- 29 Apr 2010, 14:28
#1853139
Zagrebačke halucinacije
Neki trenuci rečima su gotovo neopisivi i hvala Bogu da postoji televizija. Dušan Kecman je pogodio "nemoguće", Partizan je postao šampion NLB lige, Zagreb i Arena su u momentu zanemeli. Sve za 0,6 sekundi.
Od povratka u Beograd, bila je to noć posle utakmice, ne mogu da se setim sa kim sam sve razgovarao o onom što sam video i doživeo u Zagrebu. Ogroman broj utakmica koje sam pogledao naučile su me da igru pratim od prvog do poslednjeg sekunda.
Sedeo sam dijagonalno od mesta sa kog je Kecman pogodio. Svaka čast organizatorima, novinari su imali odlične pozicije, sedeli smo odmah do parketa. Sa jedne strane igrači, stručni štab, zapisnički sto, sa druge mi.
Elem, u momentu kad je igrač Cibone, Bogdanović 0,6 sekundi pre kraja, pogodio trojku nije se dogodilo ništa novo. Hoću da kažem da u košarci nije retko da pobednik bude odlučen na taj način.
Svi su Areni skočili. Svi osim onih koji su bili uz Partizan. I srećom tako su skakali i radovali se vrlo kratko. Nekim navijačima Cibone su ruke ostale u vazduhu i duže. Verovatno od šoka i neverice zbog poraza.
Meni je pogled posle trojke košarkaša Cibone Bogdanovića bio usmeren ka semaforu. Instiktivno, jer želeo sam da vidim koliko je ostalo do završetka meča.
Misli su mi se menjale od toga, "da li je moguće da je pogodio" pa do "!!!... izgubili su". Nisam video ko je dodao loptu Kecmanu, ali sam u dahu ispratio Dušanov šut.
Kako je lopta udarila u tablu i pršla kroz obruč, pogledao sam prvo ka Ciboninoj klupi, pa Partizanovoj, a onda nisam oko skidao sa sudija. Bilo im je potrebno tridesetak sekundi da potvrde koš. To su učinili tako što su ispred zapisničkog stola visoko podili tri prsta. Ima simbolike, ali pravila su pravila. Koš se morao potvrditi. Sudijska trojka je bila iz Slovnije.
Malo i o atmosferi. I još jedna pohvala za organizatora. U 24. minutu niko nije gledao utakmicu, jer je bila prekinuta zbog meteža na tribinama.
Da li se to slučajno dogodilo baš kad je Partizan poveo sa pet poena i bio na putu da se ponovo rezultatski "odlepi", ili ne - može se samo nagađati. U prvom poluvremenu vodio je i sa devet razlike, tada se nije moglo ni naslutiti da će doći do problema na tribinama, jer se publika ponašala normalno.
Tek smo kasnije saznali koji je bio povod za incident (provokacije među navijačima), a moj utisak jeste da je sukob mogao da preraste u ozbiljan problem da redari nisu munjevito intervenisali.
Momci iz obezbeđenja u narandžastom žestoko su se obračunali sa izgrednicima, one sa najviše želje za tučom surovo su izbacili napolje (verujte da je tako bilo, stajao sam na svega nekoliko metara od mesta gde je došlo do okršaja).
Da nije bilo takve rekcije možda bi se dogodilo nešto mnogo gore. Gotovo da nema sumnje da su huligani planirali da naprave problem i čekali su samo odgovarajući trenutak. Sreća te nije ih bilo više.
Uglavnom, bilo je potrebno desetak minuta da tenzija splasne i da se nastavi utakmica, mada se i posle toga osećala velika napetost. Uveren sam da bi Partizan mnogo pre slomio Cibonu da nije došlo do problema na tribini.
Posle utakmice, u medija centru, razgovarao sam sa direktorom Zagrebačke arene.
Videlo se da je čovek uzrujan zbog svega (rezultat i incident) i kao velikom navijaču Cibone bilo mu je teško da čestita, ali u tih nekoliko rečenica koje smo razmenili imao sam utisak da pre svega želi da se na neki način izvini za ono što se dogodilo na tribinama.
Pričalo se da je Partizan želeo da povuče ekipu i prekine utakmicu u trenucima incidenta. Duško Vujošević mi je, međutim, rekao da ni u jednom momentu o tome nije razmišljao. Da se problem preneo na teren, igrači bi se naravno sklonili sa parketa, ali bi se isto tako po smirivanju atmosfere sigurno vratili.
Sigurno da je pobeda Partizana protiv Cibone u sred Zagreba istorijska. Nikada nijedna košarkaška utakmica nije imala više gledalaca u Hrvatskoj, u Areni je prvi put održano košarkaško takmičenje....
Po Zagrebu je bilo mnoštvo bilborda sa pozivima da se podrži Cibona u nameri da pred svojim navijačima, u svom gradu, osvoji trofej (nikad nisu bili pobednici NLB lige).
Mediji su posvetili mnogo pažnje turniru, a posebno finalnoj utakmici. Iskreno govoreći, da li bi bilo nečeg lepšeg da se pobedi veliki sportski rival iz Beograda, učesnik završnice Evrolige, godinama neprikosnoven klub u regionu.
I to pred 16000 navijača! Malo je nedostajalo da sve tako i bude, ali Kecman je pogodio...
Prepričavaće se dugo Dušanov koš posle kog je voditelj HRT-a uzviknuo "jao!" Momak koji je odrastao i igrao basket na Novom Beogradu uvek će imati mesto u košarkaškim pričama o Partizanu. Saletovoj trojci iz Istanbulua pridružila se i Kecmanova iz Zagreba...
I tako je to bilo u Areni. Sa jedne strane očaj, tuga i nemoć, a sa druge - beogradski Partizan. Bila je privilegija biti svedok svega toga.
Blog RTS
Milan Vuković, utorak, 27. apr 2010.
)
al ga usralo,za sve pare 
:ceka teorije urote, ponajvise jer je sudac slovenac: