Bootstrap Framework 3.3.6

[Sheytan]

Deklaracija o Srebrenici u skupštinskoj proceduri

Predlog deklaracije Skupštine Srbije o osudi zločina u Srebrenici, koji je podnelo 114 poslanika vladajuće većine, upućen je u subotu, 27. marta 2010. u skupštinsku proceduru.

Predlog deklaracije podneli su poslanici poslaničkih grupa Za evropsku Srbiju, G17 plus, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i poslanici Socijalističke partije Srbije.

Za predstavnika predlagača određena je šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija.

U Predlogu deklaracije, koji je 24. marta podeljen šefovima poslaničkih grupa, Skupština Srbije najoštrije osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.

Navodi se da Skupština Srbije najoštrije osuđuje i društvene i političke procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija.

Parlament Srbije deklaracijom, kako piše u tom dokumentu, izražava saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ta tragedija.

Skupština Srbije, kako se navodi u tekstu deklaracije, pruža punu podršku radu državnih organa zaduženih za procesuiranje ratnih zločina i za uspešno okončanje saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, u čemu naročitu važnost ima otkrivanje i hapšenje Ratka Mladića, radi suđenja pred tim sudom.

Kako je predloženo, Skupština Srbije deklaracijom poziva sve nekadašnje sukobljene strane u BiH, kao i u drugim državama bivše Jugoslavije, da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne bi bili ponovljeni.

Prema predlogu deklaracije, Skupština Srbije izražava očekivanje da će i najviši organi drugih država sa teritorije bivše Jugoslavije na ovaj način osuditi zločine izvršene protiv pripadnika srpskog
naroda, kao i da će izraziti sopstveno saučešće i izvinjenje porodicama srpskih žrtava.

Preambula deklaracije poziva se na Ustav Srbije, poštovanje presude Međunarodnog suda pravde donete u sporu po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore 26. februara 2007. godine, kao i na privrženost duhu i normama univerzalne deklaracije UN o ljudskim pravima, Pakta o građanskim i političkim pravima, Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dopunskih protokola iz Ženevske konvencije o zaštiti žrtava međunarodnih i nemeđunarodnih oružanih sukoba, Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida i Statuta Međunarodnog krivičnog suda.

[Sheytan]

LDP predlaže citiranje presude Međunarodnog suda pravde, nazivanje genocida pravim imenom i uvođenje 11. jula kao Dana sećanja.

Prema rečima Jovanovića, LDP predlaže amandmanima i da se u tekstu Deklaracije navedu zločini za koje je Ratko Mladić optužen, garantuju prava i položaj Republike Srpske i iskaže poštovanje za sve žrtve nasilja tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Jovanović je objasnio da su amandmani pokušaj te stranke da "ispravi greške i nespremnost njenih autora da jasno izraze stav Srbije o događajima u Srebrenici i omogući saopštavanje pune istine".

To je, smatra Jovanović, uslov za normalnu budućnost Srbije, odnose u regionu, zajedničko i što brže
uključivanje u Evropsku uniju.

Amandmanima, koje Poslanička grupa LDP podnosi parlamentu, traži se dopuna teksta Deklaracije, i to tako što će se dopuniti i preambula i tekst pojedinih predloženih članova.

[Sheytan]

Po hitnom postupku sutra, u utorak, 30.marta 2010, Skupština Srbije u 11 sati počinje razmatranje Predloga Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici koje je podnelo 114 poslanika poslaničkih grupa "Za evropsku Srbiju", G17 plus, Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) i poslanici Socijalističke partije Srbije (SPS).

[Sheytan]

Narodna skupština Republike Srbije usvojila Deklaraciju o Srebrenici

Posle 13 sati skupštinske rasprave kojoj je prethodila višenedeljna javna debata, poslanici skupštine Srbije usvojili su Deklaraciju kojom se osudjuju zločini u Srebrenici.

Skupština Srbije usvojila je posle ponoći Deklaraciju kojom najoštrije osuđuje zločin izvršen u Srebrenici jula 1995. godine, koju je podržalo 127 poslanika, protiv je bio 21 poslanik, poslanici Srpske napredne stranke napustili su salu pre glasanja, a nisu glasali poslanici Srpske radikalne stranke i Liberalno demokratske partije.

Noćnom glasanju prethodilo je 13 sati žustre rasprave poslanica.

Deklaraciju su podržale poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, G17 plus, Socijalistička partija Srbije -
Jedinstvana Srbija, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i manjine. Protiv su bili poslanici Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, a poslanici Srpske napredne stranke napustili su salu pre glasanja. Poslanici Srpske radikalne stranke i Liberalno demokratske stranke nisu učestvovali u glasanju.

Pre glasanja nije usvojen predlog šefa poslaničke grupe DSS Miloša Aligrudića da poslanici glasaju prozivkom.

Usvojenom Deklaracijom se najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine,na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde i izražava saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija.

Skupština Srbije pruža punu podršku radu državnih organa zaduženih za procesuiranje ratnih zločina i za uspešno okončanje saradnje sa Tribunalom u Hagu, pri čemu, kako se ističe, naročitu važnost ima otkrivanje i hapšenje Ratka Mladića zbog suđenja u Hagu.

U deklaraciji Skupština Srbije poziva sve nekadašnje sukobljene strane u Bosni i Hercegovini i drugim državama bivše Jugoslavije da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne bi bili ponovljeni.

Skupština Srbije izražava očekivanje da će i najviši organi drugih država s teritorije bivše Jugoslavije na ovaj način osuditi zločine izvršene protiv pripadnika srpskog naroda, kao i da će uputiti izvinjenje i izraziti saučešće porodicama srpskih žrtava, stoji u deklaraciji.

U parlamentu je najavljeno da će uskoro biti usvojena deklaracija kojom će se osuditi zločini nad Srbima na prostoru bivše Jugoslavije.

[mythe]

pa ajde, neka su je doneli, to je dobro za PR Srbije u Evropi

[ChristianTroy]

Originally posted by 2kune

ja mislim da bi reč 'genocid' kao takvu trebalo uopšte da se izbaci iz srpskog jezika...

GENOCID - namera da se u celini unisti neka nacionalna, etnicka, rasna ili verska grupa ili njen DEO, tako da ovo kriv delo moze da postoji i ako je znatan broj pripadnika ciljanog dela grupe izbegao unistenje. Cine ga sled akti:

-ubijanje pripadnika grupe
-nanosenje telesnih ili dusevnih povreda
-smisljeno nametanje pripadnicima grupe zivotnih uslova sracunatih da dovedu do njenog potpunog ili delimicnog fizickog unistenja
-uvodjenje mera kojima je cilj sprecavanje radjanja unutar grupe
-prisilno premestanje dece te grupe u drugu grupu.


O cemu mi onda govorimo? Neka se stavi tacka na to vise i ajmo dalje.

[Sheytan]

Reakcije u svetu na Deklaraciju o Srebrenici su uglavnom pozitivne, pohvale stižu iz Evrope, pokude iz RS I BiH, a stranioj štampi fali reč “genocid”

Haški tribunal ne može da komentariše rezoluciju kojom je Skupština Srbije osudila zločin u Srebrenici, zato što je to politički čin, izjavila je predstavnica suda u Hagu Nerma Jelačić.

Evropska komisija je ocenila kao "važan korak napred i od značaja za Srbiju i ceo region" činjenicu da je srpski parlament usvojio rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici, izjavio je Luc Gilner, portparol potpredsednice Evropske komisije i visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije Ketrin Ešton.

Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas izjavio je da snažno podržava usvajanje Deklaracije ali i da “nije siguran da li su svi u Srbiji svesni koliko značajno ovakva odluka doprinosi slici o Srbiji u svetu".

“Jutros je na nemačkim vestima bila odluka o donošenju deklaracije, a tek posle te vesti je bio izveštaj o susretu predsednika Francuske i SAD Nikole Sarkozija i Baraka Obame, pa tek onda vesti o ostalim događajima", rekao je Mas.

I Francuska je pozdravila Deklaraciju koju je usvojio srpski parlament o osudi zločina u Srebrenici i ocenila da to predstavlja "važan korak" ka ostvarivanju zajedničke evropske budućnosti Srbije i njenih suseda, rekao je ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner.

Zvanična Holandija smatra da je usvajanje deklaracije korak napred u suočavanju sa prošlošću, rekao je agenciji Frans pres portparol holandskog ministarstva spoljnih poslova Ad Meijer.

Predstavnici političkih stranaka i nevladinih organizacija iz Republike Srpske (RS) i BiH su negativno reagovali na usvajanje deklaracije o Srebrenici u parlamentu Srbije.

Lider Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić ocenio je da je deklaracija usvojena pod pritiskom međunarodne zajednice, kao i da je njenim donošenjem napravljen veliki problem ne samo Srbiji, već i RS a šef poslaničkog kluba SDS u parlamentu RS Borislav Bojić pozvao je predsednika RS Rajka Kuzmanovića da inicira održavanje posebne sednice parlamenta na kojoj bi RS zauzela zvaničan stav o deklaraciji o Srebrenici.

Šef poslaničkog kluba Stranke demokratske akcije (SDA) u parlamentu RS Ramiz Salkić izjavio je da je evidentno da u Srbiji još ne postoje jake snage, spremne da u parlamentu osude genocid koji se desio u Srebrenici.

Organizacija porodica zarobljenih i poginulih srpskih boraca i nestalih civila u Srebrenici usvajanje deklaracije o Srebrenici u parlamentu Srbije nazvala je "sramnim činom" a predstavnici Boračke organizacije RS (BORS) smatraju je "omčom oko vrata RS".

Predsednica Udruženja "Srebreničke majke" Hatidža Mehmedović izrazila je danas bojazan da je Srbija usvojila deklaraciju o Srebrenici bez reči "genocid" samo da bi dobila "zeleno svetlo na putu ka EU".

Mehmedovićeva je agenciji Beta rekla da žrtve "srebreničkog genocida nemaju ništa od usvojenog dokumenta u Skupštini Srbije ako na njega bude samo prašina padala i ako optuženi za ratne zločine, a najpre Ratko Mladić, nastave slobodno da žive".

Svetska štampa: Tesna pobeda proevropljana
Nemačka, ruska, francuska i britanska štampa ocenjuju da se Srbija, usvajanjem deklaracije izvinila žrtvama, izjasnila o svojoj prošlosti ali bez pominjanja reči "genocid".


''Srpski parlament se izvinio za ubistvo hiljade bosanskih muslimana u Srebrenici 1995. godine. O genocidu, međutim, nema govora'', piše nedeljnik 'Cajt' u onlajn izdanju, navodeći da je 15 godina posle, srpski parlament osudio taj zločin.

Dnevnik ''Velt'' piše, takodje, o tome da je srpski parlament kroz ovu deklaraciju, prvi put posle 15 godina zauzeo zvanični stav i ukazuje da su, iako je tekst jasno ublažen, ''srpski nacionalisti, uprkos tome, ljuti''.

''Srbija se izvinila za masakr u Srebrenici'', piše politički nedeljnik ''Špigel'' u onlajn izdanju, ocenjujući da se Srbija izjasnila o svojoj prošlosti.

Nemačka štampa podseća da je debata u parlamentu trajala duže od 13 sati i da je deklaracija, koju su, kako se kaže, proevropske snage predsednika Borisa Tadića prezentirale, usvojena tesnom većinom.

Ruski elektronski mediji izvestili su bez komentara da je usvajanjem deklaracije Skupština Srbije osudila masovna ubistva muslimana u Srebrenici, bivšoj enklavi u Bosni i Hercegovini.

Navodeći da je jula 1995. u Srebrenici ubijeno nekoliko hiljada muslimana, agencija “Itar-Tass” izvestila je da je deklaracija usvojena većinom glasova posle višečasovne debate o tekstu i da je deklaracije zamišljena kao "čin nacionalne katarze".

Ruska državna novinska agencija, čije izveštaje prenose i ostali elektronski mediji, navodi da je jedan deo opozicije oštro kritikovao namere vlasti, ukazujući da je neophodno osuditi i zločine koji su počinjeni i prema srpskom narodu, koji je imao oko 30.000 žrtava, dok je deo opozicije pozivao da se primeni termin "genocid" za dogadjaje u Srebrenici.

Ruska agencija u izveštaju naslovljenom „Srpski parlament osudio zločine armije bosanskih Srba u Srebrenici", podsetila je da je 26. februara 2007. Medjunarodni sud u Hagu priznao dejstva vojske bosanskih Srba u Srebrenici aktom genocida, ali da je odbio da udovolji zahtevu Sarajeva i prizna direktnu krivicu Srbije i Crne Gore za pogibiju bosanskih muslimana, konstatujući, medjutim, da tadašnje jugoslovensko rukovodstvo nije preduzelo sve što je moglo da spreči tragediju.

Na kraju je usvojena prvobitna verzija dokumenta u kojoj se osudjuju "sve političke i društvene pojave koje doprinose formiranju ideje da je nacionalne ciljeve moguće ostvariti vojnom silom i nasiljem nad predstavnicima drugih naroda i religije", navodi Itar-Tas s, dodajući da se skupština "izvinila porodicama poginulih u Srebrenici jer Beograd nije mogao da spreči masovna ubistva".

Kanal NTV navodi da je "Skupština Srbije donela istorijsku odluku" i u izveštaju dodaje da se "dogadjaji u Srebrenici smatraju jednom od najkrvavijih epizoda rata na Balkanu sredinom 1990-ih".

„Protivnici dokumenta našli su se u apsolutnoj manjini i na kraju je parlament ne samo osudio dogadjaje u Srebrenici, nego se i izvinio porodicama poginulih", navodi ta ruska TV.

Zvanična „Rosijskaja gazeta" u elektronskom izdanju navodi da je posle višečasovne debate koju su najavljivali eksperti, usvojena „mekša" formulacija o neophodnosti da se „ubrza proces pomirenja izmedju bivših jugoslovenskih republika koje su učestvovale u ratnim dejstvima". List dodaje da je skupština Srbije izrazila nadu da će slične deklaracije sa osudom zločina protiv Srba usvojiti parlamenti "drugih zemalja" i da se radi „u prvom redu o BiH i Hrvatskoj".

Francuska štampa, u izveštajima o usvajanju deklaracije o zločinu u Srebrenici, ocenjuje da je Srbiji, zbog dubokih podela, trebalo 15 godina da prizna razmere te tragedije i napominje da masakr u tekstu nije nazvan "genocidom".

"Posle višegodišnjeg zatvaranja očiju pred stvarnošću, razmere tragedije u Srebrenici napokon su priznate: skupština Srbije je usvojila rezoluciju kojom je osudjen masakr oko 8.000 muslimana u Srebrenici u julu 1995", naveo je dnevnik "Figaro". U deklaraciji je, kako je ukazao list, upućeno izvinjenje i saučešće porodicama žrtava "jer nije sve učinjeno da tragedija bude sprečena", ali masakr nije nazvan "genocidom".

"Srbima je bilo potrebno skoro 15 godina da priznaju tu tragediju, toliko su duboke podele o ulozi Srba u tom sukobu", ocenio je "Figaro", napomenuvši da nacionalistički poslanici, koji su nazvali deklaraciju "nepravičnom" i "sramnom", i dalje negiraju da je Srebrenica bila poprište masovnog pogubljenja.

Londonska štampa ukazala je da se u tekstu deklaracije ne pominje reč genocid, kao i da je rasprava pokazala da još postoje duboke podele o ulozi države u vreme ratova na prostoru bivše SFR Jugoslavije.

"Gardijan" navodi da je dugotrajna debata koja je prethodila usvajanju Deklaracije pokazala da na srpskoj političkoj sceni postoje duboke podele, i istovremeno ističe da je Deklaracija usvojena u sklopu nastojanja vladajuće koalicije da Srbija postane članica Evropske unije i privuče strane investicije.

I "Indipendent" konstatuje da se u deklaraciji osuđuje zločin, ali da se ne pominje reč 'genocid', što je, kako se navodi, bio ustupak nacionalistima. Autor komentara takođe ističe da Srbijom danas vladaju potpuno drugačiji ljudi od onih koji su bili na vlasti u vreme kada je izvršen zločin u Srebrenici, da su oči predsednika Borisa Tadića usmerene ka Evropskoj uniji.

"Tajms" u uvodniku konstatuje da je usvajanje Deklaracije u kojoj se osuđuje to što se dogodilo u Srebrenici i upućuje izvinjenje, iako je reč o preuzimanju minimalne istorijske odgovornosti za zločin bez premca u posleratnoj Evropi, uprkos tome dobrodošlo.

Britanski radio Bi-Bi-Si naveo je da se tokom diskusije prekopavalo po događajima iz daleke i bliske prošlosti, da se premeravala težina žrtava i zločina i da su se iznosile kvalifikacije koje se često mogu čuti u parlamentu, poput podela na izdajnike i patriote.

[Vel boy]

od reakcija u BiH, najbolja je nachelnika opshtine Srebrenica Osmana Suljica.
"Usvajanje Deklaracije o Srebrenici je događaj od međunarode važnosti kojim je Srbija potvrdila značaj u regionu, kaže načelnik opštine Srebrenica, Osman Suljić.

Po meni će to doneti, u svakom slučaju, stabilizaciju šireg regiona, jer Srbija je jedna od dominantnih političkih faktora ovog regiona", kaže Suljić. Građani Srbije i Bosne i Hercegovine, ali i čitavog Zapadnog Balkana, moraju stvoriti uslove da reše nesuglasice i povežu svoje ekonomije, što će zatim rezultirati većim stranim i domaćim investicijama i osigurati bolji prosperitet svih građana, smatra Suljić.



kao i Sulejmana Tihica iz razumnijeg krila stranke SDA

Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić ocenio je da je deklaracija o Srebrenici Skupštine Srbije važan korak u procesu suočavanja sa istinom o genocidu u Srebrenici i ratu u BiH i pozvao BiH da radi na dokumentu koji će jasno osuditi "sve zločine bez obzira na broj, etničku ili versku pripadnost žrtava".

Tihić je podsetio da je u proteklom ratu bilo zločina nad Srbima i Hrvatima i to ne samo u BiH već i drugim državama, te u tom smislu BiH, čiji su Srbi konstitutivni narod, treba da radi na deklaraciji ili sličnom dokumentu koji će jasno osuditi sve zločine, preneli su lokalni mediji.

"Očekujemo da politički predstavnici RS slede primer Srbije i da u Parlamentarnoj skupštini BiH usvojimo sličnu deklaraciju kada je u pitanju Srebrenica, jer nema razloga da se to odgađa", smatra lider SDA-a.

"Veoma je važno da je Skupština Srbije ovom deklaracijom najoštrije osudila zločine i priznala presudu Međunarodnog suda pravde. Takođe je izjavljeno saučešće žrtvama i izvinjenje zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija", rekao je Tihić.

Lider SDA kaže da je u ovoj deklaraciji izraženo opredeljenje za procesuiranje svih odgovornih i hapšenje ratnih zločinaca i izražava nadu da će deklaracija Skupštine Srbije pozitivno uticati na "promenu svesti ne samo u Srbiji, nego i na javnost i vlast u Republici Srpskoj".


no, nazalost, dosadashnje reakcije iz entiteta RS su sramotne kao i reakcije iracionalnih maksimalista iz entiteta FBiH.

[2kune]

A da nije teško napisati jednu kratku i jasnu rezoluciju o Srebrenici može nam pokazati i ovaj primjer:

Rezolucija Evropskog parlamenta o Srebrenici

Evropski parlament,

- poštujući svoju rezoluciju od 7. jula 2005. "Balkan: 10 godina nakon Srebrenice",

- poštujući Sporazum o stablilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Bosne i Hercegovine potpisanog 16. juna 2008. i preporuke o članstvu u Evropskoj uniji datih svim zemljama zapadnog Balkana na samitu Evropske unije u Solunu 2003. godine,

- poštujući Pravilo 103(4) svojih Pravila o postupku;

A. budući da je 11. jula 1995. bosanski grad Srebrenica, koja je u to vrijeme bila izolirana enklava koju je Vijeće sigurnosti UN proglasilo sigurnom zonom svojom odlukom donesenom 16. aprila 1993., pala u ruke snaga srpskih militanata koje je predvodio general Ratko Mladić a pod komandom tadašnjeg predsjednika Republike Srpske Radovana Karadžića;

B. budući da su u roku od nekoliko dana krvoprolića nakon pada Srebrenice snage bosanskih Srba, kojima je zapovijedao general Ratko Mladić i paravojne jedinice, uključujući srbijanske neredovite policijske jedinice koje su ušle na bosanski prostor iz Srbije, skupno smaknule više od 8000 muslimanskih muškaraca i dječaka, koji su tražili sigurnost na ovom području pod zaštitom Mirovnih snaga Ujedinjenih naroda (UNPROFOR); budući da je na silu deportovano skoro 25 000 žena, djece i starijih osoba, čineći ovaj događaj najvećim ratnim zločinom u Evropi od kraja Drugog svjetskog rata,

C. budući da se ova tragedija, koju je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) proglasio činom genocida, odvila na mjestu koje su Ujedinjene nacije (UN) proglasile sigurnom zonom, zbog čega je ona simbol nesposobnosti međunarodne zajednice da intervenira u sukobima i zaštiti civilno stanovništvo,

D. uzimajući u obzir višestruka kršenja Ženevske konvencije koja su počinili vojnici bosanskih Srba nad civilnim stanovništvom Srebrenice, uključujući protjerivanje hiljada žena, djece i staraca kao i silovanje velikog broja žena,

E. budući da uprkos ogromnim naporima učinjenim do današnjeg dana da se otkriju i iskopaju masovne i pojedinačne grobnice te identificiraju tijela žrtava, do sada izvedena istraživanja ne dozvoljavaju potpunu rekonstrukciju događaja u Srebrenici i oko nje,

F. budući da nema stvarnog mira bez pravde, te budući da puna i bezuvjetna suradnja sa MKSJ ostaje osnovni zahtjev za zemlje zapadnog Balkana za budući nastavak procesa integracije u Evropsku uniju,

G. budući da je general Radislav Krstić kao pripadnik vojske bosanskih Srba prva osoba koju je MKSJ proglasio krivom zbog pomaganja i poticanja srebreničkog genocida, budući da je jedan od dvojice najistaknutijih optuženika Ratko Mladić još uvijek na slobodi skoro četrnaest godina nakon tragičnih zbivanja, i budući da je pozdravljeno to što je Radovan Karadžić prebačen u MKSJ,

H. budući da je institucionalizacija dana sjećanja najbolji način odavanja poštovanja žrtvama zločina i slanje jasne poruke budućim generacijama,



1. Evropski parlament se sjeća i odaje počast svim žrtvama okrutnosti tokom rata u bivšoj Jugoslaviji; izražava svoje saučešće i solidarnost sa porodicama žrtava, od kojih mnoge žive bez konačne potvrde o sudbini njihovih očeva, sinova, muževa ili braće; priznaje da je ovaj nastavak bola pogoršan propustom da se privedu pravdi odgovorni za ove događaje;

2. Poziva Vijeće i Komisiju da prikladno odaju počast godišnjici čina genocida Srebrenica - Potočari podržavajući priznanje Evropskog parlamenta o 11. julu kao danu sjećanja na srebrenički genocid u cijeloj Evropskoj uniji i poziva sve zemlje zapadnog Balkana da učine isto;

3. Poziva na dalje napore za privođenje pravdi ostalih bjegunaca, izražava svoju punu podršku važnom i napornom radu MKSJ i naglašava da je privođenje pravdi za zločine u i oko Srebrenice još važan korak prema miru i stabilnosti u regionu;

4. Naglašava važnost pomirenja kao dijela evropskog integracionog procesa; ističe važnu ulogu religijskih zajednica, medija i obrazovnog sistema u ovom procesu, tako da stanovništvo svih etničkih grupa može prevazići tenzije prošlosti i početi miroljubiv i iskren suživot u zajedničkom trajnom miru, stabilnosti i ekonomskom razvoju; podstiče sve zemlje da učine dalje napore i dođu do dobrih odnosa unatoč teskoj i opterećavajućoj prošlosti;

5. Nalaže svom predsjedniku da proslijedi ovu rezoluciju Vijeću, Komisiji, vladama država članica, Vladi i Parlametnu Bosne i Hercegovine, njenim entitetima i regionalnim jedinicama, i vladama i parlamentima država zapadnog Balkana.

eto... jelte da nije baš toliko teško?

Za domaći rad neka svaki forumaš koji je učestvovao u ovoj temi napiše svoju rezoluciju o Srebrenici i posta je na ocjenjivanje.

[Lepa Krepa]

Originally posted by 2kune

Za domaći rad neka svaki forumaš koji je učestvovao u ovoj temi napiše svoju rezoluciju o Srebrenici i posta je na ocjenjivanje.

a je l' može da se prepisuje?
eo recimo:


Nož, nacija, deklaracija
Datum: 31.03.2010 18:36
Autor: Boris Dežulović



===================================

"Skupština Srbije najoštrije osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde. Izražava se saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija."

Godinama je vaskolika srpska javnost raspravljala o tome, puna tri i pol mjeseca prošla su od inicijative predsjednika Tadića, a onda su još cijeli jedan dan, do dugo u noć, palamudili o tome i poslanici srpskog parlamenta - o tome, naime, kako u Deklaraciji o Srebrenici izbjeći nekako da se jasno i glasno izgovori ili napiše riječ "genocid", riječ koja se u Srbiji ne izgovara niti piše. Konačno, pronađeno je rješenje koje je omogućilo tijesnu većinu: umjesto termina koji se ne izgovara niti piše, inženjeri nacionalne savjesti konstruirali su čudovišnu eufemističku skalameriju kojom zločin u Srebrenici osuđuju "na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde".
Tom su se improviziranom drvenom konstrukcijom rezolucionari iz skupštinske većine, jedan po jedan, oprezno penjali cijelu večer, opasno viseći nad masovnom grobnicom u dnu ambisa, sve dok negdje pred ponoć i posljednji tifusar ranjene duše nije uspješno prešao preko genocida u Srebrenici. Srbija je tako svoju savjest oprala doslovno preko noći, kad pošteni svijet spava.
Kako se, međutim, radilo noću, jer je konstrukciju valjalo završiti prije jutra, inženjeri i radnici u žurbi su previdjeli nekoliko ozbiljnih propusta. Nitko ih nije primijetio ni ujutro - sve od oduševljenja aplaudirajući veličanstvenoj građevini na Trgu Nikole Pašića, novoj turističkoj atrakciji Beograda - dok neki skeptik naposljetku u sredini luka, na najosjetljivijem mjestu, nije uočio malu, jedva vidljivu - "osudu": Skupština Srbije najoštrije osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice...
Što to, naime, znači? Zar Skupština Srbije zločin u Srebrenici ne osuđuje na način utvrđen presudom Međunarodnog suda, koji je taj zločin osudio na način na koji ga je već osudio? Znači li to da je srpski parlament viša sudska instanca od Haškog suda, pa da potvrđuje njihovu presudu? Naravno da ne. Osim što bi to bilo nipodaštavanje Međunarodnog suda - ne samo nemoralno, već i prilično neoportuno u ovom osjetljivom vanjskopolitičkom času - riječ je i o klasičnom pleonazmu. Niti se može osuditi osuđeno, niti je na srpskoj skupštini da to radi. Što onda ona radi? Ona se prema zločinu u Srebrenici odnosi na način utvrđen presudom Međunarodnog suda. Dakle:
"Skupština Srbije se prema zločinu nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine odnosi na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde." Pa onda dalje, kako slijedi: "Izražava se saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija."
To sad izgleda mnogo bolje, ali razmislite: ako srpski parlament nije Haški sud, pa da osuđuje i presuđuje, već samo mjesto gdje će se prema presudi Haškog suda na pravičan i doličan način odnositi, tko su onda poslanici beogradske skupštine da događaje iz jula 1995. tek tako označe "zločinom"? Ukoliko je, naime, genocid sam po sebi "utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde", nema nikakvog razloga na tom mjestu koristiti još i nepouzdanu, općenitu riječ "zločin". Tko, uostalom, definira zločin? I što je, najzad, taj zločin nego - strogo formalno, dakle suštinski - djelo utvrđeno međunarodnim pravnim normama i Konvencijom Generalne skupštine UN-a iz 1948. godine? Dakle:
"Skupština Srbije se prema delu utvrđenom međunarodnim pravnim normama i Konvencijom Generalne skupštine UN-a iz 1948. godine, počinjenom nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, odnosi na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde. Izražava se saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija."
To sad već sliči na nešto. Konstrukcija je čvrsta i nedvosmislena. Ili barem dovoljno čvrsta i nedvosmislena da se radnici mogu posvetiti sitnijim popravcima. Recimo "bošnjačkim stanovništvom Srebrenice". Jesmo li sigurni da je stanovništvo Srebrenice bilo bošnjačko? Stvar je odveć osjetljiva da bismo se razbacivali proizvoljnim ocjenama. Nije li za demografiju Srebrenice od srpske skupštine mnogo relevantniji popis stanovništva Bosne i Hercegovine iz 1991. godine? Dakle:
"Skupština Srbije se prema delu utvrđenom međunarodnim pravnim normama i Konvencijom Generalne skupštine UN-a iz 1948. godine, počinjenom u julu 1995. nad stanovništvom Srebrenice utvrđenim popisom iz 1991, odnosi na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde. Izražava se saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija."
Je li, međutim, u vrijeme kad je počinjeno djelo utvrđeno međunarodnim pravnim normama i Konvencijom Generalne skupštine UN-a u Srebrenici živjelo isključivo autohtono stanovništvo utvrđeno popisom iz 1991? Naravno da nije. Bilo je i mnogo izbjeglica iz okolnih gradova i mjesta. Utvrđenih, jasno, topografskim kartama Vojnogeografskog instituta iz Beograda. Dakle:
"Skupština Srbije se prema delu utvrđenom međunarodnim pravnim normama i Konvencijom Generalne skupštine UN-a iz 1948. godine, počinjenom u julu 1995. nad stanovništvom utvrđenim popisom iz 1991. za gradove i mesta utvrđena topografskim kartama Vojnogeografskog instituta iz Beograda, odnosi na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde. Izražava se saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija."
To je mnogo bolje, ali sad opasno visi i onaj "juli 1995". Što ako je netko od "stanovnika utvrđenih popisom iz 1991. za gradove i mesta utvrđena topografskim kartama Vojnogeografskog instituta iz Beograda" slijedom nesretnih okolnosti "utvrđenih međunarodnim pravnim normama i Konvencijom Generalne skupštine UN-a" nastradao, recimo, u avgustu 1995? To jasno utvrđeno djelo nećemo osuditi? Naravno da hoćemo. Deklaracija mora biti jasna i precizna, inače je ne treba ni izglasavati. Dakle:
"Skupština Srbije se prema delu utvrđenom međunarodnim pravnim normama i Konvencijom Generalne skupštine UN-a iz 1948. godine, počinjenom u vreme utvrđeno kalendarom za 1995. nad stanovništvom utvrđenim popisom iz 1991. za gradove i mesta utvrđena topografskim kartama Vojnogeografskog instituta iz Beograda, odnosi na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde. Izražava se saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija."
Temelj konstrukcije je tako učvršćen i ojačan, ali nadogradnja je, sad je jasno, vrlo labava. Kome, naime - budimo do kraja precizni - srpska skupština izražava saučešće i izvinjenje? Obiteljima žrtava? Kojih žrtava, žrtava čega? Molim lijepo. Dakle:
"Skupština Srbije se prema delu utvrđenom međunarodnim pravnim normama i Konvencijom Generalne skupštine UN-a iz 1948. godine, počinjenom u vreme utvrđeno kalendarom za 1995. godinu nad stanovništvom utvrđenim popisom iz 1991. za gradove i mesta utvrđena topografskim kartama Vojnogeografskog instituta iz Beograda, odnosi na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde. Porodicama fizičkih lica koja su na direktan ili indirektan način osećala posledice dela utvrđenih u prvom paragrafu ove deklaracije izražava se saučešće i izvinjenje zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija."
Lijepo nas je krenulo, pa hajde da dovršimo ovaj historijski zadatak. "Saučešće i izvinjenje"? Nisu li to malo preteške i - što je važnije - neprecizne riječi? Da li je riječ o formalnom izvinjenju ili moralnoj katarzi? Radi li se o imitativnoj ili projektivnoj empatiji? Dakle:
"Skupština Srbije se prema delu utvrđenom međunarodnim pravnim normama i Konvencijom Generalne skupštine UN-a iz 1948. godine, počinjenom u vreme utvrđeno kalendarom za 1995. nad stanovništvom utvrđenim popisom iz 1991. za gradove i mesta utvrđena topografskim kartama Vojnogeografskog instituta iz Beograda, odnosi na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde. Porodicama fizičkih lica koja su na direktan ili indirektan način osećala posledice dela utvrđenih u prvom paragrafu ove deklaracije izražavaju se osećaji utvrđeni Aristotelovim poimanjem etike kao teorije o moralnom delovanju, kao i konceptom Einfuhlunga nemačkog filozofa Teodora Lipsa, odnosno osećanja utvrđena Frojdovom tezom o empatiji kao derivatu procesa identifikacije sa objektom zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija."
I na kraju, jasno - "tragedija". Kad je sve ovako bolno nemilosrdno raščlanjeno, jasno je da je kvalifikacija djela utvrđenog međunarodnim pravnim normama, Konvencijom Generalne skupštine UN-a i presudom Međunarodnog suda pravde kao puke "tragedije" - neodrživa. Tragedija, najzad, ima svoju vrlo preciznu znanstvenu definiciju. Dolazimo tako do konačnog teksta Rezolucije o Srebrenici:
"Skupština Srbije se prema delu utvrđenom međunarodnim pravnim normama i Konvencijom Generalne skupštine UN-a iz 1948. godine, počinjenom u vreme utvrđeno kalendarom za 1995. nad stanovništvom utvrđenim popisom stanovništva BiH iz 1991. za gradove i mesta utvrđena topografskim kartama Vojnogeografskog instituta iz Beograda odnosi na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde. Porodicama fizičkih lica koja su na direktan ili indirektan način osećala posledice dela utvrđenih u prvom paragrafu ove deklaracije izražavaju se osećaji utvrđeni Aristotelovim poimanjem etike kao teorije o moralnom delovanju, kao i konceptom Einfuhlunga nemačkog filozofa Teodora Lipsa, odnosno osećanja utvrđena Frojdovom tezom o empatiji kao derivatu procesa identifikacije sa objektom, zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova pozorišna forma utvrđena teatrološkim normama antičke drame na način da glavni lik strada jer je sopstvenom krivicom došao u sukob sa moralnim zakonima svoje sredine."


link

[Sheytan]

Stejt Department: Pozitivan korak ka pomirenju

Američki državni sekretarijat pozdravlja donošenje Deklaracije o Srebrenici kao pozitivan korak ka pomirenju u regionu, izjavio je na današnjem redovnom brifingu za novinare zamenik portparola Stejt Departmenta, Mark Toner.

„Pozdravljamo Deklaraciju koja je 30. marta usvojena u Skupštini Srbije, kojom se osudjuje masakr u Srebrenici 1995. godine, kao pozitivan korak ka pomirenju, suočavanju sa zločinima iz prošlosti, negovanju regionalne saradnje i unapredjenju stabilnosti u regionu. U okviru tog procesa, pozdravljamo predanost Srbije, izraženu u Deklaraciji, da nastavi napore da u potpunosti saradjuje sa medjunarodnim tribunalom u Hagu, uključujući i napore da uhvati i izruči sudu preostale begunce Ratka Mladića i Gorana Hadžića."

Na pitanje da li je za SAD sporno što se u tekstu Deklaracije ne pominje reč genocid, Toner je odgovorio:

"Naša politika je da se slažemo sa ocenom medjunarodnog suda da je u Srebrenici počinjen genocid".

[2kune]

ovo postmoderno doba traži višeizvornost citata jerbo inače dobiješ tužbu glede povrede autorskih prava
ne smiješ više od 10 do 20% (napamet govorim, valja provjeriti...) citirati iz jednog izvora

[2kune]

Originally posted by Sheytan

Stejt Department: Pozitivan korak ka pomirenju


"Naša politika je da se slažemo sa ocenom medjunarodnog suda da je u Srebrenici počinjen genocid".

[Stripi]

Originally posted by Sheytan
Misliš da kopiramo vas?

Hvala, ne. Mi vrlo dobro znamo šta je šta i ne ustručavamo se da priznamo greške i izvinimo se.

Rezolucija o Srebrenici je najbolji primer za to.

Srbija ukinula riječ genocid. Barem ako je suditi po reakciji policije.

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-t ... nocid.html

[Sheytan]

Na spisku stradalih i 500 živih Srebreničana

Sarajevski Istraživačko-dokumentacioni centar utvrdio da se kao ubijeni vode i ljudi koji u julu 1995. godine uopšte nisu bili u Srebrenici

Na spisku stradalih srebreničkih Bošnjaka nalaze se imena 500 osoba za koja je utvrđeno da su živi, saopštio je u Banjaluci Mirsad Tokača, direktor sarajevskog Istraživačko-dokumentacionog centra. On je na prezentaciji „Bosanskog atlasa ratnih zločina” rekao da je u Memorijalnom centru Potočari sahranjeno 70 ljudi koji u julu 1995. godine uopšte nisu bili u Srebrenici.

„Tokom istraživanja pronašli smo oko 500 živih ljudi, Srebreničana, koji su bili na spiskovima stradalih i, moram reći, da smo srećni zbog toga. Osim Srebreničana, tokom istraživanja našli smo i druge žive ljude, koji su vođeni kao nestali ili poginuli”, rekao je Tokača.

On je kazao da se u BiH dugo licitiralo sa 200.000 do 300.000 ubijenih u ratu, iako je utvrđeno da je broj ukupno stradalih manji od 100.000. Tokača je kazao da je od 7.100 nestalih lica u Srebrenici i okolini utvrđeno da ih je više od pet hiljada iz Srebrenice, a 1.600 iz Zvornika i Bratunca.

Komentarišući otkriće Istraživačko-dokumentacionog centra, vršilac dužnosti direktora Centra za istraživanje ratnih zločina Republike Srpske Janko Velimirović je rekao da „Tokača nije otkrio ništa novo”.

„I mi smo ranije došli do sličnih podataka, ali oni sada, pošto ih je obelodanio Istraživačko-dokumentacioni centar iz Sarajeva, imaju veću specifičnu težinu. Svi podaci u vezi sa događajima u Srebrenice i oko nje u julu 1995. godine neprovereni su, ali su, ipak, poslužili i Haškom tribunalu i Međunarodnom sudu pravde za donošenje presuda o genocidu nad srebreničkim Bošnjacima. Istina će, siguran sam, izaći na videlo, ali je pitanje koliko će nam pomoći da otklonimo štetu koja nam je već nanesena”, istakao je Velimirović.

On je naglasio da će se prava istina saznati tek kada bude objavljen spisak Srebreničana koji su u julu i avgustu 1995. godine došli u Tuzlu, Kalesiju i druga mesta u Federaciji BiH.

„Popis stanovnika Srebrenice koji su došli na ’slobodnu teritoriju’ radili su organi Federacije BiH i međunarodne organizacije. Taj spisak do danas nije objavljen, jer su bošnjačke vlasti svesne da bi demaskirao zvaničnu verziju o stradanju srebreničkih Bošnjaka. Mi ćemo učiniti sve da se istina o Srebrenici sazna, jer je ona od kapitalnog interesa za Republiku Srpsku”, istakao je Velimirović.

Rukovodilac tima za koordinaciju aktivnosti za istraživanje ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske Staša Košarac je, povodom Tokačine izjave, novinarima rekao da je ona „još jedan dokaz da su opravdane sumnje da bošnjačka strana manipuliše svojim žrtvama”. On je kazao „da nije dobro što Bošnjaci godinama tendenciozno manipulišu žrtvama vlastitog naroda i što tako pokušavaju da nanesu štetu Republici Srpskoj”.

„Nadležne institucije Republike Srpske istrajaće u dokazivanju prave istine o Srebrenici i njenoj okolini, i to ne samo u julu 1995. već od početka do završetka rata”, izričit je Staša Košarac.

[Sheytan]

Nacrt Deklaracije o zločinima nad Srbima

U Nacrtu deklaracije o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda, Skupština Srbije najoštrije osuđuje zločine učinjene nad državljanima Srbije i svim pripadnicima srpskog naroda tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji i za vreme NATO bombardovanja 1999. godine.

Skupština Srbije je u Nacrtu deklaracije pozvala parlamente drugih zemalja, pre svega sa prostora bivše Jugoslavije, da takođe osude te zločine i daju punu podršku svojim državnim organima i organima međunarodne zajednice u procesuiranju počinilaca, kao i da jednako, ceneći vrednost svakog ljudskog života, izraze poštovanje prema srpskim žrtvama.

U Nacrtu deklaracije, u koji je Tanjug imao uvid, navedeno je da srpski parlament pruža punu podršku svim državnim organima i institucijama u čijoj je nadležnosti da istražuju zločine učinjene nad srpskim narodom, prikupljaju dokaze u skladu sa najvišim krivičnopravnim standardima i preduzimaju gonjenje u skladu sa zakonom.

Skupština Srbije podržava i one organe koji ostvaruju saradnju sa međunarodnim i organima drugih država u gonjenju osumnjičenih za ratne zločine, čuvajući trajno sećanje na žrtve, stalno podsećaju svetsku javnost na stravične zločine počinjene nad srpskim narodom tokom 90-tih i institiraju pred međunarodnim institucijama da srpske žrtve imaju isti tretman kao i žrtve i pripadnici drugih naroda, a da počinioci zločina jednako odgovaraju.

Srpski parlament u nacrtu deklaracije poziva sve međunarodne organizacije i institucije koje se bave istraživanjem i procesuiranjem zločina, počinjenih na teritoriji bivše SFRJ, da do kraja istraže i na adekvatan način kazne počinioce zločina nad Srbima i građanima Srbije.

Takođe se navodi da parlament, dosledno sledeći politiku uspostavljanja trajnog mira u regionu i prevazilaženja trauma skore prošlosti, pruža punu podršku pravnom timu koji zastupa Srbiju u postupku protiv Hrtvatske pred Međunarodnim sudom pravde, a koji je zasnovan na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, u iznalaženju trajnog rešenja koje bi dovelo do istine i pomirenja.

Skupština izražava punu spremnost Srbije da nastavi proces pomirenja i poziva sve narode bivše Jugoslavije da daju puni doprinos stvaranju i jačanju uslova za zajednički život, zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da zločini više nikada ne budu ponovljeni.

Autori nacrta deklaracije pošli su u preambuli teksta od Ustava Srbije, izražavajući privrženost duhu i normama Deklaracije UN o ljudskim pravima i drugim međunarodnim aktima, imajući u vidu krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom iz Krivičnog zakonika Srbije, a težeći da sećanje na žrtrve surovih oružanih sukoba na teritoriji bivše SFRJ, u kojoj su svi narodi podneli teška stradanja, nikada ne izbledi.

Osećajući duboko žaljenje za žrtve drugih naroda i nacionalnih manjina i uvažavajući interes građana Srbije da se utvrdi puna istorijska i krivično-pravna istina o zločinima počinjenim nad njihovim sunarodnicima, da ti zločini ne ostanu nekažnjeni i da se više nikada ne ponove, piše u preambuli Nacrta deklaracije o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda.

[2kune]

baš sam se danas vratio iz Sarajeva... kažu tamo da su srbi za sve krivi...
šeyti...

[Sheytan]

Srebrenica “dogovoren genocid“

Za kompletan razvoj događaja ratni muslimanski lider Alija Izetbegović znao prije nego što su se dogodili, tvrdi
Ibran Mustafić.

Član Organizacionog odbora za obilježavanje 11. jula u Srebrenici Ibran Mustafić tvrdi da je Srebrenica bila "apsolutno dogovoreni genocid".

Mustafić, koji je ukazivao na komercijalizaciju srebreničke tragedije i manipulisanje bošnjačkim žrtvama i njihovim porodicama, ističe da to nije slučaj samo sa srebreničkim žrtvama.

"Svaka politička partija ima svoje udruženje. To je splet politike, kriminala i pranja novca, a istinske stradalnike i žrtve niko ne vidi", rekao je Mustafić za "Glas Srpske".

On je dodao da je riječ o ličnom interesu grupe ljudi koji se, kako je naveo, motaju oko udruženja žrtava i žive od toga, i to nikad bolje u životu.

"Znate, sve ide od centra. Imate one koji na daljinski upravljaju nekim drugim ljudima. Između ostalih, Haris Silajdžić upravlja na daljinski svojim udruženjima i takav je princip na cijelom prostoru BiH, samo što je ovdje najizraženiji, jer je u Srebrenici najkrupniji zalogaj", istakao je Mustafić.

On je upozorio da se skupovi povodom obilježavanja stradanja srebreničkih žrtava koriste u predizborne svrhe.

"Poslije svega što sam čuo i vidio zaključio sam da je mnogim ljudima stalo da dođe do incidenata i mislim da ova izborna godina neće proći bez teških incidenata. Jer, imamo na vlasti vampire koji se hrane ljudskom krvlju i to se, nažalost, proteže do takozvanih udruženja", rekao je Mustafić.

[Stripi]

Ne vidim kako to mijenja na stvari da su ti ljudi pobijeni i da ih je ubila vojska pod zapovjedništvom Ratka Mladića koja se zvala Vojska Republike Srpske? Eto, oni naišli pa rekli, ko mi se dogovorili da vas pobijemo, nemojte se ljutiti?
I šta sa Rezolucijom sad? Da je opozovu?

[2kune]

aha... znači nisu srbi već Haris Silajdžić... sve sam... poduzetan neki čova...

[Sheytan]

Marković: Silajdžić treba da nam se izvini

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković izjavio je danas da od predavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića očekuje da se, kada dođe u Srbiju, izvini za zločine koji su počinjeni nad Srbima.

"Očekujem da se Silajdžić, kada dođe u Srbiju, izvini srpskom narodu za zločin koji su počinili muslimani i Bošnjaci nad Srbima, kao što je to uradio predsednik Srbije Boris Tadić", rekao je Marković novinarima u parlamentu.

Upitan da li će poseta Silajdžića Beogradu poremetiti odnose Srbije i Republike Srpske, Marković je odgovorio da "misli da se to neće dogoditi i da RS neće Srbiji zameriti na tome".

Lider JS je dodao da Srbija mora da sarađuje sa svim republikama bivše SFRJ, da je pogotovo ekonomska saradnja neophodna sa svima, pa i sa BiH.

[Vel boy]

e jedino bubuleja palma .... palma i briga za srpske civilne zrtve od strane boshnjachkih ekstremista, mudza i vehabija, ide kao neandertalac (da ne pominjem vredjajuci Marka Kraljevica i ono s televizorom jel' te....) i internet........ josh samo da palma izreche kako medju srpskim civilnim zrtvama "nije bilo pedera, to vam ja garantujem", potpuno bi on zasjao svom palminskom "velichinom"..........

[Sheytan]

Tadić: Istinom do pomirenja u regionu

Za Srbiju je pomirenje u regionu apsolutni imperativ, a Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici pokazatelj je apsolutne posvećenosti naše države ponovnom upostavljanju poverenja i dobrosusedstva, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić.

"Za nas izmirenje predstavlja moralni imperativ, a da bi se do njega došlo, mora se reći istina - neulepšana, zasnovana na činjenicama, istina o krvoproliću koje ne sme nikada više da se ponovi na našim prostorima", rekao je Tadić u izjavi za "Večernje novosti".

On je naglasio da izmirenje shvatamo i kao kategoričku osudu i distanciranje od zločina pojedinaca, koji su lažno tvrdili da deluju u naše nacionalno ime, kao i od politike koja je podržavala nasilje i mržnju.

Predsednik Tadić je ukazao da je preuzimanjem inicijative u procesu regionalnog izmirenja, Srbija otvorila vrata ostalima, čvrsto verujući da zajedno možemo da izgradimo sigurnu i prosperitetnu budućnost za sve građane, na našem zajedničkom putu ka Evropskoj uniji.

Prema njegovoj oceni, Srbija je donoseći Rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici pokazala hrabrost i istorijsku zrelost.

"Ali, tokom građanskih ratova na teritoriji bivše Jugoslavije, sve strane u sukobu činile su užasne zločine, zato se nadamo da će i skupštine drugih zemalja našeg regiona smoći snage da se suoče sa istinom i osude zločine prema nevinim sprskim žrtvama", kazao je Tadić.

"Prihvatanje svog dela odgovornosti za ono što se desilo u prošlosti, sastavni je deo demokratskog jačanja svake zemlje. To je neizostavan korak u unapređivanju mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu", naglasio je predsednik Srbije.

[Srklet]

srbija ne moze ni da se pomiri s tom rezolucijom, a kamoli s istinom.

[Sheytan]

Originally posted by Popeye

srbija ne moze ni da se pomiri s tom rezolucijom, a kamoli s istinom.

Srbija se izvinila, donela Rezoluciju...znači, pomirila se sa tim delom istine.

Preostaje da to urade i ostali narodi u ex-yu državama za zločine nad Srbima.

Hrvatska se medjutim, na žalost, do sada nije pomirila sa tom istinom, već samo sa ustašama i ustaškom ideologijom koju sprovodi i dan danas prema svojim gradjanima samo zato što su druge vere i nacije - Srbima. O tome, uostalom postoji posebna tema pa neću ovde opširnije obrazlagati...

Koga interesuje, evo linka:

http://www.gay-serbia.com/forum/viewthr ... 995&page=1

[Stripi]

Ti nikako da shvatiš da ti ne interesuješ nikog normalnog osim nas par dokonih.