Bootstrap Framework 3.3.6

[Çâðê_DUP]

Koliko znate da prepoznate i razlikujete signale
koje vam salje telo?
Dal' ignorisete fizicki bol i nadate se da ce
proci sam od sebe?
Da li se javljate lekaru ili vam je drazi princip
"sam svoj majstor"?
Ako sami sebi odredjujete terapiju, koje lekove
najcesce uzimate?

[Goldentouch]

ja i moje telo se vrlo dobro razumemo. biologija me zanima i sklon sam da sebe, ljude i dogadjaje posmatram kao organske celine koje se jedna u drugu utapaju te obracham pazhnju na sve signale koje mi telo shalje a chesto i intuitivno znam da neshto ne valja chak i kad nema lekarske dijagnoze. vreme pokazhe. za sva bitna pitaqnja u vezi sa zdravljem smatram da je najbolje obratiti se lekaru a nikako sam na svoju ruku reshavati telesnu arhitekturu, ona je jako slozhena a posledice koje mogu proistechi od malih greshaka mogu biti ogromne...
mada, krkam brufen i kofetin kad me sinusi bole i ne chekam na docu:saint:

[2Q2Bstr8]

ja tako ne volim naše doktore i gledam da ih izbegnem kada god to mogu. ?esto sam dobijao prozai?ne dijagnoze kao i terapije. a takve sam i sam sebi mogao dati bez njakanja i ?ekanja po domu zdravlja. u biti su jako neljubazni i nezainteresovani i zbog toga ih i ne volim. a za privatnu praksu ne mogu uvek odvojiti lovu. tako da uglavnom ne idem, a od lekova pijem po koji aspirin i andol. od ovih ja?ih analgin, ali to za baš jake glavobolje. ostalo baš ništa...

[Mars]

Ja nesto nisma imao potrebe da se bavim lekarima. Ni oni MNOME? (Da li se tako kaze?)

Elem, za bolove ne pijem nista.
Angine u najavi lecim cajevima, ali je par puta bio neophodan i penicilin.

Sto se prosvecenosti tice, pa... Pazim na zdravlje i cuvam ga. Ali bih voleo da idem na sistematske preglede, jednom godisnje, sto ne radim.

A niko mi ne brani...

Jednom su siptomi bili alarmantni, ispitivanja neprijatna, i ja sam to sam stoicki podneo.

[Savitar]

Joj, ja ponekad samom sebi delujem kao hipohondar! Svaka sitnica za menje je enki simptom.. To sam na oca... :rool:
Ali ta mi se sklonost ne manifestuje u zvocanju i kuknjavi, nego upravo u mahnitom, svojevoljnom gutanju lekova, sirupa, rastvora i ostale hemije.... a zbog boleshljive proshlosti prilichno sam se ispraksao sa uputstvima he, mogao bih da radim u apoteci...

[Çâðê_DUP]

Ovu temu sam postavila jer sam bila
pod utiskom susreta sa ass koji mi je
drzao vezbe na radiologiji.
Covek je bio ekstra srecan jer je dobio
poziv na 3 kongresa u narednih nekoliko meseci;
a razlog je zato sto nasi radiolozi prikazuju
snimke razlicitih maligniteta u stadijumima
koje prosecan lekar na Zapadu nikada ne vidi!
Tj. toliko zapustene i uznapredovale maligne
procese je tamo tesko naci cak i u literaturi,
a kamoli u svakodnevnoj praksi!
Ok, vidjala sam ja sve i svasta na klinici; ali
ovo me bas bilo dotuklo.
Praksa me naucila da je kod nas, na zalost, jos
uvek jako zastupljena negacija svake tegobe.
Tuzna istina je da se kod nas "biti bolestan"
smatra za sramotu. Znam da zvuci neverovatno,
ali desava se da ljudi KRIJU da im dete ima
epilepsiju!!! O psihijatrijskim oboljenjima da i ne
govorim.
I da, znam da je stanje u zdravstvu jako lose,
ljudi nemaju novca da idu na privatne klinike...
Ali mislim da je pitanje novca cesce samo izgovor,
a da se u osnovi svega nalazi nebriga za zdravlje;
upravo zdravstvena neprosvecenost.
Pre 2 godine je Evropska komisija dala sredstva za screening raka grlica materice na podrucju Obrenovca. Zenama je bio obezbedjen besplatan Papanicolaou test;
nije trebalo ni da imaju overenu zdravstvenu knjizicu, a
na radiju su 15 dana pozivali zene.
Na kraju su se javile samo cetiri.
Tuzno, ali istinito.

[Aksa]

Moj otac je umro od raka, znam sta znaci kad kazem: "Idi kod lekara" a on meni odgovori: "Ne volim lekare" i "Nije to nista"...

Samopregledi, za zene dojki recimo, ili povremeno pregledanje postojecih mladeza, da nisu poprimili drugu boju ili oblik, su prilicno bitni. Isto tako, rak ne bira godine, a mi smo vecito u nekom negodovanju, da se to ne moze desiti bas nama.

Signali koje telo salje obicno prihvatam, retko idem kod lekara (jer sam retko i bolesna), ali kad se pojavi neki veci problem, odem. Ne posezem za lekovima cim me nesto zaboli, sem onda kada dobijem, a tu znam razlog zasto me boli stomak... Lekovima se moze sanirati samo posledica, odnosno signal tela manifestovan kroz bol, ali uzrok, naravno, ne moze.

[mirth]

Pa u neku ruku cujem signale, u neku ne.

Na primer, cim primetim da se davim teglama cvekle, znam da sam opet anemicna. Telo oseca sta mi nedostaje i to trazi.

Ali sa umorom i imunitetom nikako ne izlazim na kraj.
Ne osetim kad sam iscrpljena, niti kad mi imunitet opada zbog prevelikog umora. Ne osetim ni simptome nadolazece bolesti, samo se odjednom srusim u sred posla. I ostanem u krevetu mesec dana bez trunke energije.

Bronhitis dobijem cesto, i to odjednom. Veceras sam super, sutra ujutru ne mogu ni da disem ni da pricam. Odem kod lekara - bronhitis!!
Zar se to dobija preko noci? Ne bih rekla....

Pokusavam da vodim racuna o svom zdravlju sto vise mogu. Nazalost, ipak sam poprilicno nemarna... Pusim, ne spavam dovoljno, previse se isrpljujem, neredovno se hranim...

[Çâðê_DUP]

@ Aksa: Slazem se sa tobom. Veruj da sam cesto
(ma precesto!) cula tu cuvenu recenicu
"nije mi nista".
I znas sta? U pocetku me to bas nerviralo. Ali
realno, kakav nivo zdravstvene kulture se moze
ocekivati u zemlji gde se i dalje pljuje po
ulici? Zaboravila sam tacan broj, ali prosle godine
su rekli da neki jezivo velik procenat stanovnistva NIKAD
ne pere zube.
A briga za sopstveno zdravlje najcesce nije neka velika
mudrost; kako ti rece samopregled dojke, ili testisa;
ili prosto posmatranje svoga tela mogu biti jako znacajni.

@ Mirth: Nije valjda da ocekujes da medicinar u
meni ne odreaguje na cinjenicu da pusis???
Ali evo, necu da drzim pridike, znas ti vec sve i sama.

[bigirl]

Mama mi je nesto bolesna.
Nece da ide kod lekara. Kaze da spada u grupu ljudi koji "ne zele da znaju".
Kako da je ubedim?

[Inner-Smile]

Dok se ne uvedu kazne NISHTA.
Lepo zakon, da ko ne dodje na kontrolu (zubar, ginekolog, provera shecera i krvne slike), rebnesh ga 10 puta skuplje kad dodje jer MORA da dodje, pa da vidish kako ce da se urazume.
Svaki dan se srecem sa ljudima, koji vole da zazmure, i izigravaju nojeve.
Dodju skoro u komi, povadimo ih, bude im bolje, na svoj zahtev izadju.....pa se opet vrate josh gori...polumrtvi I shta da mu radim ? Da ga bijem ne mogu, da zvocam mi zao.
Shto se mene tiche, ne pijem lekove napamet. Prilichno na vreme odem kod lekara. Ali izbegavam da budem odgovorna po pitanju anemije...ne mooooogu da piejm gvozdje (bljaaakkk.....boli zeludac) i nemam ko da mi renda cveklu Eto priznajem.

[Çâðê_DUP]

Originally posted by bigirl
Mama mi je nesto bolesna.
Nece da ide kod lekara. Kaze da spada u grupu ljudi koji "ne zele da znaju".
Kako da je ubedim?

A, pa tvoja mama spada u onu 2. grupu.
Nece da ide do lekara, jer ce on mozda
nesto i da "nadje" , a ovako je makar
blazena u neznanju.
Sve znam, jer je moja ista takva; to je
valjda neka generacija sa greskom.
Moj recept je sledeci: uzmem Harrison-a,
(knjigu Interne medicine), nadjem neke
bas gadne slike, po mogucnosti vezane
za to sto nju muci, i kao slucajno ostavim
na stolu... Nikad ne omane. I naravno,
stalno pricam o svemu sto vidim na klinici,
a onda ubacim i ovo " Uf super mama sto
si ti tako savremena, pa se brines za zdravlje,
bas bi bilo jezivo da ne ides na kontrole,
sta bih ja da ti se nesto desi..."

Tako da ti ja savetujem bas taj pristup.
Prosto pricaj sa njom o nekim bolestima;
ne da zvocas, ili pametujes, nego po nekoliko
recenica... One najcesce i ne razmisljaju o tome,
imaju milion drugih stvari u glavi; a ovako ces ti da uradis
jedan brain washing... Spomenes nekad tumor dojke, pa
pitas dal' ga je iko u porodici imao; pa drugi put kazes
"Jao mama, prica mi drugarica, nisam ni znala da je
odredjivanje holesterola i triglicerida u privatnim
laboratorijama svega 6 eura, ja mislila to je skuplje;
a znas li da je njihova visoka vrednost jedan od preduslova
za infarkt, i za izliv krvi u mozgu, i za jos masu drugih
bolesti..."
I na kraju udaris po majcinskim osecanjima
gore napisanom recenicom ("...sta bih ja...") uz
tuzni pogled... Uspeh zagarantovan!

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Inner-Smile
Dok se ne uvedu kazne NISHTA.
Lepo zakon, da ko ne dodje na kontrolu (zubar, ginekolog, provera shecera i krvne slike), rebnesh ga 10 puta skuplje kad dodje jer MORA da dodje, pa da vidish kako ce da se urazume.
Svaki dan se srecem sa ljudima, koji vole da zazmure, i izigravaju nojeve.
Dodju skoro u komi, povadimo ih, bude im bolje, na svoj zahtev izadju.....pa se opet vrate josh gori...polumrtvi I shta da mu radim ? Da ga bijem ne mogu, da zvocam mi zao.
Shto se mene tiche, ne pijem lekove napamet. Prilichno na vreme odem kod lekara. Ali izbegavam da budem odgovorna po pitanju anemije...ne mooooogu da piejm gvozdje (bljaaakkk.....boli zeludac) i nemam ko da mi renda cveklu Eto priznajem.

Ne uvodjenje kazne, nego dok se ne
uvede placanje svake usluge u zdravstvu.
Pa ce onda narod prosto da shvati da mu
je mnogo jeftinije da ide na redovne kontrole nego
da se javi kad zagusti. Primera radi, znam da 1
postoperativni dan u bolnici, i to nakon obicne
appendektomije, u prosecnoj klinici u Bostonu
kosta 1250$.
Heh, a sto se tice "izigravanja nojeva"...
'Ajde kada su "nojevi" za svoj zivot i svoje zdravlje,
sta ces im; sto kazes ne mozes da bijes nekoga po
usima. Ali ja sve cesce zalim sto nam socijalna sluzba
nije razvijenija; jer roditelji svoju zatucanost i primitivizam
prenose na decu. Mislim sta da ti pricam kad majka
dovodi dete u ambulantu, skida ga, i mi vidimo da je
oblozeno listovima kupusa!!!

p.s. Ne znam sta si uzimala; Ferrogradumet cesto daje bol
i grceve; a da probas Heferol?

[Morgan Le Faye]

nevolim lekare, kao mali sam pola detinjstva proveo po domovima zdravlja i bolnicama, tako da sam ih se nagledao za chitav zivot....

terapiju odredjujem sam, tako shto listam po internetu i trazim objashnjenje za lekove koje uzimam, a koji su obichno kortikosteroidi, pa sve do obichnih analgetika....
otprilike shto zbog intuicije shto zbog toliko mnogo vremena provedenog kod doktora znam shta mi je...
tako da idem jedino kada nemam druge, i ako padnem u krevet a da kucnem u drvo to se nije deshavalo u proteklih par godina:alexis::hail:

[bigirl]

Jedna mala stvar koju sam zaboravila da spomenem... Moja mama je jako obrazovana sto se zdravlja (bolesti) tice. Zna ona sta joj je, ali nece da ide da se leci, pod izgovorom "nemam para". A ima para...

[Savitar]

Originally posted by bigirl
Jedna mala stvar koju sam zaboravila da spomenem... Moja mama je jako obrazovana sto se zdravlja (bolesti) tice. Zna ona sta joj je, ali nece da ide da se leci, pod izgovorom "nemam para". A ima para...

Smem da pogadjam? Ona je zena u kasnim chetrdesetim ili ranim pedesetim, srednjeg ili visheg obrazovanja, zaposlena i pod manje - vishe svakodnevnim stresom?
Ako ti je za utehu - sve su takve!!! To je kao neki pattern... neko je napisao "chudna generacija"... A upravo bi ta generacija trebalo da sada obrati paznju na zdravlje...

[Mars]

Moja mama danima odlaze odlazak kod zubara. Pod najmastovitijim mogucim izgovorima. Disney da joj pozavidi.

Ne znam gde je resenje.

[Çâðê_DUP]

@bigirl: Ja sam i napisala da mame obicno
jesu, 'ajde da kazem- informisane
o razlicitim bolestima; samo sto
razmisljaju o masi drugih stvari, sve u
stilu "ma nece mene bolest, daj da
zavrsim ovo, pa onda imam ove
obaveze, a onda.." , tako da je kod
njih briga za sopstveno zdravlje obicno
na dnu lestvice prioriteta.
Zato ti kazem da prica sa njom i ne
treba da ima toliko prosvetiteljski
karakter, koliko treba da je podseti
na znacaj redovnih kontrola.

@ Mars: uf, nemam ideju kako da
je ubedis za stomatologa.
Nadam se da na forumu ima neko iz
tog esnafa.
Ma ja bih mojoj rekla "cuj, sto vise odugovlacis,
vise ce da boli kad konacno odes, a otici ces kad tad"
He he, ako hoces da je prestravis, reci joj da
zapustene/nelecene bolesti zuba mogu da
daju niz komplikacija, npr infektivni endokarditis,
koji ostavlja trajne posledice na srcu...

[Mars]

Originally posted by pcelicaHe he, ako hoces da je prestravis, reci joj da
zapustene/nelecene bolesti zuba mogu da
daju niz komplikacija, npr infektivni endokarditis,
koji ostavlja trajne posledice na srcu...

Da, secam se raznih panoa iz zubarskih cekaonica, na sta sve u telu lose deluju oboleli zubi...

Ali tesko ide sa ubedjivanjem bilo koje vrste.

[vivaldi]

u svetu je vec pokazano da na ljude efikasnije deluju slike i posteri lepih zuba i osmeha u smislu motivacije, nego efekat soka ili straha od nekih slika ekstremnih bolesti usta i zuba... toliko o tome.

[Mars]

Originally posted by vivaldi
u svetu je vec pokazano da na ljude efikasnije deluju slike i posteri lepih zuba i osmeha u smislu motivacije, nego efekat soka ili straha od nekih slika ekstremnih bolesti usta i zuba... toliko o tome.

Pa dobro, kazi to i onima koji su nadlezni za to.
Ja po ordinacijama - i u domu zdravlja i privatnim - gledam iste slike, godinama. Upravo te druge kategorije o kojima pricas.

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Mars

Originally posted by vivaldi
u svetu je vec pokazano da na ljude efikasnije deluju slike i posteri lepih zuba i osmeha u smislu motivacije, nego efekat soka ili straha od nekih slika ekstremnih bolesti usta i zuba... toliko o tome.

Pa dobro, kazi to i onima koji su nadlezni za to.
Ja po ordinacijama - i u domu zdravlja i privatnim - gledam iste slike, godinama. Upravo te druge kategorije o kojima pricas.

Ako je tako...
Evo zarad nauke, a i da mi
ne pljujete postere po domovima zdravlja,
(sta im fali? Ha ha...) ja se prijavljujem
da tvojoj mami posaljem sliku svojih
perfektnih zuba. Pa ako to ne bude
dovoljna motivacija, onda stvarno ne znam sta dalje...

[vivaldi]

Originally posted by Mars

Originally posted by vivaldi
u svetu je vec pokazano da na ljude efikasnije deluju slike i posteri lepih zuba i osmeha u smislu motivacije, nego efekat soka ili straha od nekih slika ekstremnih bolesti usta i zuba... toliko o tome.

Pa dobro, kazi to i onima koji su nadlezni za to.
Ja po ordinacijama - i u domu zdravlja i privatnim - gledam iste slike, godinama. Upravo te druge kategorije o kojima pricas.

Odavno sam digla ruke od nadleznih, bar onih koji su meni dostupni.
Na svim nivoima "nadleznosti" u ovoj drzavi pokazali su enormnu kolicinu gluposti i nesposobnosti da je svaki konstruktivan i dobronameran predlog unapred osudjen na propast.

[Mars]

Originally posted by pcelica
Ako je tako...
Evo zarad nauke, a i da mi
ne pljujete postere po domovima zdravlja,
(sta im fali? Ha ha...) ja se prijavljujem
da tvojoj mami posaljem sliku svojih
perfektnih zuba. Pa ako to ne bude
dovoljna motivacija, onda stvarno ne znam sta dalje...

Hvala!

Vivaldi: staticnost je opsta boljka, na svim nivoima.
KO SI TI DA TALASAS I DA NAM MENJAS 20+ GODINA STARE POSTERE PO HODNICIMA, NISI SE NI RODILA KAD SMO MI STUDIRALI STOMATOLOGIJU.

Verujem da stanje na terenu ne odstupa mnogo od ove verzije.

[vivaldi]

Originally posted by Mars


Vivaldi: staticnost je opsta boljka, na svim nivoima.
KO SI TI DA TALASAS I DA NAM MENJAS 20+ GODINA STARE POSTERE PO HODNICIMA, NISI SE NI RODILA KAD SMO MI STUDIRALI STOMATOLOGIJU.

Verujem da stanje na terenu ne odstupa mnogo od ove verzije.

hm, da , u pravu si...
u nasoj drzavi najbolje prolaze oni , a ne

[bigirl]

Ovako, u pitanju je neki tumor na materici koji ona ima jos od ranije, ali je na "nezgodnom mestu" i ne moze da se operise (osim ako se ne vadi sve). I sad je pocela da krvari cesto u poslednje vreme. Zna ona sta je to. Jeste da je pravnik, ali pravo je upisala zbog njenog oca (mog dede), a iz inata je SAVRSENO naucila sve o telu, o zdravlju, lekovima i sl (jer je ona htela da upise medicinu, a on joj nije dao). Tako da ne verujem bas da spada u grupu "svi" roditelji...

Te zdravstvene probleme ima vec ihi-hi godina i pre je isla redovno na lecenje, a sada... Kao da joj je svejedno. Ponasa se u fazonu "trebaju pare tebi... bolje da ti ides na kontrolu nego ja... imam 46 godina... bla bla bla".

Neke ideje? Kako je ubediti da je i njen zivot vredan i da treba da ode?

[mirth]

Isti trip sam i ja imala sa mojom mamom. I sto je najgore, ne zivimo zajedno, tako da sam se preko 5 gradova ganjala sa njom dok nije resila problem.

Tek na kraju price sam shvatila: moja jaka bitchy nije-meni-nista mama je u stvari bila samo jako, jako uplasena svo vreme. To je prvi i poslednji put da sam videla da se ta zena iceg boji. I da iz straha odbija da razmislja o problemu koji ima.

Prvo je nateraj da ode kod nekoliko lekara SAMO na pregled, cisto da bi dobro proverila dijagnozu i da vidi koje ce joj sve metode lecenja predloziti. To je dobro ne samo zbog preciznog utvrdjivanja dijagnoze, vec i zbog toga sto ce tad poceti da razmatra opcije koje ima i pocece zaista da razmislja o tome (ovako samo potiskuje misli o problemu i reflektuje ga na druge stvari - treba tebi para i ta prica).

A kad jednom pocne zaista da razmislja o tome, zelece vec i sama da to sto pre resi i skine sa vrata. Ja sam moju na tu foru uhvatila.

Operacija ne mora nuzno da bude jedino resenje (mojoj mami su ipak na kraju dve-tri kiretaze i terapija resile problem zauvek - opet prednost second opinion varijante).

Ono sto je zapanjujuce u celoj prici jeste zaista to da sam ja tada bila ta koja sam najvise mogla da joj pomognem, a pritom smo jedna drugoj uvek bile najteza osoba "za komunicirati sa" na ovoj planeti. I zapanjilo me sto mi je prepustila svu brigu iste sekunde kad sam odlucila da pokrenem inicijativu umesto nje (inace nije osoba koja ce dozvoliti tako nesto, pogotovo od svog deteta - kao sto rekoh, to je bio prvi put da je ikakvu slabost pokazala).

Pipavo je to sve jako. Moras da budes jako uporna i jako nezna, sto ume da bude jako tesko, ali nema odustajanja. Nekad su i deca prinudjena da tretiraju roditelje kao decu, posebno kad se isti priblize klimaksu...

Nadam se da sam bar malo pomogla.

I srecno ako se upustis, sam djavo zna da ce ti trebati...

[Mars]

Originally posted by bigirlTe zdravstvene probleme ima vec ihi-hi godina i pre je isla redovno na lecenje, a sada... Kao da joj je svejedno. Ponasa se u fazonu "trebaju pare tebi... bolje da ti ides na kontrolu nego ja... imam 46 godina... bla bla bla".

Neke ideje? Kako je ubediti da je i njen zivot vredan i da treba da ode?

Tako sto ces da je ubedis da TEBI ,jos vise od para, treba ziva i zdrava majka, jos puno, puno godina.

[Çâðê_DUP]

E pa ovako.
Ja iz tvoje price (mama ima 46 god,
i promenu na uterusu koja dugo traje,
i koja je pocela da krvari),
mogu da pretpostavim da se radi o
lejomiomu, prosto zato jer se oni javljaju
kod 1 od 4 zene, pre menopauze.
Obicno prolaze bez ikakvih simptoma,
i otkrivaju se pri rutinskim ginekoloskim
pregledima; a kada ipak daju simptome-
to je najcesce krvavljenje.
Medjutim, bilo bi jako neodgovorno i
neozbiljno od mene da TVRDIM nesto
dok mi ti ne das dovoljnu kolicinu
podataka. Opet napominjem,
sve sto cu da ti napisem je zasnovano na cinjenici
da lejomiomi imaju najvecu ucestalost; ali
te molim da ako se radi o nekoj drugoj
promeni, to mi i kazes.
E sad, zasto insistiram na prirodi te promene.
Zato sto, bez uvrede, koliko god tvoja mama
bila obrazovana i upucena u
medicinu, kako sama kazes, ona je nije
studirala. I to moras da prihvatis i ti.
Razlicite promene, u ovom slucaju na
materici, imaju razlicitu klinicku sliku,
tok, i sto je najbitnije- razlicito lecenje i
prognozu.
Cak ista promena, koja se javlja
u razlicitim delovima materice, moze
da zahteva potpuno razlicit terapijski
pristup.
I konacno: mamu treba da ubedis
da ode na kontrolu. Kako znas i umes.
Zato sto ne mora da znaci da ce biti
potrebna operacija; u velikom
broju slucajeva se samo prate
te promene jer u menopauzi spontano
atrofiraju.
Najiskrenije, prijateljski ti kazem,
bez ikakve tendencije da pametujem:
mama ti se nalazi u godinama
u kojima ce uci (ako vec nije) u
menopauzu. Pored niza promena,
u menopauzi se javlja i tzv. "involutivna
melanholija". Da ne sirim dalje pricu,
ne kazem da se ona javlja kod tvoje mame;
nego da sve moras da uzmes u obzir
kada pokusavas da sebi objasnis razloge
takvog njenog ponasanja (negiranje tegoba,
odbijanje odlaska na kontrolu, navodjenje
novca kao opravdanje...).
Trebace ti dosta takta u pristupu.
Kazes da je volela medicinu, da je "iz inata naucila
sve o bolestima". Odlicno. Onda je i sama
svesna rizika. Vec sam ti rekla, reci joj da je tebi ona
potrebna ziva i zdrava. Ako zelis, mogu ti dati
imena genijalnih ginekologa. Pitanje je koliko
si i ti sama spremna da lupis sakom o sto i
preuzmes ulogu mame svojoj mami. Sve se
da organizovati, veruj.

[vivaldi]

hehe, pcelice, rastes u super doktorku


svaka cast