Smatram da je jako važno razlikovati disrkiminaciju neke lgbt osobe od nečijeg ukusa ili ciljne grupe. Postoje gay osobe koje isključivo traže nabildovane, muževne tipove, pa zbog toga ne žele upoznavanje ili prekidaju kontakt (ako je do upoznavanja došlo) sa osobama koje te "standarde" ne mogu da ispune.
Naravno, podvlačim, jedno je imat svoj ukus, ali poptuno je neprimereno i glupo izlaziti iz okvira ličnog, pa preći na generalno vređanje i javno ponižavanje. Postoje različiti oblici takvog odnosa. Od krajnje arognacije da nam neko okrene leđa na sred ulice jer nismo "ono što je tražio" (lično to nisam doživeo ali sam puno puta čuo), ili lažne kurtoazije, tipa - 'ajmo na kafu, posle kraćeg vremena, u sred kafića "naručeni poziv ili sms, hm.. moram da idem, žurim, sad sam se setio itd. Takvih prmera ima dosta. Postoje i nešto blaže varijante - nagli prekid komunikacije posle poslate slike, neumesne uvrede na račun nečijeg izlgeda (što je već granica preko pitanja koje čiji tip dečka ili devojke) itd.
Međutim, ovo su više univerzalne radnje, ali ono što je posebno "klasično" sa gay osobe, posebno muškog pola, jeste nametanje sopstvenih vrednosti drugome, kao i spostvenog pogleda na sexulanost. Recimo, upoznas dečka, on trenerku, ti pantalone, on jaku, ti kaput, on sve "drži po džepovima" ti u torbi preko ramena, i tada kreću tirade - molim te skinu tu torbu u mojoj ulici jer je to tako gay i može neko da te vidi, molim te nemoj više doću u tom kaputu jer kod mene u kraju su samo navijači u trenrkama, molim te taj šal karirani uvuci, ovde to samo nose ribe itd. Dakle. gay osoba drugoj gay osobi nameće ono što je njoj nametnuto kao sistem vrednosti. Pa tako pronalazi homoseksualizam čak i tamo gde da nema.
Drugi problem je neka vrsta "retoričke diskriminacije" unutar lgbt krugova. Niko ne traži od gay osobe da se javno "deklariše", ali je potpuno ne shvatlji ponašanje ljudi koji bez pravog povoda, u društvu počinju sa antigay pričama, u čemu neretko i prednjače po uvredama, pretnjama itd. Nakon čega, po povratku u svoje domove, odmah kreću na "ispoljavanje prave prirode" kroz chat, oglase, upoznavanja. Problem nastaje što se sve to vremenom, kao i svaka izražena autosugestija, pretvara u sistem vrednosti, pa takve osobe nastavljaju sa izražavanjem antagonizma i u krugovima lgbt osoba. Drastičan primer toga jeste situacija da jedan broj osoba svoj "gay život" svodi samo na sex (ovde treba razlikovati one koji trenutno nisu za vezu ili imaji liberalniji odnos prema drugima), smatrajući to nekom vrstom očuvanja hetero ličnost, jer sebe lišavaju homo emocija. Problem nastaje što oni postaju podeljene ličnosti, emotivno sve neposobnije, a psihički sve labilnije.
Još jedan oblik diskriminacije bi mogla biti autodiskriminacija. To je momenat kada lgbt osoba, pod recimo pritiskom okruženja, ili pritiskom osoba koje znaju sa njenu/njegovu sexulanost, popuštaju pred pritiscima i počinju da na sebe gledaju kao na izopšteno biće, na margini morala, koje sada mora pošto-poto, da se vrati u masu. To je ono što često zovemo autohomofobija. Verovatno je najizraženiji i najgori oblik stanja svesti jedne lgbt osobe (ako izuzmemo neka konkretna i opasnija psihička oboljenja i poremećaje ličnosti). On je mešavina gore pomenutih oblika. Primera ima puno, kao i osoba koje traže, često i vrlo konkretno, pomoć psihologa jer viže ne žele da budu gay. Sa celim svetom se lakše mogu pomirit ali sa sobom - ne! Uobičajeni stereotip takvog ponašanja jeste dovođenje dečka/devojke u kasne sate (u kuću, stan, sobu, ulicu, kraj) da niko navodno ne bi video, spremnost da se raskine odnos, čak i duga i stabilna veza, jer je neko nešto samo posumnjao, okretane glave na durgu stranu ako se partner sretne u gradu, a autohomofobična osoba je sa svojim drutšvom, porodicom itd. (Lično sam doživeo nešto slično).
Prema mom prijatelju, neuropsihijatru, diskirminacija unutar lgbt zajednice nastaje spolja, ali se pod pristiskom implementira iznutra. Naravno da postoje razlike u ukusima, i da nekome iskreno smeta feminizirani muškarac ili muškobanjasta devojka, ali večina to radi samo zato da ne bi bila viđena u društvu takve osobe, svesno ignorišući sopstvena osećanja.
Ono što bih ja mogao nazavati nekom vrstom sopstvne dirkiminacije jeste odnos prema bi-momcima i izrazito gojaznim osobama. Zašto?
Bi sex momci su neretko, po svemu, više hetero nego homo. Parada ih ne zanima jer to samo za tetke kako kažu, kao ni premalćivanje pedera po gradu jer su sami provovirali recimo oblačenjem, veruju da mogu biti homo dokle oni to budu želeli, u vezama u 99% slučajeva prednost daju devojkama, retko se desi da devojku prevare sa dečkom ali dečka često varaju sa njima, izraženo je da dok su hetero vezi ne traže previše homo vezu (osim sexa na brzaka), dok u homo vezu su podjednako posvećeni pronalaženju hetero partenra. Veza sa bi sex momcima, po mnogim priznanjima i iskustvima, su kao hodanje po ivici, nikada se ne zna koliko je cilj zaista udaljen.
Izrazitu gojaznost (osim ako nije posledica bolesti, lekova ili nekog poremećaja metabolizma) smatram neodgovornoću prema sopstvenom zdravlju. Možda zvučim arogantano, ali kao bivši sportista postavljam pitanje - ako ne brinu o sebi, koliko se mogu posvetiti drugome. Nije redak slučaj da gojazne osobe, umesto da se potrude i urade nešto za sebe, ne samo pate od kompleksa, već nipodaštavaju druge. Gojazanost je i estetski i zdravstveni i psihološki problem.
Ono što si ti nabojao je previše - u jedan koš si strpao SVE neautovane LGTB osobe. I ako to kaniš čitini i nadalje - onda slobodno uvrsti tu vrstu diskriminacije u vrh liste. Ne smatram da je takva diskrimonacija pogubnija od onoga što trpe trans osobe, ali takvo šablonsko sortiranje "sirotih ormaruša" je nedopustivo.
) - ja sam X i gay sam. 
?
Prekobrojna.
