- 17 Dec 2010, 19:29
#2080379
Ali ja imam, ko sto znas, raznorazne tu neke cudnovate tripove, tak da cenim u tom mom reinkarnacijskom ludilu da ce ta dusa da se rodi 'vako il onako ,)
..
I bes ga, sada kada bi mi djevojka rekla 'trudna sam'...najiskrenije ne verujem da bi mi abortus bila prva asocijacija. Neb bila ni za tih nekoliko devojaka sa kojima se vidjam, lol.
..
A sto se tice raznih mogucih komplikacija...jbg, to je zivot.
Ja sam bio narkoman, pa se izvukoh iz toga. I izvukao sam se iz toga i zbog toga sto sam imao roditelje kakve sam imao, a usao sam u to uprkos tome sto sam imao roditelje kakve sam imao.
Rodjen sam npr. za zdravom levom sakom pa sam slomio kicmu i sada je ..manje nego zdrava.
Ocu kazem, nema pravila u ovom ludilu sto ga zovu zivot.
Sto kaze moj drugar: 'da, pravio sam greske, jbg, zivot nije dosao sa uputstvom' ,)
..
A sto se dece i licne zelje za njima & licnog iskustva kao roditelja i svega toga tice, svede mu se na ovo:
I ja npr. jel, cenim da sam ultrasuper osoba (
), i pre svega za to mogu se zahvalim roditeljima, jel.
I bilo bi super da mogu da uticem na ovaj svet, kada vec gledas sa te strane, na nacin na koji bi ovaj svet dobio jos jednu ultrasuper osobu ,)
..
Everything has two sides to it, man ,)
Originally posted by MagePa vidi...ja i dalje to mislim...to da ko se rodio, nije imO srece...
Često sam razmišljao o tome da li želim decu...
To je kao prvo velika odgovornost i koliko god sreće ti može dati u životu, toliko ti i bola može izazvati. Zamisli da ti se dete rodi retardirano ili sa nekom strašnom bolesti i da se muči i pati ceo život, a i ti sa njim. Ili da propadne u životu, postane narkoman, lopov, kriminalac... Za sve loše što se desi mom detetu, ja bih krivio sebe jer sam ga ja stvorio i doneo na ovaj užasan i okrutan svet, a ne znam da li moje srce to može da podnese. Možda kao što je svejedno rekao u svom starom postu da usvojim dete "koje je već unesrećeno time što se rodilo u ovom svetu" pa da probam da mu ulepšam život koliko je to moguće
Ja sebe i druge ljude koji postoje i koji su postojali i koji će postojati ne vidim kao sretnike, već kao najveće nesretnike i žrtve. Ne želim da stvorim još jedno biće koje će da se pati, živi uzalud i umre.
Ali ja imam, ko sto znas, raznorazne tu neke cudnovate tripove, tak da cenim u tom mom reinkarnacijskom ludilu da ce ta dusa da se rodi 'vako il onako ,)
..
I bes ga, sada kada bi mi djevojka rekla 'trudna sam'...najiskrenije ne verujem da bi mi abortus bila prva asocijacija. Neb bila ni za tih nekoliko devojaka sa kojima se vidjam, lol.
..
A sto se tice raznih mogucih komplikacija...jbg, to je zivot.
Ja sam bio narkoman, pa se izvukoh iz toga. I izvukao sam se iz toga i zbog toga sto sam imao roditelje kakve sam imao, a usao sam u to uprkos tome sto sam imao roditelje kakve sam imao.
Rodjen sam npr. za zdravom levom sakom pa sam slomio kicmu i sada je ..manje nego zdrava.
Ocu kazem, nema pravila u ovom ludilu sto ga zovu zivot.
Sto kaze moj drugar: 'da, pravio sam greske, jbg, zivot nije dosao sa uputstvom' ,)
..
A sto se dece i licne zelje za njima & licnog iskustva kao roditelja i svega toga tice, svede mu se na ovo:
Originally posted by Dina
Tako da mi dobijanje dece deluje i kao prilika za neko sasvim novo upoznavanje i nas samih...
I ja npr. jel, cenim da sam ultrasuper osoba (
), i pre svega za to mogu se zahvalim roditeljima, jel.I bilo bi super da mogu da uticem na ovaj svet, kada vec gledas sa te strane, na nacin na koji bi ovaj svet dobio jos jednu ultrasuper osobu ,)
..
Everything has two sides to it, man ,)
ga uvek kao da je najposebnije na celom svetu!
Inace mi direktno i indirektno stalno uticemo na zivote ljudi oko nas. Npr ako sam se ja upisala na neki fakultet a ogranicen je broj ljudi koji se upisuju neko drugi se znaci nije upisao/la i ko zna na koje sve nacine mu je/joj to izmenilo zivot. Ili vezano za decu ako npr ja imam decu sa jednom odredjenom osobom, sve druge osobe su uskracene da imaju dete sa mnom ili sa njim. A mozda bi to bila sjajna deca, mozda bi dala veliki doprinos svetu ali eto tim odabirom koji smo mi napravili mi smo sprecili da se ona rode. Ima jedna knjiga neke pomorandze su u naslovu, ne secam se tacno, gde otac koji umire sinu pise pisma tj tu knjigu bas u tom smislu. Da su on i njegova majka otisli tada i tada na drugu stranu ne bi se sreli, pa da je ona ostala sa nekim drugim tipom bilo bi sve drugacije pa da... i izmedju svih tih mnogih situacija koje su mogle da se dese, sve te nerodjene dece, svih tih mogucnosti koje nisu postale realne, samo je jedna realizovana a to je sinovljev zivot. I da li ce sad on da taj zivot koji je dobio na dar da protraci ili odbaci ili ce svi trenuci koji su prethodili tome da dobiju dodatni smisao jer ce on taj zivot iskoristiti na neki pozitivan nacin to je sad na njemu...
]
