Bootstrap Framework 3.3.6

[Srklet]

Giovanni's Room od Jamesa Baldwina je nešto divno.

not! muke autohomofoba je mogao biti podnaslov.
s druge strane, meni je od baldwina 'another country' odlican, izmedju ostaloga jer i svoje gej likove i pederluk uopce stavlja u siri kontekst jednog vremena, jedne umjetnicke scene, jednog grada itd. za razliku od 'sobe'. cetiri zida, jel.

sto se beletristike tice, mene je svojedobno jako odusevio i dirnuo michael chabon, od 'mysteries of pittsburgh' preko 'wonder boys' pa sve do 'kavalier & clay'. potonji roman ima sigurno jednu od najljepših romantičnih scena između dva muškarca koje sam u knjizevnosti ikad susreo.

ps
i da prvi upadnem s dramskim tekstovima
'sluškinje' od jeana geneta su predivne. ekšli, bila je to i jedna od rijetkih dobrih predstava koje odgledah u zagrebu, u gavelli, režija damir zlatar frey.
te naravno 'buđenje proljeća' franka wedekinda, naročito predstava bečkog akademietheatra, ne sjećam se tko je režirao, to je 2002. bila i think.
i naravno, 'the goat or who is sylvia' od edwarda albeeja, to je fakat mocan tekst koji nudi velike mogucnosti i reziseru i glumcima. gledah takodjer u akademietheatru, režija andrea breth.

[Butterscotch]

Joj, točno sam znao da ću se zajebati sa Giovanni's Room.

To zato što sam ju čitao prilično davno, kad sam još imao nedovoljno razvijene kritičke sposobnosti.

Doduše, svašta ja opraštam piscima ako znaju pisati. Oprostio sam Mannu i Forsteru ormarušarstvo, tko zna kako bih onda danas reagirao na Baldwina u Giovanni's Room.

Potražit ću Another Country.

I da, divna je bila ta scena u Avanturama Kavaliera i Claya. Šteta samo što se roman potpuno raspadne negdje na pola i druga polovica nije baš nešto suvisla.

Znam, ali zaista znam da sam još knjiga s gay tematikom čitao, ali mozak mi se gasi i da se ubijem ne mogu se sad sjetiti.

[Srklet]

I da, divna je bila ta scena u Avanturama Kavaliera i Claya. Šteta samo što se roman potpuno raspadne negdje na pola i druga polovica nije baš nešto suvisla.

to je istina, sve nakon sjevernog pola (ili grenlanda, ne sjecam se vise tocno) je za kurac.

[Misfit]

Michael Chabon. svojevremeno sam ga propustio na Squirrel Hillu u jednoj iber-gikovskoj knjižari u koju često svraća. možda bismo mogli da zamolimo Velboja da nam faksom pošalje autogram/otisak poljupca karminom? da bude makar neke koristi od sve te teške industrije, pored Vorhola.

[Misfit]

Izašao txt Jeanette Winterson na Gardijanu.

Jeanette Winterson: all about my mother
When her mother burnt her treasured hidden store of paperbacks, Jeanette Winterson decided the time had come to start writing herself. She looks back on how her loveless upbringing led to her becoming a writer
http://www.guardian.co.uk/books/2011/oc ... -my-mother

[walt333]

Postoje dve knjige koje su izvršile najveći uticaj u ovom smislu prva je biografija Tallule Bankhead (autor Dejvid Bret) a druga je Filip Kor "Kemp laž koja govori istinu". Potpuno oslobađajući efekat i naučile su me da se sopstveni život nikada ne treba uzimati preozbiljno. Bilo je i drugih tekstova i knjiga koji su mi značili i koji mi znače u oblikovanju mišljanja kao što su "Nevolja sa rodom" Džudit Batler ili "Epistemology of the Closet" Eve Kosofsky Sedgwick... ali ništa toliko drastično sa takvim efektom kao prve dve.


Kada se već spominje Kamill Palja, moram da kažem da sam čitao skoro (negde početkom juna) Seksualne persone. Igrom prilika u sekundarnoj literaturi za spremanje Žan Žaka Rusoa nam je stajalo poglavlje "Ruso protiv Sada" iz te knjige. Pošto mi je bila zanimljiva pročitao sam na kraju celu knjigu i mogu da kažem da na svake dve "pametne" strane idu dve na kojima su ispisane čiste gluposti. Previše mizoginije, lezbofobije i transfobije za moj ukus ali ne poričem da je vredi priočitati. A da, malo se i ponavlja iz poglavlja u poglavlje.

[starsailor]

Onda sam upoznala ljude koji su čitali feminističku i kvir teoriju pa sam počela i ja, i onda je to tako išlo kroz razne faze, pa sam tako još na faksu mislila daj e kvir zakon i da nikad ništa bolje neće biti izmišljeno. To je ona faza kada je Džudit Batler kraljica i kada je sve konstruisano i kada je svaki identitet opresivan i onda se ti opireš stabilnim identitetima i mnogo si kul.

E a sada mislim da je kvir u svojoj praksi u biti apolitičan, da skreće pažnju sa stvari poput seksizma i mizoginije i zalažem se za povratak na sedamdesete i radikalne politike identiteta i gledam videa gde Anđela Dejvis jebe kevu svima redom.

E da, moram i da napomenem da sam stvari u početku kopala po ovom sajtu, onom delu gde su tekstovi i gde se ništa više ne dešava, pa i na Labrisovom sajtu, pa su užasno važna bila izdanja Centra za ženske studije jer je to bilo ono što je postojalo na srpskom kad mi ingliš još nije išao na dovoljnom nivou. Sve sam gutala i ushićavala se, divan je to osećaj bio

sve do reci potpisujem

[starsailor]

Izašao txt Jeanette Winterson na Gardijanu.

Jeanette Winterson: all about my mother
When her mother burnt her treasured hidden store of paperbacks, Jeanette Winterson decided the time had come to start writing herself. She looks back on how her loveless upbringing led to her becoming a writer
http://www.guardian.co.uk/books/2011/oc ... -my-mother

ja Winterson volem. nju sam citala u ono vreme kada se odusevljavas na sve sto je prevedeno sa engleskog

sto se uticaja tice ne znam sta bih izdvojila. i dan danas me pomeraju textovi feministkinja. makar bile "nepoznate"

ipak kada bolje razmislim Monique Wittig je TA. i ono legendarno "I am a lesbian not a woman."

[olga_diktator]

Jaoj, da, Monique Wittig, to ushićenje ostaje neprevaziđeno!

[starsailor]

olga pogledaj ove bolide
http://blacktown.net/ANGELADAVIS.html

[olga_diktator]

Jbt, baš su se potrudili

[polarlicht4.1]

E a sada mislim da je kvir u svojoj praksi u biti apolitičan, da skreće pažnju sa stvari poput seksizma i mizoginije i zalažem se za povratak na sedamdesete i radikalne politike identiteta i gledam videa gde Anđela Dejvis jebe kevu svima redom.

Kako koji kvir. Moj kvir nije nimalo apolitičan.

A ak' hoćeš sedamdesete samo skokni do Labrisa.

[Tungi]

off.

^Rekoh da ćeš se vratiti

[Acidart]

Omiljeni - Jean Genet, što se tiče LGBT tematike, a možda i uopće.
Kod njega preverzno i amoralno dobivaju pogled s druge strane estetičnosti, ma šta, on bi me svojim opisom dreka nagovorio da ga probam. Ovo je vjerojatno literatura koja me najviše oslobodila nametnute konvencionalnosti.
Od romana volim baš sve, iako mi je možda mrvicu ispred ostalih 'Dnevnik lopova'.
Od drama sam uspio naći samo Balkon i Paravane. Oboje su pure bliss

[polarlicht4.1]

Od drama sam uspio naći samo Balkon i Paravane. Oboje su pure bliss

U poslednjem broju QT: Časopis za kvir teoriju i kulturu imamo tekst Jacquesa Lacana upravo o "Balkonu".

[Srklet]

E a sada mislim da je kvir u svojoj praksi u biti apolitičan, da skreće pažnju sa stvari poput seksizma i mizoginije i zalažem se za povratak na sedamdesete i radikalne politike identiteta i gledam videa gde Anđela Dejvis jebe kevu svima redom.

Kako koji kvir. Moj kvir nije nimalo apolitičan.

tell us more about that, would you?

[HPLC]

Ovaj post = riznica informacija

Hvala

[polarlicht4.1]

E a sada mislim da je kvir u svojoj praksi u biti apolitičan, da skreće pažnju sa stvari poput seksizma i mizoginije i zalažem se za povratak na sedamdesete i radikalne politike identiteta i gledam videa gde Anđela Dejvis jebe kevu svima redom.

Kako koji kvir. Moj kvir nije nimalo apolitičan.

tell us more about that, would you?

Kada sam napisao "moj kvir" mislio sam na posebnu oblast kojom se bavim a to je kvirovanje granice između ljudskog i neljudskog u najširem smislu (mašinsko, životinjsko, itd). E sad, granice ljudskog kako pojmovno-idejne tako i telesne jesu, pored ostalog, političke granice tako da kvir teorija kojom se ja bavim jeste osetljiva na čitavu mrežu znanja/moći koja oblikuje tela.

S druge strane, čitava relativno novija spisateljska aktivnost kvir teoretirčara/ki počev od Sarah Ahmed preko Elizabeth Freeman do, recimo, Judith Halberstam vrlo eksplicitno analizira sve moguće aspekte političkog. Tu je meni nekako najbolji primer "Queer Phenomenology" Sarah Ahmed ali i njena poslednja knjiga "The Promise of Happiness".

Tako da zaista ne vidim to slepilo kvir teorije za najrazličitije fobije i izme i ginije. Možda je to bilo tako na vrhuncu po-mo histerije kada su se identiteti svlačili i oblačili, ali danas koliko pratim (a pratim) sa naglaskom na afekt i materijalnost tela u svim (ne)mogućim pogledima ne može a da se ne piše i o političkom kako god se ono shvatalo.

[Misfit]

you lost me at hello.

[polarlicht4.1]

Hoćeš reći - you got me at hello.

[Misfit]

obe opcije dolaze u obzir.

[Misfit]

Edmund White: a life in writing

"I was never an assimilationist. I always thought gays had some special mission. Even in this book I suggest that they have better ideas about how to live than straight people do."
http://www.guardian.co.uk/culture/2012/ ... in-writing" target="_blank

Christopher Hitchens used to say that he drank to make other people more interesting.

[Srklet]

white ima i novi roman:
http://www.guardian.co.uk/books/2012/ja ... ite-review" target="_blank

[Misfit]

pominje se u txtu. si čitao?

[Srklet]

nope. nema smisla ni da nabavim, jednostavno nemam vremena za citanje svega sto zelim citati.

[AngraMaina]

Hm... mislim da to može da bude igranje vatrom. Teorijski tekstovi sami po sebi mogu lako da dovedu do kognitivne konfuzije, ili do fundamentalno pogrešnih ideja za koje nisu namenjeni ("ona faza kada je Džudit Batler kraljica i kada je sve konstruisano i kada je svaki identitet opresivan i onda se ti opireš stabilnim identitetima i mnogo si kul"), ako se ne čitaju u odgovarajućem kontekstu i ako im se slepo veruje.

Zato mi teorijski tekstovi nisu mnogo pomogli, iako sam ih između ostalog prevodio i za ovaj sajt (vidi rubrike Teorija, Queeropedia, Religija), jer sam uvek nekako osećao da govore o drugim i drukčijim društvima, i da je sve to neprimenjivo na situaciju u Srbiji i na ono čime sam bio okružen.

Pravo formativno iskustvo u tom smislu su imali grčki tekstovi o "kaliarda", tajnom jeziku homoseksualaca, posebnim običajima na karnevalima koje su izvodile grupe transvestita, i druge stvari vezane za život u podzemlju, kako gej zajednica živi već milenijumima na istočnom Mediteranu, između javne osude i prećutne prihvaćenosti. To neko antropološko iskustvo, dobrim delom stečeno iz prve ruke, izgledalo mi je mnogo bliže onome što imamo u Srbiji, i pomoglo da se ne osetim izolovano i usamljeno, već da doživljavam to kao neku gej istoriju kojoj i sam pripadam.

Što se tiče knjiga, mislim da su Kavafis, epigrami Palatinske antologije i još neki antički tekstovi, bili najbliži mom senzibilitetu, u tom karnevalističnom antičkom odnosu prema telu gde je seksualni čin ars a ne scientia. (Naravno, bez Foucaulta se ne može.) Nikad nisam osećao da me "gej književnost" izražava u bilo kom smislu, naprotiv osećao sam da je omeđujuća na svoj način, možda još gore od mejnstrima. Svideli su mi se Maurice, Hadrijanovi memoari, Walt Whitman i još štošta čega više ne mogu da se setim, ali nisam ih doživeo kao formativne, već književno vredne tekstove, i taj gej element mi nije mnogo značio sam po sebi. S druge strane, de Sade, Wilde, Mishima, francuski poètes maudits, i drugo štošta što je cirkulisalo kao "gej književnost" u to vreme, bilo mi je grozno i zlo i nimalo mi se nije svidelo.

E da, moram i da napomenem da sam stvari u početku kopala po ovom sajtu, onom delu gde su tekstovi i gde se ništa više ne dešava, pa i na Labrisovom sajtu, pa su užasno važna bila izdanja Centra za ženske studije jer je to bilo ono što je postojalo na srpskom kad mi ingliš još nije išao na dovoljnom nivou. Sve sam gutala i ushićavala se, divan je to osećaj bio.

[Orlando the Lady]

bila sam prvi razred srednje kada je objavljen ,,kemp", cini mi se.

i, opcinila me knjiga.
bas sam bila mala.

ali nisam spremna da idem tako daleko da govorim o ,,literaturi za GEJ ZIVOT" ili ,,GEJ LITERATURI za moj zivot''. Vitmen i Kavafi su uvek mnogo vise.

[Speculum Columbae]

[quote="[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtop ... 4#p2341364]
Vitmen i Kavafi su uvek mnogo vise.[/quote]

Apsolutno. Literatura za gej život je za one koji ne čitaju, tj. imaju površan odnos prema književnosti (ili prosto ne čitaju kvalitetnu književnost).
Takvih je nemalo.

[Orlando the Lady]

A jeste li znali da postoje ljudi koji actually citaju ali (ACTUALLY) odbijaju da citaju gej autore?

Ti ljudi su mnogo vise od svinja.

[Speculum Columbae]

Anateme.