Over a dozen reusable components built to provide iconography, dropdowns, input groups, navigation, alerts, and much more...
Moderatori: Waldorf, Moderators
Originally posted by dharmox
Naravno, mizoginiju koja je dominantna karakteristika Disneyeve produkcije niko ne pominje (li je neko pomenuo na prethodnim stranama, nisam čitao redom?)...
Originally posted by svejedno
Originally posted by dharmox
Naravno, mizoginiju koja je dominantna karakteristika Disneyeve produkcije niko ne pominje (li je neko pomenuo na prethodnim stranama, nisam čitao redom?)...
^ Zapravo, ovo je jedna od Diznijevih karakteristika u koju BAS moze da se uperi prstom.
Originally posted by svejednoKao prvo takva je originalana bajka koju dizni obradjuje. Drugo ne mozemo govorizi o mizoginiji u bajkama koje su nastale pre "emancipacije" zena. Trece cak ni u tim bajkama sustina nije u tome da devojka ceka princa, npr po nekim interpretacijama Uspavane lepotice(vrlo verovatno da je ovakva prica postojala pre brace Grim) tu je iskazana ideja inicijacije devojke u "zenskost" i bila je namenjena zaista devojcicama. I na kraju cetvrto - kako se generalno odnos drustva prema zeni menja, tako su i zenski likovi u diznijevim crtacima drugaciji(Aladin - Herkules - Mulan - Princeza i zaba). Cak je jako nerealan prikaz takve zene kakav je u Princezi i zabi, posto nije bio takav ako zaista pogledamo vreme u koji je crtani smesten.
O...hm...Diznijevoj ,)
..
Salim se, mizgonije se, najjednostavniji primer- ima ih mnogo - odrazava u cinjenici da u svakom crtacu devojka ceka mladica da je spase, da joj promeni zivot i sl. Bez njega ona ne moze nista, on je kul i bez nje.
..
To je na najjednostavnijem nivou. Dublje i ne merem da ulazim.
Originally posted by svejednoPa ne znam baš... Pogledaj Mulan, Lepoticu i Zver, malu Sirenu itd. Nijedna nije čekala princa već se sama mučila i trudila da postigne svoje snove
Salim se, mizgonije se, najjednostavniji primer- ima ih mnogo - odrazava u cinjenici da u svakom crtacu devojka ceka mladica da je spase, da joj promeni zivot i sl. Bez njega ona ne moze nista, on je kul i bez nje.
Originally posted by Mage
Originally posted by svejednoPa ne znam baš... Pogledaj Mulan, Lepoticu i Zver, malu Sirenu itd. Nijedna nije čekala princa već se sama mučila i trudila da postigne svoje snove
Salim se, mizgonije se, najjednostavniji primer- ima ih mnogo - odrazava u cinjenici da u svakom crtacu devojka ceka mladica da je spase, da joj promeni zivot i sl. Bez njega ona ne moze nista, on je kul i bez nje.
Mulan se prerušila u muškarca i otišla da ratuje... dokazavši se još i kao heroj!
Bell je spasila zver.
Ariel je stavila ceo život na kocku da bi ispunila svoj san i postala čovek...
Originally posted by MageNe ulazeci dublje u ovo - jer, ko sto rekoh - ne merem -> svi njihovi 'snovi' su se na kraju sveli na pronalazak 'pravog muskarca', zar ne?
Originally posted by svejednoPa ne znam baš... Pogledaj Mulan, Lepoticu i Zver, malu Sirenu itd. Nijedna nije čekala princa već se sama mučila i trudila da postigne svoje snove
Salim se, mizgonije se, najjednostavniji primer- ima ih mnogo - odrazava u cinjenici da u svakom crtacu devojka ceka mladica da je spase, da joj promeni zivot i sl. Bez njega ona ne moze nista, on je kul i bez nje.
Originally posted by svejednoNe. To je model koji slede i muskarci - princevi u Uspavanoj lepotici, Snezani, Pepeljuzi... To je obostrani cilj da nadju pravog partnera. Pa sta je bolji primer nego Pepeljugin princ koji juri unaokolo sa staklenom cipelicom...
Ne ulazeci dublje u ovo - jer, ko sto rekoh - ne merem -> svi njihovi 'snovi' su se na kraju sveli na pronalazak 'pravog muskarca', zar ne?
Originally posted by svejednoA Snezana i Uspavana lepotica su politicki nekorektne?
Mada, moze se reci da je bas sa Lepoticom & Zveri pocela era Diznijeve 'politicke korektnosti'.
Originally posted by Htonto ti je vrlo problematična tvrdnja, prvenstveno zato što se ne obrađuju "originalne bajke", nego njihovi (stilski, tematski i, mind you, ideološki, obrađeni) zapisi iz pera romantičarskih folklorljubaca.
Kao prvo takva je originalana bajka koju dizni obradjuje.
Originally posted by Htona što? pre emancipacije nije bilo mizoginije?
Drugo ne mozemo govorizi o mizoginiji u bajkama koje su nastale pre "emancipacije" zena.
Originally posted by Htonjašta da je (bila) namenjena devojčicama. priče za decu (u both folklornom i maskulturnom obliku) su jedan od mehanizama socijalizacije, ali to ni na koji način ne negira postojanje seksizma u diznijevim crtanim filmovima, dapače.
Trece cak ni u tim bajkama sustina nije u tome da devojka ceka princa, npr po nekim interpretacijama Uspavane lepotice(vrlo verovatno da je ovakva prica postojala pre brace Grim) tu je iskazana ideja inicijacije devojke u "zenskost" i bila je namenjena zaista devojcicama.
Originally posted by svejednoSvejedno da li ces se vratiti...
Govorimo o mizigoniji u crtanim filmovima.
..
'Politicka korektnost' je stavljena pod navodnike sa razlogom. I naravno da Kompanije nisu obracale paznju na istu do 'pojave termina', da tako kazem.
..
No, thats besides the point.
Mizigonija postoji u Diznijevim crtanim filmovima. Kada budem imao vremena, vraticu se i objasniti kakva.
..
Verovatno.
Originally posted by Lepa KrepaNi u jednom slucaju nisi u pravu, ali me je ovaj deo najvise povukao da ti odgovorim. Ne moze se govoriti o seksizmu pre njegovog definisanja(istorijski, kao termina i drustvenog problema). Moras iz onovremenog ugla da posmatras situaciju. Uloge zene i muskarca su u svakom vremenu jasno definisane, a to iz danasnje tacke gledista da li se tebi svidja, ili ne, to je samo tvoj problem.
jašta da je (bila) namenjena devojčicama. priče za decu (u both folklornom i maskulturnom obliku) su jedan od mehanizama socijalizacije, ali to ni na koji način ne negira postojanje seksizma u diznijevim crtanim filmovima, dapače.
Originally posted by Htonovo je alltogether nebulozno na toliko nivoa, da ja naprosto nemam vremena da ti pošteno odgovorim. u najkraćem, brkaš temeljne stvari. tekst nije puki odraz realnosti i ne može se interpretirati tako kako ga ti interpretiraš. to da li će autor/ka zauzeti kritičan ili afirmativan stav prema seksizmu ne zavisi samo od "realnosti društvenih odnosa" u okolnostima u kojima on/a stvara. da je tako, ne bi bila moguća nikakva društvena kritika, niti bi bilo moguće sagledanje društvenih nejednakosti, osim ako se ne odnosi na neko drugo društvo ili vremenski period od onog u kom osoba živi. obaška što je pitanje da li bi, da je tako, čak bila moguća bilo kakva društvena promena, s obzirom da su iste oduvek bile oblikovane (a u velikoj meri i pokretane) idejama o drugačijem ustrojstvu društva, koje nisu mogle biti iskustvene, kako ova tvoja "teorija" implicira.
Ni u jednom slucaju nisi u pravu, ali me je ovaj deo najvise povukao da ti odgovorim. Ne moze se govoriti o seksizmu pre njegovog definisanja(istorijski, kao termina i drustvenog problema). Moras iz onovremenog ugla da posmatras situaciju. Uloge zene i muskarca su u svakom vremenu jasno definisane, a to iz danasnje tacke gledista da li se tebi svidja, ili ne, to je samo tvoj problem.
osim toga, gde i kad je pala ta cornerstone "definicija seksizma", posle koje bi, po tebi, imalo smisla govoriti o njemu? o seksizmu je u filozofiji i političkoj teoriji raspravljano davno pre no što je skovan navedeni termin kao takav, a isto tako je problematizovan i u književnosti. štaviše, neke od tih rasprava i književnih dela stariji su ohoho od pomenutih bajkopisatelja (guglaj, recimo, olympe de gouges ili christine de pizan, pa uporedi vreme nastanka njihovih dela sa vremenom kad su braća grimm zapisivala bajke). Originally posted by Htonto je samo primer tvog nekontanja ovoga što gore napisah.
To je kao da se zapitas sto Ana Karenjina nije lepo povela sina sa sobom kada je napustala muza. To je glupo. Mora se sagledavati situacija zene u kontekstu mesta i vremena. (ovo je ekstremni primer)
Originally posted by HtonKao da si rekao da ne mozemo govoriti o plavim stvarima iz vremena pre imenovanja plave boje.
Ne moze se govoriti o seksizmu pre njegovog definisanja(istorijski, kao termina i drustvenog problema). Moras iz onovremenog ugla da posmatras situaciju.
Originally posted by Lepa KrepaKao prvo- bicu slobodno bezobrazan- da imas dva grama mozga razmislio/ili razmislila bi-ne znam kako sebe dozivljavas, meni je negde u glavi da si zensko, ne znam zasto- o tome sta si napisala. Dizni od samog pocetka izrazava aktuelnu politiku drutva i puno je koriscen u propagadne svrhe, sto znaci da ce iskazati aktuelno, glavno, vecinsko razmisljanje. Retki su oni(MALO IH JE-ne znam da li treba da ti i nacrtam) koji su razmisljali drugacije. Dizni nije tu da dize bune i daje kritike. Pa u Srbiji i pre, a i pocetkom 20veka imas par zena koje su vise emancipovane nego sto ces ti sa svojim okorelim feministickim razmisljanjem ikada biti(primer: Nadezda Petrovic). Ali njih je jako malo. Dizni stvara za masu, deo popularne kulture.
Originally posted by Htonovo je alltogether nebulozno na toliko nivoa, da ja naprosto nemam vremena da ti pošteno odgovorim. u najkraćem, brkaš temeljne stvari. tekst nije puki odraz realnosti i ne može se interpretirati tako kako ga ti interpretiraš. to da li će autor/ka zauzeti kritičan ili afirmativan stav prema seksizmu ne zavisi samo od "realnosti društvenih odnosa" u okolnostima u kojima on/a stvara. da je tako, ne bi bila moguća nikakva društvena kritika, niti bi bilo moguće sagledanje društvenih nejednakosti, osim ako se ne odnosi na neko drugo društvo ili vremenski period od onog u kom osoba živi. obaška što je pitanje da li bi, da je tako, čak bila moguća bilo kakva društvena promena, s obzirom da su iste oduvek bile oblikovane (a u velikoj meri i pokretane) idejama o drugačijem ustrojstvu društva, koje nisu mogle biti iskustvene, kako ova tvoja "teorija" implicira.
Ni u jednom slucaju nisi u pravu, ali me je ovaj deo najvise povukao da ti odgovorim. Ne moze se govoriti o seksizmu pre njegovog definisanja(istorijski, kao termina i drustvenog problema). Moras iz onovremenog ugla da posmatras situaciju. Uloge zene i muskarca su u svakom vremenu jasno definisane, a to iz danasnje tacke gledista da li se tebi svidja, ili ne, to je samo tvoj problem.
naravno da se o seksizmu može govoriti gde god i kad god on postoji ili je postojao.
Originally posted by Htonto je samo primer tvog nekontanja ovoga što gore napisah.
To je kao da se zapitas sto Ana Karenjina nije lepo povela sina sa sobom kada je napustala muza. To je glupo. Mora se sagledavati situacija zene u kontekstu mesta i vremena. (ovo je ekstremni primer)
Originally posted by Htonkao drugo - bićeš slobodno glup?
Kao prvo- bicu slobodno bezobrazan-
Originally posted by Lepa Krepa
Originally posted by Htonkao drugo - bićeš slobodno glup?
Kao prvo- bicu slobodno bezobrazan-
Originally posted by Dante
Problem Diznijevih crtanih filmova ipak treba da posmatrate malo jednostavnije.
To je stvar sa subjektivnom i slobodnom interpretacijom i analizom - sebi daje mnogo slobode i širine, a traženje konteksta u takvom slučaju je, možda preterano.
Mislim da poenta Diznijevih crtanih filmova nije seksizam, ili položaj žene u društvu, ili homofobija i diskriminacija, uticaj antropoloških, sociološkihih i bioloških faktora, već činjenica da te bajke mogu da nas odvedu u jedan lepši svet i bolje sutra, na mesta koja su toliko mala da se mere maštom i na koja možemo da odemo bilo kada, činjenica da su Pepeljuga i Tiana i Arijel i Bel i mnogi drugi pre svega činili dobro i nadali se dobrom, činili sve da postignu to dobro i prevaziđu tugu, a za svoje dobro i čestito srce bili nagrađeni.
Originally posted by LoniThere..there..
Kad ono, posle par minuta gledanja shvatih da je u ovom crtaću kao liku najvećeg negativca stavljen izrazito feminiziran muškarac. Očigledno gej tip.
Originally posted by DanteNiko nije ni rekao da je to poenta.
Problem Diznijevih crtanih filmova ipak treba da posmatrate malo jednostavnije.
To je stvar sa subjektivnom i slobodnom interpretacijom i analizom - sebi daje mnogo slobode i širine, a traženje konteksta u takvom slučaju je, možda preterano.
Mislim da poenta Diznijevih crtanih filmova nije seksizam, ili položaj žene u društvu, ili homofobija i diskriminacija, uticaj antropoloških, sociološkihih i bioloških faktora, već činjenica da te bajke mogu da nas odvedu u jedan lepši svet i bolje sutra, na mesta koja su toliko mala da se mere maštom i na koja možemo da odemo bilo kada, činjenica da su Pepeljuga i Tiana i Arijel i Bel i mnogi drugi pre svega činili dobro i nadali se dobrom, činili sve da postignu to dobro i prevaziđu tugu, a za svoje dobro i čestito srce bili nagrađeni.
Originally posted by Hton
...i onda se lepo vratite u svoje divne izmastane feministicko-amazonske fantazije.
We have created lots of YouTube videos just so you can achieve [...]
The best flat phpBB theme around. Period. Fine craftmanship and [...]
All you need is right here. Content tag, SEO, listing, Pizza and spaghetti [...]
this should be fantastic. but what about links,images, bbcodes etc etc? [...]
Swap-in out addons, use only what you really need!
