Poliamorija - za ljubav je malo dvoje
Izvor: Tportal
Bračna multilaterala sve je češća među boljestojećim Evropljanima i Amerikancima, a početkom devedesetih je dobila i svoje ime – ‘poliamorija’, mi bismo rekli 'mnogoljublje’ ili ‘višeljublje’.
Već nekoliko godina crvenokosa oskarovka Tilda Svinton živi na dva koloseka. U gradiću Nairnu u rodnoj Škotskoj 50-godišnja glumica uživa u mirnoj vanbračnoj zajednici sa dvadesetak godina starijim slikarom Džonom Birneom i njihovo dvoje dece.
Na putovanjima i dodelama nagrada redovno je prati osamnaest godina mlađi novozelandski slikar Sandro Kop, a povremeno dolazi i u Nairn, deleći Tildin škotski sto i postelju sa Birneom. Za ljubav je potrebno troje, poručila bi Tilda. Ili četvero? Ili možda više? U svakom slučaju primer Tilde Svinton nije usamljeni ćef razmažene filmske zvezde.
Pozorišna glumica Terisa Grinan, pisac Skot Kembel i kompjuteraš Majkrosofta Leri Golding dele kuću u Sijetlu, pogled na jezero i tri psa, ali nisu cimeri. Terisa i Skot žive u intimnoj zajednici 14 godina, a poslednjih 12 s njima je i Leri s kojim je Terisa, uz Skotov blagoslov, sklopila službeni brak zbog poreskih olakšica.
Terisa se odnedavna preko Fejsbuka upoznala i zaljubila u oženjenog Meta, Metova žena Vera u Lerija, a budući da Vera i Met imaju maloletnog sina (zbog toga ne izlaze u javnost s prezimenom), sada ih je petoro na okupu plus jedno dete. Svi u grupi su heteroseksualci, zaklinju se da nikad nisu praktikovali grupni seks.
Procenjuje se da u SAD-u trenutno ima više od pola miliona poliamoričnih porodica, čiji se broj stalno povećava u svim većim gradovima, a novije knjige poput 'Open' (Otvoreno) novinarke Dženi Blok i 'Open Up' (Otvaranje) seks-kolumnistkinja Tristana Taormina dodatno popularizuju koncept. Mnogoljupci imaju i svoj vokabular, pa 'poligeometrijom' opisuju ko je s kim i kako u grupi, 'polivernost' se odnosi na osobe koje ne traže partnere van poliamorične porodice, a 'poliljubomorom' osećaje među članovima grupe.
No, 'poliamorija' je samo najnoviji opis romantičnih veza tri i više osoba, ali svakako ne i prvi u istoriji. Od mnogoženstva do 'slobodne ljubavi' multi-partnerske veze stare su koliko i svet. U Starom zavetu Jakov ženi Rahelu i sestru joj Leu (bigamija), a Egipatski faraon Ramzes II imao je 200 žena i konkubina (poliginija). Šta reći na mnogoženstvo islamske kulture i hareme? Čelnik Mormonske crkve u SAD, Brigam Jang, u 19. vekuu je oženio više od 50 žena (mormonska poligamija).
Kraljica Draupadi u 'Mahabharati' ima mnogo muževa (mitska poliandrija), a u nekim delovima Indije, Šri Lanke, Nepala i Tibeta možete i danas naći ženu s nekoliko supruga. Južnoafrički predsednik Jakob Zuma pojavljuje se u javnosti sa svoje četiri žene, dok u Turskoj još blizu 200.000 žena u zaostalim delovima zemlje deli muža s drugom ženom na osnovu verskog braka.
Istoričari kažu da je moderno multipartnerstvo u SAD-u počelo među ratnim pilotima tokom Drugog svetskog rata, s idejom da će se preživeli brinuti o udovicama poginulih suboraca, isto kao što sada u Iraku verske skupine zagovaraju poligamiju zbog izginulih muškaraca i 'viška' žena. Šestdesetih godina se 'slobodna ljubav' razmahala među decom cveća, a sedamdesetih se naveliko 'svingovalo' po seks klubovima, dok su homoseksualci paradirali San Franciskom i njujorškom Kristofer ulicom u Grinvič Vilidžu.
Osamdesete je pogodila sida, pa su na ceni opet bile monogamne veze, a devedesete su, pod geslom 'voleti više', dopustile poliamoriju kao neku vrstu odnosa na pola puta između monogamije i odgovorne 'slobodne ljubavi'. Poliamorija se od poligamije razlikuje po tome što nije nužno reč o braku jednog muškarca sa više žena ili obrnuto, nego o dogovoru i jasnim odnosima unutar multilateralne veze. To nije ni 'seksoljublje', iako uključuje seks, jer su za vezu pre svega presudne emocije i međusobni interesi, a mnogoljupci svoj moralni kod nazivaju 'etičkom ne-monogamijom'.
Moguće su kojekakve kombinacije, pa su neki parovi u zajednici službeno venčani, a ostatak nije, neki uopšte nisu oženjeni, neki praktiuju slobodan seksualni život izvan zajednice, drugi su verni članovima grupe, neki su homoseksualne orijentacije, većina ih nije. Iako je u Americi sve više takvih zamršenih zajednica, mnogoljupci su još uvek tiha društvena grupa.
Druže se na internet stranicama, imaju svoj onlajn magazin 'Loving More', svojevremeno ih je podržala i prva dama Francuske Karla Bruni, kao i Tilda Svinton, redovno održavaju godišnje konferencije, pre dve godine su prvi puta učestvovali na njujorškoj gej paradi, ali, za razliku od gej zajednice, ne traže politička i ostala prava. Zlobnici kažu da za to nemaju vremena, jer su suviše okupirani zamršenim mnogobračnim problemima.
Nema još socioloških istraživanja o uzrocima njihovog bujanja, iako većina sociologa i seksologa zaključuje kako je to odgovor na razočaranje u bigotnom društvo u kom je monogamni brak 'svetinja', a ljubavnica 'zakon', u kojem se u Americi raspada svaki drugi brak, zbog čega polovina malih Amerikanaca odrasta bez tradicionalnog porodičnog okruženja s oba roditelja. Mnogi tvrde da je jedan od razloga i ravnopravnost žena kao rezultat feminističke borbe, naročito finansijska, jer žene sada mogu birati odnos kakav žele.
Poliamorija je možda i zamena za razmrvljenu širu familiju, od koje je ostao samo nukleus mama-tata-deca (kod razvedenih čak ni to), pa tako otuđeni i usamljeni ljudi pokušavaju da stvore neku topliju i socijalno prihvatljiviju ne-monogamnu porodicu. Tako složen odnos mogu uspostaviti samo zreli ljudi s mnogo živaca, razmevanja i hrabrosti, jer pretpostavlja vernost, poštovanje pravila, komunikaciju, veštinu pregovaranja itd, no pre svega moraju zaboraviti ljubomoru, u čemu se mnogoljupci moraju stalno boriti protiv majke prirode, kaže antropolog Helen Fišer.
Tu su i komplikovani organizacioni problemi: Leri iz Sijetla je vlasnik kuće, Skot plaća režije, kućni troškovi se dele po složenoj proračunskoj tablici, svako ima svoju sobu, ali se svake večeri određuje ko s kime spava, pa se izostavljenom mora nadoknaditi pažnja…
'U monogamnom braku teško je zadovoljiti potrebe i osećaje partnera, a zamislite kako je to kad svakodnevno morate umnoženo misliti I šta reći svojoj i njihovoj deci i biti siguran da nikoga niste povredili. Umesto poliamorijom, pre bih to nazvao poliagonijom', kaže Kenet R. Haslam, s Instituta Kinzi, koji je i sam iskusio život u takvoj vrsti zajednice, pa priznaje: 'Neki u tome uspevaju, ali za druge je to čista katastrofa′.
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy ... _id=497012
:stalk:
