- 22 Jan 2012, 22:05
#2347262
Lepa tema....
Mozemo je i prositi...Ljubav (BDSM)...Napisala sam i nasla sam gde je pa cu samo jos dodati nesto...
Jedna grupa zastupa tezu da ljubav i BDSM mogu postojati zajedno, da ljubav partnera moze jacati kako predanost i dubina veze raste.
Druga grupa je gledista da «proaktivno» delovanje u BDSM paru nije moguce, buduci da je samo jedna strana proaktivna, a druga reaktivna.
Ne zelim da govorim o teoriji. Zato govorim o onome kako dozivljavam, zivim i osecam svoj (nas) licni odnos. Necu se pozivati na autoritete, vec iskljucivo na licno iskustvo.
Osnova na kojoj stupam, jeste da svoju subicu jer sam trenutno u toj fazi (da, zato sam i pisala o tome gore) ne vidim inferiornu sebi. Podcinjenu da, podcinjenu svesno, podcinjenu predano, kao sto je i moja dominacija predana i posvecena, ali je to ne cini manje vrednom ni na koji nacin, a jos manje inferiornom.
Jer ona ne gubi svoju licnost, svoju vrednost, svoje ja, ni u kada puzi predamnom, ni kada stenje u ekstazi, ONA (o-n-a) je i tada ona, njena sustina, ono zbog cega je cenim, njen um i unutrasnja lepota su i dalje tu, bez obzira na spoljasnje manifestacije.
Svoju subicu ne vidim objektom svoje moci, vec subjektom. I kao samo takva me interesuje i privlaci. Interesuje me svaka njena misao, svaki stav, svaka vrednost koju poseduje. U mnogo cemu je i bolja i kompletnija od mene. I ni jednoga trenutka, ni jednoga trena, ja u svojim niti u njenim ocima ne padam zbog jasnoce te cinjenice.
Sustina je u tome da se nadopunjujemo.
Ne cinimo jedinke razdvojene pravilima i paragrafima, vec spojene predanoscu i razumevanjem. Nas dve jesmo jedinke, individue, osobenosti, ali one koje svesno zele celinu, koje tek ujedinjene cine visu vrednost.
Tek spoj cini, dostize onu visu vrednost, kvalitet, koji koji ne postizemo samostalno.
Svetlo i tama.
Vatra i led.
Veliko i malo.
Pozitivno i negativno.
Sve su to razliciti polovi istoga.
Dominacija i submisivnost.
Razliciti su polovi istoga. Citav svet je zasnovan na dualnosti. Mi se samo nalazimo, sticajem okolnosti i onoga sto jesmo, kakvim nas je zivot stvorio, na razlicitim polovima iste prave. I to nam omogucava da budemo celina, a ne razdvojenost.
Ljubav je saznanje da je voljena osoba vacnija od tebe samog.
Ljubav je tvrdo saznanje, da si spremna za nju uciniti vise nego za sebe.
Ljubav je iskrenost.
Ljubav je posvecenost.
Ljubav je spoznaja da shvatas cenu dara predaje.
Ljubav je da das vice od toga.
Ljubav je da nikada ne odustajes.
Ljubav je postovanje.
Ljubav je da budes jak.
Ljubav je da budes slab.
I da...
Ljubav je...ljubav.
Mozemo je i prositi...Ljubav (BDSM)...Napisala sam i nasla sam gde je pa cu samo jos dodati nesto...
Jedna grupa zastupa tezu da ljubav i BDSM mogu postojati zajedno, da ljubav partnera moze jacati kako predanost i dubina veze raste.
Druga grupa je gledista da «proaktivno» delovanje u BDSM paru nije moguce, buduci da je samo jedna strana proaktivna, a druga reaktivna.
Ne zelim da govorim o teoriji. Zato govorim o onome kako dozivljavam, zivim i osecam svoj (nas) licni odnos. Necu se pozivati na autoritete, vec iskljucivo na licno iskustvo.
Osnova na kojoj stupam, jeste da svoju subicu jer sam trenutno u toj fazi (da, zato sam i pisala o tome gore) ne vidim inferiornu sebi. Podcinjenu da, podcinjenu svesno, podcinjenu predano, kao sto je i moja dominacija predana i posvecena, ali je to ne cini manje vrednom ni na koji nacin, a jos manje inferiornom.
Jer ona ne gubi svoju licnost, svoju vrednost, svoje ja, ni u kada puzi predamnom, ni kada stenje u ekstazi, ONA (o-n-a) je i tada ona, njena sustina, ono zbog cega je cenim, njen um i unutrasnja lepota su i dalje tu, bez obzira na spoljasnje manifestacije.
Svoju subicu ne vidim objektom svoje moci, vec subjektom. I kao samo takva me interesuje i privlaci. Interesuje me svaka njena misao, svaki stav, svaka vrednost koju poseduje. U mnogo cemu je i bolja i kompletnija od mene. I ni jednoga trenutka, ni jednoga trena, ja u svojim niti u njenim ocima ne padam zbog jasnoce te cinjenice.
Sustina je u tome da se nadopunjujemo.
Ne cinimo jedinke razdvojene pravilima i paragrafima, vec spojene predanoscu i razumevanjem. Nas dve jesmo jedinke, individue, osobenosti, ali one koje svesno zele celinu, koje tek ujedinjene cine visu vrednost.
Tek spoj cini, dostize onu visu vrednost, kvalitet, koji koji ne postizemo samostalno.
Svetlo i tama.
Vatra i led.
Veliko i malo.
Pozitivno i negativno.
Sve su to razliciti polovi istoga.
Dominacija i submisivnost.
Razliciti su polovi istoga. Citav svet je zasnovan na dualnosti. Mi se samo nalazimo, sticajem okolnosti i onoga sto jesmo, kakvim nas je zivot stvorio, na razlicitim polovima iste prave. I to nam omogucava da budemo celina, a ne razdvojenost.
Ljubav je saznanje da je voljena osoba vacnija od tebe samog.
Ljubav je tvrdo saznanje, da si spremna za nju uciniti vise nego za sebe.
Ljubav je iskrenost.
Ljubav je posvecenost.
Ljubav je spoznaja da shvatas cenu dara predaje.
Ljubav je da das vice od toga.
Ljubav je da nikada ne odustajes.
Ljubav je postovanje.
Ljubav je da budes jak.
Ljubav je da budes slab.
I da...
Ljubav je...ljubav.
znam da ovo zvuci zbrkano, ali naprosto ne znam kako drugacije da nazovem taj deo sebe...
Isto kao sto me ne pali da me neko veze, ali me pali da mi neko "naredi" da ga vezem...
), for I had the utmost...ma najludju scenu u glavi.
