- 24 Nov 2006, 05:44
#633315
Kad vidimo da neko laže, uvek treba postaviti pitanje zašto to radi. Potrebno je da procenimo čoveka, da vidimo da li je to njegova unutrašnja potreba koja ima patološki karakter ili je to manipulativna potreba
U osnovi psihopatologije laži uvek leži narcizam, odnosno potreba da se bude bolji, značajniji, veći, lepši, uspešniji. Reč je o osobama zaljubljenim u same sebe, a istovremeno prilično nesigurnim. One pokušavaju da steknu sigurnost i da lažima poprave mišljenje drugih o sebi.
Kako nekome reći da laže?
Reč „lažeš” je veoma oštra i teška. Iako je suštinski tačna, ona izaziva salvu agresije. Zato je uvek bolje reći: „Čini mi se da ne govoriš istinu”, „Znam da ne govoriš istinu”, „To nije tačno”. Što se tiče onih koji lažu da bi ostvarili određenu korist ili manipulisali, njima treba jasno staviti do znanja da te stvari nisu istinite
Da li je nekad korisno lagati?
Tzv. nedužne laži su dozvoljene. Ti ljudi lažu da bi se spasli od nekog ko je dosadan; nekad je laž prihvatljivija od istine koja je gruba i koja u tom određenom slučaju ne donosi ništa. Na primer, ako vam neko stalno traži pare na zajam a znate da vam nikad neće vratiti, vi mu kažete da nemate da mu pozajmite iako imate.
Minhauzenov sindrom
Reč je o patološkim lažovima koji imaju potrebu da lažu i izmišljaju i najbanalnije stvari. Najbolji način lečenja tih ljudi je psihoterapija jer uvek postoje jaki psihološki razlozi zbog kojih čovek toliko laže. Eventualno mogu da se prepišu i neki anksiolitici, jer kod kompulzivnih lažljivaca imate osećanje teskobe, anksioznosti ukoliko se ne kaže neka laž.
U osnovi psihopatologije laži uvek leži narcizam, odnosno potreba da se bude bolji, značajniji, veći, lepši, uspešniji. Reč je o osobama zaljubljenim u same sebe, a istovremeno prilično nesigurnim. One pokušavaju da steknu sigurnost i da lažima poprave mišljenje drugih o sebi.
Kako nekome reći da laže?
Reč „lažeš” je veoma oštra i teška. Iako je suštinski tačna, ona izaziva salvu agresije. Zato je uvek bolje reći: „Čini mi se da ne govoriš istinu”, „Znam da ne govoriš istinu”, „To nije tačno”. Što se tiče onih koji lažu da bi ostvarili određenu korist ili manipulisali, njima treba jasno staviti do znanja da te stvari nisu istinite
Da li je nekad korisno lagati?
Tzv. nedužne laži su dozvoljene. Ti ljudi lažu da bi se spasli od nekog ko je dosadan; nekad je laž prihvatljivija od istine koja je gruba i koja u tom određenom slučaju ne donosi ništa. Na primer, ako vam neko stalno traži pare na zajam a znate da vam nikad neće vratiti, vi mu kažete da nemate da mu pozajmite iako imate.
Minhauzenov sindrom
Reč je o patološkim lažovima koji imaju potrebu da lažu i izmišljaju i najbanalnije stvari. Najbolji način lečenja tih ljudi je psihoterapija jer uvek postoje jaki psihološki razlozi zbog kojih čovek toliko laže. Eventualno mogu da se prepišu i neki anksiolitici, jer kod kompulzivnih lažljivaca imate osećanje teskobe, anksioznosti ukoliko se ne kaže neka laž.
Takodje primetim da vecina ljudi ne zeli da cuje istinu. 
i ne mogu ja da se upustam u to. Mnogo naporno, a nista ne donosi dobro.
)
