Bootstrap Framework 3.3.6

[Wilhelmina]

Josip Broz Tito je umro 4. maja 1980. u 15.05 u Kliničkom centru u Ljubljani, a njegovoj sahrani osmog maja prisustvovalo je ukupno 209 delegacija iz 127 zemalja. Na čelu državnih delegacija bilo je 38 šefova država, pa su se tu našli, između ostalih, i Leonid Brežnjev, Indira Gandi, Margaret Tačer, Sandro Pertini, Kenet Kaunda, Sadam Husein, Hans Ditrih Genšer, Todor Živkov, Nikolae Čaušesku, majka Džimija Kartera i mnogi drugi.

Savremenici o predsedniku SFRJ

FRANKLIN RUZVELT: Titova odluka da se bori protiv nacista prekretnica je u istoriji drugog svetskog rata.

ŠARL DE GOL: Tito je borac koji je uprkos najtežim okolnostima izneo pobedu. Tito je legendarni junak.

MARTIN LUTER KING: Tito je danas, nema sumnje, državnik sveta koji svojim snagama, umom i srcem, bez rezerve i sasvim iskreno, brani prava svih naroda da sami biraju svoj „sopstveni put“ - oblik državnog upravljanja, društveno uređenje i nezavisnost u spoljnoj politici. I upravo zbog toga, možemo bez straha na prigovor o našoj pristrasnosti, tvrditi da je on podjednako borac za nezavisnost svih zemalja svijeta, a ne samo Jugoslavije. Setite se Titove borbe 1941, 1948, 1950, 1960... Branio je pravo na slobodu drugih dovodeći sebe i Jugoslaviju, ponekad, u težak položaj.

NIL ARMSTRONG: Dižem ovu čašu za zdravlje čoveka koji je razaranje i rat pretvorio u stvaranje i mir, u zdravlje predsednika Tita.

RIČARD BARTON: Veliki sam obožavalac maršala Tita još od 1945. godine, kada je Tito za nas postao nešto stvarnije od mita. Jer, u početku nismo znali je li to stvarna ličnost, kakva organizacija ili pseudonim. Znali smo da u Jugoslaviji postoji nešto misteriozno što se zove Tito i što je među Nemcima stvaralo pakao. Mislio sam da tako veliki državnik mora biti čovek žestoke prirode, a Tito je miran, skladan, dobro raspoložen i veoma duhovit.

MOAMER GADAFI: Tito je ne samo iskren prijatelj libijskog naroda i brat Arapa, već i pravi vođa svih malih naroda kroz bespuće dvadesetog vijeka, prepunog strahova, gladi, nasilja moćnih i nerazumijevanja. Tito je štit koji brani nejake od imperijalista.

VILI BRANT: Za jugoslovenski narod je dar sudbine što je u godinama najvećih opasnosti imao takvog vođu. Ja predsednika Tita vidim kao jednu od najmarkantnijih ličnosti našeg vremena. Ja cenim Titovu smelost i njegovu državničku mudrost.

''

[haemoglobin]

sta sad? R.I.P.?

[Insorcer]

....ne, treba da pustiš suzu iz ankice...onako kako bi i sama baba Desa da nije u međuvremenu strunula!

[*deni*]

Normalno da je umro, imao je 88. godina.
Niko se nigde na svetu ne čudi kad neko umre u 88. -oj godini.
To je duboka starost.
Šta su oni mislili, da će Tita živeti 200 godina ?
Da smo bili normalna zemlja, on bi se penzionisao još u svojoj 65.-oj, eventualno 70.-oj godini, a ne da predsednikuje i u svojoj 88. - oj .

[Tungi]

Krecem u Kucu cveca sa drugaricom Delete:pionir:

[*deni*]

Delete obavezno da montira neku punđicu, ala Joka Broz.

[nsc]

Originally posted by *deni*
Delete obavezno da montira neku punđicu, ala Joka Broz.

Deni

[Hans]

Volim mit o Titu, volim osamdesete posle Tita, ne volim što u Hrvatskoj nije napravio autonomne pokrajine a mogao je, ne volim što je on i njegova vlast SFRJ uvlačila u razne kredite i to što su koketirali sa celim svetom a što se kasnije vratilo svim narodima SFRJ, ne volim što Hrvati nisu dobili po nosu zbog Jasenovca nego je sve odjednom bilo u znaku bratstva i jedinstva, ne volim što samo Srbi nisu imali pravo da u okviru Jugoslavije budu nacionalno osvešćeni i što se za Stefana Nemanju nije ni znalo, pa je nacionalizam posle njegove smrti i iz betona počeo da curi. Nije, dakle, kriv SAMO Sloba.
Imali ste kafe u Dubrovniku i odmore na Bledu sa jedne strane dok ste sa druge imali sve vreme one koji svoje dedove nisu osvetili na vreme pa su strpljivo čekali priliku. Skoro 50 godina u takvoj državi koja počiva na neraščiščenim računima je na kraju i dovelo do masakra i genocida.

[Hans]

Originally posted by *deni*
eventualno 70.-oj godini, a ne da predsednikuje i u svojoj 88. - oj .

Ah, ta čuvena 1974.
Tada su i nastale autonomne pokrajine a tada je i proglašen za doživotnog predsednika.

[spliff]

ne volim tita

[bothways]

Originally posted by Tungi

Krecem u Kucu cveca sa drugaricom Delete:pionir:

Ja sam svoju gradjansku i komunisticku duznost obavio pre po godine, kad sam posetio Kucu cveca.

[LeDeNa_]

Originally posted by Hans

Volim mit o Titu, volim osamdesete posle Tita, ne volim što u Hrvatskoj nije napravio autonomne pokrajine a mogao je, ne volim što je on i njegova vlast SFRJ uvlačila u razne kredite i to što su koketirali sa celim svetom a što se kasnije vratilo svim narodima SFRJ, ne volim što Hrvati nisu dobili po nosu zbog Jasenovca nego je sve odjednom bilo u znaku bratstva i jedinstva, ne volim što samo Srbi nisu imali pravo da u okviru Jugoslavije budu nacionalno osvešćeni i što se za Stefana Nemanju nije ni znalo, pa je nacionalizam posle njegove smrti i iz betona počeo da curi. Nije, dakle, kriv SAMO Sloba.
Imali ste kafe u Dubrovniku i odmore na Bledu sa jedne strane dok ste sa druge imali sve vreme one koji svoje dedove nisu osvetili na vreme pa su strpljivo čekali priliku. Skoro 50 godina u takvoj državi koja počiva na neraščiščenim računa je na kraju i dovelo do masakra i genocida.

Bravo!

[Azdaja]

Originally posted by spliff

ne volim tita

[E.c.h.o...]

Originally posted by *deni*

Normalno da je umro, imao je 88. godina.
Niko se nigde na svetu ne čudi kad neko umre u 88. -oj godini.
To je duboka starost.
Šta su oni mislili, da će Tita živeti 200 godina ?
Da smo bili normalna zemlja, on bi se penzionisao još u svojoj 65.-oj, eventualno 70.-oj godini, a ne da predsednikuje i u svojoj 88. - oj .

Originally posted by spliff

ne volim tita

my sentiments exactly.

[smaug]

Originally posted by *deni*

Delete obavezno da montira neku punđicu, ala Joka Broz.

Deni, ti si car.

[Wilhelmina]

Originally posted by Hans

ne volim što samo Srbi nisu imali pravo da u okviru Jugoslavije budu nacionalno osvešćeni i što se za Stefana Nemanju nije ni znalo, pa je nacionalizam posle njegove smrti i iz betona počeo da curi.

Danas na jednim dnevnim novinama pise da Brisel ne nudi resenje, ali ima izdasne fondove :lud: Ko je pametan neka sam prosudi koliko i vlasti posle Titove zemlje uvlace ili ne uvlace u kredite.
No, nacionalizam i to... Hrvati kazu isto. Slovenci takodje. Izgleda da su samo Makedonci, Crnogorci i Bosanci smeli da budu ono sto jesu. Ili jednostavno nisu gajili takav kult posebnosti. Ovi nazovi narodi su bili i ostali stoka. Nazalost, diktatorski sistem je jedini koji priznaju i poznaju. Cim im se da malo slobode i demokratije dobijamo ono sto imamo danas. A imamo pijacarsko pogadjanje sa sudovima, negovanje huligana, nezaposlenost, opstu bedu obicnih gradjana.

[Hans]

Ili to ili religija. Znaš, demokratija je mač sa dve oštrice. Ako pođemo od pretpostavke da je demokratija volja većine oder so was, dolazimo do aksioma da je srpska većina- pravoslavna. Srbija je skoro pa homogeno društvo, tako da ovde otprilike može da raste samo pravoslavlje, što i jeste činjenica. Demokratija, ova moderna, se kao takva implementirala u američkom društvu (donekle) jer je Amerika konglomerat i katalizator svega i svačega, pa to tamo može. Neka mi neko samo objasni postupak učvršćivanja demokratije npr. u BiH bez mešanja islamske, odnosno pravoslavne verske zajednice. Vidimo kako to sve ide po tome što se svaki drugi dan spomene Dejton i čuveni sporazum.

[alexandermagic]

Originally posted by Wilhelmina

...

Nazalost, diktatorski sistem je jedini koji priznaju i poznaju. Cim im se da malo slobode i demokratije dobijamo ono sto imamo danas.

...

...

[smaug]

Originally posted by Hans

Ili to ili religija. Znaš, demokratija je mač sa dve oštrice. Ako pođemo od pretpostavke da je demokratija volja većine oder so was, dolazimo do aksioma da je srpska većina- pravoslavna. Srbija je skoro pa homogeno društvo, tako da ovde otprilike može da raste samo pravoslavlje, što i jeste činjenica. Demokratija, ova moderna, se kao takva implementirala u američkom društvu (donekle) jer je Amerika konglomerat i katalizator svega i svačega, pa to tamo može. Neka mi neko samo objasni postupak učvršćivanja demokratije npr. u BiH bez mešanja islamske, odnosno pravoslavne verske zajednice. Vidimo kako tosve ide po tome što se svaki drugi dan spomene Dejton i čuveni sporazum.

Ovo je neopisiva kolicina budalastina i nerazumevanja stvari o kojima se govori.

[Hans]

Originally posted by smaug

Originally posted by Hans

Ili to ili religija. Znaš, demokratija je mač sa dve oštrice. Ako pođemo od pretpostavke da je demokratija volja većine oder so was, dolazimo do aksioma da je srpska većina- pravoslavna. Srbija je skoro pa homogeno društvo, tako da ovde otprilike može da raste samo pravoslavlje, što i jeste činjenica. Demokratija, ova moderna, se kao takva implementirala u američkom društvu (donekle) jer je Amerika konglomerat i katalizator svega i svačega, pa to tamo može. Neka mi neko samo objasni postupak učvršćivanja demokratije npr. u BiH bez mešanja islamske, odnosno pravoslavne verske zajednice. Vidimo kako tosve ide po tome što se svaki drugi dan spomene Dejton i čuveni sporazum.

Ovo je neopisiva kolicina budalastina i nerazumevanja stvari o kojima se govori.

Pa dobro. I?

Možda bi ti, tako argumentovano kao što si već pokazala da umeš u jednoj rečenici, mogla lakonski da mi odgovoriš na pitanje da li je na Balkanu moguće demokratski napredovati a da se verske zajednice ne mešaju. Izvoli.

p.s.
E, neka si mi rekla!

[Delete]

Originally posted by *deni*

Delete obavezno da montira neku punđicu, ala Joka Broz.

Sto mi nisi poslao neku od tvojih perika da namontiram pundjicu, nego izvoljevas sa izborom frizure, a znas da nemam mnogo dlaka na glavi?!

[Azdaja]

Originally posted by Delete

Originally posted by *deni*

Delete obavezno da montira neku punđicu, ala Joka Broz.

Sto mi nisi poslao neku od tvojih perika da namontiram pundjicu, nego izvoljevas sa izborom frizure, a znas da nemam mnogo dlaka na glavi?!

hit hit hit...


mogla si pustiti deniju ili meni sms, ja bi javila za perikABO

[Sixto]

E, jedno tehnicko pitanje za vas Beogradjane. Gde parkirati oko Kuce Cveca kad bi se dolazilo kolima?

[smaug]

Originally posted by Hans

Originally posted by smaug

Originally posted by Hans

Ili to ili religija. Znaš, demokratija je mač sa dve oštrice. Ako pođemo od pretpostavke da je demokratija volja većine oder so was, dolazimo do aksioma da je srpska većina- pravoslavna. Srbija je skoro pa homogeno društvo, tako da ovde otprilike može da raste samo pravoslavlje, što i jeste činjenica. Demokratija, ova moderna, se kao takva implementirala u američkom društvu (donekle) jer je Amerika konglomerat i katalizator svega i svačega, pa to tamo može. Neka mi neko samo objasni postupak učvršćivanja demokratije npr. u BiH bez mešanja islamske, odnosno pravoslavne verske zajednice. Vidimo kako tosve ide po tome što se svaki drugi dan spomene Dejton i čuveni sporazum.

Ovo je neopisiva kolicina budalastina i nerazumevanja stvari o kojima se govori.

Pa dobro. I?

Možda bi ti, tako argumentovano kao što si već pokazala da umeš u jednoj rečenici, mogla lakonski da
mi odgovoriš na pitanje da li je na Balkanu moguće demokratski napredovati a da se verske zajednice ne mešaju. Izvoli

p.s.
E, neka si mi rekla!

Da. Moguce je.
P.S. Nema na cemu. I drugi put.

[Hans]

Možda u tvom selu sa deset kuća i crkvom.
Pozdrav

[jukie]

Originally posted by Sixto
E, jedno tehnicko pitanje za vas Beogradjane. Gde parkirati oko Kuce Cveca kad bi se dolazilo kolima?

Kuća cveća se nalazi na Dedinju gde stvarno ne znam gde neko sa strane može da se parkira.
Pored nje se prolazi trolejbusima 40 i 41 i autobusom 94.

[Delete]

Originally posted by Sixto

E, jedno tehnicko pitanje za vas Beogradjane. Gde parkirati oko Kuce Cveca kad bi se dolazilo kolima?

Ispred Muzeja istorije Jugoslavije postoji parking, a i u Boticevoj ako se parkiras na trotoar, mislim da ti niko nece prigovarati.

[smaug]

Originally posted by smaug

Originally posted by Hans

Originally posted by smaug

Originally posted by Hans

Ili to ili religija. Znaš, demokratija je mač sa dve oštrice. Ako pođemo od pretpostavke da je demokratija volja većine oder so was, dolazimo do aksioma da je srpska većina- pravoslavna. Srbija je skoro pa homogeno društvo, tako da ovde otprilike može da raste samo pravoslavlje, što i jeste činjenica. Demokratija, ova moderna, se kao takva implementirala u američkom društvu (donekle) jer je Amerika konglomerat i katalizator svega i svačega, pa to tamo može. Neka mi neko samo objasni postupak učvršćivanja demokratije npr. u BiH bez mešanja islamske, odnosno pravoslavne verske zajednice. Vidimo kako tosve ide po tome što se svaki drugi dan spomene Dejton i čuveni sporazum.

Ovo je neopisiva kolicina budalastina i nerazumevanja stvari o kojima se govori.

Pa dobro. I?

Možda bi ti, tako argumentovano kao što si već pokazala da umeš u jednoj rečenici, mogla lakonski da
mi odgovoriš na pitanje da li je na Balkanu moguće demokratski napredovati a da se verske zajednice ne mešaju. Izvoli

p.s.
E, neka si mi rekla!

Da. Moguce je.
P.S. Nema na cemu. I drugi put.

Originally posted by Hans

Možda u tvom selu sa deset kuća i crkvom.
Pozdrav

Vidis, I u ovome gresis. Moje ‘selo’ nema ni deset kuca. Tacnije ima tri kuce razasute po planini. Te se ne racunamo ni kao selo. Nema crkve. Te eto nismo ni demokrate. Ali je ima u najblizem praavom pravcatom demokratskom selu. I oni koji vole da rano u nedelju prije jarka sunca mumlaju u ledenoj kamenoj zgradi to mogu da ucine. Obezbedjen im je venue.
So…
Hajde da prestanes da (pogresno) pogadjas pa da napises nesto suvislo.

I da se, izokola, vratimo na temu. Demokratija znaci da vlada narod (ja sam pokusavajuci da razumem sta si hteo da kazes pogledala u 41 vrstu demokratije). I osim kada je u pitanju sloboda govora I pravo glasa (glasanja) – stvari neophodnih za samo-vladu, samoupravu– demokratija, ideja demokratije, ne limitira I ne odredjuje sta ce ljudi, narod raditi u svom osnovnoj, neotudjivoj suverenoj ulozi.
Sto se religije I demokratije tice, drzava moze biti zemlja u kojoj su u vecini pravoslavci/katolici/muslimani….i moze biti demokratska.
Takodje ovo sve mozes da posmatras I ovako – iako, teorijski, demokratija jeste vlast vecine, njena doslednost I utemeljenost meri se pravima manjine. Pa mozes da kazes da iako je Srbija vecinski ‘pravoslavna’ ona je demokratska jer se bavi pravima manjine koja nije 'pravoslavna'. (Ja sad mogu da potpisem da ces ti da napises – pa ne bavi se, nije demokratska, to sam I napisao. No nije u tome poenta.)
Takodje postoje zemlje u kojima su I ateisti (u manjini) I teisti (u vecini) prihvatili sekularno kao politicki princip. Poenta socijalne ili politicke sekularnosti je da postoje socijale ili politicke ustanove nezavisne od religijskih ustanova. Zatim ne vidim kako bi klerikalna ili sekularna drzava bile jedna vise a druga manje ili obrnuto demokratske.
Bice da si ti malo pomesao ono sto si hteo da kazes o demokratiji I demokratskim drustvima uopste I demokratiji I demokratizaciji Srbije I Balkana?

Ako si hteo da pises o demokratizaciji Srbije – ti dela. Hocu samo da ti skrenem paznju na to kako npr istoricari gledaju na prepreke demokratizacije Srbije. Na primer, ako se zapitas ima li Srbija demokratskih tradicija odmah ces naici na dve (ja volim da ih zovem dve I kvarat) oprecne teorije o tome. I obrati paznju da su obe grupe vrlo uverene u sopstvene analize, podatke I zakljucke. I ono sto je najvaznije – ova dva oprecna vidjenja demokratije u Srbiji dovode do dva potpuno razlicita vidjenja nove srpske istorije a s tim u vezi, i ovo je cini mi se najvaznije, I kako ce se I u kom pravcu zemlja dalje razvijati.

Dakle ovoj raspravi, zapocetoj temom o jednom coveku koji sasvim sigurno nije bio demokrata, nikako ne bi smelo da se radi to sto joj ti radis. Ona je vrlo kompleksna I zahteva znanje, I nepristrasnu analizu podataka.

[faxsimil]

Da sam rodjen u vreme Tita bio bih osmi sekretar SKOJ-A!


Titov pogreb je svakako spadao u ovu drugu vrstu. Za to je postojalo nekoliko razloga. Pre svega, njegova dugovečnost i dužina životnog veka provedena u visokoj politici. Vođa ilegalne političke partije od 1936, vrhovni komandant pokreta otpora od 1941, premijer Jugoslavije od 1945, njen predsednik od 1953, do kraja svog života, Tito je bio u prilici da intimno komunicira sa čitavim nizom svetskih državnika. Nadigrao je Hitlera i Musolinija, nadživeo Staljina, Ruzvelta, De Gola i Čerčila, video leđa Trumanu, Ajzenhaueru, Kenediju, Džonsonu, Niksonu i Fordu, kao i Maljenkovu, Beriji, Mikojanu, Molotovu, Hruščovu i Mao Cetungu. Ostao je poslednji u životu među stvaraocima
pokreta nesvrstanih, budući da je Nehru umro 1964, a Naser i Sukarno 1970. Bio je u prilici da iz pozicije starijeg i iskusnijeg posmatra, pa pomaže, političko sazrevanje figura poput Fidela
Kastra, Indire Gandi, Moamera Gadafija, Jasera Arafata i Sadama Huseina


Kada se dublje analizira lista članica 209 delegacija iz 127 zemalja na Titovoj sahrani, ne mogu a da
se ne primete određene pravilnosti. Delegacije država članica Varšavskog ugovora odisale su jednoobraznošću – sve su predvođene partijsko-državnim prvacima: prvi sekretar bugarske KP i premijer Bugarske Todor Živkov, Gustav Husak, generalni sekretar CK KPČ i predsednik Čehoslovačke, Janoš. Kadar, prvi sekretar mađarske partije, Erih Honeker,generalni sekretar JSPD i predsednik istočnonemačke vlade, prvi sekretar CK PURP i predsednik Rumunije Nikolae Čaušesko stajali su na počasnoj straži okupljeni oko svog doajena, Leonida Brežnjeva, generalnog sekretara KPSS i predsednika Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR. Nešto šarolikiji je bio sastav vanblokovskih komunističkih zemalja. Iz Kine je došao premijer Hua Guofeng, predsednik CK KP Kine, a iz Severne Koreje šef partije i države Kim Il Sung. Kubu je, međutim, predstavljao potpredsednik vlade, a Albanija nije ni poslala svog predstavnika. Međutim, možda je najveće iznenađenje predstavljao sastav iz nesvrstanih zemalja, koje su sve uputile delegacije, ali nejednake po reprezentativnosti. Neke su poslale čelne ljude – sahrani su prisustvovali Indira Gandi, premijerka Indiije, Sadam Husein, predsednik Iraka, Kenet Kaunda, predsednik Zambije, Robert Mugabe, predsednik vlade Zimbabvea. Indonezija je, međutim poslala potpredsednika republike, kao i Egipat, dok su Libija i Brazil poslali šefove oružanih snaga. Bilo je očigledno da tenzije samita u Havani nisu u potpunosti uklonjene sa dnevnog reda nesvrstavanja. Sastav delegacija zapadnih država bio je još šarolikiji. Uz norveškog, belgijskog i švedskog kralja, tu su se nalazili premijer Francuske Rejmon Bar, predsednik Italije Sandro Pertini, suprug britanske kraljice princ Filip i premijerka Margaret Tačer, grčki predsednik Konstantin Cacos i turski premijer Sulejman Demirel, dok su Nemačku predstavljali i Karl Kartsens, predsednik republike i Helmut Šmit, savezni kancelar. Centralna delegacija ovog tabora bila je jednako neobično sastavljena: SAD su predstavljali potpredsednik Volter Mondejl, predsednikova majka Lilijen Karter i doajen američke diplomatije Averel Hariman.

[ultraviolet]

bulja mi se ojela i crvena je kao majmunska