Bootstrap Framework 3.3.6

[James.]

Ne secam se bas prvog dana skole.
Secam se da smo pre casova imali priredbu za dobrodoslicu u holu skole i tu sam upoznao najboljeg druga. Nase majke su se prepoznale u guzvi, ziveli smo u susednim ulicama. Nas dvojica smo od tog dana bili nerazdvojni, a druzimo se i sada.
Secam se da sam sedeo sa jednim Aleksandrom. Uciteljica, inace divna zena, nas je stavila u drugu klupu ispred nje i cesto nas je obilazila jer smo bili najmanji pa je na nas obracala najvise paznje.
Prvih nekoliko sedmica je bilo super, sve dok nisam postao meta nekoliko starijih likova. Bile su to uobicajene klinacke fore: guranje u hodniku, pretnje i sl. Zbog njih nisam hteo da se vracam u skolu. Ali ubrzo je njihova ucitaljica saznala za to i sve je prestalo.
Ali... Onda je nekoliko klinaca iz mog razreda pocelo da me maltretira. Mislim da su samo zeleli da postanu "face" kao i ti stariji, pa su se okrenuli ka meni. Ali meni je tada bilo vec dosta, pa sam nekoliko puta morao da ulecem u tuce sa njima. To je trajalo nekoliko dana i vise se ne secam kako se sve zavrsilo... Najzanimljivije je da sam sa svim tim likovima postao super prijatelj. Druzili smo se i tokom cele srednje skole a i sada se druzimo.
Posle tih neprijatnih nekoliko meseci, sve se promenilo. Postao sam jedna od najomiljenijih osoba u razredu i tako je bilo do kraja skolovanja. Mrzelo me da ucim, prvi put sam pobegao sa casa u 3 razredu sa najboljim drugom. Uciteljica a kasnije i nastavnici su me voleli i mislili su da sam zlatno dete... Bili su u zabludi.

[jukie]

Originally posted by m..
ja sam ubrzo skontala da ima logoped, i da tamo ima puno igracaka i da je zanimljivije nego da slusas decu kako sricu 'mama ima mimu'.

Moja mama ima drugaricu koja se zove Mima, tako da sam valjda digao ruku da kažem kako bismo mogli svi da odemo kod Mime i da je nacrtamo u svesku:shmi: (pošto smo i inače ilustrovali sve tekstove)
a kad su me pitali "A gde ta Mima živi", ja sam rekao "Kod Mime"
(zato što smo u porodici tu zgradu zvali "Kod Mime". Tamo je bio jedan minimarket gde su prodavali sladoled Kupinela)

[gossip]

bilo je to '96 bili smo na nekoj skolskoj priredbi koju su pravili za prvake i cekao sam da me prozovu posle smo otisli do ucionice gde smo se upoznali sa uciteljicom (kuckom) i tako bilo je lepo samo sto sam se smorio i jedva sam cekao da me cale vodi u Mek

[Speculum Columbae]

Sećam se da sam opsesivno ponavljao rečenicu: Đak je u džaku, džak je u đaku, koja apsolutno nije imala smisla i nervirala je sve. I znam da sam se ponašao kao Diznijeva princeza, bio ljubazan, fin, krotak, pevao sve vreme, milovao životinje, milovao dečake...

[Srklet]

povraćao sam prvog dana škole. that's all.

[Duki The Bitch]

Jaoj ja sam bio najbolji u odeljenju i to bez uvlachenja uchiteljici, ne znam kako sam to postigao... Imam samo lepa secanja iz tog perioda. Prvog dana sam bio jako zbunjen i sve vreme sam cutao, kasnije sam nadoknadio svo to cutanje.

[jukie]

Te godine je umro Tito , a njegove slike su i dalje bile u svim knjigama i odrasli baš nisu bili načisto da li svi ti tekstovi gde se priča o njemu treba da budu u sadašnjem ili dalekom bivšem vremenu.

Elem, naše naselje se i dalje gradilo (jedna zgrada na godinu ili tako nešto), tako da je svuda bilo blata. Te godine je kiša počela od samog početka septembra (baš kao sada) pa sam bio ubeđen da je 1.septembar prvi dan jeseni a ne 23. ili koji već je zvanično; i svaki put kad smo išli negde, u prodavnicu ili do Mime, gacali smo kroz neko gadno crno blato koje se napravilo od tog peska za izgradnju i od zemlje pošto su nekada tu bile njive

Gacali smo i kada sam pošao u školu. Sva deca su bila isto ošišana (sa šiškama) i imali smo iste crvene gumene čizme, pa kada smo se slikali, svi smo izgledali isto i nije se razaznavalo ko je muško a ko žensko.

Naša škola je bila jedna prizemna zgrada koja i danas stoji ali više nije škola, a kuhinja je bila u dvorištu i tamo smo dobijali užinu, ali prvo smo morali da stojimo u dugačkom redu. Do škole se stizalo tako što se samo spustiš niz brdo od moje zgrade i ideš malo pored druge zgrade i tu si. Škola je imala muzejsku opremu, skamije ukucane u pod, računaljku, peć i slične čudne stvari.

Rekli su nam da ne smemo sami da izlazimo iz školskog dvorišta na odmoru, ali jednog dana ja odlučim da ipak izađem i da odem da kupim "Kekec" na trafici (Kekec je bio jedan od dečijih časopisa). Izađem i pređem ulicu (tj. parče pločnika širine jednih kola) i još desetak metara do trafike, gde sam i inače uvek kupovao časopise sa mamom i tatom. Pitam ja prodavca da li imaju Kekec a on mi pokaže Mali Kekec. (Mali Kekec je bio drugi časopis prilagođen deci iz nižih razreda). Ja mu kažem "Ali to nije Kekec, to je Mali Kekec". A on uzme i raširi stranice pa kaže "evo sad je veliki Kekec". Ja sam već imao taj broj Malog Kekeca pa sam se jednostavno vratio u dvorište i niko nikada nije saznao da sam izlazio...

Bile su dve učiteljice prvog razreda. Ova druga učiteljica je bila vesela i pesnički umetnički raspoložena i njoj su dali neke dobre đake (tj. srednje klase, koji vole da uče), dok su našoj učiteljici koja je bila stroga, stara i suvonjava, dali problematičniju decu i decu starijih ljudi i vojnih lica, kojima odgovara stroga, stara i suvonjava učiteljica.

Tuče su rano počele, dečaci su voleli da se potuku iz čistog mira, pa sam plakao i rekao mami i učiteljici i dobio sam savet da kad me neko napadne uzvratim. Sutradan smo posle časova imali svađu sa učiteljicom, mojom mamom i mamom jedne devojčice kojoj sam uzvratio. Ja sam lepo, jasno i glasno, objasnio da ste mi vi juče rekli da uzvratim kada me neko udari i da sam sve radio kako mi je rečeno jer ja sam dobro dete i radim ono što mi stariji kažu . Onda sam saznao da postoji pravilo da devojčice iz nekog razloga nije uputno udarati da bi im uzvratio, ali su u svakom slučaju devojčice tada i prestale da se tuku sa mnom.

A i učiteljica je dobila svoju ćušku kada me je povukla za kosu iza uveta (što sam već nekoliko puta radio raznim babama i tetkama). I plastelin je dobio svoje što nije hteo da se mesi, pa sam ga bacio na pod i izgazio.

[Kragi]

Secam se naravno, secam se i pionirske zakletve i upoznavanja sa uciteljicom. pamtim cak i neke zanimljive momente sa nekih casova, davne 1989

[SabotagE]

1993. godina,Dnjepropetrovsk,jad i beda.
Daleko od drustva,daleko od maternjeg jezika,medju gomilom vasljive i zvalave dece starosti izmedju 5 i 6 ipo godina upustila sam se u avanturu zvanu skolovanje.Terali su me da pisem desnom rukom,a ja levoruka.Knjige se nisu kupovale,svi smo ih uzimali iz biblioteke na koriscenje.Tetkice nisu postojale,tako da su nase mame,onako udesene dobile krpe i metle i cistile nasu ucionicu.
Priroda i drustvo,matematika,engleski,ukrajinski,ruski,knjizevnost,krasnopis,fizicko,muzicko,likovno...Suvise sadrzaja za tako malo dete.
Sveske na uske i siroke linije,sa sve kosim crtama,da naucimo lepo da pisemo.Koristili smo samo hemijske olovke,kako ne bismo mogli da ispravimo ukoliko pogresimo.
Uniforme kaki boje,sa nekim idiotskim kragnama i cuveni dnevnik (sodenik) koji je imao svaki djak i u koji su upisivane ocene svake nedelje i roditelji su to potpisivali.Roditeljski sastanci,rekreativne nastave,kao i proslave rodjendana nisu postojale.
Prvi razred,prve vaske,jer nas je uciteljica za potrebe slikanja ocesljala istom cetkom.
A fotografija na kraju skolske godine...Iskopacu je,pa cu je skenirati i postaviti...Crno bela fotka,svako u po jednom jajetu,sa sve prezimenom ispod.
Nije ni cudo sto nikada nisam uspela da zavolim skolu.

[jukie]

Originally posted by SabotagE
Koristili smo samo hemijske olovke,kako ne bismo mogli da ispravimo ukoliko pogresimo.

E pa naša učiteljica nam nije davala da pišemo hemijskom olovkom, jer je ona pisala hemijskom olovkom pa je pokvarila rukopis. ?
Prvo polugodište smo pisali samo običnim olovkama, što je meni naviknutom na hemijsku olovku bio veliki problem jer se ne vidi dobro i teško se piše i stalno se lomi vrh. Od polugodišta smo morali za domaći da pišemo nalivperom (sa patronama, na svu sreću, iako su na skamijama i dalje stajale rupe za flašice mastila). Moji tekstovi su izgledali kao Finska, prepuni divnih plavih jezera. Zatim smo otkrili čari brisača za mastilo (kao flomaster koji briše mastilo za nalivpero), ali on je odbijao da isušuje moja jezera, nego samo neke male rečice teksta. Brisač takođe nije radio na mastilu od hemijskih olovaka (kojima sam i dalje pisao kod kuće svoje "privatne" stvari)

[4NY K3Y]

meni keva u prvom razredu nije htela da kupi gumicu za brisanje, da bih naucila da pisem bez greske (dileja!)

zato sam non stop pozajmljivala gumicu dok nisam u dvoristu pronasla neku gumicu koju je neko izgubio, pa sam morala da je sakrivam od keve...


prvog dana prvog razreda keva mi je obukla svetlo plavu haljinicu sa (ha, opsti momenat!) idiotskom kragnom - belom


posle smo vec morali da nosimo neke odvratne kecelje, teget boje


kad bih "zaboravila" kecelju, uciteljica me je tuzakala kevi recima "gospodjica dolazi bez kecelje u skolu!"


prvog dana su se svi skupili sa roditeljima ispred stepenista i onda su nas uciteljice prozivale, pa kako koga prozovu, tako stane u red i kad prozove njen razred, odu svi za njom unutra


meni su pogresili prezime pri prozivanju, pa sam se stalno pitala da li sam ja uopste u pravom razredu


u klupu sam sela sa izvesnom D., posle se nismo nesto druzile


ali je zato u istom razredu bila moja sadasnja najbolja drugarica (postala mi je u drugom - trecem najbolja drugarica i to je i sada, nekoliko decenija to traje, jel te )


meni se svidjao izvesni D.

i ostalim devojcicama se svidjao taj D.


a onda je meni poceo da se svidja izvesni P., jer je bio najpametniji decak u razredu



ja sam se svidjala jednom M., koji je to pokazivao tako sto mi je uzimao stvari i bezao sa njima, da bih ga ja jurila


bila sam odlican djak, ali me je neopisivo mrzelo da ucim, pa sam taj uspeh ostvarivala "hvatajuci krivine"


mislim - sta ja da ucim tamo neke gluposti, kad ima toliko knjiga koje jos nisam procitala...

[Mage]

Sećam se da sam bio presrećan kad sam krenuo u školu! To je značilo kraj omrženom zabavištu!

[walt333]

Ju ja se sad setio da mi ej u prvom razredu bila simpatija devojcica:)

Nosila je naocare, imala je uvek neke lepe kosuljice i fine dzemperice , bila je najurednija i nabolji djak.

a da, imala je i brkatu kevu.

[Anhedonie]

Jao setih se jos necega. Posto sam bio jako nemiran u vrticu i zabavistu i stalno sam se tukao i tako to, keva mi je rekla da se ni sa kim ne tucem. I krene neki debeli da me sutrira a ja nista, trpim, rekla mi keva da se ne tucem I tako neko vreme i vidi keva modrice i pita otkud mi i ja joj ispricam i ona kaze da ako neko krene da me bije da ga slobodno umlatim I sledeci put dosao onaj debeli da me sutira a ja u nekim cizmama od sto kila (bila zima) i lepo mu vratim za sve Od tada me samo gleda popreko

[bas bleu]

a free tip for today:

not every memory is worth sharing.

[Anhedonie]

Prvi dan srednje skole mi je bilo daleeeeeeeko zanimljivji. Kasnio sam pola sata, i onda sam lutao po skoli i trazio gde su svi, pa sam otisao do fakulteta koji je spojen sa mojom skolom i slucajno skontao da su svi u amfiteatru i bilo je mesta samo u prvom redu i sednem ja tako, a ispred mene kutija princes krofni koje su bile "za kasnije". I tako ja se smorim od kenjanja direktora i ostalih poslanika smrti i sve vreme jedem princes krofne U zivotu nisam pojeo vise princes krofni. Kasnije kad su rekli da se premestamo u susednu ucionicu jedva sam hodao I posto sam bio najsporiji, svi su zauzeli srednji i zadnji red a meni ostalo samo mesto u prvom redu, ispred profesorskog stola. I dan danas sedim tamo i ispalo je najbolje mesto. Profesori na kontrolnima uvek odu pozadi

[Hys.]

@ bebe blublond bejbe - ju dzaaaast kent help jorself, ken ju ?

[Waldorf]

Au jbt! Kakva tema...
I dan danas kad prođem kroz školsko imam želju da se opet uspentram na krov sale za fizičko i bacam kameničiće odozgo i sumnjam nešto da će se to ikad promeniti. Pošto mi je mozak pun nekih apsolutno nepotrebnih detalja koje sam zapamtila, sećam se gomile gluposti koje su mi na pamet padale (i manje ili više uspešno realizovane) za tih 8 godina u Sinđi. Uglavnom je sve vezano za neke padove (npr sa drveta pored velkog stepeništa, kad se otkačila lijana, a ja pala direktno na koren), tuče (najčešće pred kraj osnovne, jer su mi porasle dude, a kojekakvi papani to shvatili kao pozivnicu ) ili slomljene naočare (od mirnoće menjala po 2 para godišnje).

A što se 1. septembra '88. tiče, sećam se da sam bila (neočekivano) pocrnela te godine u na Čiovu i da su mi moji u Jugoplastici (Split) kupili najveću žutu torbu koju sam mogla sama da ponesem (htela sam ja i jednu veću, no su moji stavili veto), te sam se silno nervirala što mi prvi dan knjige ne trebaju i ne mogu da šetam svoju novu torbetinu. Sećam se i kako su učitelj Ranko i 3 učiteljice stajali na stepeništu u dvorištu po redosledu odeljenja (I1, I2...) i kako je samo jedna od žena izgledala kao totalni bolid. Naravo, to mi je bila učiteljica. Mamutak veli, a ja baš i ne smem da potpišem, da se ta ista odmah uspentrala na katedru i odatle držala naš prvi čas, pred punom učionicom prepadnutih prvačića i njihovih roditelja. Tokom godina se pokazalo da je stvarno tolika dijabola kakvom se isprva činila.

Nisam išla u boravak, niti sam dobijala užinu u školi, već su mi moji pakovli sendviče, te su prve tuče bile u odbranu užine. Ali i pored svih parada koje sam priređivala (najviše mojima), nikad nisam napravila neko nepopravljivo sranje niti bila sankcionisana od strane nastavničkog kadra ili škole.

I sad ću da stanem, jer sam počela da chennelujem Alberta ("Durin'the waah..")

Eto šta mi napravi tema od sabajle.

[luciferin91]

Kada smo kod batinjanja vec, ja sam bio medju najmanjima u razredu i decaci su me zadirkivali.
Uglavnom, beshe jedan momak koji me je stalno dirao. Sve bi se loshe zavrshilo da nije bilo moje najbolje drugarice N. Ona je bila najvisocija u razredu i najbogatija.
Otac joj je donosio kishobrane sa Tajlanda, i ona bi stalno mlatila momke koji su me dirali.

Ah, moja N. kako mi fali. Prijatelji 13 godina, i sada ode u Ameriku.

[bas bleu]

Originally posted by Hys.

@ bebe blublond bejbe - ju dzaaaast kent help jorself, ken ju ?

i've shit for life at the moment, they've shit for brains - a match made in heaven.

[Orlando the Lady]

E, da, vec drugog dana skole sam optuzena ,,da mi mama crta radove''.
Kako to mozes da kazes detetu drugog dana skole?
Ako me je neko izbatinjao u zivotu, bila je to moja uciteljica, pa mi nikada nije poslo za rukom da se sazivim sa tim uciteljica- momentom.

[jukie]

Originally posted by jukie
...
Naša škola je bila jedna prizemna zgrada koja i danas stoji ali više nije škola, a kuhinja je bila u dvorištu i tamo smo dobijali užinu, ali prvo smo morali da stojimo u dugačkom redu. Do škole se stizalo tako što se samo spustiš niz brdo od moje zgrade i ideš malo pored druge zgrade i tu si. ...

Jao, danas sam prolazio tuda i baš sam iz autobusa zagledao tu zgradu. Kako je to mala zgrada... Mislim da ima recimo tri ili četiri para prozora sa jedne strane, a bar neki od njih spadaju u zbornicu i WC, tako da mislim da su bili samo mlađi razredi i to po jedno-dva odeljenja. Ona neka travnata površina iza škole, gde smo provodili odmor, sada ima neko posađeno drveće po sebi, dosta je već poraslo... Ali to dvorište je neverovatno malo. Kuhinja i dalje stoji, renovirana zgradica, a ispred ima neka klupa i ljudi sede na njoj, travica je porasla okolo i nema blata uopšte.

[Speculum Columbae]

Većina ljudi ovde svoje škole opisuje kao neke iz Olivera Tvista.

[ultraviolet]

nisam imala gornjeg.. levog (?!) keca i obukli su mi karirani suknjica-sako kompletić.

[Srklet]

Originally posted by Dante

Većina ljudi ovde svoje škole opisuje kao neke iz Olivera Tvista.

naravno, jako je u trendu biti žrtva i imati traume o kojima onda možeš svima pričati i tako biti poseban.

[scout_finch]

ne secam se prva tri razreda uopste. u stvari, sve mi deluje ko jedna skolska godina.
secam se da smo par meseci u nekoj skolskoj godini puno pricali o zmijama.
i da mi je uciteljica branila da igram fudbal sa decacima. i da sam stalno kasnila na casove, posto tata i mama krenu na posao u pola sedam, i tad me probude, a ja treba da krenem u skolu u pola osam tek, nastava pocinjala u 8, i ja onda produzim spavanje jos par sati.

[acid drop]

Originally posted by ultraviolet

nisam imala gornjeg.. levog (?!) keca i obukli su mi karirani suknjica-sako kompletić.

meni je u školi, na času, ispao jedan zub. bradr, koji blam, ali ja sam se tada osećala važno i hrabro.

[walt333]

Originally posted by Dante

Većina ljudi ovde svoje škole opisuje kao neke iz Olivera Tvista.

[horus.]

kad su me smestili u klupu, prvo sam se isplakao, jer me je sestra naplasila da u skoli maltretiraju decu...

a onda nas je ucitelj izveo u dvoriste i tu smo igrali "ide maca oko tebe" i bilo mi je mnogo lepo...
sam sam se vracao kuci (zivim blizu osnovne skole) i celim putem sam imao osecaj kako sam jako vazan i super, jer sam krenuo u skolu... a pritom sestra nije bila u pravu...