Bootstrap Framework 3.3.6

[Heartkiller]

Најгоре искуство које је могло да ме стрефи јесте то да је један дечко покушао да ме удави у улазу зграде. Да другарица није налетела, вероватно данас не бих био овде са вама. То је било ја мислим у 7-ом разреду...

Срећом, последица нема...

[*deni*]

Originally posted by Vespertine

Prvo shto mi je palo na pamet je oruzhana pljachka. Pocheo da radim u kladionici u BG, tek nekih 10ak dana kad upadaju 2 maskirana lika, pola sata sam sedeo sa uperenim pishtoljem u facu dok su oni pokupili pare i chekali povoljan momenat da izadju. Posle uvidjaja policije i dolaska gazde, gazda sa nekim svojim glavonjama zakljucha kladionicu i ispremlate me, trazeci da ja nadoknadim pare, jer su ih meni ukrali. Sat vremena konstantnog fizichkog nasilja, gde otprilike posle 15 minuta izgubish toleranciju na bol i sve ti je jedno.

Na kraju se ispostavlja da taj gazda nameshta te kradje i ucenjuje radnike i da nisam ni prvi a verovatno ni poslednji koji je to proshao.

Ovo je stvarno strašno.

[bothways]

Jao, kad procitam vase tuge i nedace, uvidim da nisam imao nikakva previse losa iskustva...

Jedino sto bih mogao da svrstam u tu kategoriju bilo je obijanje stana pre nekoliko meseci.

Moji roditelji su tog dana otisli na more, a ja isao da se upoznam sa nekim likom i kad sam dosao kuci (i jedva usao u nju), zatekao sam potpun nered u stanu -- sve je bilo ispreturano, u nadi da se nadju pare. Nista od tehnike, nakita i sl. nije dirano, a preturajuci po parfemima, nisu otvorili kutiju STR8-a, u kojoj sam tada imao oko 500E. Jedino sto su mi uzeli bio je moj novcanik, u kom su bile dve debitne kartice, oko 5k dinara kesha, neke clanske karte, kartica za fakultet i moje vizitke. Sreca pa sam licnu nosio sa sobom.

Iako posledice nisu nesto velike i cela stvar me je kostala nekih 6k dinara, osecao sam se jako slomljeno i nemocno i besno u trenutku kad sam video da su mi obili stan. Te noci nisam spavao.

[luciferin91]

Originally posted by Vespertine

Prvo shto mi je palo na pamet je oruzhana pljachka. Pocheo da radim u kladionici u BG, tek nekih 10ak dana kad upadaju 2 maskirana lika, pola sata sam sedeo sa uperenim pishtoljem u facu dok su oni pokupili pare i chekali povoljan momenat da izadju. Posle uvidjaja policije i dolaska gazde, gazda sa nekim svojim glavonjama zakljucha kladionicu i ispremlate me, trazeci da ja nadoknadim pare, jer su ih meni ukrali. Sat vremena konstantnog fizichkog nasilja, gde otprilike posle 15 minuta izgubish toleranciju na bol i sve ti je jedno.

Na kraju se ispostavlja da taj gazda nameshta te kradje i ucenjuje radnike i da nisam ni prvi a verovatno ni poslednji koji je to proshao.

o boze, ovo je strashno.

ja kontam da to psihicki ne bih podne. svaka tebi cast. :*

[*deni*]

Da, manje bi me bolele batine, koliko bi me boleo bes zbog nemoći i povredjenog dostojanstva, da sam bio u užasnoj situaciji koju je Vespertine opisao i doživeo.

[*deni*]

Originally posted by bothways

Jao, kad procitam vase tuge i nedace, uvidim da nisam imao nikakva previse losa iskustva...

Jedino sto bih mogao da svrstam u tu kategoriju bilo je obijanje stana pre nekoliko meseci.

Moji roditelji su tog dana otisli na more, a ja isao da se upoznam sa nekim likom i kad sam dosao kuci (i jedva usao u nju), zatekao sam potpun nered u stanu -- sve je bilo ispreturano, u nadi da se nadju pare. Nista od tehnike, nakita i sl. nije dirano, a preturajuci po parfemima, nisu otvorili kutiju STR8-a, u kojoj sam tada imao oko 500E. Jedino sto su mi uzeli bio je moj novcanik, u kom su bile dve debitne kartice, oko 5k dinara kesha, neke clanske karte, kartica za fakultet i moje vizitke. Sreca pa sam licnu nosio sa sobom.

Iako posledice nisu nesto velike i cela stvar me je kostala nekih 6k dinara, osecao sam se jako slomljeno i nemocno i besno u trenutku kad sam video da su mi obili stan. Te noci nisam spavao.

Ispada da ti je bilo pametnije da si pozvao tog lika kod tebe na obljubu, umesto što si napuštao stan da bi se našao s njim.

[Vespertine]

Znash kako, meni je sledecih nedelju dana sva pazhnja bila fokusirana na to, shta-bi-bilo-kad-bi-bilo,shta da je pishtolj sluchajno opalio,shta da je neko naishao i naterao ih na josh vece sranje, i sl... Sam momenat pljachke i prebijanja mi stvarno nije pao toliko teshko,( iskreno se sad i ne secam toga kao momenta bola i povredjenosti, vec kao neke konfuzne koreografije tudjih nogu posmatrane iz chudnog ugla), koliko razmishljanje o tome da se neke od pretnji ostvare, da mi upadnu u stan, pochnu da prete mojima i sl... Nisam mogao ni da spavam normalno sve dok nisam pronashao drugi stan. Budio se na svaku buku, zentao se od svakog telefonskog poziva i zvonca na vratima... To je bio pravi pakao.

[Galateja]

Originally posted by ultraviolet

zaključano i ne otvara se, molim lepo.

[*deni*]

Originally posted by Vespertine

Znash kako, meni je sledecih nedelju dana sva pazhnja bila fokusirana na to, shta-bi-bilo-kad-bi-bilo,shta da je pishtolj sluchajno opalio,shta da je neko naishao i naterao ih na josh vece sranje, i sl... Sam momenat pljachke i prebijanja mi stvarno nije pao toliko teshko,( iskreno se sad i ne secam toga kao momenta bola i povredjenosti, vec kao neke konfuzne koreografije tudjih nogu posmatrane iz chudnog ugla), koliko razmishljanje o tome da se neke od pretnji ostvare, da mi upadnu u stan, pochnu da prete mojima i sl... Nisam mogao ni da spavam normalno sve dok nisam pronashao drugi stan. Budio se na svaku buku, zentao se od svakog telefonskog poziva i zvonca na vratima... To je bio pravi pakao.

A nisi razmišljao da slučaj prijaviš policiji i obavestiš medije ?
Mislim, na taj način bi sebi olakšao situaciju, jer bi javnost bila obaveštena o tome ko ti preti i ko te je tukao, što bi verovatno navelo te kriminalce i bandite da odustanu od ideje da ti prave nova sranja, jer bi u slučaju da ti se nešto ponovo desi, odmah bilo jasno da su oni za to odgovorni.
Ne treba se mnogo bojati u životu.
Meni je jedan majmun, vlasnik jedne od televizija na kojima sam radio, pre par godina se to desilo, došao roditeljima mojim na kućni prag, i to samo zbog toga što sam mu tražio da mi hitno isplati sve neisplaćene honorare, sa kamatom. Mislio je valjda da su moji roditelji neki plašljivi ljudi, međutim posle razgovora sa mojim ocem, bivšim pandurom i sportistom i majkom, bivšom rukometašicom sa jakom voljom i još jačom šakom, snizio je ton i isplatio sve honorare, ali je postavio uslov da ga više nikad ne zovem i da za mene više ne čuje. Kao da sam ja, posle svega, želeo da ga bilo kad više vidim. Djubre !
Ali lovu koju je dugovao je isplatio.

[nsBeckie]

Originally posted by Vespertine

Znash kako, meni je sledecih nedelju dana sva pazhnja bila fokusirana na to, shta-bi-bilo-kad-bi-bilo,shta da je pishtolj sluchajno opalio,shta da je neko naishao i naterao ih na josh vece sranje, i sl... Sam momenat pljachke i prebijanja mi stvarno nije pao toliko teshko,( iskreno se sad i ne secam toga kao momenta bola i povredjenosti, vec kao neke konfuzne koreografije tudjih nogu posmatrane iz chudnog ugla), koliko razmishljanje o tome da se neke od pretnji ostvare, da mi upadnu u stan, pochnu da prete mojima i sl... Nisam mogao ni da spavam normalno sve dok nisam pronashao drugi stan. Budio se na svaku buku, zentao se od svakog telefonskog poziva i zvonca na vratima... To je bio pravi pakao.

verujem...

mozak ume cesto tako da odreaguje i da 'zaboravi' samu fizicku bol, ali ono posle - psihicke posledice i istraumiranost....to je najteze

[elektron84]

Smrt roditelja. Posle toga nista vise ne boli.

[nsBeckie]

pomenula sam vec u uvodnom postu da se i dan-danas trzam na zvono na vratima i plasim se da otvorim (ako nikoga ne ocekujem), jer je tako pocelo i one noci - zvono na vratima, a ja budala otvorila... istina, poznavala sam tu osobu, ali opet, ko jos otvara vrata u 2 ujutru kad neko zvoni besomucno i lupa tako da se zgrada trese... ali jbg. u tom trenutku mislis mozda je vatra, mozda se desilo nesto strasno... u svakom slucaju nisam ocekivala da me neko napadne bez ikakvog razloga, tek tako, zbog nekog kratkog spoja u glavi...

inace, deni, osoba koja me je napala tada otisla je tek kada sam ja uspela da se docepam svog telefona i pozovem policiju... policija je dosla i dala opomenu i meni i njoj, posto im je ta osoba rekla da sam i ja nju udarala ili sta vec.... neke lazi, u svakom slucaju... tako da mi je jedina misao bila da se preselim pod hitno - sledece noci sam vec spavala u drugom stanu, u drugom delu grada...

jebes policiju...

[VANGEL]

Mije najgore iskustvo koje je moglo da se desi je zapravo ceo moj zivot - moja proslos je ruzna i tuzna sta me ceka nz niti zelim da znam samo znam da zelim da prestane .

[Dina]

Originally posted by *deni*

...
Ne treba se mnogo bojati u životu.
Meni je jedan majmun, vlasnik jedne od televizija na kojima sam radio, pre par godina se to desilo, došao roditeljima mojim na kućni prag, i to samo zbog toga što sam mu tražio da mi hitno isplati sve neisplaćene honorare, sa kamatom. Mislio je valjda da su moji roditelji neki plašljivi ljudi, međutim posle razgovora sa mojim ocem, bivšim pandurom i sportistom i majkom, bivšom rukometašicom sa jakom voljom i još jačom šakom, snizio je ton i isplatio sve honorare, ali je postavio uslov da ga više nikad ne zovem i da za mene više ne čuje. Kao da sam ja, posle svega, želeo da ga bilo kad više vidim. Djubre !
Ali lovu koju je dugovao je isplatio.

Opasni su ti roditelji, bravo

Vespertineova prica je stvarno strasna

Ja sam isto dozivela pljacku u bivsoj firmi ali su se vlasnici potresli gore nego mi. Lopovi su uhvaceni sto je neka satisfakcija za nas stres. Takodje sam imala jedan slucaj koji sam vec opisivala u nekoj temi "najsmotaniji lopovi" ali odavno pa ste mozda zaboravili Naime lopov je dosao i opljackao moju vikendicu, nema tamo nekih posebno vrednih stvari, najvrednija je bila televizor. I otisao otac, pozvao policiju, oni dosli i jos on nije stigao iz vikendice a policija zove i porucuje da dodje u stanicu, nasli su televizor. Kakva efikasna policija!!! Odnosno smotan lopov, oni se taman vracali sa uvidjaja a on ide selom, zamotao televizor u cebe i nosi ga da ga proda. Naravno oni cim vide oblik koji lici na televizor zaustave ga, sklone cebe, kad ono - nas televizor

[Darling]

- Saobracajka od sinoc...preturili se, odvalili coveku pola ograde i samo se malo ugruvali i izgrebali....bas smo imali ludu srecu...

[Incubus]

Kada sam shvatio da:

"Neće doći dan kada ćemo svi biti obučeni u belo. Neće doći dan kada ćemo palmama mahati jedni drugima. I postojat će samo ti trenuci sna rasparčani koje treba umeti završiti i otići na vreme na svoju stranu."

[elektron84]

Darling

[Darling]

Originally posted by elektron84

Darling

Mali...

[maka]

Originally posted by elektron84

Smrt roditelja. Posle toga nista vise ne boli.

boli - ne daj boze smrt deteta. i od toga ima gore - smrt dva deteta.

i nad popom ima pop!

[elektron84]

Pa dobro...
To me nije zadesilo...

Jao, nisam navikla na tebe tako crnu, Krakata

[Dirrty]

Do sada sam imao mnogo sreće, a bio sam dosta i zaštićen.
Nedovoljno sam zahvalan na tome, da me je ponekad sramota, kao npr. sada dok čitam neka potresna iskustva.

Jedina stvar je gubitak od pre nekoliko meseci, ali pošto sam tek nedavno prestao da plačem, i počeo da spavam noću, ne mogu sada o tome...

[luciferin91]

ima jedno da kazem iskustvo. kada sam bio mali, dok je sa nama zivela prababa zvala me je mojim krshtenim imenom kada neshto zabrljam (shto bi pratio shamar). I dan danas kada mi neko kaze moje krshteno ime ja se najezim. To je neka vrsta transfera. Isto kao kod nekih.

[Tungi]

Mrzi me da nabrajam.Da je tema "lepo iskustvo",mozda bih i znao sta da napisem.

[bothways]

Originally posted by *deni*
Ispada da ti je bilo pametnije da si pozvao tog lika kod tebe na obljubu, umesto što si napuštao stan da bi se našao s njim.

Bouze, deni, svasta s tobom. Pa upoznali smo se na prijateljskoj osnovi i ostadosmo drugovi. Nije tu bilo nikakvih perverznih radnji. Odavno se nisam tako dobro ispricao sa pederom o svemu i svacemu (od filozofije do americkih serija) za tri sata.

[Rei]

Hmm, maltretiranje na pocetku srednje, nije akutna trauma ali je trajalo dosta dugo i postepeno je iz mene isisalo svaki gram dostojanstva. Nisam imao ni jednog prijatelja i svaki dan sam morao da idem u skolu pitajuci se na koji cu nacin tog dana biti zabavan za ceo razred. Trajalo je neka tri meseca, ali boli i dan danas.

[Tungi]

Originally posted by Rei

Hmm, maltretiranje na pocetku srednje, nije akutna trauma ali je trajalo dosta dugo i postepeno je iz mene isisalo svaki gram dostojanstva. Nisam imao ni jednog prijatelja i svaki dan sam morao da idem u skolu pitajuci se na koji cu nacin tog dana biti zabavan za ceo razred. Trajalo je neka tri meseca, ali boli i dan danas.

A kroz to je,verujem,svako od nas prosao.
Koliko god da sam bio drugaciji,tudj ostalima,toliko sam ih isto pokusavao odbacivati od sebe.Ekscentrican,cudan,uvrnut,u sekti,narkoman..Sve te neke etikete koje su mi se prisivale i koje su mi naposletku laskale.To sam ja,to sam bio JA..I da mogu,opet bih sve ponovo.Shokirao,davao povoda da me mrze,da pricaju..

[Dirrty]

Najbolji drug u prva 2 razreda osnovne, bio je prilično proračunat i pokvaren... zbog njega sam roditeljima često tražio i dobijao pare za gluposti koje sam delio sa njim, a par puta čak i ukrao pare svojim roditeljima :/... sreća pa sam posle par dobijenih batina od strane oca shvatio šta radim.
Zbog njega sam bio 4,5 u prva 2 razreda!

Kasnije, na rekreativnoj nastavi u 2. osnovne se desilo moje prvo gay iskustvo u pokušaju, sa njim i još 2 dečka, na krevetima na sprat, u sobi gde je bilo nas 10ak.

U svakom slučaju jedan je otišao ubrzo potom iz naše škole, a moj najbolji drug i ovaj četvrti su pokrenuli priču kako sam samo ja peder, koji se vatao sa tim četvrtim.
To sam saznao tek nekoliko godina kasnije, doćiću do toga.

Pošto sam imao sreće, ubrzo je usledio kraj godine, a moji roditelji su odlučili da me premeste u suprotnu smenu, da bih bio suprotna smena sa mojim starijim bratom, da ne bismo ometali jedan drugog u školskim obavezama.
Ta promena sredine mi je potpuno mutna u sećanju.

A premešten sam u odeljenje koje sa kojim se moje prethodno najviše mrzelo, pošto smo u prethodna 2 razreda bili jedina 2 odeljenja u dnevnom boravku...

Uglavnom, priča nije stigla do njih, a ja sam se posle svega nekoliko nedelja potpuno uklopio.
Kao dete sam bio dosta popularan među vršnjacima, verovatno pošto nikada nisam imao zadnje namere, a bio sam previše dobroćudan i naivan.

Par godina kasnije, potisnuvši svoja sećanja, ponovo sam krenuo da se družim sa tim nekadašnjim najboljim drugom, koji je ponovo uspeo da to postane.
Počeo sam da se družim sa još par drugova iz bivšeg odeljenja, i verovatno sam im postao zanimljiviji od njega, kao što sam i ranije bio, da je ponovo pokrenuo tu priču.
Tada su se i oni okrenuli protiv mene.
Čak se priča proširila i na neke likove sa kojima sam tada trenirao karate.

Ruku sam polomio u nekoj svađi sa bratom, pa sam napustio karate, iako sam ga voleo.
A i ta svađa je bila čudna.
Bili smo na poljani, i sreli mog druga iz škole, sa kojim sam valjda u vrtiću imao prisilno gay iskustvo... ili sam to sanjao, ni danas ne znam!
On i njegov drug su me odvukli valjda u WC gde je on skinuo gaće i terao me da ga pipam ili šta li...
Uglavnom o tom iskustvu sam pričao bratu, i on je hteo da pita tog dečka, dal' iz zezanja ili čega već... i ja da bih ga sprečio, skočio na brata s leđa, i oborio ga na mene, odnosno moju ruku.

Što se tiče vrtića, moguće da nije san.
Znam da su me gotovo sve devojčice jurile po obdaništu, pošto sam bio bitno napredniji od većine dečaka i opušteniji sa njima, valjda zato što sam peder.
Ma bio sam sigurno i tada svestan, sećam se da je bio jedan dečak sa kojim sam se gledao dok smo imali popodnevne dremke, spavali smo krevet do kreveta.

Ubrzo potom je usledio razvod mojih roditelja, i ja sam se preselio početkom 6. razreda u novu školu, u novom kraju, gde sam živeo sa majkom i bratom.
U novoj školi mi je bilo stresno, taj prelaz sam nekako teško podneo.
Ali sam se uklopio.

Ni danas ne volim da se prisećam svega toga, stvarno je bilo toliko neprijatnih situacija.

Bilo je neprijatnih situacija u starom kraju, pošto sam se van škole družio pretežno sa starijim devojčicama u kraju, dok u školi sa dečacima.
Kada su te starije devojčice počele da se muvaju sa starijim dečacima iz kraja, koji su im do pre godinu dana predstavljali pretnju po teritoriju, stariji dečaci su počeli da me prozivaju da sam peder.
Drugarice nisu baš bile na njihovoj strani, ali smo se ubrzo udaljili, pošto se moglo primetiti da im je muvanje bitnije od našeg višegodišnjeg drugarstva.

Čini mi se da je bilo i par neprijatnih situacija u novoj školi, iako sam se družio sa dečacima, uvek sam nekako bio nežniji od njih, da je par puta pokrenuto to pitanje.
Ali se to društvo raspalo ubrzo posle svršetka osnovne.

Promena okruženja u srednjoj mi je isto dosta teško pala.
U srednjoj sam se već družio samo sa devojčicama, tada sam bio potpuno svestan šta sam, već sam se uveliko jebao u dupe!
I tu je onda bilo povremenih prozivki, mada mnogo manje potresno, jer nisu bili u pitanju ljudi do kojih mi je stalo.
A odeljenje mi je bilo najizolovanije od ostalih, a i međusobno smo bili podeljeni u mnogo grupa koje se ne trpe.
A dečaci su bili u manjini, tako da je bilo podnošljivo.

Moja sreća valjda, da je uvek bilo više neshvaćenih u mom okruženju, koji su trpeli mnogo veću torturu.
Nerado priznajem da sam i sam ponekad učestvovao u tome.
Skroz bezveze...

Ah da, pre recimo godinu dana je moj brat sreo tog mog "najboljeg" druga iz detinjstva, koji mu je tražio moj broj.
Poslao mi je poruku da se vidimo... ali mi je muka od same pomisli na to.

Jbt, pa ja sam imao skroz ludo detinjstvo.
Kao što rekoh, uvek me je sticaj čudnih okolnosti vadio iz neprijatnih situacija i međuljudskih odnosa.

[KosmickaCestica]

Ovo je, iskreno govoreci, fantasticna tema, jer verujem da posle ostavljanja
iskrenog posta ovde, sigurno osetite olaksanje....


... pre svega jer post ostavljate medju osobama, koje to isto mogu da razumeju,
iz vise aspekata, a recimo da je jedan seksualna orijentacija...

[dukkehjem]

Ljubljenje sa devojkom (sa jezikom), znam da cu ispasti drama queen, ali bilo mi dva dana kasnije muka... A od nesto ozbiljnijih - haludze, black outs, glavobolja posle... e, da, i povracanje posle pokusaja samoubistva brufenima i svim ostalim lekovima koji mi se tog trenutka nasli u rancu (kako pametno od mene )
samopovredjivanje necu da navedem, jer sam tada u tome uzivao, ali secanje na tu fazu svakako mi, izmedju ostalih, jeste "top" medju najgorim iskustvima....

[Rei]

Originally posted by Tungi

Originally posted by Rei

Hmm, maltretiranje na pocetku srednje, nije akutna trauma ali je trajalo dosta dugo i postepeno je iz mene isisalo svaki gram dostojanstva. Nisam imao ni jednog prijatelja i svaki dan sam morao da idem u skolu pitajuci se na koji cu nacin tog dana biti zabavan za ceo razred. Trajalo je neka tri meseca, ali boli i dan danas.

A kroz to je,verujem,svako od nas prosao.
Koliko god da sam bio drugaciji,tudj ostalima,toliko sam ih isto pokusavao odbacivati od sebe.Ekscentrican,cudan,uvrnut,u sekti,narkoman..Sve te neke etikete koje su mi se prisivale i koje su mi naposletku laskale.To sam ja,to sam bio JA..I da mogu,opet bih sve ponovo.Shokirao,davao povoda da me mrze,da pricaju..

Nisam ja bio nesto posebno drugaciji od njih, jedino nisam znao (a ni hteo) da uzvratim na zacikavanja, sto je nekolicina primetila i tako je pocelo sve jace i jace... Jednom sam pokusao fizicki da se odbranim udarcem, ali ni to nije dobro proslo. Ja sam hteo samo da se uklopim i nadjem nove prijatelje. Ali jebiga.