Bootstrap Framework 3.3.6

[Guion Nerville]

autohomofobija jeste autodestruktivna po definiciji, ali nije nuzno i jedini ili glavni razlog bilo kog autodestruktivnog ponasanja gejeva (postoje i oni nezavisni od seksualne orijentacije), iako to jeste cesto, a koliko cesto je srazmerno homofobicnosti sredine.

[Madonna]

[/url]autohomofobija jeste autodestruktivna po definiciji, ali nije nuzno i jedini ili glavni razlog bilo kog autodestruktivnog ponasanja gejeva (postoje i oni nezavisni od seksualne orijentacije), iako to jeste cesto, a koliko cesto je srazmerno homofobicnosti sredine.

[bern]

[/url]
enivej, tu je i suština problema tvoje kritike - usmjerena je na drvo a ignorira šumu.

you are missing my point.

društvo je homofobno i šteta prema pojedincu je načinjena. svi smo nekako oštećeni. to "oštećenje" možemo ignorisati ili raditi na njemu. ako ne radimo na tome da sebe "popravimo", na šta se onda sve svodi? na gomilanje autodestuktivnih pojedinaca koje treba tjerati da budu topovsko meso nekog revolucionarnog aktivizma?

tačno, posljedice po LGTB pojedince će biti manje kad homfobija bude slabija, ali neosporno je da posljedice postoje.

ono što će se tebi svidjeti jeste da (kažu neki autori) je jedan od najboljih načina za "rad na sebi" upravo LGTB aktivizam (an guess what, this is what i'm doing right now). i tako se krug zatvara.

[Srklet]

iluzorno je raditi na sebi bez rada na drustvu. to je zapravo presmiješno.

[Ulix]

[/url]

[/url]
Ti to kažeš kao da je cinizam loša stvar.

pa nije loša, ali zna biti vrlo otrovna. pederi su to usavršili kao niko. cinizam se može shvatiti kao nervoza žbog nikad dostignutog perfekcionizma (parafraziram).

ne želim da redukujem stvari, zaista. međutim, nekad se treba zapitati: kako je to moguće na jednom mjestu reći "nema sve što sam ja veze sa time što sam gay" i nabaciti na sebe ljutite poglede, a na drugom nije moguće reći "autodestruktivan peder vjerovatno je homofoban prema sebi"? ako toliko stvari ima veze sa našim homo dijelom ličnosti, može li i naša psiha imati više nego što želimo?

u pozadini odgovora u ovoj temi, makar što se mene tiče, leži nešto sasvim drugo. dijelom zasnovano na mom iskustvu (i popularnoj psihologiji), dijelom na iskustvu meni bliskih ljudi. odnosno, rečenica "ja sam gay" ne rješava magično osnovni problem sopstvenog prihvatanja, već stvara jednu buffer zone za iknubaciju novih pitanja i dilema, koje se mogu i ne moraju razriješiti.

slažem se sa mageovim postom, mislim da je u pravu. homofobija je i mržnja prema sebi, i ona se mora uništiti.

Ponekad mi je žao što se ovakvi razgovori ne vode uživo. Ima više stvari koje bih ti odgovorio, pa ne znam odakle da krenem. Hajde da se složimo da je autohomofobija mržnja prema sebi. I da je to recimo nekakav znak psihopatologije. Ali to onda ne znači da je svaka mržnja prema sebi posledica autohomofobije. Niti da je "mržnja prema sebi" sinonim za "mržnja prema celom svom biću". Potrebno je stvari posmatrati propozicionalnije. Ne možeš celu jednu osobu otpisati u terminima "mržnje prema sebi" ili "autohomofobije". Tj. možeš, ali onda gubiš toliko drugih značenja koja su jednako važna, neka možda i ključna za problem o kom se govori.

Slično tome, nisam siguran koliko je (klinički) korisno govoriti o "uništavanju" homofobije i koliko je to logički dosledno sa onim drugim što si pisao. Mislim da je korisnije posmatrati to u razvojnim terminima - to je nešto iz čega se može izrasti. I to uvek samo parcijalno.

[Ulix]

[/url]

[/url]autohomofobija jeste autodestruktivna po definiciji, ali nije nuzno i jedini ili glavni razlog bilo kog autodestruktivnog ponasanja gejeva (postoje i oni nezavisni od seksualne orijentacije), iako to jeste cesto, a koliko cesto je srazmerno homofobicnosti sredine.

Tako je.

[Galadriel]

[/url]

Hajde da se složimo da je autohomofobija mržnja prema sebi.

Kakva glupost.

[Ulix]

[/url]

[/url]

Hajde da se složimo da je autohomofobija mržnja prema sebi.

Kakva glupost.

Vrati se i pročitaj ceo odgovor. Primetićeš da je ta rečenica uvod u preispitivanje korisnosti te tvrdnje.

[Srklet]

enivej, ja bih se vratio ontopic, a to je kako dirrtyja skinut s kurca

možda je vrijeme otkriti neke nove strasti. život bez strasti je tako dosadan i besmislen, ali to ne znači da uvijek moramo imati istu strast, kao i da ta strast mora biti seksualna. basically, možda bi ti najlakše bilo da se odlučiš svijet učiniti boljim mjestom - cijeli život većinom uzaludne borbe će ti sigurno totalno devastirati libido.

[Dirrty]

Popeye, ja da nisam otkrio i druge strasti, ne bih ni postao svestan besmisla neobuzdane sexualnosti. Razumem i slažem se sa tvojim predlogom, ali dok ne umirim sexualni nagon, ne mogu da ga ignorišem - ometa me.

[Galadriel]

[/url]

[/url]

[/url]

Hajde da se složimo da je autohomofobija mržnja prema sebi.

Kakva glupost.

Vrati se i pročitaj ceo odgovor. Primetićeš da je ta rečenica uvod u preispitivanje korisnosti te tvrdnje.

eh pardonnez moi

[KorvinOdAmbera]

[/url]cijeli život većinom uzaludne borbe će ti sigurno totalno devastirati libido.

Lolnuh na ovo.

Mislim da ti drtino nisi našao još uvek svoj pravi poziv i posao.
Ja pravi poziv za čoveka definišem isključivo kao ono što radiš u životu, a što ti je interesantnije od seksa.

[Srklet]

[/url]Popeye, ja da nisam otkrio i druge strasti, ne bih ni postao svestan besmisla neobuzdane sexualnosti. Razumem i slažem se sa tvojim predlogom, ali dok ne umirim sexualni nagon, ne mogu da ga ignorišem - ometa me.

ali stvari u životu ne funkcioniraju tako da čovjek dok ne napravi stvar A, sve ostalo je na nekakvom stand-byu. libido ćeš umiriti baš pojačanim prepuštanjem drugim strastima odnosno bavljenjem drugim stvarima. ako budeš čekao savršen trenutak i da je sve potaman, nećeš nikad ništa postići. nego se lijepo baciš u svo to životno žongliranje, multi-tasking, preuzimanje odgovornosti, prihvaćanje pritiska itd., pa vidiš šta bude. uspjeh, nervni slom, oboje.
recimo, ja imam običaj nervni slom doživjeti nakon uspjeha. odnosno, dok se bavim nečime, onda je sve podređeno tom cilju, apsolutno me boli kurac za moje ili tuđe emocije, jedino me zanima rad i rezultat. kad je stvar napravljena, onda krene bujica.

[Dirrty]

Ali ja bih taj osećaj zaokupljenosti drugim stvarima traje stalno, kada nemaš vremena da razmišljaš o bilo čemu van obaveza, a još manje o sexu... ne stignem tad ni da drkam. Divota. Ali i to iscrpi. Uravnotežena ličnost nisam, tako da moram da se priklonim određenoj krajnosti.

[Srklet]

[/url]Ali ja bih taj osećaj zaokupljenosti drugim stvarima traje stalno

ali život nije bajka i princezama se ne ispunjavaju želje, so stop whining and start doing. koliko god frustrirajuće i messy sve to bilo.

[Mage]

[/url]
Dobro, evo: iznerviralo me je to što je takvo tvoje gledanje na stvari jako redukcionističko (i očito obojeno nekim tvojim značenjima), a u Mageovom postu je dovedeno do svog krajnjeg apsurda.

Znaci ti smatras da homofobija nije glavni uzrok drustvenih i emotivnih problema gay populacije?

[Ulix]

[/url]

[/url]
Dobro, evo: iznerviralo me je to što je takvo tvoje gledanje na stvari jako redukcionističko (i očito obojeno nekim tvojim značenjima), a u Mageovom postu je dovedeno do svog krajnjeg apsurda.

Znaci ti smatras da homofobija nije glavni uzrok drustvenih i emotivnih problema gay populacije?

Ne znam. Nisam siguran ni da je moguće napraviti procenu tako nečega. (Nisam siguran ni da je bitno.) To izvesno varira od zemlje do zemlje (pa i od grada do grada), od rezilijentnosti pedera koja je veoma individualna stvar i ne zavisi samo od seksualnosti, od raznih nekih varijabli.

[Srklet]

a što bi drugo bilo nego homofobija odnosno heteropatrijarhat iz kojeg proizilazi?

[Ulix]

[/url]a što bi drugo bilo nego homofobija odnosno heteropatrijarhat iz kojeg proizilazi?

Ne znam, kao što rekoh. Nije mi ni važno. Kad radiš sa ljudima koji imaju takve probleme ne radiš sa statistikama nego sa pojedincima.

Razumem da ti biraš da zanemariš još 100 mogućih razloga zašto neko ima emotivne probleme (koji, usput budi rečeno, jako retko nastaju zbog jedne jedine stvari) jer je to odličan aktivistički argument. I ja bih isto pred svakim homofobom tvrdio da je to glavni razlog za sve, od lošeg vremena do depresije. Zato što mi to politički u datom trenutku odgovara. Ali istina je da to ne možeš nikakvom kvantitativnom analizom i dokazati.

[Srklet]

mene u osnovi ne zanimaju psihički problemi pojedinaca, nego društveni i politički problemi LGBT zajednice, od kojih su neki i psihološke prirode. tak da u biti raspravljamo o različitim temama.

ono, hajdemo se prvo izboriti za slobodu, a onda vidjeti tko je tu ostao zdrav, tko ne, i kako potonjima pomoći.

[Kiborg]

Mentalna kompenzacija individue znači dosta. Neko može lepo da funkcioniše i u homofobnoj sredini, a neko ne. Ja konkretno ne vidim razloge da peder u BGu bude nešto preterano frustriran zbog homofobije, tako da kad se oni tamo žale ja to malo posmatram sa nekom rezervom, a sa druge strane nije ni čudo što je barni skiknuo kad živi u nekoj selendri, plaši se sopstvene senke i razvio je sistem koji mu nekako omogućava da prevaziđe sve to.

Jeste homofobija bitna, ali reakcija u vidu autohomofobije, umesto prilagođavanja i borbe je stvar psihe individue i ne razvije se kod svakog.

Mada ne znam šta htedoh reći

[bern]

[/url]Ali to onda ne znači da je svaka mržnja prema sebi posledica autohomofobije. Niti da je "mržnja prema sebi" sinonim za "mržnja prema celom svom biću". Potrebno je stvari posmatrati propozicionalnije.

razumijem poziciju sa koje pišeš i taj oprezniji stav. meni je za sada bitno da veza postoji, i da se (čini mi se) mnogo problema i pogrešnih stavova kod brojnih gay osoba može objasniti njihovom (auto)homofobijom. jedan od problema je i autodestrukcija.

[IMPACT]

[/url]Ali ja bih taj osećaj zaokupljenosti drugim stvarima traje stalno, kada nemaš vremena da razmišljaš o bilo čemu van obaveza, a još manje o sexu... ne stignem tad ni da drkam. Divota. Ali i to iscrpi. Uravnotežena ličnost nisam, tako da moram da se priklonim određenoj krajnosti.

Не видим у чему је проблем...

Нормално да си ''нарочито'' под утицајем хормона који и ван твоје воље подстичу на сексуално пражњене... Па секс и јесте једна од основних, примарних потреба - зашто од тога бежати ?...
Не губиш време јер кроз секс стичеш и те како важна искуства и ЕНЕРГИЈУ који чине да си у другим доменима ефикаснији и компететнији.

Доживљавај своју сексуалност као што то чиниш са потребом да се храниш, мораш али то радиш на брзину...
Стани мало, седни, савладај нервозу и осећај губљења времена, учини напор, постави сто, есцајг, чашу, једи у друштву, разговарај и обедуј, везуј храну за размену са другима...

Почни да једеш полако, за промену размишљај о укусу, састојцима онога што једеш, полако жваћи, оно до тридесет пута...

Са сексом је исто почни да га ''жваћеш''... Не чини ствари махинално, механички, по навици, опробаном методом за коју из искуства знаш да води до свршавања без омашке, посвети се задовољству и жељама твог партнера, промени позе, ритам, пробај да откријеш непознате сензације.
И кад дркаш ''жваћи''!

[bern]

[/url]

Не видим у чему је проблем...

Нормално да си ''нарочито'' под утицајем хормона који и ван твоје воље подстичу на сексуално пражњене... Па секс и јесте једна од основних, примарних потреба - зашто од тога бежати ?...

kad seks postane jednin način da se neko osjeća dobro, onda postaje poblem. to što neko ima osmjeh na licu i more zgodnih (jednokratnih) ljubavnika, ne znači da je zadovoljan/a, ili da je taj seks išta više od mehanike ili, u suštini, praznog ispunjenja.

a kad se orgazam izjednači sa ljubalju (odnosno predstavom o tome na šta "ljubav" treba da liči), e to je žurka u glavi.

naravno, mi nismo takvi, niti znamo nekog ko je takav

tako da nema svaki seks veze sa hormonima.

[Srklet]

ne vidim kako bi hormoni nakon puberteta bili validno objasnjenje/opravdanje za bilo kakvo socijalno i/ili seksualno ponasanje.

pederi i arrested development

[Mage]

[/url]Ali ja bih taj osećaj zaokupljenosti drugim stvarima traje stalno, kada nemaš vremena da razmišljaš o bilo čemu van obaveza, a još manje o sexu... ne stignem tad ni da drkam. Divota. Ali i to iscrpi. Uravnotežena ličnost nisam, tako da moram da se priklonim određenoj krajnosti.

Hahaha sorry, ali meni ovo smesno

[IMPACT]

kad seks postane jednin način da se neko osjeća dobro, onda postaje poblem. to što neko ima osmjeh na licu i more zgodnih (jednokratnih) ljubavnika, ne znači da je zadovoljan/a, ili da je taj seks išta više od mehanike ili, u suštini, praznog ispunjenja.

Дрти је сам рекао да му се секса против његове воље... Да то чини а да у томе не ужива и истовремено да и ужива. Да је парадоксалан самом себи.

Мислим да није зависник од секса. Каже да није способан да се за сада за неког везује. Жели да се ослободи зависности од секса јер је то једино чиме мисли да не влада а чини ми се да би хтео да све подреди контроли своје воље...

Ја у његовим наводима наслућујем неку врсту понављања и механике у досадашњим искуствима и само сугеришем квалитативан приступ и пробир у свему ономе што чини јер мислим да ће се тако постепено и неосетније ослободити онога што га мучи тиме што ће на све ово гледати на неки нов и позитивнији начин.

А хормони су ту и ван његове жеље и он се са њима мора саживети, са свешу о њиховом функционисању и мимо његове тренутне жеље за апстиненцијом.
Они су ту као чињенично стање и мислим да прича о вољи која све надвлађује је илузија која може устручавањем или неком забраном себи пражњења тих органских порива само да учини да се осећа још лошије.

Прихватање свести о себи као сексуалном бићу са великим сексуалним потребама у његовом случају по мени је први корак ка превазилажењу презира према самом себи односно те и тако манифестоване аутохомофобичности. Нема норме, сви смо различито саздани.

[barni011]

Citao sam sta je vas nekoliko tu pisalo i nasao sam za vise neg potrebno napisati ovo.

Sociopate su daltonisti za ljudska osećanja i društvene moralne vrednosti.
Neretko zna se raditi o ljudima nadprosecnih intelektualnih sposobnosti.
Sociopati i sami pate zbog svoje abnormalne licnosti isto onoliko koliko pati i njihova okolina.

Ova bolest uzrokovana je najcesce losom socijalizacijom u drustvu u ranom detinjstvu a neretko moze biti i nasledna.
Slabost ega kod sociopate dovodi do nekontrolisanog nagona i nemogucnosti postovanja moralnih drustvenih normi.

Prakticno je nemoguce izleciti ovu bolest ikakvom psihoterapijom.
Nekim drugim metodama je moguce(ovo ja tvrdim)

Sociopate su lisene savesti i srama i u narodu se oni nazivaju zli ljudi.

[Sixto]

[/url]Citao sam sta je vas nekoliko tu pisalo i nasao sam za vise neg potrebno napisati ovo.

Sociopate su daltonisti za ljudska osećanja i društvene moralne vrednosti.
Neretko zna se raditi o ljudima nadprosecnih intelektualnih sposobnosti.
Sociopati i sami pate zbog svoje abnormalne licnosti isto onoliko koliko pati i njihova okolina.

Ova bolest uzrokovana je najcesce losom socijalizacijom u drustvu u ranom detinjstvu a neretko moze biti i nasledna.
Slabost ega kod sociopate dovodi do nekontrolisanog nagona i nemogucnosti postovanja moralnih drustvenih normi.

Prakticno je nemoguce izleciti ovu bolest ikakvom psihoterapijom.
Nekim drugim metodama je moguce(ovo ja tvrdim)

Sociopate su lisene savesti i srama i u narodu se oni nazivaju zli ljudi.

Kojim metodama?

[spliff]

batine? elektro-shokovi?