- 17 Nov 2010, 14:11
#2051672
Pitanje homoseksulanih brakova podelilo je argentinsko društvo, gde se preko 90 odsto stanovništva smatra katolicima.
Senat je, nakon 14 sati rasprave, sa samo 6 glasova razlike usvojio predlog zakona koji dopušta brakove izmedju osoba istog pola. Glasanje je prenošeno uživo preko televizije, dok su ispred zgrade parlamenta čekale okupljene pristalice gej brakova.
Marija Rašid, predsednica Udruženja lezbijki, gejeva, biseksualaca i transrodnih osoba rekla je da je posredi bio "istorijski dan za Argentinu i celu Latinsku Ameriku".
"Imamo dosta toga da slavimo - ovo je izuzetno važan korak napred u borbi za poštovanje ljudskih prava. Mi smo prva latinoamerička zemlja koja je priznala jednakost medju polovima", navela je ona.
Omogućeno usvajanje dece
Osim prava da osobe istog pola sklapaju brakove, usvojeni zakon im omogućava i da usvajaju decu. To je naišlo na oštro protivljenje Katoličke crkve i različitih konzervativnih grupa.
Okupljeni protivnici homoseksulanih brakova su takođe bili okupljeni ispred Senata, dok se unutra vodila žučna rasprava. Medju demonstrantima je bilo mnogo učenika katoličke škole.
Iako je protivljenje crkve i nešto manje od polovine Senata bilo vrlo jako, zakon o legalizaciji gej brakova je prošao uz podršku vlade i same argentinske predsednice Kristine Kiršner.
Profesorka Silija Šusteman sa londonskog Univerziteta Vestminster u razgovoru za BBC kaže da to što se desilo u Argentini ima mnogo veći društveni i politički značaj od jednostavnog usvajanja zakona koji dopšuta homoseksulane brakove.
Jačanje predsedničke pozicije
"Skoro da je ponajviše reč o jačanju pozicije predsednice Kiršner, koja nastoji da od Katoličke crkve preuzme primat u javnosti. Razne konzervativne grupe - a naročito Katolička crkva - u poslednje 3-4 godine vodile su kampanje protiv porasti siromaštva , protiv droga i drugih problema. Radi se o problemima koje argentinska vlada kao da ne prepoznaje, pa je crkva preuzela tu auru progresivnog, ako ne i najnaprednijeg dela društva. Sada Kiršnerovi, aktulena predsednica i njen muž - koji je bio predsednik pre nje - mogu da povrate kredibilitet progresivnih snaga u argentinskom društvu, naročito posle svega što su predstavnici crkve govorili o brakovima izmedju osoba istog pola, a što je u suštini bilo nazadno".
Kiršner, kaže ona, ima ambiciju da naredne godine osvoji drugi predsednički mandat.
Buenos Ajres najprivlačniji za homoseksualce
Ekonomija, koja je narodu najvažnija, u Argentini trenutno dobro stoji zbog cena artikala koje se izvoze u svet, pre svega u Kinu, Brazil i Indiju.
Profesor Silija Šusteman, međutim naglašava da je za razliku od ostatka Argentine Buenos Aires jedan od najprivlačnijih gradova za homoseksualce.
To je prvi grad u Latinskoj Americi koji je legalizovao zajednice između osoba istog pola.
Brak izmedju osoba istog pola je još pravno moguć jedino u Meksiko Sitiju.
Homoseksulane zajednice legalne su i u Urugvaju i pojedinim državama u Brazilu i Meksiku.
Senat je, nakon 14 sati rasprave, sa samo 6 glasova razlike usvojio predlog zakona koji dopušta brakove izmedju osoba istog pola. Glasanje je prenošeno uživo preko televizije, dok su ispred zgrade parlamenta čekale okupljene pristalice gej brakova.
Marija Rašid, predsednica Udruženja lezbijki, gejeva, biseksualaca i transrodnih osoba rekla je da je posredi bio "istorijski dan za Argentinu i celu Latinsku Ameriku".
"Imamo dosta toga da slavimo - ovo je izuzetno važan korak napred u borbi za poštovanje ljudskih prava. Mi smo prva latinoamerička zemlja koja je priznala jednakost medju polovima", navela je ona.
Omogućeno usvajanje dece
Osim prava da osobe istog pola sklapaju brakove, usvojeni zakon im omogućava i da usvajaju decu. To je naišlo na oštro protivljenje Katoličke crkve i različitih konzervativnih grupa.
Okupljeni protivnici homoseksulanih brakova su takođe bili okupljeni ispred Senata, dok se unutra vodila žučna rasprava. Medju demonstrantima je bilo mnogo učenika katoličke škole.
Iako je protivljenje crkve i nešto manje od polovine Senata bilo vrlo jako, zakon o legalizaciji gej brakova je prošao uz podršku vlade i same argentinske predsednice Kristine Kiršner.
Profesorka Silija Šusteman sa londonskog Univerziteta Vestminster u razgovoru za BBC kaže da to što se desilo u Argentini ima mnogo veći društveni i politički značaj od jednostavnog usvajanja zakona koji dopšuta homoseksulane brakove.
Jačanje predsedničke pozicije
"Skoro da je ponajviše reč o jačanju pozicije predsednice Kiršner, koja nastoji da od Katoličke crkve preuzme primat u javnosti. Razne konzervativne grupe - a naročito Katolička crkva - u poslednje 3-4 godine vodile su kampanje protiv porasti siromaštva , protiv droga i drugih problema. Radi se o problemima koje argentinska vlada kao da ne prepoznaje, pa je crkva preuzela tu auru progresivnog, ako ne i najnaprednijeg dela društva. Sada Kiršnerovi, aktulena predsednica i njen muž - koji je bio predsednik pre nje - mogu da povrate kredibilitet progresivnih snaga u argentinskom društvu, naročito posle svega što su predstavnici crkve govorili o brakovima izmedju osoba istog pola, a što je u suštini bilo nazadno".
Kiršner, kaže ona, ima ambiciju da naredne godine osvoji drugi predsednički mandat.
Buenos Ajres najprivlačniji za homoseksualce
Ekonomija, koja je narodu najvažnija, u Argentini trenutno dobro stoji zbog cena artikala koje se izvoze u svet, pre svega u Kinu, Brazil i Indiju.
Profesor Silija Šusteman, međutim naglašava da je za razliku od ostatka Argentine Buenos Aires jedan od najprivlačnijih gradova za homoseksualce.
To je prvi grad u Latinskoj Americi koji je legalizovao zajednice između osoba istog pola.
Brak izmedju osoba istog pola je još pravno moguć jedino u Meksiko Sitiju.
Homoseksulane zajednice legalne su i u Urugvaju i pojedinim državama u Brazilu i Meksiku.
za njih...
