- 19 Jul 2010, 20:58
#1920730
posalji slobodno na u2u. i moram te razocarati odgovor na moje pitanje gore je pozitivan u vezi gay muskaraca.
opet naglasavam ne svi, ali da, postoji mizoginija i da, ipak muskarci (oni koji kriju sex.orijentaciju) uzivaju u ono sto pruza patrijarhat. dacu jedan bzvz pr. muskarci zaradjuju vise od zena. jbg. sad but true
opet naglasavam ne svi, ali da, postoji mizoginija i da, ipak muskarci (oni koji kriju sex.orijentaciju) uzivaju u ono sto pruza patrijarhat. dacu jedan bzvz pr. muskarci zaradjuju vise od zena. jbg. sad but true
... U suštini, više se osećam kao žensko, nego kao muško, pa kao što vidiš i pišem, makar ovde na forumu, u ženskom rodu. A mržnju osetim prema onim ženama koje od mene očekuju da se ponašam kao muškarac - te žene vide da ja fizički izgledam kao muškarac, i onda očekuju od mene odgovarajuće ponašanje, a ja to jednostavno ne mogu. Ne mogu. A i neću. I onda osetim mržnju prema njima. A sad, kad razmislim, vidim koliko je to moje osećanje mržnje negativno. I shvatam da ga ne bih osećala da sam ja sama sebe u potpunosti prihvatila. Jer problem je u tome što se ne osećam u potpunosti kao žensko. I onda proradi u meni samoj taj prokleti patrijarhalni binarni normativ koji mi, polusvesno, govori: ako se ne osećaš u potpunosti kao žensko, onda znači da si muško. A to dalje znači da su te devojke u pravu, da treba da se ponašaš kao muško, a to što nisi u stanju da se tako ponašaš znači da si ti jedan običan promašaj, failure, gubitnik, bogalj... I onda zamrzim te devojke koje u meni izazovu takvo osećanje samoprezira... A problem nije u njima, nego u meni. U mojem internalizovanom patrijarhalnom binarnom normativu, koji me sprečava da u potpunosti shvatim, osetim i prihvatim da sam ja to što jesam, da se ne uklapam u binarne norme, muško-žensko, da sam negde između, po nečemu više muško, po nečemu više žensko, i da je to ok, da ne treba da se opterećujem time što nisam u stanju da ispunim niti "standarde muškosti", niti "standarde ženskosti", da su jedini "standardi" koje u životu treba da ispunim oni koje ja sama za sebe odredim, oni za koje negde u svom srcu osećam da su "moji"... I zato mi je drago što si postavila ovo pitanje, što si me trgla i naterala na razmišljanje, što si mi pomogla da napokon, nadam se, prihvatim samu sebe. HVALA! 
, 
i 
sve do tada trebamo biti svjesni da zivimo u heteropatrijarhatu i da je potpuni politicki i ljudski promasaj osudjivati ekstremni feminizam, koji u svojoj citavoj ekstremnosti jos ni jednog muskarca nije kostao zivota.