- 30 Jul 2010, 17:35
#1930935
Nezavisni britanski novinar Tim Džuda je šokirao bivšu Jugoslaviju kada je pre godinu dana u „Ekonomistu" objavio tekst pod naslovom „Jugoslavija je mrtva - živela jugosfera", gde je istakao da narodi na prostoru bivše Jugoslavije nesvesno, ali postepeno, obnavljaju odnose koji su postojali u zajedničkoj državi. Kao najveći problem u nekoj novoj jugoslovenskoj integraciji, Džuda je istakao upravo negativan odnos prema imenu Jugoslavija i zato je napisao da se stvara „jugosfera", odnosno prostor na kome se odvija „jugoslovenski život".
* Da li je intimiziranje dva predsednika poruka javnosti u Beogradu i Zagrebu da su dve države ponovo zajedno?
- Naravno da jeste. Oduvek smo znali za srpsko-hrvatske odnose da je to odnos ljubavi i mržnje. Kao ljubavnici koji se jednog trenutka svađaju, pa se posle pomirenja vole najviše na svetu. Nije to ništa novo.
* Mislite na to da su se i Milošević i Tuđman grlili i rukovali, ali to nisu radili toliko javno?
- Upravo tako. Zanimljivo je da su Tadić i Josipović sličnih godina, slično izgledaju, dolaze iz sličnog okruženja i zato njih dvojicu Evropa identično percipira. Imaju i isti pogled na svet, isti cilj - da integrišu Srbiju i Hrvatsku u „mejnstrim" tokove evropske politike. I očigledno shvataju da postoji mnogo stvari koje moraju zajedno da urade.
Koliko je realno da se „jugosfera" pretvori u neki savez drž- ava?
- Ne verujem da će se uspostaviti formalna organizacija koja bi oživela Jugoslaviju. To bi isprovociralo negativne reakcije koje imaju korene u sećanjima na devedesete. Ali, integracija će se odvijati neformalno. Na primer, imate Pakt za regionalnu saradnju koji uključuje i Albaniju, Moldaviju, Bugarsku, Rumuniju... Tako postoji i desetina organizacija koje su neka vrsta kamuflaže, jer uključuju i druge zemlje, ali uvek su najznačajnije države u njima bivše jugoslovenske republike. To je najbolji način da se jugoslovenska integracija odvija. Ako bi postojale organizacije sačinjene samo od članica bivše Jugoslavije to bi nekom moglo da bode oči.
* Da li stvaranje „jugosfere" više odgovara bivšim jugoslovenskim državama ili je to u interesu Evrope kako bi Brisel mogao lakše da izađe na kraj sa Balkanom?
- Ne vidim zašto bi Brisel imao veći interes. Pogledajte slučaj „Pukanić". Imate jedno suđenje u Zagrebu, a drugo suđenje Joci Amsterdamu u Beogradu. Pogledajte privredu i turizam. Hrvati su kupili veliku slovenačku kompaniju, vlasnika srpskih brendova. Šta Brisel ima sa tim? Naravno da Brisel ima interes da na Balkanu svi žive u slozi, ali to je direktan interes ljudi koji žive u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj.
* A gde je mesto Kosova u toj „jugosferi"?
- Kosovo je pola unutra, a pola izvan, zato što je Kosovo i neka vrsta albanske sfere, uz Albaniju i albanski deo Makedonije. U mnogim regionalnim institucijama Kosovo je prisutno, ali znamo da je Kosovo veliki problem za Srbiju i zato je neka vrsta izuzetka koje nije definisano do kraja.
* Kako bi danas izgledala Jugoslavija da je uoči raspada države prihvaćen plan o slaboj konfederaciji?
- A kakav bi svet bio da Franc Ferdinad nije skrenuo tamo gde ga je čekao Gavrilo Princip? Nemoguće je odgovoriti na to pitanje.
* Da li je intimiziranje dva predsednika poruka javnosti u Beogradu i Zagrebu da su dve države ponovo zajedno?
- Naravno da jeste. Oduvek smo znali za srpsko-hrvatske odnose da je to odnos ljubavi i mržnje. Kao ljubavnici koji se jednog trenutka svađaju, pa se posle pomirenja vole najviše na svetu. Nije to ništa novo.
* Mislite na to da su se i Milošević i Tuđman grlili i rukovali, ali to nisu radili toliko javno?
- Upravo tako. Zanimljivo je da su Tadić i Josipović sličnih godina, slično izgledaju, dolaze iz sličnog okruženja i zato njih dvojicu Evropa identično percipira. Imaju i isti pogled na svet, isti cilj - da integrišu Srbiju i Hrvatsku u „mejnstrim" tokove evropske politike. I očigledno shvataju da postoji mnogo stvari koje moraju zajedno da urade.
Koliko je realno da se „jugosfera" pretvori u neki savez drž- ava?
- Ne verujem da će se uspostaviti formalna organizacija koja bi oživela Jugoslaviju. To bi isprovociralo negativne reakcije koje imaju korene u sećanjima na devedesete. Ali, integracija će se odvijati neformalno. Na primer, imate Pakt za regionalnu saradnju koji uključuje i Albaniju, Moldaviju, Bugarsku, Rumuniju... Tako postoji i desetina organizacija koje su neka vrsta kamuflaže, jer uključuju i druge zemlje, ali uvek su najznačajnije države u njima bivše jugoslovenske republike. To je najbolji način da se jugoslovenska integracija odvija. Ako bi postojale organizacije sačinjene samo od članica bivše Jugoslavije to bi nekom moglo da bode oči.
* Da li stvaranje „jugosfere" više odgovara bivšim jugoslovenskim državama ili je to u interesu Evrope kako bi Brisel mogao lakše da izađe na kraj sa Balkanom?
- Ne vidim zašto bi Brisel imao veći interes. Pogledajte slučaj „Pukanić". Imate jedno suđenje u Zagrebu, a drugo suđenje Joci Amsterdamu u Beogradu. Pogledajte privredu i turizam. Hrvati su kupili veliku slovenačku kompaniju, vlasnika srpskih brendova. Šta Brisel ima sa tim? Naravno da Brisel ima interes da na Balkanu svi žive u slozi, ali to je direktan interes ljudi koji žive u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj.
* A gde je mesto Kosova u toj „jugosferi"?
- Kosovo je pola unutra, a pola izvan, zato što je Kosovo i neka vrsta albanske sfere, uz Albaniju i albanski deo Makedonije. U mnogim regionalnim institucijama Kosovo je prisutno, ali znamo da je Kosovo veliki problem za Srbiju i zato je neka vrsta izuzetka koje nije definisano do kraja.
* Kako bi danas izgledala Jugoslavija da je uoči raspada države prihvaćen plan o slaboj konfederaciji?
- A kakav bi svet bio da Franc Ferdinad nije skrenuo tamo gde ga je čekao Gavrilo Princip? Nemoguće je odgovoriti na to pitanje.
