- 14 Jan 2011, 23:18
#2102763
Medij:Večernje novosti 13. januar 2011
Rubrika:reportaža
Strana:11
Autor: M. PRELEVIĆ
Srbija obavijena plastikom
Prema procenama stručnjaka, u našoj zemlji godišnje se baci milijardu i po najlonskih kesa. Dobrica Veselinović napravio sajt na kojem broji u bakaluku dobijenu ambalažu
BEOGRAĐANIN Dobrica Veselinović je od početka godine dobio pet plastičnih kesa. Ni kriv ni dužan. U jednu je bilo zapakovano povrće, a u druge hleb, burek i jogurt. Ako se takav trend nastavi, do kraja godine ovaj prosečan građanin Srbije „sakupiće“ više od 200 najlonskih kesa.
Sve to on je zabeležio na posebnom sajtu, nazvanom „Brojim kese“, koji bi trebalo da skrene pažnju građanima Srbije - a posebno mladima, okrenutim Internetu - na pošast najlonskog otpada, pod kojim je naša zemlja već počela da grca. Jer, procene kažu da se u Srbiji godišnje baci milijardu i po plastičnih kesa!
I PAPIR OTROVAN - KOLIKO god su papirne kese čuvari prirode, malo ljudi zna da se tokom samog procesa njihove proizvodnje emituje veliko zagađenje - od sastojaka koji odlaze u vazduh, pa do otpadnih voda koje nastaju - kaže Aleksandar Vesić.
Rok upotrebe ove ambalaže meri se desetinama minuta, a proces razgradnje - stotinama godina. A neke od njih ne mogu da nestanu ni za 1.000 godina. Čak i dok se razgrađuju, one ispuštaju toksične materije.
Taj otrovni tepih, sačinjen od jeftinih kesa koje dobijamo usput, uz gotovo svaki bakaluk, već je prekrio izletišta, parkove i vodotoke u Srbiji. Pliva Moravom, Savom i Dunavom, ruži pogled na potoke i reke, viri ispod mostova, šušti pored puteva... I predstavlja, prema merilima Evropske unije, najveću pretnju životnoj sredini.
Procenjuje se da u Srbiji ima više od stotinu proizvođača najlonskih kesa, po čemu je taj „lobi“ mnogo jači od fabrika papirnih kesa. I sve to uprkos činjenici što je kilogram „plastike“ skuplji od kilograma papira.
Ni da Dobrica živi u Vranju, gradu koji je želeo da od početka ove godine protera polietilenske kese, ne bi prošao ništa bolje. Jer, inicijativa te opštine, bar zasad, pala je u vodu. Lokalna samouprava sada nemoćno širi ruke i upire pogled u državu.
- Moj sajt je zamišljen kao mali projekat koji ima cilj da ukaže na preveliku upotrebu plastičnih kesa u našem svakodnevnom životu. Kao projekat novih tehnologija, jeste bliži mlađoj populaciji, ali nije nužno okrenut samo mladima - objašnjava Veselinović. - Ideja je da kroz godišnji kalendar izbrojim kese koje svakodnevo dobijem u prodavnicama, počev od 1. januara. Brojim samo one kese koje dobijem bez svoje volje.
Aktivisti poput njega već imaju nekoliko predloga za iskorenjivanje plastičnih kesa, poput uvođenja novčane nadoknade za polietilen.
- Ključ je, ipak, u edukovanju građana i stalnom ukazivanju na štetnost kesa po našu životnu sredinu i naš život - kaže on. - Jedan vid borbe bio bi nošenje cegera u kupovinu, ili makar korišćenje iste kese nekoliko puta.
Srbija, možda, prednjači među evropskim zemljama po upotrebi ovih kesa, ali ni u ostatku sveta nije baš sjajno - više od 500 milijardi najlonskih kesa i ove godine će se naći u prirodi. I sve to uprkos činjenici što se na njih ne gleda sa naklonošću u više od četvrtine svetskih država.
KATASTROFE NISU retke prirodne katastrofe izazvane plastičnim kesama. U Bangladešu je nekoliko stotina ljudi izgubilo život 1998. godine u ogromnim poplavama izazvanim začepljenim vodovodnim i kanalizacionim cevima. „Ostrva plastike“, teška i po nekoliko tona, koja plutaju okeanima, ogromna su opasnost za živi svet.
Italija je od 1. januara ove godine potpuno zabranila njihovu upotrebu. Sličnim putem krenule su i ostale zemlje Evropske unije. Po džepu su proizvođače udarili Irci, pa je upotreba najlon-kesa za samo godinu-dve smanjena za 90 odsto. Samo Srbija još čeka.
ZAKONOM PO DžEPU
- ZAKONOM o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji je usvojen prošle godine, ne postoji pravni okvir kojim se potpuno zabranjuje upotreba plastičnih, odnosno polietilenskih kesa. Osim ako one ne sadrže opasne materije poput teških metala - komentariše, za „Novosti“, pomoćnik ministra životne sredine Aleksandar Vesić. Polietilenske kese su opasne ukoliko se nekontrolisano pale, što je zakonom zabranjeno. Ministarstvo ekologije je, po ugledu na neke mnogo razvijenije zemlje, prošle godine donelo uredbu o uvođenju taksi na proizvodnju običnih kesa, upravo da bi se destimulisala njihova proizvodnja. Proizvođači nerazgradivih kesa plaćaju državi taksu od 200 evra po toni, dok će se za razgradive plaćati 20 evra po toni. (A. Š.)
Rubrika:reportaža
Strana:11
Autor: M. PRELEVIĆ
Srbija obavijena plastikom
Prema procenama stručnjaka, u našoj zemlji godišnje se baci milijardu i po najlonskih kesa. Dobrica Veselinović napravio sajt na kojem broji u bakaluku dobijenu ambalažu
BEOGRAĐANIN Dobrica Veselinović je od početka godine dobio pet plastičnih kesa. Ni kriv ni dužan. U jednu je bilo zapakovano povrće, a u druge hleb, burek i jogurt. Ako se takav trend nastavi, do kraja godine ovaj prosečan građanin Srbije „sakupiće“ više od 200 najlonskih kesa.
Sve to on je zabeležio na posebnom sajtu, nazvanom „Brojim kese“, koji bi trebalo da skrene pažnju građanima Srbije - a posebno mladima, okrenutim Internetu - na pošast najlonskog otpada, pod kojim je naša zemlja već počela da grca. Jer, procene kažu da se u Srbiji godišnje baci milijardu i po plastičnih kesa!
I PAPIR OTROVAN - KOLIKO god su papirne kese čuvari prirode, malo ljudi zna da se tokom samog procesa njihove proizvodnje emituje veliko zagađenje - od sastojaka koji odlaze u vazduh, pa do otpadnih voda koje nastaju - kaže Aleksandar Vesić.
Rok upotrebe ove ambalaže meri se desetinama minuta, a proces razgradnje - stotinama godina. A neke od njih ne mogu da nestanu ni za 1.000 godina. Čak i dok se razgrađuju, one ispuštaju toksične materije.
Taj otrovni tepih, sačinjen od jeftinih kesa koje dobijamo usput, uz gotovo svaki bakaluk, već je prekrio izletišta, parkove i vodotoke u Srbiji. Pliva Moravom, Savom i Dunavom, ruži pogled na potoke i reke, viri ispod mostova, šušti pored puteva... I predstavlja, prema merilima Evropske unije, najveću pretnju životnoj sredini.
Procenjuje se da u Srbiji ima više od stotinu proizvođača najlonskih kesa, po čemu je taj „lobi“ mnogo jači od fabrika papirnih kesa. I sve to uprkos činjenici što je kilogram „plastike“ skuplji od kilograma papira.
Ni da Dobrica živi u Vranju, gradu koji je želeo da od početka ove godine protera polietilenske kese, ne bi prošao ništa bolje. Jer, inicijativa te opštine, bar zasad, pala je u vodu. Lokalna samouprava sada nemoćno širi ruke i upire pogled u državu.
- Moj sajt je zamišljen kao mali projekat koji ima cilj da ukaže na preveliku upotrebu plastičnih kesa u našem svakodnevnom životu. Kao projekat novih tehnologija, jeste bliži mlađoj populaciji, ali nije nužno okrenut samo mladima - objašnjava Veselinović. - Ideja je da kroz godišnji kalendar izbrojim kese koje svakodnevo dobijem u prodavnicama, počev od 1. januara. Brojim samo one kese koje dobijem bez svoje volje.
Aktivisti poput njega već imaju nekoliko predloga za iskorenjivanje plastičnih kesa, poput uvođenja novčane nadoknade za polietilen.
- Ključ je, ipak, u edukovanju građana i stalnom ukazivanju na štetnost kesa po našu životnu sredinu i naš život - kaže on. - Jedan vid borbe bio bi nošenje cegera u kupovinu, ili makar korišćenje iste kese nekoliko puta.
Srbija, možda, prednjači među evropskim zemljama po upotrebi ovih kesa, ali ni u ostatku sveta nije baš sjajno - više od 500 milijardi najlonskih kesa i ove godine će se naći u prirodi. I sve to uprkos činjenici što se na njih ne gleda sa naklonošću u više od četvrtine svetskih država.
KATASTROFE NISU retke prirodne katastrofe izazvane plastičnim kesama. U Bangladešu je nekoliko stotina ljudi izgubilo život 1998. godine u ogromnim poplavama izazvanim začepljenim vodovodnim i kanalizacionim cevima. „Ostrva plastike“, teška i po nekoliko tona, koja plutaju okeanima, ogromna su opasnost za živi svet.
Italija je od 1. januara ove godine potpuno zabranila njihovu upotrebu. Sličnim putem krenule su i ostale zemlje Evropske unije. Po džepu su proizvođače udarili Irci, pa je upotreba najlon-kesa za samo godinu-dve smanjena za 90 odsto. Samo Srbija još čeka.
ZAKONOM PO DžEPU
- ZAKONOM o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji je usvojen prošle godine, ne postoji pravni okvir kojim se potpuno zabranjuje upotreba plastičnih, odnosno polietilenskih kesa. Osim ako one ne sadrže opasne materije poput teških metala - komentariše, za „Novosti“, pomoćnik ministra životne sredine Aleksandar Vesić. Polietilenske kese su opasne ukoliko se nekontrolisano pale, što je zakonom zabranjeno. Ministarstvo ekologije je, po ugledu na neke mnogo razvijenije zemlje, prošle godine donelo uredbu o uvođenju taksi na proizvodnju običnih kesa, upravo da bi se destimulisala njihova proizvodnja. Proizvođači nerazgradivih kesa plaćaju državi taksu od 200 evra po toni, dok će se za razgradive plaćati 20 evra po toni. (A. Š.)
, oni su sve odneli na ćošak i podelili prolaznicima
ali mi se sviđa u svakom sluačaju...što radikalnije to bolje, u ovakvim slulajevima.
), jedan indijasti ljubičasti (taj sam ja nekom maznula 
