto ga spremati?
pesimizam je jednako (ne)realan koliko i optimizam, stvar je izbora.
realizam ima veze samo sa logikom, i tu nema iracionalnih uticaja.

sto se robovanja tice, pojam slobode je predmet mnogih filozofskih rasprava, ne bih sada da previse off-ujemo

tacno je da i dalje ima drugih oblika (ekonomskog, ideoloskog i dr.) robovlasnistva, ali ponovicu svoj stav: ako je zivot kucka, to covek ne mora biti, ako ima imalo alternative.
i treba da razgranici situacije u kojima jeste, i one u kojima nije imao izbora.
opet se vracam na borbu.
sto je apstraktniji oblik njenog cilja koji je ideja, ona je i snaznija, i osmisljenija.
treba shvatiti i da nema odgovora na sva pitanja, da se ne moze sve kao u nekakvom herbarijumu kategorisati po etickim kategorijama:
odmah se setim uzasa:
da li vredi jedan ljudski zivot, nego vise njih?
da li treba zivot spasiti pre nekom velikanu, nego coveku koga ne poznajemo?
da li...
ali, rekao bih- jedino gore od neznanja je polovicno znanje, treba znati na sta mozemo dati odgovor, a ako ne- ne treba pitanje odbaciti, vec ostaviti u plodno tle kontemplacija, i ko zna, mozda se vremenom iz njega razvije prelepi cvet.

[Torry]

problem je u tome sto danas niko ne zeli nikoga da slusa

i apsolutno briga ljude za tudje probleme

svaka cast onima koji zele da pomognu

[Dina]

Torry,
ne bih se slozila sa tobom. Mislim da je svako vreme isto. Ne vidim neku razliku u ljudima pre pet, deset ili vise godina i danas. Sve zavisi od nas samih i koliko smo otvoreni prema sebi/drugima, koliko zelimo da pricamo, da cujemo druge i da nas cuju. Naravno i od malo srece da susretnemo bliske ljude... ali sigurno ih necemo susresti ako ne pokusavamo

[Torry]

ok, ja to generalizovala

al pricam iz iskustva, moje okruzenje je nazalost takvo, dosta puta sam se opekla, pa zato navodim


necem vise da generalizujem

[Madonna]

ne znam.

[lana-bg]

Poznavala sam zenu koja je najavljivala samoubistvo i zaista je to uradila. Par dana ranije zvala je sve prijatelje i poznanike. Imala je velikih zdravstvenih i finansijskuh problema, sina narkomana...
Mislim da se ljudi cesto odlucuju na taj korak kada smatraju da su u bezizlaznoj situaciji. Bilo bi dobro da ih saslusamo i ako mozemo pomognemo oko problema koje imaju. Ili bar ohrabrimo i uverimo da postoji resenje.

Mislim da strucna pomoc moze samo da pomogne. Naravno neophodna je saradnja porodice, prijatelja...

[Torry]

najveca ironija je ubediti nekog da ce danas/sutra biti bolje, a nece , vec ce biti sve gore

[EnMademoiselle]

noup

najveća ironija je želeti i očekivati bolje sutra a ne raditi ništa kako bi ga stvorio.

[space_oddity]

Ontopic, bila sam jednom u situaciji da se bukvalno otimamo za lekove u toku pokušaja. Slučajno se javih prijatelju dok je bio online i napisa mi dečko da je uzeo gomilu lekova i uzimaće još, već po kucanju se videlo da nije više ni pri sebi sasvim. Inače ga videh oko sat vremena pre toga i nije se činilo da će se to dogoditi. Elem, pozvah dečka koji ima kola i koleginicu koja zna adresu i trebalo nam je oko 1h da stignemo do njegove kuće. Onda je usledilo oko 2h drame i ubeđivanja i otimanja za lekove i sličnih pizdarija (hitnoj je trebalo jako dugo da stigne) ali održali smo ga u svesnom stanju dok nije zaspao u hitnoj, i nije uzeo više ni lekova ni alkohola (jer smo ga fiziči sprečili).

Ugl tada je bukvalno samo fizički bilo moguće sprečiti ga jer je bio potpuno nerazumljiv, govorio isprekidane stvari i pevušio nešto levo. Problem sa ovakvom vrstom pokušaja je što su ishitreni, nisu prethodno planirani i praktično da ne postoji upozorenje. Ali tada treba reagovati najpre tako da se spreči dalja šteta, npr. oduzeti lekove ili sredstva za nanošenje štete sebi.

Ali u situacijama kada osoba unapred govori o tome, stvarno ne znam neko opšte pravilo, pričala sam sa više suicidnih ljudi i srećom svi sem jednog su još živi. Primetila sam da dosta često pomaže uopšte i sam razgovor sa razumevanjem, ali to je više neka zakrpa, tj. osoba se privremeno smiri i odlaže se potencijalno samoubistvo. Ali da se to ne bi dogodilo mora osoba sama da odluči da to ne učini. Kod tih promišljenih pokušaja postoji neki duži suicidan period i odlično bi bilo navesti osobu na terapiju ukoliko je moguće jer je često reč o nelečenim psih. problemima...
Kako to u praksi uraditi, ne znam, nisam nikoga uspela da nagovorim da krene na terapiju ko sam to već nije želeo!
Mislim da je odlično preporučiti osobi da pozove SOS liniju za suicid jer su tamo edukovani ljudi a većina nas nije.

[Zvonki]

[/url]noup

najveća ironija je želeti i očekivati bolje sutra a ne raditi ništa kako bi ga stvorio.

Tacno,znaci da l;judi koji pricaju unapred da ce se ubiti to i urade,ja sam mislio da je to slucaj "kvrcne u glavi i dovidjenja" bez oprostajnih poruka i bez iakkvog upozorenja mada verovtano iam i takvih slucajeva,sa tim ljudiam treba pricati i nekako kroz pricu mu pokazati da zivot nije tako crn...ne znam,verovatno bih i pokusao da tim ljudima malo razveselim zivot. I da Tory ja bih te saslusao eto,i to ne zbog nekog mog sevbicnog razloga vec sto da ne?

[Torry]

[/url]noup

najveća ironija je želeti i očekivati bolje sutra a ne raditi ništa kako bi ga stvorio.

ne mozes ocekivati od ljudi u depresiji ovako da reaguju

[EnMademoiselle]

[/url]

[/url]najveća ironija je želeti i očekivati bolje sutra a ne raditi ništa kako bi ga stvorio.

ne mozes ocekivati od ljudi u depresiji ovako da reaguju

naravno da ne možeš

mislila sam što se ubeđivanja tiče da ne treba ići u smeru "ma biće bolje sutra :tapš po ramenu:" i nastavite sa sedenjem i ispijanjem kafe nego "ajde da uradimo nešto da već danas bude bolje" izvedi je u šetnju, bioskop, luna park, klub, časti je čokoladom, igrajte basket, ne znam, nešto što ta osoba voli. stvori sutacije koje čine da se prijatno oseća kako bi navela osobu da sama razmišlja u tom smeru koji sam rekla na početku. bolje sutra neće pasti s neba, kao ni bilo šta drugo, već ga treba stvoriti

možda malo surovo zvuči ovako, pričam iz ličnih iskustava, ali zapravo je takav pristup vrlo efikasan