- 01 Sep 2013, 22:59
#2570402
Pozdrav svima,
Ja sam Mimi (sto mi je inace nadimak.iskreno ne'am pojma sto sam stavo 'meemy' ni ne bitno
)
Uglavnom, registrovao sam se na vas websajt i zeleo bih da se predstavim...
Od kako sam se rodio, ni sam ne znam zasto, bio sam homofobican, ne u smislu kao oni navijaci sto glume neku homofobiju, to nije prava homofobija to je jednostavan idiotizam, ja sam stvarno imao fobiju, sto znaci da nisam nikoga hteo da povredim, vec sam se samo plasio homoseksualnih osoba...
Npr. Jednom dobra drugarica me je pozvala na njen rodjendan i pomenula da ce jedan gay biti tu , ja sam odgovorio da ja nemam problema s tim, ali desilo se da smo bas bili za istim stolom u toj diskoteci, strah je bio neopisiv , znojao sam se, tesko disao, osecao vrtoglavicu... Zamislite nekoga ko ima fobiju od malog prostora ( a.k.a. Klaustrofobija) da se nalazi u malom prostoru, vrlo brzo tu osobu hvata panika,skoro do granica gde je to vec nemoguce kontrolisati, e pa slicno je bilo i meni, eventualno, izasao sam iz kluba, sedeo napolju preko pola sata, dok ista ta drugarica nije dosla.
Posto sam joj objasnio, iznela mi je stvari i otisao sam...
Imao sam tu fobiju do relativno skoro, mozda 5-6 meseci....
Mozda mesec dana pre nego sto sam 'izlecio' homofobiju, posto dosta igram igrice, upoznao sam gay osobu, online, posto je ta osoba bila veoma druzeljubiva i prijateljski nastrojena, objasnio sam mu da ja imam problem sa osobama koje vole isti pol, ali da bih zeleo da odklonim taj problem, i zamolio ga da zapocne pricu o bas homoseksualcima, posto je to bilo dopisivanje preko skypa, sve mi je bilo dosta lakse...
Posle vise nedelja pricanja s tom osobom , uspeo sam da pricam s prvom gay osobom uzivo, i nisam imao probleme vise, bio sam,iskreno srecan zbog toga.
Ali sam saznao da ja u stvari nisam hetero, vec bi... Saznao sam da me privlace ,kako osobe zenskog pola tako i muskog... To je neverovatno za mene, pogotovu sto sam tad, kao i sada, kada sam saznao, imao 20 godina... Ne znam koliko je takvo otkrice, u vezi sa svojim seksualnim nagonima u tako relativno kasnom dobu (20 godina, vecina to ili zna ili ne zna,zar ne) normalno.
To je se sve tako brzo dogodilo, iako to znam vec oko pola godine, nisam nista pokusao, nisam nikome rekao, iskreno, bojim se...
Bojim se da kazem bilo kome...
Bojim se da stupim u kontakt sa ljudim slicnim sebi...
Ja se u stvari bojim da otvoreno pricam s ljudima uzivo u globalu (kada je pitanje o osecanjima/emocijama ili slicno)... Ali sada ovo to cini samo jos tezim..
Ovolika prica je bila vise nego neophodna, izvinjavam se unapred za ovaj 'zid teksta'.
Inace o meni...
Ja sam vrlo povucena osoba, imam 20 godina, i posle par dogadjaja koji su mi se desili, vrlo mi je tesko da ,kao sto sam vec pomenuo, pricam s ljudima o temama koje ukljucuju emocije, pogotovu ako su moje emocije u pitanju...
Vecina ljudi s kojima se druzim nemaju pojma kako se ponekad osecam, uspevam to veoma dobro da sakrijem.
Iskreno, potrebno mi je da imam nekoga s kim mogu da pricam, i opet,iskreno, mnogo mi je lakse kada to radim putem teksta nego kada pricam s nekim uzivo...
Nadam se da vas necu smarati, kao novi clan vase zajednice, i da cu u stvari naci dosta prijatelja ovde.
P.S. Hvala vam na vasem vremenu,oduzetom da procitate ovo .
Ja sam Mimi (sto mi je inace nadimak.iskreno ne'am pojma sto sam stavo 'meemy' ni ne bitno

Uglavnom, registrovao sam se na vas websajt i zeleo bih da se predstavim...
Od kako sam se rodio, ni sam ne znam zasto, bio sam homofobican, ne u smislu kao oni navijaci sto glume neku homofobiju, to nije prava homofobija to je jednostavan idiotizam, ja sam stvarno imao fobiju, sto znaci da nisam nikoga hteo da povredim, vec sam se samo plasio homoseksualnih osoba...
Npr. Jednom dobra drugarica me je pozvala na njen rodjendan i pomenula da ce jedan gay biti tu , ja sam odgovorio da ja nemam problema s tim, ali desilo se da smo bas bili za istim stolom u toj diskoteci, strah je bio neopisiv , znojao sam se, tesko disao, osecao vrtoglavicu... Zamislite nekoga ko ima fobiju od malog prostora ( a.k.a. Klaustrofobija) da se nalazi u malom prostoru, vrlo brzo tu osobu hvata panika,skoro do granica gde je to vec nemoguce kontrolisati, e pa slicno je bilo i meni, eventualno, izasao sam iz kluba, sedeo napolju preko pola sata, dok ista ta drugarica nije dosla.
Posto sam joj objasnio, iznela mi je stvari i otisao sam...
Imao sam tu fobiju do relativno skoro, mozda 5-6 meseci....
Mozda mesec dana pre nego sto sam 'izlecio' homofobiju, posto dosta igram igrice, upoznao sam gay osobu, online, posto je ta osoba bila veoma druzeljubiva i prijateljski nastrojena, objasnio sam mu da ja imam problem sa osobama koje vole isti pol, ali da bih zeleo da odklonim taj problem, i zamolio ga da zapocne pricu o bas homoseksualcima, posto je to bilo dopisivanje preko skypa, sve mi je bilo dosta lakse...
Posle vise nedelja pricanja s tom osobom , uspeo sam da pricam s prvom gay osobom uzivo, i nisam imao probleme vise, bio sam,iskreno srecan zbog toga.
Ali sam saznao da ja u stvari nisam hetero, vec bi... Saznao sam da me privlace ,kako osobe zenskog pola tako i muskog... To je neverovatno za mene, pogotovu sto sam tad, kao i sada, kada sam saznao, imao 20 godina... Ne znam koliko je takvo otkrice, u vezi sa svojim seksualnim nagonima u tako relativno kasnom dobu (20 godina, vecina to ili zna ili ne zna,zar ne) normalno.
To je se sve tako brzo dogodilo, iako to znam vec oko pola godine, nisam nista pokusao, nisam nikome rekao, iskreno, bojim se...
Bojim se da kazem bilo kome...
Bojim se da stupim u kontakt sa ljudim slicnim sebi...
Ja se u stvari bojim da otvoreno pricam s ljudima uzivo u globalu (kada je pitanje o osecanjima/emocijama ili slicno)... Ali sada ovo to cini samo jos tezim..
Ovolika prica je bila vise nego neophodna, izvinjavam se unapred za ovaj 'zid teksta'.
Inace o meni...
Ja sam vrlo povucena osoba, imam 20 godina, i posle par dogadjaja koji su mi se desili, vrlo mi je tesko da ,kao sto sam vec pomenuo, pricam s ljudima o temama koje ukljucuju emocije, pogotovu ako su moje emocije u pitanju...
Vecina ljudi s kojima se druzim nemaju pojma kako se ponekad osecam, uspevam to veoma dobro da sakrijem.
Iskreno, potrebno mi je da imam nekoga s kim mogu da pricam, i opet,iskreno, mnogo mi je lakse kada to radim putem teksta nego kada pricam s nekim uzivo...
Nadam se da vas necu smarati, kao novi clan vase zajednice, i da cu u stvari naci dosta prijatelja ovde.
P.S. Hvala vam na vasem vremenu,oduzetom da procitate ovo .