Originally posted by Orlando the Lady
koji je to trenutak u vasim zivotima presudno uticao na to da se bavite aktivizmom?
kada ste prvi put malo ozbiljnije osvestili svoje altruisticke porive?
sta je bilo presudno u pogledu vaseg profesionalnog samoodredjenja?
Politički procesi, promene, napredak društva i sloboda pojedinca/ke u istom me generano zanima još od kad sam bio klinac. Verujem da je to većini čudno i možda neprihvatljivo, bzvz ili šta već (tipa šta ima dete da se zanima za sve to, ono treba da se igra...), ali pored igre, škole i svega što čini detinjstvo jako me je zanimala i politika.
Sa punoletsvom sam postao aktivan u jednom maloj stranci koja danas više ne postoji (bila je deo DOS koalicije), još dok je Slobica drmao zemljom. To je relativno kratko trajalo (šest meseci), obzirom na moju nespremnost da u tom trenutku preuzmem nametnutu mi ulogu okružnog koordinatora podmlatka stranke.
U Otpor odlazim sam aprila 2000. godine, poveden jakom željom da na bilo koji način doprinesem uklanjanju Miloševića sa vlasti. Bivan dva puta hapšen i maltretiran u policiji tokom leta te iste godine. U februaru 2001. dobijam od policije i DB-a delove svojih dosijea, drugi delovi su verovatno ostali tamo negde
Dugo, zatim, nisam bio politički aktivan na bilo koji organizacijski način.
Iako sam sopstvene seksualnosti bio svestan od 11. godine, potiskivao sam je jako dugo iz straha od odbacivanja od porodice, pre svega, a zatim i nekog bližeg društva. To je počelo da se menja nakon što sam početkom 2005. otkrio sajt Gay-Serbia.com. Gutao sam gotovo sve vesti i tekstove, odlazio stalno na chat, krenuo da se upoznajem sa nekim ljudima... da bih se početkom 2006. registrovao i na forum
Ne treba ni da opisujem koliko mi je to bilo značajno - tek tada je počelo sklapanje pravih poznanstava i prijateljstava sa drugim LGBT osobama. Sećam se da su prvi ljudi koje sam upoznao sa foruma bili Loni, Ulix (u to vreme bili u vezi), avalon i unic0rn... U to vreme imah i svoju prvu dužu vezu sa dečkom
Sredinom jula 2006. sam skupio hrabrosti i snage da se autujem majci (otac je umro kada sam imao 17 god.). Pre toga je da sam gej saznalo nekoliko bližih prijatelja, prijateljica i rođaka, a znao sam da će autovanje majci biti na neki način krucijalno. Iako je prva njena reakcija bila užasna, znao sam da je započela sopstveni proces prilagođavanja i prihvatanja realnosti.
To autovanje mi je skinulo veliki psihički balast sa leđa - osećao sam da je to pravi trenutak da se sam aktivno pozabavim onim što bi moglo da me muči celog života - potencijalnim nasiljem i nejednakim položajem u raznim sferama samo zbog toga što više ne želim da živim skriveno i neiskreno prema sebi i drugima oko mene, samo zbog toga što sam gej. Nisam želeo da sedim kući i da svoju slobodu ograničavam na virtuelni Internet prostor i četiri zida nekog poluskrivenog gej lokala. Sve sam manje mogao da trpim tu vrstu telesne i mentalne skučenosti. Sve sam više želeo da sam doprinesem povećanju sopstvene slobode i slobode drugih osoba kojima sam okružen. Želeo sam da doprinesem domaćem gej aktivizmu i uložim sopstvenu energiju za promenu odnosa društva i države prema meni i drugim LGBT osobama, meni bliskim, poznatim ili nepoznatim.
Pokušao sam sredinom avgusta da stupim u kontakt sa nekom od tada postojećih LGBT organizacija. Sećam se da sam prepoznao da postoje Queeria, Labris i Gej strejt alijansa, i svima sam poslao isti mejl. Čini mi se da sam queeria profilu na forumu i Egmontu (Borisu M.) pisao i neke u2u poruke... Međutim, odgovora nije bilo.
Zatim je, negde početkom septembra Egmont pokrenuo na forumu temu u kojima je isprozivao ljude sa foruma koji (parafraziraću) "imaju vremena i energije da sede za kompjuterima i beskrajno iskazuju nezadovoljstvo u online sferi, a da pri tom ne žele da se ozbiljno aktiviraju u nekoj od organizacija.
Iznerviralo me je sve to, te sam ga isprozivao na toj temi napisavši da sam samo njemu nekoliko puta poslao mejl ili poruku sa željom da se aktiviram u GSA, ali da njegovog odgovora nije bilo. Posle dva-tri sata mi je preko u2u (ili me je zvao, ne sećam se) predložio da se vidimo na kafi.
I tako je to sve počelo jesenjeg septembarskog dana 2006. godine. Ubrzo je moja želja da nešto konkretno radim krenula da se sprovodi. GSA tada još uvek nije imala svoje prostorije, već smo se snalazili tako što smo se nalazili po gradu u kafeima ili prosto radili od svojih kuća šta je trebalo, dok su prostorije jedne beogradske NVO korišćene za držanje dokumenata i celokupne administracije. Polugerila.
Moram da naglasim da je svako od nas imao svoj nezavisan izvor materijalnih prihoda, svoj neki posao nevezan za, praktično, volonterski rad u i kroz GSA.
Vremenom je GSA rasla, napredovala, postajala sve uticajnija, a samo je nekolicina ljudi (najčešće samo nas dvoje-troje) sve to održavala i uvećavala.
GSA je leta 2009. otvorila svoja "vrata" većem broju ljudi koji žele nešto da rade i doprinesu poboljšanju položaja LGBT osoba u Srbiji.
Ponosan sam na učešće i davanje svog doprinosa svim aktivnostima GSA od kraja 2006. do danas.
