NE znam baš šta bi trebalo izbaciti iz lektire, ja sam pročitao sve što je trebalo da se pročita, jedino nisam komplet Buku i bes od Foknera jer sam kasno došao so knjige pa sam stigao do pola i batalio kad je prošla obrada na času, mada mi je žao, delovalo mi je kao dobra knjiga.
Šta znam, ne sećam se da je bilo nešto puno domaćih pisaca (koje stvarno ne volim da čitam jer su naprosto dosadni) u lektiri koja je bila po našem programu (Gimnazija matematički smer).
Otprilike, trebalo bi izbaciti Gorski vijenac, ili barem smanjiti broj časova gde se to obrađuje i nikako ne terati ljude to da uče napamet (ja morao 200 stihova da znam). Ako je baš toliko bitan nek stave u čitanku ona pisma vladikina i od onog Turčina.
Možda malo da se oladi sa Rusima, jer je jednostavno preobimno. Pročitao sam Tihi Don i bilo je OK što se mene tiče, ali, realno, stvarno oduzima previše vremena. Ana Karenjina mi je bila malo dosadna, ali ništa strašno, a Karamazovi su bili dobri.
Poeziju ne volim uopšte i u principu sve je to po čitankama bilo, tako da ne znam stvarno šta tu da predložim, i uopšte, kad se priča o Simonidi i Rakiću i ostalom, 99% dece je takvo da će te polurimovane gluposti samo da im prolete kroz glavu. Jama je grozna pesma, ali tako je i bilo, nema razloga da se to nešto sad krije jer nije politički podobno.
I definitivno je žalosna činjenica da nema ni jednog jedinog SF romana u nastavnom programu. Ipak, ja bih tu ubacio nešto lagano, ne baš veliko, gde se malo raspreda o nekom mogućem viđenju ljudske budućnosti, ili možda o nekim alternativnim dešavanjima, tipa "Vrli novi svet" od Oldosa Hakslija, ili "1984." od Orvela. Mada, ne bi bila loša ni neka "svemirska opera" od Klarka ili Asimova. Zadužbine i robotski ciklus od Asimova su odlični, pogotovo "Ja, Robot" na primer, a nije glomazan, a postavlja interesantno pitanje u vezi robotske veštačke inteligencije, a u formi krimića. Stanislav Lem zna da bude dosadan poprilično, mada ruku na srce, ima nekoliko ozbiljnih romana, meni se najviše sviđa Fijasko iako je bolno dosadan na momente, mada bi deci pružio priliku da razmišljaju o tome kako bi mogle da izgledaju neke vanzemaljske civilizacije i koliko je pogrešno razmišljati o njima kao o "ljudima" u drugačijoj formi /mada bi im možda i ogadio SF za ceo život/. Autostoperski vodič kroz galakciju, Hiperionska saga i Ilion i Olimp su genijalni ali ooogromni, tako da to baš i nije za one koji nisu SF fanatici
).
