Built to last
Why Would you Settle for Less when you can have More? Do not let other Authors Fool you with Empty Marketing Keywords. FLATBOOTS is what you Deserve. Built to last, Built from Scratch, Nothing Less.
Read moreOriginally posted by LeDeNa_Priča o žabicama-birajte koga ćete slušati
Koliko puta sam samu sebe zatvorila iza neprovidnih vrata, pustajuci napolje samo i iskljucivo onaj deo sebe koji su ljudi zeleli da vide?
Kada ti neko kaze: ’’Kod tebe najvise cenim to i to’’ a taj neko ti je draga osoba, onda, jednostavno, ’’to i to’’ je jedina opcija koju sebi dozvoljavam. Ne zato da bih bila cenjenija, nego zato sto, negde iza tih reci, cujem vapaj, molbu, neizgovorenu potrebu da na svetu, eto, postoji i neko takav, neko ko je bas ’’to i to’’, a ne tek obican covek od krvi i mesa.
’’To i to’’ svakako jeste deo mene. Ne glumim ga. Ne pronalazim uloge u koje se oblacim poput kostima, ne stavljam maske. Ali, ’’to i to’’ nije jedini deo mene.
Kada neko od mene, neizgovoreno, neizreceno, ali pokazano, predoceno, tiho i necujno, zatrazi da budem ’’to i to’’, jer mu ’’to i to’’ treba da bi pregurao sat, dan, mesec, godinu, onda ’’to i to’’ postaje imperativ, jedina opcija koju imam i jedina koju zelim. I jedina koju taj neko drugi zeli, jer svesno i bez grize savesti, odbacuje sve drugo, i nije bitno ima li tu jos necega, necega sto zudi i vapi da se pokaze, da ispliva, da krikne: ’’I ja sam tu! Pogledaj me! Postojim!’’
Koliko puta sam u sebi zatomila potrebu da kazem kako mi nisu sve koze na broju, kako sam u out-u, kako mi ne ide sve bas kako sam planirala? Koliko puta sam prekinula samu sebe u pokusaju da izgovorim koliko mi je tesko i koliko me neke stvari bole, jednostavno jer je neko drugi, bas tada, govorio o tome sta njemu/njoj ne ide kako treba, i koliko puta sam odmahnula rukom samoj sebi i zatvorila odskrinuta vrata, ostavljajuci ispred njih samo ’’to i to’’ sto je tom nekom trebalo i sto je zeleo/la da vidi, cuje, oseti?
Bila jedna grupa žabica koja je htela da se takmiči. Htele su da se popnu na vrlo visoku kulu. Došlo je mnogo žaba da gledaju trku i daju podršku žabicama. Trka je počela....Ali, niko od prisutnih nije verovao da će neka od žabica uspeti da dođe do vrha kule. Odmahivali su glavama i govorili: "Joj, to je vrlo naporno!!! Nikad neće uspeti!!!" ili " U tome neće uspeti jer je kula vrlo visoka!".Gledaoci su vikali " To je preteško! Niko neće dospeti tako visoko!" Jedna po jedna žabice su odustajale...sve osim jedne...Ona je uporno išla napred. Nije htela da odustane!Na kraju su sve žabice odustale, osim ove jedne koja se sama i sa velikim ambicijama popela na vrh kuleOstale žabice, kao i gledaoci hteli su da saznajui kako je
baš ona uspela da uradi ono što je za ostale bilo nemoguće.
Jedan gledalac je pristupio žabici i zapitao je gde je smogla toliko snage da izdrži do samoga vrha .
Tada se pokazaloo da je.....pobednička žabica bila GLUVA!
Pouka?
Nikad nemoj slušati one ljude koji su negativni i pesimistični...
…jer ti uzimaju najbolje čežnje i snove koje imaš u svojoj duši...
Uvek misli na snagu reči jer sve što čuješ ili čitaš uticaće na tvoja dela!
Dakle:
Budi UVEK …
OPTIMISTA!
I šta više
Jednostavno budi GLUV kad ti neko kaže da ne možeš ostvariti svoje snove!
Pomisli:
U svemu možeš uspeti ako to stvarno želiš!
Nepoznat autor
- Apsolutno se slažem, no stvarno bi većinom trebao biti gluh, a najviše od samog sebe...
- biti gluv na glasove drugih koji kažu "Ne možeš, to je nemoguće." u potpunosti podržavam, ali biti gluv za to što govorimo sebi....mislim da je nemoguće (nadam se da nećete biti gluvi na ovo:)), a čak i ako je moguće iziskuje previše energije... mislim da je tu "lek" da prvo postanemo svesni toga šta sebi govorimo a onda vežbamo "podržavajući samogovor" sve dok se ne automatizuje.
Izvor: Emocionalna inteligencija
Koliko ja ovo razumem, pouka je da bi trebalo od samih sebe tražiti, zahtevati, da uvek budemo "to i to", pri čemu se "to i to" odnosi na optimističan stav, na našu veru da ćemo uspeti da ostvarimo svoje snove, pa ma šta nam drugi govorili, pa ma šta nam govorile i naše sopstvene slabosti, sumnje, strahovi, razočaranja, nepoverenja itd.