- 25 Jan 2012, 22:58
#2348934
Aha, evo odgovora, koji će sutra biti prosleđen :
ODGOVOR NA PODNESAK TUŽENOG
Navodi iz Podneska tuženog na br. ( taj i taj ) od 17.01.2012. godine su irelevantni, konfuzni, tendenciozni, životno nelogični i u uglavnom netačni.
Tačno je da su fotografije iz priloga podneska moje, na njima je moj lik i tačno je da sam ih ja u dužem periodu objavljivao na svom Fejsbuk profilu i učinio ih svima dostupnim i javnim.
Nije tačno da su, kako to stoji u četvrtom stavu na prvoj strani Podneska, te i sve druge fotografije uklonjene i stavljene, kako se kaže, samo 4 nove, koje mene prikazuju u odelu.
Sve fotografije i dalje egzistiraju na mome Fejsbuk profilu, kao i na profilima drugih sajtova, kao što su Poznanici.com, MySpace, Google Plus itd., osim fotografije broj 2. u prilogu, koja je očigledno fotomontaža.
Besmislen je i životno nelogičan navod iz stava 4 Podneska u kojem se tvrdi da sam na dan pisanja tog Podneska uklonio nekakve fotografije sa mog internet profila , jer ja zaista ne mogu da znam kojeg je tačno dana podnesak pisan, dok ga nisam zaprimio, nisam znao ni da je uopšte pisan, a izražavam i opravdanu sumnju u sposobnost tuženog da zna kojeg ja tačno dana raspolažem svojim fotografijama na društvenim internet mrežama, osim ako ne prati moje aktivnosti na internetu 24 časa dnevno sedam dana u nedelji.
Takođe je netačno da su dodate samo 4 nove fotografije, koje me, kako se kaže u Podnesku, prikazuju u odelu.
Dodato je, u jednom dužem vremenskom intervalu, mnogo više od 4 fotografije i to ne samo u odelu, nego i u sportskoj i kežual varijanti, kao i u negližeu, sa ekstenzijama na glavi i bez njih, u zavisnosti od raspoloženja i prirode fotografija.. Uostalom, na mom se javnom Fejsbuk profilu u svakom momentu i dan danas mogu pogledaju moje privatne i umetničke fotografije ( ima ih više od 500 ) sa datumima postavljanja, koje Fejbuk automatski registruje.
Krajnje je nelogičan i konfuzan tuženikov navod u stavu 5 na prvoj strani Podneska, u kojem tvrdi da je moj motiv u ovom postupku nije naknada štete, već zarada, koju tvrdnju tuženi objašnjava zaključkom da sam ja uklonio nekakve fotografije, kako kaže, na dan pisanja njegovog Podneska. Nikakve fotografije nisam uklonio nikad, pa ni na dan pisanja njegovog podneska, koji god to dan bio. Naprotiv, stavio sam i to još pre više od godinu dana što je moguće više fotografija koje prikazuju ožiljak kada je bio još svež, kao jedno od svedočanstava o onome što mi se desilo i o šteti koja mi je naneta.
Dalje, na drugoj strani Podneska pod tačkom a.) tuženi iznosi svoj doživljaj moje ličnosti kao provokativne i to na osnovu mojih fotografija koje je, iako nije na mojoj listi prijatelja na Fejsbuku, očigledno detaljno gledao, čim procenjuje na kojoj fotografiji sam go, ili polugo, sugerišući na jedan tipično malograđanski način svoju dušebrižnu sablazan i isprovociranost. Potom je te fotografije skinuo sa interneta, štampao i umnožavao.
Smatram da su navodi iz tačke a. ) na drugoj strani Podneska sračunati na to da relativizuju odgovornost tuženog za napad na mene i da čak sugerišu kako sam zapravo sam kriv što me je on brutalno i mučki sa leđa napao, po sličnoj analogiji kao kad silovatelji na sudu za svoj čin optuže žrtvu, zato što je provocirala prekratkom suknjom, izazovnim hodom, prejakom šminkom i raskošnom perikom.
Provokacija kao pojam ima različite definicije, to je vrlo relativna kategorija, razlikuje se u zavisnosti od istorijski perioda i stepena civilizacijskog razvoja, ali smatram da se provokacija ovako kako je definiše tuženi može uzeti kao opravdani povod za fizički napad jedino i samo u životinjskom svetu, konkretno kod bikova, koji iz nejasnih razloga nasrću i fizički napadaju isprovocirani mašućom crvenom maramom. Svima nam je ovde, nadam se, jasno, da u ovom postupku ne govorimo o bikovima, nego o ljudima, koji bi, po mišljenju, morali imati u najmanju ruku veći stepen samokontrole i svesti od bikova, čak i ako su skloni da ih isprovociraju stvari kao što su vojničke bunde, muške gaće , kada puna pene, perike i grlići flaše koje vire iz pene u predelu donjeg dela stomaka tužioca, kako to stoji u listi stvari koje tuženi u svom Podnesku predstavlja i doživljava kao provokativne ).
Dalje, pod tačkom b.) tuženi iznosi svoj zaključak da tužilac, odnosno ja ne trpim nikakvu štetu zbog naruženosti i umanjenja opšte životne aktivnosti, jer, kako on kaže, da trpim, ne bih toliko fotografija sa ožiljkom postavljao na internet I činio dostupnim apsolutno svakom korisniku na svetu.
Predovačam i sudu i tuženom da mene apsolutno nije sramota tog ožiljka da bih ga skrivao, jer ga nisam svojom krivicom ni stekao, pa ne znam zašto ne bih slike ožiljka prikazao svetu, štaviše, ja sam želeo da što veći broj ljudi vidi šta mi se desilo zbog mog učešća u borbi protiv primitivizma, malograđanštine, lažnog morala, pseudo puritanizma, predrasuda, licemerja i svekolikog kršenja ljudskih prava. Kao aktivista u borbi za zaštitu ljudskih prava, želeo sam da što veći broj ljudi na svetu vidi koje metode koriste protivnici poštovanja prava na različitost i vrednosti građanskog društva.
Tog se, dakle, ožiljka ne stidim, trebalo bi da se stidi onaj koji mi ga je napravio, a i na takvom je mestu da ne može da se sakrije. On je iznad desne obrve, a to je mesto na telu koje je uvek obnaženo i vidi se uvek , pa i na fotografijama.
Ožiljka se ne stidim, ali ga i ne želim, želim da ga uklonim operativnim putem, jer mi prouzrokuje veliku duševnu bol i patnju, a dok je bio svež – i fizičku i to više meseci.
I žene u Avganistanu, koje su odsečenih noseva i ušiju uspevale da pobegnu od surovih muževa koji su ih osakatili, su se slikale tako osakaćene za naslovne strane prestižnih svetskih časopisa. Samo tako je svet mogao da sazna za brutalnosti kojima su bile izložene. Tuženi verovatno, imajući u vidu njegove stavove iz Podneska, smatra da ni one nisu trebale da se slikaju i da one zapravo ne traže odštetu, nego samo zaradu. Možda čak misli i da su zaslužile to što im se desilo.
Napominjem na kraju da sam od nekih poznanika čuo da i tuženi ima Fejsbuk profil sa mnoštvom fotografija na kojima sebe predstavlja u specifičnom stilu, sa nekakvim bakljama I pišoljem u rukama, koji bi mogao da se protumači i kao militantan i provocirajući za sve ljude dobrog ukusa, koji su pacifisti po ubeđenju.
Međutim, meni nije ni na kraj pameti uopšte da te fotografije gledam i da se ‘’ provociram ‘’, a još manje da ih štampam i prilažem sa pretenzijom da budu dokaz nekog pretpostavljenog, ili stvarnog unutrašnjeg svojstva ličnosti tuženog. Smatram da je to neozbiljno, neprimereno, neuksno, pa čak i infantilno. A na prvom mestu je drsko i bezobrazno na jedan tipično malograđanski način.
Smatram da navodi tuženog Predraga Prgića, iznetih preko punomoćnika u Podnesku od 17.01.2012. godine predstavljaju novo nastojanje tuženog da u što većoj meri relativizuje svoju odgovornost za brutalan fizički napad na tužioca, štaviše - očigledna je i njegova namera da odgovornost prebaci na žrtvu, uz nastavak od samog početka postupka prisutne viktimizacije žrtve, ovoga puta preko štampanja njenih fotografija iznošenjem kvalifikacija na račun žrtve, koje su plod isključivo subjektivnog doživljaja tuženog.
25.01.2012. godine
Tužilac
