Bootstrap Framework 3.3.6

[tasa]

Knjiga horizonta


Otvaram dušu
nad knjigom
horizonta,
ponirem
u dubinu
neizrecivoga,
napajam prah
lepotom
Svevišnjom.

[tasa]

Zamoliću vetrove


Metaforo
kneginjo divna,
vodo živa,
napoji prah
žeđ ga mori,
samo kap daj,
ogrnut zvezdama
Svevišnjem u slavu
slovom da zapeva.

[tasa]

Otkrivenje


'sred tame
neba
sedam sveća gori

sedam pečata
čeka
vek da dogori

osećam
sedam me anđela
svanućima teše

Još ponekada
ptice zapevaju.
Još za osmeh
'mesto suze
nade ima.

[tasa]

Mironosni treptaj


Gospode, znam
tvoga oka treptaj
mironosni trenutak
u sebi nosi.

Pesma ogrezla u tajnu
na pragu Nebesja čeka
praštajući znak.

Na Krstači
od ćutljivih reči
nedorečeni dan
strepi

Duše im
nage
sklupčane u
metaforu jednu

Bože, budi blag, ko što jesi...

[tasa]

Rasuti dah


Rasuo se dah
u pesak
vrelih tajni

Tamnica dana
čeka
novog osuđenika

Kazamat i vešala,
kanap od praznih reči
ili biserni oprost
Gospode, reci?

[tasa]

Večernja ćutanja


Gospodar sam
daha svoga, a sluga
neba, koje me,
očima sažaljenja,
proviđenjem gleda

Srce koje
od straha grca...

Nepostojeće sam
Božje vrelo
ispod leda.

Sudba na
misao stala
u duši, u vrtu nadanja
među trepavicama
večernjih ćutanja.

[tasa]

Dve knjige i bol


Otvaram
korice praha

Među jednima
nebo moje duše
izgara
u pepeo nedokučivoga
pripadanja

Druge kriju
vrelo bistro
još ne dotaknuto
nogom zaborava

Kroz maglu
prećutanih suza
pružam ruke od pepela
dušu da spasem,
koricama štit da stvorim
pre nego se ognjeno nebo
na nju stropošta

Slovom se sjedinjujem
sa Tobom, Bože

[tasa]

Ptica sam


Ptica sam
što krije se
među dlanovima
breza,
krila mi mokra
od istih
jučerašnjih
i sutrašnjih
kiša,
ali, ne marim,
i sa njima sam
rob,
već mi je
uzdahom
da sačuvam
tajnu,
tek pero jedno
među krilima
kojim
pevam nebesima.

[tasa]

Raspukla zena


Kroz pukotinu
zene
u dušu se uvlače
aveti pocepanoga sveta

Nadanjem se
iznad bola uzdižem.
Anđeo mi pesmoliki,
sa rosnom zorom
na ramenima
i pred počinak dana
celiva rane
u očima.

[tasa]

Odaja bola


Otvaram dveri oka
dušo ispijena
u pogled tvoga uma
da zavirim

u dubinama tuge
suzu da obrišem
usnama koje su čuvar
tvojih tajni

Žurno koračam
u odaju bola
da ga ispijem
pre nego se, koritom jauka,
razlije, ispod umornih veđa.

[tasa]

Latice noći


Latice noći
padaju po licu
pospanoga jezera

Cvet spokoja
mirisnu vodu pretače
u sasud nevinoga jutra

Budi blaga
dušo neuka,
nemoj grehom
razdevičiti dan
jer
za ljubav stvori ga
Bog.

[LeDeNa_]

http://www.youtube.com/watch?v=ZtDZKudjIPI

[tasa]

Evo Ledena dok malo da zapevas


Vrapcici
Ti i ja

Kad skolsko zvono zvoni
ja prvi bi u skoli sjurio da vidim
ta plava oka dva
i tad u drugom planu su profe i profani
na sedmom nebu tad bi bio ja

Sve petice i trojke, cetvorke ili dvojke
za ljubav sve bih dao i mnogo vise jos
al' ona mi se ruga i gleda moga druga
a meni paznje ne daje ni gros

Ref. 2x
Ti i ja, ti i ja
bas bi bili dobar par
ti i ja, ti i ja
pogledaj me jednom bar

On ima oci plave, cuperak na vrh glave
simpatican i sladak i ima pjegav nos
za njega sve bih dala o samo kad bih znala
da ja njemu vredim makar gros

Al' kad skolsko zvono zvoni
ja prva bi u skoli sjurila da vidim
ta plava oka dva
i tad u drugom planu su profe i profani
na sedmom nebu tad bi bila ja

Ref. 4x




kisss te tvoja tasa
jaoooo kako sam se najela kobasice
bio glupi grasak za rucak


http://www.youtube.com/watch?v=8YFN1oySnL0
http://www.youtube.com/watch?v=A8WrdK1t1s0

[Mariška]

Originally posted by LeDeNa_

Moram ovo da ponovo stavim jer imam kritike...

Ae volim SF

Ako smem i ja da se malo ubacim...

Meni ova priča uopšte ne izgleda kao SF.

Više mi deluje kao zabrinutost pred budućnošću (Dok smo gradili raj, ni sanjali nismo kakvi nas sve uzasi tamo cekaju.), kao onaj Demijanov san:

- Tumačiš li san u vezi s tobom? - zapitah ja.
- U vezi sa mnom? Naravno. Niko ne sanja ono što ga se ne tiče. Ali to se ne tiče samo mene, tu si u pravu. Ja prilično tačno razlikujem snove koji mi nagoveštavaju pokrete u mojoj rođenoj duši, kao i druge, vrlo retke, u kojima se nagoveštava sudbina celog čovečanstva. Takve snove imao sam retko kad, a nikad takav za koji bih mogao reći da je to bilo neko proročanstvo i da se ispunilo. Tumačenja su odveć neizvesna. Ali znam pouzdano da sam sanjao nešto što se ne odnosi samo na mene. Taj san dolazi u red drugih, ranijih, što sam nekad imao, i koje on nastavlja. Iz tih, upravo, snova, Sinklere, potiču slutnje o kojima sam ti već govorio. Da je naš svet sasvim truo, to znamo, ali to još ne bi bio razlog da proričemo njegovu propast ili nešto slično. Ali ja sam već više godina imao snove iz kojih zaključujem ili osećam - ili kako hoćeš - iz kojih dakle osećam da se slom staroga sveta primiče bliže. To su najpre bila sasvim slaba, daleka naslućivanja, ali su postajala sve jasnija i jača. Još ne znam ništa drugo do to da se priprema nešto veliko i užasno, što će i mene pogoditi. Sinklere, mi ćemo doživeti ono o čemu smo pokatkad govorili! Svet hoće da se obnovi. Miriše na smrt. Ništa novo ne dolazi bez smrti. To je strašniji nego što sam zamišljao.


Ili, kao što kaže Tasa:

Originally posted by tasa

svako svanuće
svoju noć ima

ljubav međ' ljudima
postade
uspomena,

samo silueta
noći
koja izgubi
svoje svanuće.

Jer kad ljubav međ' ljudima postane uspomena, ni ljudi više nisu ljudi nego Nemrtvi.

[LeDeNa_]

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako

Originally posted by LeDeNa_

Moram ovo da ponovo stavim jer imam kritike...

Ae volim SF

Ako smem i ja da se malo ubacim...

Meni ova priča uopšte ne izgleda kao SF.

Više mi deluje kao zabrinutost pred budućnošću (Dok smo gradili raj, ni sanjali nismo kakvi nas sve uzasi tamo cekaju.)

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::




Sudar svetova i nepremostive razlike medju njima..ono sto spaja i razdvaja..izvor istinske ljutske patnje..I goruce zelje za spajanjem.

[tasa]

hm novi crtic awawawwaa
polemike na temu knjizevnosti i zanrova awaawaawa
evo me evo da gledam hihihihi


kisss i pozzz za SvakiMarkoRadiNaopako

[LeDeNa_]

Taso ispadnu mi oci gledajuci u tvoj avatar loool

Gde ga samo pokupi )))

SvakiMarkoRadiNaopako da, pozdrav...tapsem:)****

[Mariška]

sorry...

[LeDeNa_]

SADA JE ON OBICAN GLEDALAC


"Sada je on obican gledalac

Beznacajan coveculjak u masi

Sada on vise ne pljeska niti se njemu pljeska

Kao tudjinac luta na zov ulica.


Izdaleka stizu novi trubaci

Biranih rangova buducnosti

Njihovi krici ruse trule zidove

Rastapaju blato u svetlim bujicama

Dolaze oni neporocni, iskreni,

Nasilnici, neumesani, devicanski,

Lukavi drugovi na gozbi, nevini

Maticari nasih dana

Stize velika vatra

Medjumlazove radosnih voda

Stizu poslednje proskripcije.


Ali on je sad obican gledalac

Bezimeni coveculjak u masi

S rukama na grudima kao opremljen pokojnik

Sad on vise ne pljeska niti se njemu pljeska."

(Uvek vodi racuna o trenutku i o nacinu).


Manolis Anagnostakis

[LeDeNa_]

Meni treba Dzon....svakog jutra..... da mi odsvira ovako nesto ......

http://www.youtube.com/watch?v=q7o-9JuzlD4

[mOwbid]

Iako tada u mom zivotu nije igrao ulogu nikakav stvarni ili imaginarni stepenik, nisam koracao sirokim stepenicama prema sve visim vrhuncima, a nisam se u svom stidu ni kotrljao niz stepenice, i stanovao sam u kuci s bastom, bol u krstima licio je na onu vrstu kao kada neocekivano zakoracimo za stepenicu vise – a mi jeknemo. Ovo stenjanje sam osecao u krstima, neki mutan bol koji nisam umeo da vezem ni za misic, ni za kost (pogotovo za kicmu). (Usput primecujem da je rec kicma poprimila zapanjujuce nova gibanja, pravi podrugljive grimase ako je stavimo u zdravorazumski tekst, izaziva male talase, nije to krupna stvar, bura u casi vode, ali je zabavno, onako kao nekada drug. Zamislimo ovu rec nekako – domisljato – u nekom osetljivom opisu predela ili rucka! Nije to zla primedba, i ne kao da izmedju dve reci postavljam paralelu, paralelu koja mi se sece ispred nosa, jedino razmisljam o prevrtljivoj prirodi reci. Drug je vec dobio neku patinastu uspaljenost....
...U redu, mogli bismo reci, fikcija. Ali se ipak ispostavlja da ta rec nema znacenja, samo upotrebu, a sada upravo sto se upotrebe tice nemamo zajednicke predstave.)

/Kertész/

[mOwbid]

...
A zivot, eto, imitira umetnost, ali samo takvu umetnost koja imitira zivot, odnosno zakon. Nije slucajno, sve se zbiva mene radi i mojim posredstvom, i kada prevalim svoj put, shvaticu na koncu svoj zivot.
...
Odmah sam se postideo od toga koliko je ne poznajem. Mada me je masirala. Ovo rastojanje, udaljenost izmedju masiranja i "konacno je umro", javilo se kao nesto lose, sto se odnosi na mene, lose koje mene karakterise.
...
Nisam hteo da se pomirim s dogadjajima, zahtevao sam pravi greh za svoje osecanje krivice.
...
Polagano, sasvim polagano obuzeo me je stid, posao je od prsta na nozi, pa preko zeluca je navirao prema grlu i mozgu.
Smiri se! Smiri se! Itakodalje!
Ali se sve sturavije nastavljao.
...
To je bio trenutak kada sam neopozivo otkrio strah u sebi. Da u meni postoji, da ipak u meni postoji strah. Onako kao sto su u meni pluca, jetra, mozak. Bojati se ne moze prigodno, bojati se moze samo vecito. Tako ce biti.
Jeste: nije se prevrsila casa, sve nove i nove ozlede cu propatiti. I nisam izgubio svoju sposobnost trpljenja, ranjiv sam. Nisam izgubljen, ali svakog trenutka mogu da se izgubim. Putujem vozom. Nisam mrtav. Nego kao zver, pazim njuskajuci.

/Esterházy/

[tasa]

loooooooooooool Ledena, bleso jedna corava pa to sam ja
ahhahhahahhahah jaoooooo rekla si da menjam avatar
i kao poslusni promenim ga
doduse, mrzilo me da trazim nesto i stavim taj fotos "ja vamp"
to je nakon nekoliko noci bez sna koje sam naravno krcmila na chatu
pa malo photoshopa ...

e ovaj smiley me asocira na mene hihihiih

[LeDeNa_]

Vuk


I

Kao da će kraj agusta. Nebo se kruni i odranja žute mirise mraka. Zatrpava me zvezdama.
Umotavam se u lišće. Tako smo bliži vetru. Osećam ga u kičmi i u dubinama očiju. To je moj skroviti način vajanja ovog sveta.
Dobro je u gorskom kraju što, i kad nema pljuskova, leto miriše na plodnost, na hleb i materinstvo.
Nešto sveže i hranljivo useljava se u mozak i pomaže mi da mislim.
Kroz nebrušeno staklo naprsle mesečine lepo mogu da čujem zelene dozive trava, koji do mene dopiru iz sanjive daljine, a ipak tu su, bliski, kao da rastu pod uhom.
To ne otiču doba. To misli postaju bistrije.

......

XVII

Ko god srlja u mene, dobro mora da upamti: jedno je biti otvoren, a drugo biti prohodan.
Prate me kao i vuka. Opkoljavaju svitanje i zovu druge pse. Misle da čuvam tajnu kako se biva nad drugima viši snagom i umom.
Lako je meni sa psima.
Ali naslednik vuka i sam je divljač van zakona. Dižu na mene potere i čekaju me u zasedi isti oni pastiri, goniči karavana i hajkači sa jezera koji pucaju nespretno i ubijaju dopola. Sad sam ja na nisanu.
Neko će ovde ostati. Ili ja, ili psi. Ili ja, ili lovci. Svratiću da vidim ko će.
Svratiću, sem ako, možda, namerno ne zaboravim, da sam ikada ovuda prolazio i sanjao.

Miroslav Antić

[LeDeNa_]

Originally posted by tasa

loooooooooooool Ledena, bleso jedna corava pa to sam ja
ahhahhahahhahah jaoooooo rekla si da menjam avatar
i kao poslusni promenim ga
doduse, mrzilo me da trazim nesto i stavim taj fotos "ja vamp"
to je nakon nekoliko noci bez sna koje sam naravno krcmila na chatu
pa malo photoshopa ...

e ovaj smiley me asocira na mene hihihiih

Loooooooooool



Ja mislila da si ovaj lol

[LeDeNa_]

http://www.youtube.com/watch?v=q7AzfiTg_6g

Nirvana - Pennyroyal Tea

[LeDeNa_]

Posmatram kako dogoreva cigareta na ivici pepeljare, plavicasti dim ciji put prema tavanici remeti disanje, poigrava, izvija se, prati ritam udisaja i izdisaja. Zasto sve ima prizvuk tvoga imena, neke reci koja nema znacenje, nema smisao, izgovorena po slogovima ne znaci nista, a ipak je sposobna da oivici citav jedan svet?

Zelim da vratim vlastiti ritam svom disanju, da ga naucim na staro. Tiha igra bubnjeva u daljini misli, ujednacena, mukla, tupa, duboka, melje svaku pomisao koja ne vodi putu kojim odbijam da krenem. Meko zaurlava vetar koji tera salukatre da drhte i grane da lupkaju u njih.

Zatvaram oci, pustam da muzika i dim zaogrnu svaku stvarnost koja mi moze razbiti snove. Plasi me zvuk slomljenog stakla, plasi me svetlost zarobljena u komadicima razasutim po podu, plasi me krhkost celine koja se drzi zajedno dokle god o njoj mislim kao celini.

Ponekad me uplasi lakoca spremnosti da neki san pustim da odleti, kao dete koje otvara saku i posmatra zmaja koji, lelujajuci na vetru, odlazi u nepovrat. Jos vise me plasi odlucnost kojom odbijam da otvorim saku i zagrlim slobodu vetra pod krilima. Mozda si, zaista, uspela da me privezes, upletes u paucinu, sapuces mi hipnotisucu pesmu ostanka dok ovijas moje misli nitima koje pokazuju ulaz u lavirint...

Sa vetrom upletenim u kosu, slusala sam nocas kako zvone teraci duhova. Ima li ih vise u vetrovitim nocima, ili je njihovo prisustvo jasnije u uskovitlanim krosnjama mladog zelenila koje je obavilo ovo staro drvece? Sve je tako tiho uprkos svim tim zvucima koji bude umrtvljene osecaje duboko u meni. Treperavi odjeci zarobljene ceznje, zabranjene zelje, drhtavi nizovi slika koje plove pred ocima. Tako lako, tako prirodno bi bilo rasiriti krila...

Ostaju sklopljena...

2007

[LeDeNa_]

http://www.youtube.com/watch?v=NmE8kifaXD0

Madonna - Secret

[LeDeNa_]

Oktavio Paz

Pisanjem je poceo rano da se bavi.Prvu zbirku "Sumski Mesec" objavio je 1933.Sazreo je u Spaniji za vreme gradjanskog rata.Otada potice zbirka "Nece proci", objavljena 1936.godine.Zatim slede knjige poezije "Pod tvojom svetlom senskom", "Covekov koren", "Izmedju kamena i cveta", "Suncev kamen", "Istocni obronak"......
Njegovi eseji sakupljeni su u vise knjiga od kojih su najpoznatije "Luk i lira" i "Lavirint samoce".
Do 1968. Oktavio Paz je bio diplomata - ambasador Meksika u Indiji i Francuskoj.
Nobelovu nagradu za knjizevnost dobio je 10.decembra 1990.godine.


OKTAVIO PAZ

"HIMNA MEDJU RUSEVINAMA"


"TISINA"

kao iz dna muzike
izvire nota
koja odzvanja, cveta i sahne
sve dok u drugoj muzici ne zanemi,
radja iz dna tisine
drugu tisinu, ostri toranj, mac,
i uspinje i raste i vesa nas,
i dok se odizu i spustaju
uspomene, nadanja,
malene i velike lazi,
i zelimo da vicemo dok u grlu
krik zamire:
uviremo u tisinu
u kojoj tisine nema.


"IZVESNOST"

ako je stvarna svetlost belicasta
svetiljke ove, stvarna
ruka koja pise, da li su tada stvarne
oci koje gledaju napisano?

iz jedne reci u drugu
ono sto kazem rasprsava se.
ja znam da sam ziv
izmedju dve zagrade.




"SARA"

jednim komadom ugljena
mojom krnjom kredom i crvenom olovkom
nacrtati tvoje ime
ime tvojih usta
znak tvojih nogu
na nicijem zidu
na zabranjenim vratima
urezati ime tvoga tela
dok secivo moje britve
ne prokrvari
i kamen ne zavapi
i zid ne uzdahne kao grudi.




"DODIR"

moje ruke
otvaraju zastore tvoga bica
odevaju te u drugu nagotu
otkrivaju tela tvoga tela
moje ruke
izmisljaju drugo telo tvoga tela.





-nikada necu znati svoje razresenje-

(pesnikov grob)




"OBRTANJE"

visoki stub otkucaja
na nepokretnoj osi vremena
sunce te oblaci i razgolicuje
dan se odvaja od tvoga tela
i gubi se u tvojoj noci
noc se odvaja od tvoga dana
i gubi se u tvome telu
nikada nisi ista
uvek upravo stizes
ovde si od samog pocetka.

[LeDeNa_]

http://www.youtube.com/watch?v=rZpu92ccUnQ

http://www.youtube.com/watch?v=XMZkJy82_N0

http://www.youtube.com/watch?v=3CUr12ETqPI

OKTOBAR 1864