Bootstrap Framework 3.3.6

[izgubljen]

imate li je? mozete li je nekako sazeti? princip koga se drzite i u najvecem mraku? nije naucno dokazan, ali vas izbavi. sacuva. verujete mu. nalazite ga ispravnim. njime se rukovodite. da li ste osmislili svoj smisao? sta je vas kompas? cak i kada ste prepusteni potpuno sami sebi? sta vas cupa, sta vas tera dalje, uprkos svemu? prokletstvo.

[Torry]

inat? prema svemu, svime? nada za neko moje bolje sutra? moja licna sreca? sta znam...


inace, nije ti ova tema za love & sexuality

[izgubljen]

meni jeste. zaljubljenost mi je bila poslednji prekinuti udah, i svest o okolnostima koje su joj oprecne. bio sam u rasulu i pre ovoga.

[izgubljen]

llll

[Mage]

Nemam zivotnu filozofiju, iako sam ceo zivot pokusavao da je konstruisem... Jednostavno, stvarnost je isuvise kompleksna da bi se opisala u par recenica.

Sve je relativno, osim onog sto nije

[izgubljen]

[/url]Nemam zivotnu filozofiju, iako sam ceo zivot pokusavao da je konstruisem... Jednostavno, stvarnost je isuvise kompleksna da bi se opisala u par recenica.

Sve je relativno, osim onog sto nije

i to ti je pomoglo da se izvuces?

[Anhedonie]

nemam. mozda je i napravim da se izbavim iz sranja jer mi sve teze postaje jer nikako da popusti. cak se samo i poveceva.

inace, takve stvari su za mene slabost jer ogranicavaju dosta ali i one su ok jer nisu svi ljudi jaki i nemaju svi ljudi iste probleme.

[Madonna]

šta ti se desilo?

[izgubljen]

[/url]nemam. mozda je i napravim da se izbavim iz sranja jer mi sve teze postaje jer nikako da popusti. cak se samo i poveceva.

inace, takve stvari su za mene slabost jer ogranicavaju dosta ali i one su ok jer nisu svi ljudi jaki i nemaju svi ljudi iste probleme.

ne postoje apsolunta merila. inace, cesto ljudi koji nisu u slicnoj situaciji imaju arogantan stav da je nesto "slabost". nego jednostavno nisu doziveli takva osecanja fundamentalnog ocaja i bespomocnosti. znas ono kao- mlad si, zdrav, nesto radis, studiras, pametan si, imas neku buducnost pre docima - iz te perspektive ljudi koji su zaglavljeni u nekim situacijam ti deluju kao "slabici".

[izgubljen]

[/url]šta ti se desilo?

nije mi lako da govorim. jednostavno sve. znas kad se nadjes u preseku vise krugova diksriminacije po razlicitim osnovama, i u tome na kraju shvatis da si potpuno sam. recimo. jedna od stvari. ima osecaj da ovaj svet nije za tebe, i da se trudi da te odbaci.

[belch]

samo i jedino - tretiraj druge onako kako želiš da se prema tebi ponašaju

[Madonna]

znam

[Speculum Columbae]

[/url]znam

ZA JEDAN GRAD


ont: filozofija i nauka su moja filozofija. Sve lepe delatnosti.

[izgubljen]

[/url]

[/url]znam

ZA JEDAN GRAD

pa uvek je lako sve ponistiti etiketom patetike. inace, blagosloven si ako imas kapacitet da u njima nadjes izbavljenje kad ti je potrebno.

mislim da je recimo dobrim pesnicima i drugim umetnicima lakse. oni od svoje emocije virtuozno naprave nesto vredno, nesto sto ce dotaci druge ljude, nesto sto nije "pateticno". sa druge strane, ima ljudi koji jednostavno nemaju tu sposobnost, ali to sto osecaju ne znaci da je manje

[Speculum Columbae]

Svim stvaraocima i majstorima (ne mislim samo na umetnike) je lakše. Kreativni rad daje osećaj ispunjenijeg i uzbudljivijeg života; to je aktivnost koja nam pruža jedno od onih dubokih iskustava koja su, inače u životu retka - osećaja pripadnosti nečemu što dublje i šire od nas samih (smatram da čoveku danas nedostaje osećaj celovitosti), što nas ispunjava, daje smisao, svrhu i snagu, a to je nešto na šta, za razliku od mnogih prepreka, ograničenja i prinudnih aspekata stvarnosti možemo da utičemo.
Zato kreativni ljudi, čak i onda kada su žrtve tragedija, bolesti i nesrećnih okolnosti vode ispunjen, bogat i svrhovit život. Srećni su, uprkos svemu, onda kada stvaraju.
U tom smislu, često preporučujem ljudima da pročitaju od Pekića "Novi Jerusalim" i prvu pripovetku - Megalost Mastoras i njegov rad, ne bi li možda nešto savremenijim očima porazmislili o stvaralaštvu i toj ljudskoj sposobnosti.
Ipak, ma koliko to lično stvaralaštvo o kome govoriš bilo zanimljivo, mora se poći od nekih izvansubjektivnih kriterijuma u ocenjivanju.

Inače, instant filozofija, popularna psihologija i duboke misli plitkih umova ne mogu pomoći. Kako bi nešto moglo adekvatno da deluje na čoveka, pa i pojedini stvaralački produkti, treba da bude stavljeno u pravi kontekst.

[RetributioN]

Filozofija za preživljavanje teških situacija = ponašam se onako kako osećam da treba da se ponašam u momentu. Ako mi se tuguje, tugujem. Ako mi se pije, opijem se. Ako mi se spava spavam. Igranje, skakanje, divljanje, vikanje, smejanje. Sve i uvek, po potrebi. Etc.
Filozofija za življenje = isto.
Sve ukupno, mnogo i uvek mi je lepo i zanimljivo, osim kad nije, jer tad ni ne treba da bude. Ali nikad nije dosadno.

Teško je ostati ravnodušan na svako sranje. Zato mi služi cinizam, ironija.
Ali to je samo deo. Život je vej tu mač koplexovaniji da bi uputstvo za upotrebu stalo u nekoliko rečenica.

[KorvinOdAmbera]

All's I know is, you keep your two eyes on the paper, and both hands on the wheel. And a Multivitamin can't hurt.

[Speculum Columbae]

[/url]All's I know is, you keep your two eyes on the paper, and both hands on the wheel. And a Multivitamin can't hurt.

"Najbolji doktori na svetu su Doktor Dijeta, Doktor Mir i Doktor Veseljak."

- Džonatan Svift

[barni]

[/url]imate li je? mozete li je nekako sazeti? princip koga se drzite i u najvecem mraku? nije naucno dokazan, ali vas izbavi. sacuva. verujete mu. nalazite ga ispravnim. njime se rukovodite. da li ste osmislili svoj smisao? sta je vas kompas? cak i kada ste prepusteni potpuno sami sebi? sta vas cupa, sta vas tera dalje, uprkos svemu? prokletstvo.

Kada mi se desavaju situacije na koje ja ne mogu da uticem, koje moram pregurati, prelezati poput nekih velikih boginji, situacije koje iziskuju veliko trosenje ja se iskljucim i odem u jedan svet koji sam stvorio za sebe i koji mi niko ne moze narusiti u njemu imam sve. Ponekad odvedem i druge ljude u taj svet ili donesem nesto ljudima iz njega.
To sam radio odmalena, sto je dovelo do toga da na zivot gledam kao na izazov u njemu obaram rekorde, oprobavam se u svacemu, ne trazim savrsenstvo u njemu, jer ono tu i ne postoji, zivot mi je kao neka igra koja se igra na zadato vreme a interesantnom je cini upravo to sto je igras sa milijardama drugih ljudi.
Neko mi je rekao da je to bezanje od stvarnosti, da to ne valja, sada kada sam sazreo uvideo sam zapravo koliko je meni taj moj stvoreni svet pomogao da budem ovo sto jesam...nemam osecaj zavisti, ne patim za onim sto ne mogu imati u zivotu, igram posteno i ucestvovanje u toj igri mi je bitnije nego sama pobeda.
U igri zvanoj zivot najteze je sacuvati svoju individualnost, stosta se nudi u njenu zamenu ona je retka i vredna.Iz nje dolazi ljubav prema samom sebi.Covek koji je poseduje pa izgubi patice..

[mikeli]

Valjda, imam. Princip se menja s godinama (bar kod mene), nekad nisam previse razmisljao, danas, da. Smisao je da smisla nema. Kompas sam poodavno izgubio (ili me je ostavio). Sta me cupa i tera dalje, nemam pojma, cudim se cuda i nikako da se nacudim !
Prokletstvo, verovatno ono, imao pa nemao ... (tj. jedna generacija ima, sledeca nema, ja sam sledeci) !!

[Mage]

[/url]

[/url]Nemam zivotnu filozofiju, iako sam ceo zivot pokusavao da je konstruisem... Jednostavno, stvarnost je isuvise kompleksna da bi se opisala u par recenica.

Sve je relativno, osim onog sto nije

i to ti je pomoglo da se izvuces?

Zapravo ono sto mi je pomoglo da se izvucem iz najgore krize u zivotu do sada je bilo upravo moje neznanje... tj bolje reci svest o sopstvenom neznanju. Nekada sam mislio da sam popio svu pamet ovog sveta, da sam prokljuvio sve vazne tajne univerzuma... konstruisao sam jedan mracan i strasan univerzum iz koga nije bilo bega. Ono sto me je spaslo je bilo shvatanje da ja zapravo nista ne znam i da je stvarnost i ovaj univerzum daleko kompleksniji nego sto moj jadni intelekt moze i da zamisli... i to mi je dalo na neki nacin nadu i istovremeno srusilo zidine mog mracnog, self-imposed sveta.

[izgubljen]

[/url]

[/url]

[/url]Nemam zivotnu filozofiju, iako sam ceo zivot pokusavao da je konstruisem... Jednostavno, stvarnost je isuvise kompleksna da bi se opisala u par recenica.

Sve je relativno, osim onog sto nije

i to ti je pomoglo da se izvuces?

Zapravo ono sto mi je pomoglo da se izvucem iz najgore krize u zivotu do sada je bilo upravo moje neznanje... tj bolje reci svest o sopstvenom neznanju. Nekada sam mislio da sam popio svu pamet ovog sveta, da sam prokljuvio sve vazne tajne univerzuma... konstruisao sam jedan mracan i strasan univerzum iz koga nije bilo bega. Ono sto me je spaslo je bilo shvatanje da ja zapravo nista ne znam i da je stvarnost i ovaj univerzum daleko kompleksniji nego sto moj jadni intelekt moze i da zamisli... i to mi je dalo na neki nacin nadu i istovremeno srusilo zidine mog mracnog, self-imposed sveta.

nije mi jasno. shvatis da nista ne znas, i kako ti pomogne. hoces reci desilo ti se ipak nesto lepo, iako ti je delovalo da je svet mracan, i zato uvek ima nade, iako sve ukazuje da nema nade? ali sta ako se nikad ne desi to sto srusi taj mrak. sta ako je uporan i uporan i imas osecaj da si u njemu propustio skoro citav svoj zivot.

[Hys.]

Danas sam ovde sutra možda neću bit. Al nije loše planirati koliko mogu i kao da oću (biti).

[Anhedonie]

[/url]

[/url]nemam. mozda je i napravim da se izbavim iz sranja jer mi sve teze postaje jer nikako da popusti. cak se samo i poveceva.

inace, takve stvari su za mene slabost jer ogranicavaju dosta ali i one su ok jer nisu svi ljudi jaki i nemaju svi ljudi iste probleme.

ne postoje apsolunta merila. inace, cesto ljudi koji nisu u slicnoj situaciji imaju arogantan stav da je nesto "slabost". nego jednostavno nisu doziveli takva osecanja fundamentalnog ocaja i bespomocnosti. znas ono kao- mlad si, zdrav, nesto radis, studiras, pametan si, imas neku buducnost pre docima - iz te perspektive ljudi koji su zaglavljeni u nekim situacijam ti deluju kao "slabici".

moj stav nije arogantan jer jake ljude ne smatram boljim i superiornijim od slabijih vec posmatram snagu kao boju ociju - neko je plavook, neko smedj, neko je slabiji, neko jaci, sve su to osobine na osnovu kojih vrsim komparaciju ljudi.

[izgubljen]

[/url]

[/url]

[/url]nemam. mozda je i napravim da se izbavim iz sranja jer mi sve teze postaje jer nikako da popusti. cak se samo i poveceva.

inace, takve stvari su za mene slabost jer ogranicavaju dosta ali i one su ok jer nisu svi ljudi jaki i nemaju svi ljudi iste probleme.

ne postoje apsolunta merila. inace, cesto ljudi koji nisu u slicnoj situaciji imaju arogantan stav da je nesto "slabost". nego jednostavno nisu doziveli takva osecanja fundamentalnog ocaja i bespomocnosti. znas ono kao- mlad si, zdrav, nesto radis, studiras, pametan si, imas neku buducnost pre docima - iz te perspektive ljudi koji su zaglavljeni u nekim situacijam ti deluju kao "slabici".

moj stav nije arogantan jer jake ljude ne smatram boljim i superiornijim od slabijih vec posmatram snagu kao boju ociju - neko je plavook, neko smedj, neko je slabiji, neko jaci, sve su to osobine na osnovu kojih vrsim komparaciju ljudi.

ali ako je neko u mraku, i nema realne nade da ce biti bolje, i on pokusava da nadje neko sredstvo, princip, volju, filozofiju koja ce ga terati dalje kroz sve to, to je pre nacin odbrane, nego slabost.

jer, sta je realnost, vidis taj mrak bez realnih izgleda ka skorijem boljitku? i ok, sta ces dalje sa njim o toj zivotnoj filozofiji govorim.

a ne postoji apsolutno merilo snage izmedju razlicitih ljudi, ako nisi u istoj situaciji. nekad ni sva "psihicka snaga" nece promeniti nesto sto se ne moze promeniti, vec moras nauciti da zivis uprkos tome sto je nesavladivo.

[Anhedonie]

pa to da ne mozes sve da promenis i da ne moze sve da bude po tome valjda naucis sa 15 godina, ako ne i ranije.

u svakom slucaju, filozofije ti nece pomoci mnogo, eventualno ukoliko bas nista ne mozes da promenis pa ti to bude jedina nada ali. pre ce ti pomoci razgovor sa ljudima o konkretnom problemu i njihov pogled na taj problem - vise perspektiva.

ja mogu da ti kazem za ovaj konkretan problem da nije ni malo lak, i sam ga dozivljavam, i da ti ne treba nikakva posebna filozofija da ga prebrodis. treba ti ovo: "jebite se svi, ja sam divan ovakav kakav sam, ako vam se ne svidjam to je vas problem" i nadjes one koji ti odgovaraju. treba ti samopouzdanje koje se tesko dobija u takvoj situaciji. ostale filozofije mogu da postanu patoloske ukoliko problem predugo traje. zato odjebi svet i sijaj, neko ce to umeti da primeti i ceni

[izgubljen]

[/url]pa to da ne mozes sve da promenis i da ne moze sve da bude po tome valjda naucis sa 15 godina, ako ne i ranije.

pa ja to znam, niko ne trazi da "sve bude po necijem" nije to hir, nego kazem, kad je teska situaija, i shvatis to i prihvatis, sta ti je ciniti, sta te tera dalje.

u svakom slucaju, filozofije ti nece pomoci mnogo, eventualno ukoliko bas nista ne mozes da promenis pa ti to bude jedina nada ali. pre ce ti pomoci razgovor sa ljudima o konkretnom problemu i njihov pogled na taj problem - vise perspektiva.

ja mogu da ti kazem za ovaj konkretan problem da nije ni malo lak, i sam ga dozivljavam, i da ti ne treba nikakva posebna filozofija da ga prebrodis. treba ti ovo: "jebite se svi, ja sam divan ovakav kakav sam, ako vam se ne svidjam to je vas problem" i nadjes one koji ti odgovaraju. treba ti samopouzdanje koje se tesko dobija u takvoj situaciji. ostale filozofije mogu da postanu patoloske ukoliko problem predugo traje. zato odjebi svet i sijaj, neko ce to umeti da primeti i ceni

hvala ti anhedonie!

[Anhedonie]

[Katengl]

Rekao bih da nemam neku zivotnu filozofiju, ali nisam siguran da li je to tacno ili je samo nisam svestan, tj. koje se sve nevidjene i neispitane pretpostavke kriju u meni. Ne znam da li ljudi uopste mogu da funkcionisu bez neke eksplicitne ili implicitne zivotne filozofije. Nem' pojma.

Sto se teskih situacija tice, posto imam problematicnu tendenciju da ih vidim kao apsolutno bezizlazne i vecne, pomaze mi da stalno podsecam sebe da ogromna vecina tih situacija to zapravo nije (cak i neke koje su jako teske) i da, ovako ili onako, svemu dodje kraj. Onda pitanje postaje da li zelim da uticem na ishod ili da prosto odustanem i prepustim se, ali to je sve samo prvi korak, a za dalje opsti recept ne postoji.

Ne znam, kad bi rekao konkretno koji problem imas, verovatno bi ljudi mogli bolje da ti odgovore na pitanje.

[izgubljen]

bilo je par dobrih ljudi kojima sam pisao preko privatnih poruka, al eto ajde i ovde. valjda treba da se cuje i prica nekog poput mene.

gej sam, fizicki unakazen, patim od panicnih poremecaja, imam neuroloskih i imunoloskih problema, nisam jos nasao odgovarajuceg psihijatra (nemam novca za privatnog) i lekovi mi imaju grozne sporedne efekte. mozak mi ne radi kao ranije, nemam vise koncentraciju i napustio sam studije.

povrh svega, nedavno sam se zaljubio u jednog gej decka sa kojim sam popricao vise puta. sad me boli sto sam uopste sebi dopustio takva osecanja, jer me vracaju natrag na to da mi je sve to nemoguce i neostvarivo.

radno sam nesposoban, izdrzavaju me roditelji i imam skoro 30 godina. ne vidim neku perspektivu za sebe.

ali to kad sam se zaljubio, i na terenutak pomislio, samo pomislio kako bi bilo da smo zajedno, makar jedan dan, i onda se vratio u ovaj svoj mracni zivot, to me je cini mi se poslednje i sasvim dotuklo. ne usudjujem se ni da sanjam da iamm nesto tako lepo, jer ce onda povratak u stvarnost jos vise boleti, pored toga kakva je.