Bootstrap Framework 3.3.6

[m..]

Originally posted by 4NY K3Y

zaviri u uzrok svadje

(ne povod, uzrok)



jos uvek si povredjena, pa te boli sta god ta druga osoba uradila

slazem se sa poslednjom recenicom, al ne mislim da je pametno da sada posvecuje svoje vreme analizirajuci nesto sto je gotovo. zena treba da se okrene buducosti i krene u nove pobede. a ne da se mraci.

[Dzi]

Ne zeli da prica, ne mora...
Izbori se, nastavi daljee!

Meni ova pesma uvek pomaze, nadam se da ce i tebi.

''

[4NY K3Y]

Dzi, dzizs, pesma je







evo je linkovana kako treba:

''

[Dzi]

Danke schon 4NY!!

zeznula sam kod razmaka, pokusacu da ispravim

[Myself]

Sve prodje.
Nekad na zalost, a nekad na srecu.
Srecno, Galateja.

[Galateja]

Meni od tog raskida sve ide naopako.
Svakog dana čekam početak, ali samo upadam iz nevolje u nevolju. Srljam u želji za životom i bliskošću, a samo posrćem.
Toliko smo se posvađale da smo se 'dogovorile' da se nikad više u životu ne vidimo i ona izgleda ozbiljno shvatila. Niti se javlja na telefon, niti mi odgovara na sms. Najporaznije mi je bilo kad sam joj iskucala sms 'da li bi ti bilo žao da umrem?' i nisam dobila odgovor. Prekršila je neke dogovore, lagala me i izbrisala moju mamu sa FB (ja sam svoj profil odavno obrisala).
Pokušala sam sa odlascima kod psihologa, ali mi je rečeno da nisam podobna za saradnju.
Imam emotivne grčeve kada vidim pizza Argetu (ona sa patkom) jer je ona to volela da jede. Onda mi se stegne nešto u grlu i dođe mi da porušim sa rafa sve paštete.
Kada se ujutru probudim ne ustaje mi se i ponekad cvilim. Ono, bukvalno. To me zabrinjava.
Mnoge stvari koje su kod mene su njeni pokloni, od veša do časovnika. Ne mogu sve da bacim.
Ljudi sa kojima smo se družile su 'njeni'.
Osećam se kao suvišni čovek i kao nepodobna za ovaj svet.

Nervira me ova patetika pod koju sam pala, ali je jače od mene.

Hvala na Doris, ovo su bile naše pesme:
''
''

[Orlando the Lady]

Ovako, ja verujem da je tebi tesko, i pribojavam se da zvucis gore nego u narednim postovima, ali vreme nije progres unazad.
Ti si neko ko je sklon apstraktnom misljenju i bas zato ne bi trebalo da dozvolis da te realije savladaju, narocito ako realije (los period, novcanik, autobuska) i nisu u direktnoj vezi sa tim delom iskustva sa kojim imas problem. Porazmisli o ideji da NEKO DRUGI treba da te uzme za saku i kaze ti da si joj lepa ili da zeli da provodi tvoje slobodno vreme zajedno sa tobom.

[Speculum Columbae]

Ništa ne može da učini da se ponašamo kao dete, kao ta ljubav. Posebno kada se završi. Taj grozan osećaj praznine i bespomoćnosti. Sve tako užasno dugo traje, dan nikako da se završi uz svu tvoju dobru volju. A onda bude još gore i dođe noć.
Ukoliko, naravno, nemaš patologiju kao ja, da ne rečem opsesivnu-kompulsivnost ili kakvu adikciju počecima i novim počecima.

[Sunce]

Pocni da radis nesto sto ti se jako dopada, nesto sto te jako uzbudjuje. Recimo, pisi o svemu tome ili o necemu drugom. Promeni malo sredinu, preuredi sobu, i misli o lepim buducim stvarima.

[Orlando the Lady]

Originally posted by Dante
Ukoliko, naravno, nemaš patologiju kao ja, da ne rečem opsesivnu-kompulsivnost ili kakvu adikciju počecima i novim počecima.

ma to bi bilo super. Da je puca ushicenost prekretnice, sve bi bilo u redu. Vidis da je zena bre depresivna i da se izjasnjava kao ,,nepodobna psihologu".
a pri tom mislim da kod nje ne pale radikalne intervencije, vec pre brizljiva postupnost.
a ja se u to ne razumem pa o tome ne mogu ni govoriti.

[J...]

Originally posted by Galateja

... Posle se gadno posvađale. Sve mogu da razumem, ali da NE GOVORIMO, e to mi već nije jasno: totalna distanca i trud da budem apsolutno izbrisana. Ta gumica boli.

Originally posted by Galateja

Da, ja samo želim biti bolji čovek, a od postavljanja teme samo nazadujem. Kada bih pravila spisak zamerki na moj račun koje sam dobila bila bih duža u izlaganju nego Koštunica kada govori o Kosovu.

Od uvredljivih bisera bih mogla ogrlicu da napravim, onako, glomaznu.

Mislim da je ovde negde problem.

Inace moj recept za prevazilazenje pateticnih perioda je red, rad i disciplina, bez suvisnih emocija i bez suvisnog razmisljanja kako, zasto i zbog cega.

[jovanabeograd]

Originally posted by Galateja

Pokušala sam sa odlascima kod psihologa, ali mi je rečeno da nisam podobna za saradnju.

Htedoh nesto da napisem na temu, ali onda videh ovo.
Receno ti je da nisi sta?

[Galateja]

@J... - Pa, barem sam se potrudila. To što ne hodam, već posrćem je drugo. Nismo svi militarni i podložni redu, radu i disciplini, pogotovo kada je imperativ. Nismo svi Čavič i Nađa Higl pa da možemo da superiorno isplivamo.

[Galateja]

Originally posted by jovanabeograd

Originally posted by Galateja

Pokušala sam sa odlascima kod psihologa, ali mi je rečeno da nisam podobna za saradnju.

Htedoh nesto da napisem na temu, ali onda videh ovo.
Receno ti je da nisi sta?

Pa, pravila sam neke gluposti sa svojim životom i ona mi je rekla da idem kod mame u Provinciju na neko vreme na šta ja nisam htela da pristanem. I onda je ona rekla ili da odem mami ili da neće više da radi sa mnom. Ja sam samo rekla 'dogovoreno, neću više dolaziti kod vas' ako je to uslov. Ona je rekla da je to uslov, tako da to je to.

[ultraviolet]

^ baciti je u lance i oduzeti joj dozvolu za rad.
svašta.

[Galateja]

Ja sam sa njom planirala da provedem ostatak života. A i ona je nagoveštavala slično. I to nije bila veza od nekoliko meseci, već od gotovo pet godina od čega smo četiri godine živele zajedno. Posle nje su bile usputne stanice. Ja se ne mogu pomiriti sa tim da ne govorim već dva meseca sa nekim ko je činio jedno sa mnom. Porazno je to ćutanje. A stanovi su nam udaljeni jedan od drugog nekoliko kilometara. Hiću reći, tu smo a nikad dalje.

Nisam ja samo izgubila Nju, već i veru u ljubav. Plašim se ljubavi, jer mi logika fercera u smeru ako me je Ona kojoj sam verovala 99% zafrknula šta da očekujem od nekoga drugog?!

Od svih laži najgore je lagati emocije.

[Hys.]

A da nadjes novog psihologa koji te nece uslovljavati na te nacine?

Imam utisak da ti je potrebna ta vrsta podrske.

[jovanabeograd]

Ma kakvo crno uslovljavanje, to nije psiholog. Sto rece UV, treba joj dozvolu oduzeti mo-men-tal-no.

Slazem se sa Hys. da bi ti razgovor sa nekim(ko je strucan, jel te, ne forumasima) pomogao. Svaki razgovor pomaze, pogotovo onaj koji za cilj ima da isisa sve negativno iz tebe.

Razmisli o tome, ima ljudi na forumu koji ti mogu dati poneki koristan broj telefona.

[Kragi]

Originally posted by Galateja

Meni od tog raskida sve ide naopako.
Svakog dana čekam početak, ali samo upadam iz nevolje u nevolju. Srljam u želji za životom i bliskošću, a samo posrćem.
Toliko smo se posvađale da smo se 'dogovorile' da se nikad više u životu ne vidimo i ona izgleda ozbiljno shvatila. Niti se javlja na telefon, niti mi odgovara na sms. Najporaznije mi je bilo kad sam joj iskucala sms 'da li bi ti bilo žao da umrem?' i nisam dobila odgovor. Prekršila je neke dogovore, lagala me i izbrisala moju mamu sa FB (ja sam svoj profil odavno obrisala).
Pokušala sam sa odlascima kod psihologa, ali mi je rečeno da nisam podobna za saradnju.
Imam emotivne grčeve kada vidim pizza Argetu (ona sa patkom) jer je ona to volela da jede. Onda mi se stegne nešto u grlu i dođe mi da porušim sa rafa sve paštete.
Kada se ujutru probudim ne ustaje mi se i ponekad cvilim. Ono, bukvalno. To me zabrinjava.
Mnoge stvari koje su kod mene su njeni pokloni, od veša do časovnika. Ne mogu sve da bacim.
Ljudi sa kojima smo se družile su 'njeni'.
Osećam se kao suvišni čovek i kao nepodobna za ovaj svet.

Nervira me ova patetika pod koju sam pala, ali je jače od mene.

ona očigledno ima svoj mehanizam odbrane koji čini svoje. ne mislim da je to stvar tipa 'bilo bi joj svejedno da umreš', nego se naprosto sa stresom bori na način koji je različit od tvog.
posle raskida mnogo toga više ne funkcioniše a neki dogovori padaju u vodu. ako ništa drugo ne deli se sve na dvoje, kao u vezi, pa ni patnja koju osećaš/te. tu si prepuštena sebi jbg.
i da, mislim da ti sms poruke ne trebaju jer ti samo otežavaju situaciju

[Galateja]

I da samo još nešto kažem: dopada mi se mnogo jedna mlađahna koleginica sa faksa, upoznale smo se i ne deluje homofobično. Darkerka sa kratkom crnom kosom. Čak mi je i dala verbalnu podršku u sredu posle predavanja kad me je (opet) potkačio profesor sad zbog stavova o Kosovu. Ali posle svega sam kukavica, jer, što bi rekla patetična pesma 'ja u ljubav vjere nemam'. A i da nije strejt opet mi se čini da ne bi bilo dobro. Šta ću joj ja?! Tako da je izbegavam.

Dakle, nije stvar u ex curi kao ex curi, već u gubitku vere u ljubav i u kočnici ka daljem životu i u mom razočarenju što posle tolike bliskosti ne govorimo.

[jovanabeograd]

Kao sto neko vec rece, mislim da moras da prestanes da razmisljas o celoj situaciji iz pozicije "vas".
Ti i ona niste vise zajedno, ona ocigledno ima svoj nacin hendlovanja raskida, koji je mozda pogresan, ali je dovoljno jasan signal da ti moras da nastavis sa svojim zivotom.

U ovom trenutku ti se verovatno sve cini crnim, ali mozda je na neki nacin i dobro to sto ne razgovarate, ma koliko to mozda surovo i nehumano izgledalo. Kada biste komunicirale i odrzavale prijateljstvo koje bi bilo beyond awkward vecinu vremena, imam utisak da bi, iako toga mozda ne bi bila svesna niti zelela da priznas sebi, ti podsvesno gajila nadu da cete vi nastaviti zivot zajedno, i ponovo kupovati zavese, i planirati put u Francusku i ici zajedno u Merkator u nabavku.

Nadam se da nisam pregruba, ali ponekad je zaista potrebna kofa hladne vode pravo u lice ne bi li se osvestili i vratili u realnost.

[4NY K3Y]

Originally posted by Galateja

Originally posted by jovanabeograd

Originally posted by Galateja

Pokušala sam sa odlascima kod psihologa, ali mi je rečeno da nisam podobna za saradnju.

Htedoh nesto da napisem na temu, ali onda videh ovo.
Receno ti je da nisi sta?

Pa, pravila sam neke gluposti sa svojim životom i ona mi je rekla da idem kod mame u Provinciju na neko vreme na šta ja nisam htela da pristanem. I onda je ona rekla ili da odem mami ili da neće više da radi sa mnom. Ja sam samo rekla 'dogovoreno, neću više dolaziti kod vas' ako je to uslov. Ona je rekla da je to uslov, tako da to je to.

iskucah ovde nesto, ali shvatih da nije za svekoliku forumsku javnos',
poslacu ti PM

[Galateja]

Elekronka se nešto zapitala na jednoj drugoj temi, pa da iskopiram odgovor na ovoj temi:

Originally posted by Galateja

Originally posted by elektron84

Nekad mi prosto nije jasno kako neki ljudi nisu u stanju da se sami regenerisu i oporave posle raskida ili tako necega vec moraju da se iskukaju u 10 tema

I u 50. Svako se prema svojoj tugi odnosi na način kako ume. Često je to nespretno, ali bar se borimo (mi, ptice kukavice) da otpevamo zadatu numeru, makar to bilo toliko nespretno kao izvedba madam Edit. Stvar je u tome da je nekad unutrašnji pritisak toliko veliki da ništa tu ne pomaže osim 'tastaturska terapija' koja dođe nešto kao slamka. A plus imaš osobe koje nisu sklone opijatskim asesoarima pa je onda taj pritisak još jači. Možda bi bilo dobro da mogu da se naduvam, izdrogiram, napijem, ali to je van mog fazona.
Kad vidim ovakve komentare, prvo što mi padne na um je onaj natpis 'niste sami' ispod mosta o kome smo polemisali.

[Hys.]

Na koji natpis mislis Galateja?

[m..]

Originally posted by Galateja

Meni od tog raskida sve ide naopako.
Svakog dana čekam početak, ali samo upadam iz nevolje u nevolju. Srljam u želji za životom i bliskošću, a samo posrćem.
Toliko smo se posvađale da smo se 'dogovorile' da se nikad više u životu ne vidimo i ona izgleda ozbiljno shvatila. Niti se javlja na telefon, niti mi odgovara na sms. Najporaznije mi je bilo kad sam joj iskucala sms 'da li bi ti bilo žao da umrem?' i nisam dobila odgovor. Prekršila je neke dogovore, lagala me i izbrisala moju mamu sa FB (ja sam svoj profil odavno obrisala).
Pokušala sam sa odlascima kod psihologa, ali mi je rečeno da nisam podobna za saradnju.
Imam emotivne grčeve kada vidim pizza Argetu (ona sa patkom) jer je ona to volela da jede. Onda mi se stegne nešto u grlu i dođe mi da porušim sa rafa sve paštete.
Kada se ujutru probudim ne ustaje mi se i ponekad cvilim. Ono, bukvalno. To me zabrinjava.
Mnoge stvari koje su kod mene su njeni pokloni, od veša do časovnika. Ne mogu sve da bacim.
Ljudi sa kojima smo se družile su 'njeni'.
Osećam se kao suvišni čovek i kao nepodobna za ovaj svet.

Nervira me ova patetika pod koju sam pala, ali je jače od mene.

Hvala na Doris, ovo su bile naše pesme:
''
''

Ima jos jedna stvar. Ociledno da te sve ovo boli, sto za posledicu ima da i neke druge stvari, krajnje nepovezane, dozivljavas znatno tragicnije nego sto bi inace. Cini mi se da te ovo stanje cini preosetljivom. (Sto je normalno i ja sam prolazila kroz tu fazu).

Probaj drugog psihologa.

Stvari ce postati bolje.

[Orlando the Lady]

Originally posted by Galateja
A plus imaš osobe koje nisu sklone opijatskim asesoarima pa je onda taj pritisak još jači. Možda bi bilo dobro da mogu da se naduvam, izdrogiram, napijem, ali to je van mog fazona.

Otkud znas? otkud ti znas ,,kad nisi sklona opijatima"?
Mozda bi stvarno bilo dobro da uzmes dim ili dva, ali to je van tvoj fazona. Ono sto je u tvom fazonu, medjutim, jeste da ,opet cu reci: fasisticki, cinis sagregaciju.
Šta, u pauzi od plakanja cemo dozirano zajebavati i prozivati narkomane kao ljude kojima je ,,manji pritisak''?
Mrš! Pišeš sjajne teme, ali stvarno...

[m..]

Originally posted by Galateja

Dakle, nije stvar u ex curi kao ex curi, već u gubitku vere u ljubav i u kočnici ka daljem životu i u mom razočarenju što posle tolike bliskosti ne govorimo.

Prekini da se vrtis oko ove misli. Njoj je verovatno potrebno da ne govorite, za tebe je takodje bolje da ne govorite. Pokusaj da sto manje vremena provedes razmisljajuci o njoj, i shvati da neke stvari, koje ti trenutno izgledaju tragicno, to zapravo nisu nego ih ti gledas iz nejcrnje moguce perspektive.

Npr onaj qrir na grobu. 60% ljudi qa ne bi primetilo, ja bih imala neki cinican komentar tipa "jbt losa literatura te u grob otera"... Ako zaista nemas neko dovoljno bliskog da razovara s tobom o svakoj o toh stvari pojedinacno i da ti konstantno daje neku drugu, bolju i racionalniju perspektivu, onda obavezno nadji drugog psihologa.

I prekini sebe da gledas kao nepotrebnu osobu, jer to nisi.

[m..]

Originally posted by Orlando the Lady

Originally posted by Galateja
A plus imaš osobe koje nisu sklone opijatskim asesoarima pa je onda taj pritisak još jači. Možda bi bilo dobro da mogu da se naduvam, izdrogiram, napijem, ali to je van mog fazona.

Otkud znas? otkud ti znas ,,kad nisi sklona opijatima"?
Mozda bi stvarno bilo dobro da uzmes dim ili dva, ali to je van tvoj fazona. Ono sto je u tvom fazonu, medjutim, jeste da ,opet cu reci: fasisticki, cinis sagregaciju.
Šta, u pauzi od plakanja cemo dozirano zajebavati i prozivati narkomane kao ljude kojima je ,,manji pritisak''?
Mrš! Pišeš sjajne teme, ali stvarno...

Cuti zena ne zna da u tim situacijama opijati bas i ne pomazu.

[Orlando the Lady]

Ne pomaze nista.
Mozes sam sebi da pomognes. :cita ,, kakve su ti misli takav ti je zivot " :

[m..]

ahahaha. da.

stati pred ogledalo, nalupati se par samara, reci 'bebi, fenomenalna si' i pustiti vodu. kad bi to bilo tako jednostavno. no, lol. mentalna gimnastika.