Kasno je za sve, kao da me tvoja ljubav ne prepoznaje ... slusam stihove pesme koja mnogo prica o sadasnjosti....
Koliko god se trudim da te potisnem ti izronis iz moje duse sa istim osmehom
i preplave me secanja.
Vracas me u vreme kada jos nisi postojala u mom zivotu, kada je dan licio jedan na drugi...
Posao, jedino zadovoljstvo koje sam tada osecala i mogla glasno izgovoriti a da nikoga ne slazem.
Sa zadovoljstvom sam vreme ubijala radeci a ipak svesna toga da zavaravam sebe i da zelim da te pronadjem
negde u necijem oku , negde u necijem osmehu... nju , neznu nasmejanu ... pravu ljubav.
Izlasci , klub... vec odredjeni krug poznatih lica.... polako ulazim u svet meni jos nedovoljno poznat
a tako blizak.
Smeskam se i nemogu da verujem koliko je komplikovan ili se to samo meni cini , neka nepisana pravila
kodeksi ponasanja ... ma briga me, tu sam da se opustim i dobro provedem.
Preglasna muzika sa loseg ozvucenja, memljiva prostorija kluba u podrumu ... guzva ...
Na trenutak sam kratko protresla glavom odbacujuci zapazanja i opominjuci sebe da mi ipak moze biti lepo.
Prepustam se taktovima i narucujem jos jednu turu i kao da u tom trenutku tek postajem
svesna da nisam sama, izasla sam sa drustvom , boze .. sta mi je .. zanemarila sam ih..
Prepustam se zabavi i jos jednoj ludoj noci .. , subota je , nikako ne propustaj priliku za dobar
provod, a, o cemu cemo kolega i ja u kancelariji pricati cele nedelje ....
Ponedeljak
jutarnja kafica i smejemo se prepricavajuci subotnju noc.. zadirkujem kolegu jer napokon je smuvao nesto...
- A sta ti cekas ?
- Kako mislis... sta cekam ?
-Primetio sam da lutas negde , povrsno preletis pogledom oko sebe i to je sve ..
Glasno se smejem njegovim opaskama , savrseno se poznajemo.. ponekad mi se cini
da ce pre mene umeti da te prepozna.
-E, nisi mi rekla dali si napravila profil ?
- Jao molim te, nemoj ponovo... NECU BRE .. ne verujem da cu tako ...
-Ako ne pokusas, ne mozes znati ..
Prvi put mi upada u rec i prekida moje opiranje.
Smejem se glasno i sedam za kompijuter
- Evo napravicu ga samo da me vise ne gnjavis
Kako ja to umem reci klick here .. klick there .. i eto ..
napravih profil iako smatram i dalje da to nicemu ne sluzi , a pri tom i ne radi.
Ne secam se koliko je dana proslo ...
Kafica, chaprac divana , kako smo to umeli nazivati, prijatni trenuci u radnom okruzenju.
Pakujem materijal i spremam prezentaciju za sutra
- I ? imas li neku poruku na profilu ?
Gledam ga, kao da sam sa Marsa pala
- E , ah , da .. ja i zaboravila .. ne znam
Upitan pogled i sheretski smeshak kolege , bila je jasna poruka
znam kakav je ... bolje da odmah pogledam
Na moje iznenadjenje u inbox-u dve poruke
Znala sam , skocio je i preko mog ramena smejuci se gleda.
Citamo zajedno
Cutim i ne komentarisem, pomalo zbunjena ... vidi , neko se javio.
Zadirkuje me i pecka , smejuci se , a vidim koliko mu je drago.
Zavaljujem se u fotelju i gledam monitor ... hocu ..necu... ma daj , koga lazes ?
Hoces .. hajde lepo odgovori na poruke.
Srocih odgovore i klick ... gotovo , vratih se u svakodnevnicu.
Vozim i svako malo proveravam vreme , guzva na autoputu , ako ne bude prevelika guzva na ulazu u Beograd stizem na vreme.
Osecam nervozu kako se polako uvlaci u kosti , bitan mi je ovaj sastanak, posao je malo popustio.
Posrecilo mi se , nema guzve a ni radarske kontrole , dodajem gas i bezobrazno pocinjem da preticem
Kao da ce radni sastanak biti uspesniji ako stignem pola sata ranije. Jos ubrzavam, pije mi se kafa i prijala bi mi pre sastanka.
Sedim u kaficu samozadovoljno se smeskajuci i radujem se uspehu,
Boze , ko se jos raduje kao malo dete,
prija mi osecaj da nisam postala rob rutine i da se umem radovati.
Uzimam mobilni nestrpljiva da radost podelim sa kolegom. Samo sto sam zavrsila razgovor, zazvonio je.
- Molim
-Wallker ?
Zbunjeno ponavljam
-Molim ?
Prijatan zenski glas objasnjava mi , profil ...nick ...
-Ah, izvini , zaboravila sam da sam ti u odgovoru ostavila broj.
Zurno objasnjavam smeskajuci se, osluskujem boju glasa.
Razgovor je bio veoma kratak i sazet , nije se puno okolisalo, dogovor, veceras , susret , kafica ..
Na kraju razgovora se nasmejala
- Moram ti reci da imas jako prijatan glas.
-Hvala , vidimo se veceras
Zbunjeno odgovaram.... da .. priznajem bila sam veoma zbunjena i pogubljena prvi Blind date ....
Kako se blizilo vreme upoznavanja tako je nervoza popustala i pred polazak bila sam sasvim opustena.
Za divno cudo nisam bila nestrpljiva , niti u dilemi sta cu obuci ... nekako kao da sam slutila da to nisi ti.
Kafic, neka lagana muzika se vrtela, sedimo dok konobarica prazni pepeljaru izvinjavajuci se...
- Izvolite
- produzenu , bez mleka , i... kiselu
Primecujem da je malo nervozna , tu smo odprilike slicnih godina, ispod oka me odmerava , vidim da joj se dopadam...
Ne secam se sta je pila , razgovor je bio na zalost veoma napet iako se trudila da deluje opusteno.
Primenjujem lukavo taktiku pazljivog slusaoca i podsticem je pitanjima da prica.
Polako se predamnom razvija slika samosvesne zene, cini mi se da uziva u prici o svojim uspesnim zavodjenjima.
Srkucem kafu i pitam se , Boze , sta ja radim ovde ....trudim se da budem uljudna...
Nekako je vreme proslo u njenoj prici i taman kada je nesto htela pitati prosipam otrcane fraze o obavezama, ranom ustajanju...
Sve joj je bilo jasno i za sekund je pocela da odmerava konobaricu koja je prisla da naplati.
Jedva sam se uzdrzala da ne pocnem glasno da se smejem, ali smesak sa lica nisam uspela da sakrijem.
Izlazimo na ulicu i prati me do kola .. pozdrav, lakonsko cujemo se , iako obe znamo da se necemo cuti.
- I? kako je bilo ??
samo sam se nasmejala kolegi koji je nestrpljivo cekao da mu prepricam sve u detalje
napravila sam neku grimasicu i prionula na toli napitak , kafa .. mmmm kako mi prija
Ne obaziruci se na mene , pricao je nesto o prvim macicima , pokusavao da me nasmeje
Konacno se nasmejah, normalno bilo mi ga zao , delovao je kao da oseca krivicu ...
- Ma sve je uredu , nisam ocekivala da ce se ista grandiozno dogoditi
- Obecaj mi da neces prestati da odgovaras na poruke , a mogla bi malo i sama da pregledas neke profile
Znao je lisac, ako obecam, da cu ispostovati njegovu zelju
kroz smeh mu dajem obecanje.
Posle par dana me ponovo opominje
- Poruke , ima li sta ?
- Daj , idemo kuci vec sam ugasila kompijuter
- Ukljuci ga ponovo , ne idemo nigde dok ih ne proveris , to ti je radni zadatak, a ja kuvam sikterushu
Smejemo se oboje , divan je, stvarno sam srecna na poslu
- Ukljucen komp, referishem kroz smeh
a potajno se nadam da u inboxu nema nicega
- Zasto si se ucutala ?
pogledao me i odmah dotrcao jer je shvatio da ipak ima nesto, naravno opet citamo zajedno
mada on cita glasno.
Nastaje tajac
Zavaljujem se u fotelju dok me on upitno gleda
Citam ponovo, glasno
- Cao, ja sam M... imam 25 godina , 160 visoka zelene oci, sharmantna, bavim se muzikom
ako ti ne smetaju moje godine javi se ... 064xxxxx
Kafu smo popili u tisini , znao je da ne treba nista da pita , cutao je i posmatrao me
Palim jos jednu cigaretu a i dalje gledam u monitor .... 15 godina , velika razlika u godinama ...
Kao da mi cita misli , evo ga, pocinje da prica ... boze kako me dobro poznaje
- Pa nije to tako velika razlika u godinama , znas onog ...
Pogledom presecam njegov monolog , ucutao je.
Duboki uzdah.. pruzam ruke ka tastaturi
Gledam kako kursor blinka i u delicu sekunde ispisujem
- Cao , sarmantna devojcice , naravno da mi ne smeta tvojih 25 ako tebi ne smeta mojih 40
pozdrav, cujemo se
064xxxxxxxx
i odmah u istoj sekundi saljem poruku da se ne bih predomislila , da ne dozvolim sebi da vagam i razmisljam.
Gotovo je poruka je otisla... razmisljaces kasnije, govorim sama sebi, prestani da stalno analiziras i prepusti se
bar jednom u zivotu.... prepusti se .
Jutro je jos bilo podnosljivo iako je nagovestavalo pakleno vruc dan , obilazim treci krug oko parkinga
iako ima slobodnih mesta uporno trazim hladovinu.
Sombor , a tako mi se ne ide , kako bi mi prijala hladovina u kancelariji
prelistavam rokovnik trazeci sitnicu za odlaganje putovanja .. ne vredi .. nemam drugi termin.
Sastanak je bio kratak , vec su unapred bili definisani uslovi i samo je parafirano par dokumenata.
Telefon , poruka ....
- Cao , kako si ?
M....
Nasmesih se , bilo mi drago sto se javila iako sam to htela cim se vratim do kancelarije.
- Na putu sam , upravo se vracam za NS
Kako si ti ?
Mogu li da te nazovem ?
Vec sam uveliko na putu i razmisljam , sta mi je ? Sto napisah to ? ... bezveze , bas bezveze
cujem da je stigao odgovor
- Mozes
Jedna rec... ne oklevam , pozivam je .... sve sto pamtim je glas , imala sam utisak da je tu , kraj mene i da prica
zbunjena je , ja lupetam nesto i cekam da progovori ponovo.
- Mozemo li se videti veceras ?
Ne mogu da verujem da sam ja to izgovorila , nestrpljiva sam da je vidim , da je cujem ponovo , da dozivim taj glas.
- Nemogu veceras, imam vec neke planove
- Sutra ?
I dalje neverujem da ja to izgovaram , nezelim da je pustim da pobegne, dok podsvesno pokusavam da se kontrolisem
da ne oseti koliko zelim da je vidim.
- Sutra bih mogla.
Osecaj olaksanja mi se razliva telom .
- Ali, nazovi me sutra , za svaki slucaj pa cemo se dogovoriti
- Vazi , cujemo se onda sutra
- Cao
- Cao
Ni muziku u kolima vise nisam cula , njen glas mi je odzvanjao u glavi kao najlepsa nota koji jos niko nije napisao.
Sms .... postajem svesna telefona , stigla poruka
- Imas jako lep i zavodljiv glas
Ne mogu da verujem , moj glas je na nju ostavio takav utisak.
Kao kroz san se secam povratka u kancelariju , srecna i sa blazenim osmehom .. kolega je vec zbrisao , sad kad imam sta
da podelim sa njim , nema ga ....
Na stolu poruka, sutra Beograd , pomeren termin .bla bla bla , prosto ne mogu da verujem sta citam ... uzimam planer
srecom jutarnji sastanak, ako krenem ... pocela sam groznicavo da pomeram ostale termine za taj dan ...
Nikada u svojoj karijeri nisam tako groznicavo radila samo da uklopim sve , da ostane dovoljno vremena ...
Sati se vuku i sporo mi prolazi vreme nisam se odavno ovako osecala , da je pozovem ?
Ne, strpi se do sutra... moras da se strpis.
Oko ponoci , ne mogu vise da izdrzim
kratka poruka
- Laku noc
- Hvala, i ja tebi zelim laku noc
vrtim telefon, i glupo se osecam .. sta dalje , zelim da pricam sa njom .. ne mogu da verujem da ostajem
bez reci , da neznam sta da joj napisem ...
- vidimo se sutra ?
- naravno
- gde bi volela da izadjemo ?
- ne znam , predlozi nesto
Smeskam se
- setnja uz Dunav , kafic , restoran
kafica u kucnoj atmosferi ....?
biraj
- ne volim restorane ...
ponovo mi je izmamila osmeh
- dobro, pocinjemo setnjom ,
pa, dokle stignemo
osmeh mi ne silazi sa usana dok cekam odgovor iako razmisljam koliko je provokativan ... da je ne uplasim ?
Ma ne ... odbacujem takvu misao
- Vazi , cujemo se onda sutra
Laku noc
- Laku noc
Ko je spavao te noci , neznam , ali ja nisam ... koliko god se trudila , nije mi san dolazio na oci
Spavaj , moras rano na put .... govorila sam sebi ali njen glas je i dalje bio tu , kao da mi je pricala ...
Kako sam uspela , neznam ali sam uspela da u rekordnom roku zavrsim sve obaveze i prvi slobodan trenutak...
Pozivam je , telefon kao da zvoni citavu vecnost
- Molim
-Heej , ja sam ...
od celog razgovora , nekom navikom , samo mesto i termin mi je ostao u glavi, sve vreme sam uzivala u boji njenog glasa
dok je objasnjavala... Kod Dunavskog parka , ona mala ulicica, imas tu parking.. e, tu me cekaj 22h ...
Ulicna svetiljka baca snop svetlosti , gledam taj krug i pokusavam da se setim , da, rekla je crvena majica, farke ...
imam frckavu kosu .... kako je to slatko rekla , frckavu ....
minuti se vuku .. palim cigaretu , toplo je u kolima , otvaram vrata i nesvesno stavljam nogu na prag , ruka na kolenu , drzim cigaretu
polako povlacim dim i zurim u taj krug svetlosti ocekujuci da se pojavi ....
22:10 ... nema je ....
22:15.... pomisljam da nece doci ...
saljem poruku
- cekam li ja na pogresnom mestu ?
- stizem ... autobus kasni , cekaj me
laknulo mi
palim novu cigaretu , nesvesna toga da tek sto sam bacila predhodnu ... podizem pogled i cigareta mi ispada iz ruke...
tu je ... , u svetlosnom krugu , obasjana svetlom ulicne lampe koja se kao oreol prelila preko nje , delovala je nestvarno
prilazim , nesvesna smeska na licu
cutimo dok nam pogledi uranjaju duboko jedan u drugi
- Hocemo li ?
Cujem sebe kako izgovaram
Sedam u auto i u trenutku mi se otima duboki uzdah dok sam ruke stavila na volan , pogledala sam je i obe pocinjemo glasno
da se smejemo ...
- Nemoj da mislis da je meni lakse ....
izgovaram , ni sama neznajuci zasto joj to priznajem, dok mi u mozgu kao munja sevnu misao ........ kako ces ti patiti za njom ...
Vece je bilo savrseno , da , sentnja shtrandom ... lagana , neobavezna prica , sedamo u kafic ... slusam joj glas dok
prica o sebi i uranjam u zelenoplave dubine njenog pogleda pokusavajuci da sakupim sve iskrice u njima.
Niotkud pojavise se moje prijateljice , moja cimerka sa svojom devojkom , pozivam ih da nam se pridruze i ubrzo smo vodile veoma opusten
i prijatan razgovor .. kako se blizilo vreme zatvaranja shtranda , pocela sam da razmisljam dali da je pozovem na kafu ... srecom
cimerka je to ucinila dok sam uz smesak dodala da nam je samo jos sto ostalo sa nase vecerasnje " liste "
nasmejala se i prihvatila poziv blago preteci prstom uz reci " samo kafa ! " ... glasno sam se nasmejala, nije bila svesna toga koliko je
sipaticna u tom trenu.
Dnevna soba , sedim na podu naslonjena na trosed , naspram nje ... cavrljamo, prijatno je i opustene smo u jednom trenutku cujem kako izgovara
- Kasno je , da pozovem taxi ...
- Molim te , odvescu te ja do kuce , nema potrebe da zoves taxi
Nasmesila se , odobravajuci
Vozim i razmisljam koliko je pristojno sporo voziti , zelim da produzim ovu noc .... ne zelim da ode ,ne zelim ... ne jos ...
muzika u kolima , ne pricamo vise .. neka se tisina uvlaci i ponovo isti osecaj kao na pocetku veceri, zelim da je poljubim
dilema, sta ako me odbije , dali je prerano ... prvi put , za nju, prvi put .. ne smem da pogresim .. misli mi se roje...
Na kratko je krisom pogledah , ulovila je taj pogled i nasmesila se smeskam se , toliko toga zelim reci , a cutim...
Zaustavljam auto , pred njenom kucom, ne pokusavam da parkiram ... ne zelim da izadje, a cutim , gledamo se i ponovo nam pogledi uranjaju
duboko jedan u drugi....
Naginjem se i otkopcavam pojas , kao da cu izaci... u tom trenutku bila je toliko blizu da sam osetila toplinu njenih usana.
Nisam mogla da izdrzim ... ljubim je , nezno i dugo, slast njenih usana prozima mi telo,
pruza ruku i dodiruje mi lice dok me ljubi
ne prestaje stapanje u jedno bice, neznost i slast ukus strasti u nama......
Nesvesne mesta,.... vremena ,
svetlost farova vozila koje prilazi vraca nas u stvarnost,
stavila je ruku preko usana dok je mrmljala
Boze , pred kucom sam.
Pomeram auto , sklanjam ga u stranu... umirujem je kako je bio daleko , nije video nista ...
Samo je naslonila glavu na moje lice dok sam prstima uranjala u bujne kovrdze mrseci ih
Dodji sutra do mene shapucem joj kod kuce sam .......
Dlanovima je obuhvatila moje lice i zagledala se u moje oci , kao da nesto trazi u njima
Lagan poljubac i tiho doci cu ....
07.07.2005
Krisom pokloni kupljeni
iskrom ljubavi iz oka kraseni
u istoj radnji
sudbinom birani
klecim pred tobom
dok prsten
zakletve
ljubavi nase
po meri krojen
srcem darujem
07.07.2006
istoga dana , u isto vreme , na istom mestu... prva godisnjica jedne predivne ljubavi , ponovljena je ista noc , na isti nacin...
istom strascu ....
07.04.2010
po istinitom dogadjaju
mOwbid
