Bootstrap Framework 3.3.6

[*deni*]

Biće ovo lepa kompilacija intimnih ispovesti i memoara.

To bi se moglo negde i publikovati.

[dukkehjem]

au, da, ja citav osmi razred nisam ni sa kim od "drugara i drugarica" iz odeljenja progovorio, ali bukvalno... sad sam se setio... mozda i jeste traumaticno... cim sam tolko potisnuo... par puta sam gadjan kamenjem, pljuvan i sutiran, a ostalo se generalno svodi na verbalno zlostavljanje... bio sam sektas, kvazimodo, guzonja (ovo sam najvise mrzeo) i svasta nesto... cudno kako se ne bih ni setio da ne videh post o skolskim nevoljama... sada situacija u srednjoj ok, a otkako sam smrsao i "unormkalio se" svi su mi kao drugovi i tako...
jednom me ej drugarica iz odeljenja hvatala u pozoristu i od toga isto sam bio depresivan, u fazonu - kako je zivot nepravedan i tuzan, i kako me je njeno hvatanje samo podsetilo koliko je nemoguce da u datom trenutku imam decka koji bi me zlostavljao
ali i to bese davno... dok sam jos bio nevin i naivan :p

[dukkehjem]

Originally posted by *deni*

Biće ovo lepa kompilacija intimnih ispovesti i memoara.

To bi se moglo negde i publikovati.

Samim kacenjem na forum, vec je, u neku ruku, publikovano. Mislim da bi toga svi trebalo da budu svesni I guess... meni ne smeta, cak ima i neki oslobadjajuci faktor javnog ispovedanja xD

[nsBeckie]

Originally posted by dukkehjem

Originally posted by *deni*

Biće ovo lepa kompilacija intimnih ispovesti i memoara.

To bi se moglo negde i publikovati.

Samim kacenjem na forum, vec je, u neku ruku, publikovano. Mislim da bi toga svi trebalo da budu svesni I guess... meni ne smeta, cak ima i neki oslobadjajuci faktor javnog ispovedanja xD

pa, da, ideja i jeste da svako ko zeli moze ovde da isprica svoju pricu, svoje traume, svoja najgora iskustva.... verujem da je ponekad potrebno tako nesto izbaciti iz sebe.....

[*deni*]

Ma, i mene su zajebavali u školi, a kako i ne bi, kad sam sa deset godina odlazio na nastavu sa ekstravagantnim frizurama i u košuljama sa naramenicama, koje sam kupovao u paru i u odgovarajućim nijansama i posle terao babu da mi ih prišiva sa unutrašnje strane košulja.
Kao mali majmun sam trpao tonu gela i laka na kosu, tapirao je i navijao na viklere, nosio šarene pertle na patikama i svašto još nešto.
Kad je Riva pobedila na Evroviziji, sledeći dan sam podigao i uvio šiške po uzoru na Emiliju Kokić.
Sad kad gledam neke slike iz tog vremena, sam se sebi smejem, ali sam u to vreme mislio da sam vrlo šik i mogla su deca da me zajebavaju koliko god hoće, ja sam i dalje furao svoju modu, a njih sam smatrao sirotim budalama.

[Dirrty]

Ja sam zahvalan na temi, podstakla me je da kopam po sopstvenom mozgu.

Sada razumem sebe malo bolje.

[Morgan Le Faye]

Iskustvo usamljenosti.

[Dzi]

Originally posted by Galateja

Originally posted by ultraviolet

zaključano i ne otvara se, molim lepo.

ja cu ipak ovde da se prikljucim! Pocela sam da citam i vec mi nije dobro :/
Jako mi je zao sto se pojedincima sve to izdesavalo.
Meni posle i osim smrti deke, bake i dobre drugarice, nista zlo mi se nije dogodilo :hvalakosmosu:

[Srklet]

najgore iskustvo u zivotu mi je bez konkurencije neizljeciv osjecaj razocaranja u samoga sebe. mislim da sam mogao i trebao vise i bolje, uvijek i u svemu.
u svim stvarima koje sam za sebe definirao i osjecao kao najvaznije sam underachiever, a u nekim drugima, koje mi nisu ni priblizno toliko vazne, znam biti savrsen.

[Anhedonie]

'de ces vece od sebe?

[Srklet]

glupi dječače, kako ti nije jasno da ovo nije topic za izdrkavanje forumskih animoziteta?

[Speculum Columbae]

Ova tema mi ubija volju za životom, zaista, ali mi se dopada.

[Anhedonie]

^ Mhm, i meni.


@popeye: ne znam, bas sam glup

[nsBeckie]

Da, ovo je ozbiljna tema... jedna od retkih po tome na ovom forumu... i bilo bi dobro da tako i ostane.... zato, decki, ne idite u off

[constantine]

mozda kada sam pao voznju jer sam prosao na crveno joj svi su mi se smejali.... salu na stranu imam mnogo dobro okruzenje sto se tice porodice i prijatelja tako da za sada nisam imao losih iskustava koji bi mi se urezali......

[Anhedonie]

Evo jos jednog, mada blagog. Kad je cela moja porodica bila protiv mog odlaska u beograd sa 15 godina osim moje babe i keve. Svi su pricali da cu da propadnem tamo, da se necu uklopiti, da nisam dovoljno sposoban da odem tamo sam da zivim, pa su krenuli da mi zabranjuju da idem...
Mada to samo zvuci uzasno, mene bolelo uvo sta mi ko kaze

[Speculum Columbae]

Moja osnovna škola.
Roditelji nisu tu, zaboravili na mene, nemam ni jednog jedinog prijatelja sa kojim sam razgovarao.
Osećao sam se tada kao najusamljenija osoba na svetu.
Niko me nije čak ni maltretirao, jednostavno nisam postojao.

[.L O S T]

srednja skola, nemam kako da upoznam ni nadjem dcka (takva su tad vremena bila) i to projektujem na sebe kako sam najruzniji, nikakav, padam u teske bedake, pravim razne gluposti.
horor.
i ovo sad sto mi se dogadja je ozbiljan konkurent prethodnoj prici, no cekamo da vidimo (crni) kraj.

[Delerium]

Desilo mi se sa 10 godina. Letnji raspust i naravno bazeni koji su do tada bili neizbezni. Htela sam da naucim da plivam, ali nisam nesto mnogo bila obazriva, prigrlila sam veliku loptu na naduvavanje i krenula nesto da mlataram nogama, medjutim lopta mi je iskliznula iz ruku i ja potonula. Par trenutaka sam bila pod vodom, nije bilo dugo, ali dovoljno da izgubim svest. Sva sreca, pa se neki covek nasao u blizini i izvukao me. Jedva sam dosla k sebi... Od tada vise nisam uopste u dobroj komunikaciji s bazenima ili bilo kakvim vecim vodenim povrsinama, i od tada vise ne posecijem bazene...

[Suki]

Poslednje 2 godine prolazim kroz veoma tezak period depresije i iskompleksiranosti svojim izgledom i kako ce se sve odvijati,trenutno mi je veoma tesko ne samo zbog toga vec i zbog nerazumevanja prema meni od drugova i prijatelja jedino mi je ostala majka ali ni ona me ne shvata ozbiljno.Isao sam poslednja 2 meseca kod psihijatra ali meni je sve gore i gore.

[horus.]

nesto ne mogu da izdvojim konkretne dogadjaje, jer se vise radi o hronicnom problemu verbalnog maltretiranja od strane sacice likova u srednjoj skoli...
elem, svakom njegova muka najveca, ma koliko se nekom cinila banalna...

cela prva godina mi je bila obojena depresijom, jer sam imao osecaj da je ceo svet protiv mene... konstantno sam bio u centru paznje, u negativnom smislu, naravno... tada sam bio spreman da napustim srednju skolu i napravim godinu dana pauze, ali roditelji su ishisterisali zbog toga, te mi nisu dali...
u skoli sam se pravio da mi izivljavanje ne smeta, drzao sam se nadobudno, sto je negde jos vise podstaklo prozivke i verbalna ponizenja... a ja sam bio jos uobrazeniji i tako u krug...

skoro sam razmisljao o tome kako je taj period skroz odredio pravac u kojem ce se razvijati moja licnost i ideja da sam mozda bio popularan medju vrsnjacima, verovatno bih bio skroz drugaciji u odnosu na to kakav sam danas...

i pored tog groznog perioda, iskreno ne bih voleo da su okolnosti bile drugacije, ako bi to znacilo da ja nisam "sadasnji ja"...

[Mage]

Ajoooj... Ima toliko puno stvari. Ne bi znao ni odakle da počnem, a i nemam neku posebnu želju da ih se prisećam.

Evo neki trenuci mi trenutno naviru u glavu... Kada sam prvi put shvatio da moja sestra nema ruke i šta to znači, kada mi je ćale otišao u zatvor, kada su se moji razveli, period kad je keva bila paranoična i mislila da je uhode i čitaju misli, rat, kada nismo imali para da jedemo...

Mada ima i dosta hroničnih muka koje su svake godine sve teže.

[Sunce]

Pih...necu o tome.

Nisam dzabe postala monahinja!

Crno pa se ne vidi.

[starsailor]

kao i neke lepe stvari tako i one lose su ipak samo moje i ne delim ih, oprostite

[blenta]

1)shaljem vam svima hug

2)ovo je redak izraz emocija koji se od mene moze ocekivati
cherish it!

3)bilo je jako mnogo ruznih stvari
ali jedna od najgorih je zapravo smrt vise bliskih osoba
u kratkom vremenskom intervalu


desilo se pre par godina da je 4oro drugova i drugarica
umrlo u vremenu od 3-4 nedelje
i onda su 5om dijagnostifikovali leukemiju

ono je sto je kompletni horor je da su ovo 4oro -
3 momka i jedna devojka
umrli svi na isti nacin
svi su pali sa motora i nisu preziveli
neki su mi bili manje bitni
neki vise bitni

ali ceo set- ljudi oko mene umiru dan za danom
svi na isti nacin i svi vrlo mladi
je bio monstruozan

ono sto je nadalje bilo strasno je to
sto sam bio jako ljut na sebe

iz razloga... sto ne osecam nista

bilo mi je strasno i osecao sam se nemocno za prvo dvoje
al kad je treci poginuo- moj drugar N
koji mi je bio vrlo drag i blizak

tu je nit prekinuta
zvali su me jer sam mu bio na speed dialu prvi
i zamolili da javim njegovima
javio sam njegovoj majci i otisao u kupatilo

tusirao sam se
satima

nisam bio tuzan
nisam bio ljut
bio sam prazan
dok je voda prelazila preko mene
satima.....

isti ritual sam ponavljao danima
i sad kad ga se setim
osecam se prazno
kao da imam cep koji je neko izvukao
i sve sto je u meni prosto iscuri
i ostala je ljuska
i jedini impuls koji imam da se polivam vodom


jako mi nedostaje

igrali smo se zajedno u pesku kad smo bili mali
isli smo zajedno na bazen
zbog njega sam krenuo na borilacke vestine
spavali smo u istom krevetu milion puta
on me je naucio da njanjam pisu kad smo bili mali
ja sam njega posle ucio kako se ljubi
a par godina posle toga mi je rekao
da sam stoka prepredena zbog tog
ucenja ljubljenja uz najblistaviji osmeh
isli smo nocu u sumu van grada da istrazujemo
drzao sam ga za ruku kad se uplasio jer smo se izgubili
iako se nismo dugo pre toga videli
dosao je da me zagrli pre neg sto je otisao
da poseti oca u kanadu
... a onda je seo na motor :/

bio je pravi drugar i
jako mi nedostaje



... mozda spava

[castor]

[starsailor]

pa blento sada si i mene rasplakao

[castor]

i tebe onda

[He_Marlene]

1.Konstantno fizicko I psihicko malteretiranje od petog razreda srednje do treceg gimnazije
2.Kamenovanje na ulici od nekih momaka koji su provalili da sam gay
3.Udruzeno batinanje koje se zamalo ostvarilo.Njih 50 sa bejzbol palicama I motkama na mene jednog
4.Smrt dede na dan mog sedmog rodjendana
5.Izdaja vise ljudi kojima sam bezuslovno verovao(zato sada ne umem da ostvarim komunikaciju sa ljudima)
6.Kad sam imao tri godine bio sam mesec dana u bolnici I primao svakakve injekcije jer su sumnjali na leukemiju,a u stvari je bila upala debelog creva.
7.Na kraju moram da se slozim sa Vangel

Originally posted by VANGEL

Mije najgore iskustvo koje je moglo da se desi je zapravo ceo moj zivot - moja proslos je ruzna i tuzna sta me ceka nz niti zelim da znam samo znam da zelim da prestane .

[luciferin91]

znaci, vecina nas je iskusila verbalno nasilje neko i fizicko. nisam jedini. na neki bizarni nacin, drago mi je.