- 11 Okt 2005, 19:20
#368074
Brojni su i ?esto prili?no surovi na?ini na koje ljudi sebe kažnjavaju. ?ovek ume da se na sebe ostrvi gore od bilo kog spoljnog nerpijatelja, pretvorivši se u vlastitog dušmanina. To lju?eg što je u prilici da svoju žrtvu mu?i iz ?asa u ?as.
Ljudi sebe kažnjavaju razdiru?im i parališu?im ose?anjem krivice. Kao i ose?anjem vlastite ništavnosti i bezvrednosti.
Kažnjavamo sebe zabranom svake radosti i svakog zadovoljstva.
Preduzimamo prema sebi i mnoge druge kaznene mere.
Uskra?ujemo sebi ono što nam je prijatno, ugodno, potrebno pa i neophopdno.
Stavljamo stroge zabrane na želje i onemogu?avamo njihovo ispunjenje ako se ipak pojave.
Odri?emo se onoga do ?ega nam je stalo. Premaramo se i iscrpljujemo - satiremo sebe prekomernim radom.
Lišavamo se sna i odmora.
Hranimo se loše i neredovno. Izgladnjujemo sebe i to predstavljamo kao "dijetu".
Zanemarujemo se i zapuštamo u svakom pogledu. Intelektualnom, emocionalnom, fizi?kom.
Umrtvljujemo se i zatupljujemo. Uz besomu?no gledanje televizije. Pa i opijanje ili narkomaniju.
"Nehotice" se povreðujemo i nanosimo sebi razli?ite vrste fizi?kog bola.
Narušavamo svoje zdravlja i srljamo u bolest.
Izlažemo se nepotrebnim i ponekad pogibeljnim opasnostima.
Prireðujemo sebi neuspehe u poslu kojim se bavimo i u odnosima sa ljudima koji nas okružuju. Kvarimo pa i uništavamo odnose sa onima do kojih nam je stalo i koji su nam potrebni.
Propuštamo prilike koje nam se ukazuju.
Dovodimo sebe u neprijatne pa ?ak i bezizlazne situacije.
Izlažemo se sramoti.
Živimo ispod svojih mogu?nosti.
?esto ljudi ?ine druge vlastitim dželatima, izvršiocima presude nad sobom, koju su sami doneli.
Izazivaju one koji im mogu naneti štetu.
Traže društvo onih koji ih ne poštuju, omalovažavaju i vreðaju.
Dovode se u podreðen i ponižavaju?i položaj, što ponekad poprima odlike pravog dobrovoljnog ropstva.
Dug je i zastrašuju?i spisak zla koje sebi nanosimo.
Zbog ?ega to ?inimo? ?emu ta okrutnost prema sebi?
Sebe bezobzirno kažnjavamo zato što nismo onakvo veli?anstveno bi?e kakvo smo zacrtali da bismo morali biti.
Podsvesno kao da kažemo: "Evo ti, na! Kada nisi dostojan onoga što od sebe zahtevaš, sada ?eš dobiti ono što si zaslužio."
Samokažnjavanje je najgrublji izraz nesvesno donesene odluke da živimo u ratu umesto u miru sa sobom.
Ljudi sebe kažnjavaju razdiru?im i parališu?im ose?anjem krivice. Kao i ose?anjem vlastite ništavnosti i bezvrednosti.
Kažnjavamo sebe zabranom svake radosti i svakog zadovoljstva.
Preduzimamo prema sebi i mnoge druge kaznene mere.
Uskra?ujemo sebi ono što nam je prijatno, ugodno, potrebno pa i neophopdno.
Stavljamo stroge zabrane na želje i onemogu?avamo njihovo ispunjenje ako se ipak pojave.
Odri?emo se onoga do ?ega nam je stalo. Premaramo se i iscrpljujemo - satiremo sebe prekomernim radom.
Lišavamo se sna i odmora.
Hranimo se loše i neredovno. Izgladnjujemo sebe i to predstavljamo kao "dijetu".
Zanemarujemo se i zapuštamo u svakom pogledu. Intelektualnom, emocionalnom, fizi?kom.
Umrtvljujemo se i zatupljujemo. Uz besomu?no gledanje televizije. Pa i opijanje ili narkomaniju.
"Nehotice" se povreðujemo i nanosimo sebi razli?ite vrste fizi?kog bola.
Narušavamo svoje zdravlja i srljamo u bolest.
Izlažemo se nepotrebnim i ponekad pogibeljnim opasnostima.
Prireðujemo sebi neuspehe u poslu kojim se bavimo i u odnosima sa ljudima koji nas okružuju. Kvarimo pa i uništavamo odnose sa onima do kojih nam je stalo i koji su nam potrebni.
Propuštamo prilike koje nam se ukazuju.
Dovodimo sebe u neprijatne pa ?ak i bezizlazne situacije.
Izlažemo se sramoti.
Živimo ispod svojih mogu?nosti.
?esto ljudi ?ine druge vlastitim dželatima, izvršiocima presude nad sobom, koju su sami doneli.
Izazivaju one koji im mogu naneti štetu.
Traže društvo onih koji ih ne poštuju, omalovažavaju i vreðaju.
Dovode se u podreðen i ponižavaju?i položaj, što ponekad poprima odlike pravog dobrovoljnog ropstva.
Dug je i zastrašuju?i spisak zla koje sebi nanosimo.
Zbog ?ega to ?inimo? ?emu ta okrutnost prema sebi?
Sebe bezobzirno kažnjavamo zato što nismo onakvo veli?anstveno bi?e kakvo smo zacrtali da bismo morali biti.
Podsvesno kao da kažemo: "Evo ti, na! Kada nisi dostojan onoga što od sebe zahtevaš, sada ?eš dobiti ono što si zaslužio."
Samokažnjavanje je najgrublji izraz nesvesno donesene odluke da živimo u ratu umesto u miru sa sobom.
