- 27 Apr 2011, 22:13
#2209794
Zdravo svima, nov sam clan i registrovao sam se s namerom da vam postavim bukvalno isto pitanje. Nisam mogao da verujem kada sam video da sam u slicnoj situaciji. Mozda u jos tezoj...
Bilo mi je jako tesko danas, pa sam sam sebi napisao svoju zivotnu pricu, koju cu iskopirati ovde. Tekst je malo duzi, ali koga ne mrzi neka procita. Mozda ce se neko i pronaci u njemu...
Moja prica
Sve je pocelo kad mi je bilo 14 godina. Jednostavno i dalje nisam znao sta sam i ko sam. Tada sam vec imao odredjene sklonosti prema muskarcima, ali nekako nisam ni razmisljao da li sam straight ili gay. Do tada, imao sam kratku aferu s dva ortaka. U pitanju je samo oralni seks (oni meni i ja njima) i na to smo gledali, i idalje gledamo, kao decije gluposti. Oni su sada potpuno straight i obojica imaju devojke duze vreme. Vise se i ne druzimo (na cao-cao smo), ali nikad o tome nismo pricali...
Imam par ortaka sa kojima se druzim jos od osnovne skole. Tada smo samo bili ortaci iz razreda, ali posle osnovne skole, kroz srednju i dan danas, kada smo na fakultetu, se druzimo. Sta vise, najbolji smo ortaci. Ali, kao i u svakom drustvu, uvek ti je neko bolji drug, a neko, da kazem, samo dobar drug. Tako sam i ja imao svog, nazovimo ga za sada najboljim drugom, ali zapravo on to meni nije bio. Bio mi je nesto drugo...
Posto nismo isli svi u istu srednju, vidjali smo se uglavnom vikednom, i tada, vec u prvoj godini srednje, kao da sam imao potrebu da se druzim sa njima. Jednostavno nisam mogao da docekam vikend kako bismo isli da pijemo, provodili se na zurkama, muvali „devojke“ itd... Sve su to bili poceci, sve je to bilo novo za nas... Mogao bih da kazem: “E, pa svako dete jedva ceka vikend da bi se zezalo!“. Ali to nije bilo obicno iscekivanje, kao sto detetu obecate igracku, pa je ono srecno i nada se njoj, to nije bilo iscekivanje kao kada rezervisete more, pa ne mozete da docekate taj datum . To je bilo drugacije, jednostavno nisam mogao da izdrzim, kao da me je dusa bolela, kao da mi je srce htelo puci. Mozda mislite sada „ko je ovaj idiot koji nije mogao da doceka da se druzi sa ortacima?!“. Mozda bih i ja to pomislio, ali zapravo to nije bilo to iscekivanje. Bilo je to nesto drugo...
Pocetkom srednje vec pocinjem da shatam ko sam, da shvatam da nisam kao ostali iz mog drustva, ali nije mi padalo na pamet da to nekome kazem, niti na bilo koji nacin da to pokazujem. Jednostavno skrivao sam to. Odrzavao sam svoju tajnu s lakocom tako sto sam se samozadovoljavao uz gay klipove sa interneta. To mi je bilo sasvim dovoljno da se iskontrolisem u bilo kakvom iskusenju... Pogotite zasto ovo sada pisem?! Bas tako, to mi vise nije dovoljno...
Vremenom postajem dovoljno star da shvatim sta je to on meni mogao drugo da bude kad mi nije najbolji drug i sta je to moglo drugo da bude kad nije obicna ceznja za zezanjem za vikend. Pogadjajte... Ljubav... Da, zaljubio sam se u njega, voleo sam ga, toliko da sam zapravo iscekivao njega da vidim, a ne ostale drugove...
Razlog zbog cega ovo pisem je taj sto i dan danas, posle 8 godina, kod mene nema razlike. I dalje ga volim, toliko da jednostavno recima ne mogu da opisem. Toliko da bez razmisljanja njemu bih dao zivot svoj, toliko da bez razmisljana kada bi se njemu nesto desilo, ne bih mogao da prezivim... nesto nalik na Romea i Juliju... Mozda izgleda glupo, ali sam dosta razmisljao i tako je...
Kako se stvari dalje razvijaju?!... Vremenom, pocinjemo mnogo cesce da se vidjamo, jelte, stariji smo, izlazimo van vikenda, mnogo cesce smo zajedno, a meni fenomenalo. Dovoljno mi je bilo da samo budem sa njim, da mi bude samo drug, da bude samo blizu mene, i ne treba mi nista vise - ja sam zadovoljan. Pogotite zasto ovo sada pisem?! Bas tako, to mi vise nije dovoljno...
Tako je trajalo dosta tugo, do dana danasnjeg ja sam svoju tajnu i dalje uspesno krio, i kad bi vecno tako bilo, mislim da bih bio zadovoljan... Medjutim, u drustvu se prirodno pokrece jos jedna tema - Devojke! Prica se o njima, i ja se uvek prilagodjavam prici. Nikad prvi ne komentarisem neku devojku, ali nadovezem se na komentar, jelte kako ne bi neko posumnjao. Primetio sam i kod njega da takodje ne komentarise nesto specijalno devojke, isto kao i ja, nadoveze se na neciju pricu, ali nikad nije prvi rekao: „E, vidi ovu ribu!“ ili „Ajmo da muvamo ribe“ i sl. kao sto to rade ostali clanovi naseg drustva.
Sve to vreme, on je bio blizu mene i nije me bilo briga ni za sta drugo...
Tokom ovih 8 godina imao sam par devojaka. Sa nekoliko njih sam se smuvao na zurci dok sam pio pijan i to je trajalo samo taj dan. Mislim nista nisam osecao prema nijma, ne znam ni ja zasto sam se smuvao, imao sam priliku, pa reko ajde da probam, a i valjda da me moji drugovi vide, jer su svi oni imali po neku devojku. Te sve veze su bile za jedno vece, trajalo je samo dok sam bio pijan. Dok jednom nisam resio da smuvam neku devojku na duze, da probam kako ce to izgledati, mozda se i promenim, mozda nju zavolim, mozda bude nesto neocekivano. Tako je i bilo, namestila mi se prilika, smuvao sam se s jednom devojkom i poceo da izlazim s njiom. Izlazili smo par meseci cak, ona je mene jako zavolela, a ja nju naravno nisam mogao. Ja sam njoj bio decko, a ona meni...samo drugarica. Pretvarao sam se kad sam je ljubio, pretvarao sam se kad sam je dodirivao, pretvarao sam se kad smo spavali. To nije bilo namerno pretvaranje, vec vise neko pokusavanje, isprobavanje svojih emocija. Naravno sto se tice spavanja, uspeo sam samo par puta od mnogo pokusaja, jer jelte nisam mogao da spavam sa nekim ko me ne privlaci. Shvatio sam da je nikada necu zavoleti i da je samo mucim tako sto sam s njom, pa sam raskinuo...
Sve to vreme, on je bio blizu mene i nije me bilo briga ni za sta drugo...
Sto se tice njega, ovih 8 godina nije imao nijednu pravu devojku. Takodje, kao i ja, par riba sa zurki u pijanom stanju. Imao je samo dve devojke na duze staze. Nikada nije voleo da prica o njima. Nikada nije bio u fazonu, ej extra je p*cka, savrseno mi je s njom i to, vec mirno, kao i ja, cuti o svemu. To me je navelo na to da pomislim da je mozda i on gay. Pravi straight-eri bi komentarisali nesto, a on bas nista. Ponasa se slicno kao i ja. Tako da ne mogu da znam, mozda je i on gay, a u fazonu je kao i ja, a mozda je to da je on gay samo plod moje maste i mojih zelja. Sa drugom ribom se skoro smuvao i idalje je sa njom. Riba je savrsena pi*ka, a on nista da iskomentarise. Imao je priliku da spava s njom, a on nista. Uvek cuti, ne voli da prica nista... Otprilike onako kako bih se i ja ponasao. Videcu kako se razvija situacija sa njom, skoro su se smuvali, pa jos ne znam nista...
Glavni deo price, i razlog zbog cega vam pisem upravo sledi. Kao sto rekoh, ja ga vec 8 godina neprestano volim, zaljubljen sam u njega, i mislim da je moja ljubav prema njemu ne moze biti veca. Togom ovih 8 godina, uspeo sam da zivim sa tim, i bilo mi je dovoljno to sto je on uvek bio kraj mene dosta smo se druzili, cujemo se bukvalno svaki dan, pa je meni to bilo dovoljno. Da se razumemo, nije mi bilo bas dovoljno, ali nisam mogao (smeo) da uradim nista vise. Kada se bio smuvao sa prvom ribom, a i sada sa drugom, moja reakcija je identicna. Jednostavo kao da mi se ceo svet srusio. Ne mogu da spavam danima, ne mogu da jedem danima, zivim na vodi po nedelju dana, onesvescujem se non stop. Ceo dan sam tuzan sa ocima punih suza, jednostavno ne mogu nista da radim. S obzirom da studiram i paralelno radim u jednoj firmi to mi tesko pada. Nijedan ispit nisam dao, nista nisam od posla uradio, preti mi i otkaz. Da ne pomislite da sam slabic, sve vreme se trudim, ali posao mi je zahtevan, i trazi dosta koncentracije, a ja neispavan ne mogu da razmisljam. Projekat koji se radi sat vremena ja radim 3 dana... Spavam samo kad od umora padnem, nekoliko sati i onda se umoran probudim. Bude mi malo lakse kad se cujemo i vidimo, cim se rastanemo odmah isto.
Pitanje je sada sta raditi?! Kako pregurati ovakvu situaciju. Mozda bi mi bilo bolje, mozda bih ga preboleo ako se ne bih uopste vidjao sa njim (mada mislim da to ne bih mogao da podnesem), ali kako da mu kazem da vise necu da se druzim sa njim?! To je tesko izvodljivo kad imamo zajednicko drustvo, kad zivimo u istoj ulici, kad nas spaja jos mnogo toga, a i znamo se ceo zivot... Da li cu ikad prestati da ga volim?! Razmisljao sam o outovanju, ali bih mogao samo nekoj drugarici da kazem. Tom drustvu nikada, jer se par puta pokrenula tema o tome, i oni su sve najlosije pricali o pederima. Medjutim on nikada nije komentarisao, nit je za, nit je protiv... Pomislio sam mnogo puta, da li je moguce da sam toliko sentimentalan i da li je moguce da se ponasam ko zaljubljeno deriste da ne mogu da iskuliram...i svaki put sam dobio potvrdan odgovor. Ne znam da li ste imali taj osecaj prema nekome, da li ste bili tokoko zaljubljeni da biste za nekoga zivot dali? Da li ste toliko voleli? Tako dugo...tako jako...
Ja nikada nisam bio sa nekim likom, jer nisam imao prilike da upoznam nijednu gay osobu. Osecam se kao da sam sam na svetu, iako nas ima dosta. Kako izaci negde sam, kako upoznati nekoga sam? Zelim da upoznam nekog naseg, ali ne znam kako?
Učini nešto! Ne moraš mu govoriti kakva su tvoja osećanja prema njemu.. Autuj mu se... Vidi barem kako reaguje... Ako je loše, dobijaš odgovor. Ako je u redu, onda si barem jednu stvar zbacio sa grbače...