Bootstrap Framework 3.3.6

[Vel boy]

Originally posted by mythe

, ja ne bi taj deo price Ganicu mnogo ni zamerio

sve i da/kad alija ne bi/nije naredio zelenim beretkama da ubijaju te jna vojnike za razliku od ganica koji jeste naredio?
ne bi me chudilo. mythe je uvek ishao shto gore to "bolje".........

[2kune]

Originally posted by mythe

ne, nego sam gledao originalne snimke gde se cuje Ganic kako govori Aliji "slusaj, tvoja naredjenja su sada nevazeca...". A ne treba biti mnogo pametan da bi se prozrelo sta je bila Ganiceva namera tada, ali kao sto rekoh neka to muslimani rasciste izmedju sebe, ja ne bi taj deo price Ganicu mnogo ni zamerio

I ja sam slušao istu snimku. I nije mi nikada ni palo na pamet išta drugo osim notorne činjenice da taoc pod prisilom ne može biti glavnokomandujući dok mu je pištolj uperen u glavu. No naravno, ti znaš puno bolje... Valjda si mnogo bliži tom mentalitetu, svjetonazoru i načinu od mene...

Originally posted by mythe

ne izvrci, ta vojska se samo zelela izvuci iz grada, iz zgrade koja je bila opsadom i u kojoj su mahom bili 19godisnji regruti. A da ne zaboravimo, pored tog zlocina pocinjenog nad neduznim vojnicima i clanovima Komande, imao je zlocinac Ganic jos jednu, vrlo podlu nameru - nadao se da ce nakon sto njegove zelene beretke napadnu kolonu, da general Kukanjac koji je celo vreme drzao uperen i repetiran pistolj na Aliju, jednostavno ubije Aliju i onda on, Ganic postane prvi covek Predsednistva. Vrlo podlo od njega, ali dobro, neka to rasciste muslimani izmedju sebe, to su njihovi 'interior' poslovi.

Ta vojska (4. vojska europe, 5. svijeta) je držala Sarajevo u okruženju i prekomjerno i zločinački ga granatirala. Možda možemo govoriti o nevinosti regruta (koji su se kao takvi mogli ponašati kao nevini regruti recimo na Visu koji su masovno bježali iz JNA i predavali se HV-u), ali o nedužnim članovima komande možeš samo ti pisati...
Btw, interesantno je da ti u čitavoj slici general Kukanjac sasvim normalno funkcionira kao potpuno normalna osoba čije ponašanje nije za osudu za razliku od Ganićevog. Očito imaš potpuno različite aršine za jednu i za drugu stranu... Što bi tek reko za opravdanost kosovarske borbe za nezavisnost...

[Sheytan]

Porodica nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, koji se nalazi u Haškom tribunalu, gotovo godinu dana ga nije posetila zbog nedostatka novca.

Istovremeno, Haris Silajdžić na račun svih građana BiH pomaže osumnjičenom za ratne zločine, piše "Fokus".

Kćerka Radovana Karadžića, Sonja Karadžić-Jovičić, rekla je za ovaj list da nisu otvoreno ni tražili pomoć od institucija RS, svesni da bi se to protumačilo na drugačiji način, ali priznaje da su očekivali da će nadležni imati sluha za potrebe porodice prvog predsednika RS.

"Taj sluh, vidimo, imaju svi u Federaciji, posebno kada je reč o ljudima poput Ganića ili Silajdžića, koji mogu državni novac da koriste u privatne svrhe. Naša posljdnja porodična poseta bila je krajem marta prošle godine i nemamo u planu neke nove odlaske, pošto nemamo novac za troškove puta i boravka u Hagu", kaže Sonja Karadžić-Jovičić.

Ona smatra da bi taj problem morao biti rešen, odnosno da treba omogućiti članovima porodice haških zatvorenika da bar dva ili tri puta godišnje vide svoje najbliže.

Za razliku od najbližih članova porodice Karadžić, problema za redovna putovanja u Hag nemaju članovi pojedinih nevladinih organizacija iz FBiH, poput "Majki Srebrenice", koje su se krajem oktobra prošle godine organizovano uputile ka Haškom tribunalu, kako bi prisustvovale početku suđenja Karadžiću.

[mythe]

Originally posted by Sheytan


Za razliku od najbližih članova porodice Karadžić, problema za redovna putovanja u Hag nemaju članovi pojedinih nevladinih organizacija iz FBiH, poput "Majki Srebrenice", koje su se krajem oktobra prošle godine organizovano uputile ka Haškom tribunalu, kako bi prisustvovale početku suđenja Karadžiću.

pa ta organizacija "Majke Srebrenice" je postala jedno biznis udruzenje, idu naokolo na ime "srebrenicke tragedije" uzimaju novce, trose ga kako oni hoce....napravile zene biznis od toga

[Stripi]

Svakako. Baš mi je žao što familija Radovana Karadžića nemre k njemu u zatvor, pogotovo što je osobno on omogućio svima obiteljima da posjete svoje najmilije koje su on i njegovi pomagači spremili u konc logore. On bio taka duša od čoeka a njegovu familiju jebu ko mlade majmune.
A i te "majke Srebrenice" isto. Točno su namjerno namjestile svoju djecu i muževe Mladiću pod šake, kako bi kasnije mogle zarađivat na tome.

[2kune]

Originally posted by Sheytan

Porodica nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, koji se nalazi u Haškom tribunalu, gotovo godinu dana ga nije posetila zbog nedostatka novca.

Istovremeno, Haris Silajdžić na račun svih građana BiH pomaže osumnjičenom za ratne zločine, piše "Fokus".

Kćerka Radovana Karadžića, Sonja Karadžić-Jovičić, rekla je za ovaj list da nisu otvoreno ni tražili pomoć od institucija RS, svesni da bi se to protumačilo na drugačiji način, ali priznaje da su očekivali da će nadležni imati sluha za potrebe porodice prvog predsednika RS.

"Taj sluh, vidimo, imaju svi u Federaciji, posebno kada je reč o ljudima poput Ganića ili Silajdžića, koji mogu državni novac da koriste u privatne svrhe. Naša posljdnja porodična poseta bila je krajem marta prošle godine i nemamo u planu neke nove odlaske, pošto nemamo novac za troškove puta i boravka u Hagu", kaže Sonja Karadžić-Jovičić.

Ona smatra da bi taj problem morao biti rešen, odnosno da treba omogućiti članovima porodice haških zatvorenika da bar dva ili tri puta godišnje vide svoje najbliže.

Za razliku od najbližih članova porodice Karadžić, problema za redovna putovanja u Hag nemaju članovi pojedinih nevladinih organizacija iz FBiH, poput "Majki Srebrenice", koje su se krajem oktobra prošle godine organizovano uputile ka Haškom tribunalu, kako bi prisustvovale početku suđenja Karadžiću.

To samo znači da postoji velika razlika između Radovana Karadžića i ljudi poput Ganića ili Silajdžića...

[XanaX]

Originally posted by mythe

nisam ni sumnjao da ja za tebe i slicne zlikovac Ganic nevin, pardon on je za vas "heroj odbrane BiH od udruzene ustasko-cetnicke agresije"

Define „tebe“ i „vas“. Budi oprezan i pažljiv, kad si se već tim putem zaputio...

Originally posted by mythe

ne izvrci, ta vojska se samo zelela izvuci iz grada, iz zgrade koja je bila opsadom i u kojoj su mahom bili 19godisnji regruti. A da ne zaboravimo, pored tog zlocina pocinjenog nad neduznim vojnicima i clanovima Komande, imao je zlocinac Ganic jos jednu, vrlo podlu nameru - nadao se da ce nakon sto njegove zelene beretke napadnu kolonu, da general Kukanjac koji je celo vreme drzao uperen i repetiran pistolj na Aliju, jednostavno ubije Aliju i onda on, Ganic postane prvi covek Predsednistva. Vrlo podlo od njega, ali dobro, neka to rasciste muslimani izmedju sebe, to su njihovi 'interior' poslovi.

Ovo je, po opisu, prije grčka tragedija nego rat u Bosni.

Još da Bosnu antrpomorfiziramo u jednu Helenu, i prije komedija do tragedija može započeti...


''

[Vel boy]

Originally written by Fokus and said by sonja karadzic-jovichic

Porodica nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, koji se nalazi u Haškom tribunalu, gotovo godinu dana ga nije posetila zbog nedostatka novca.

Istovremeno, Haris Silajdžić na račun svih građana BiH pomaže osumnjičenom za ratne zločine, piše "Fokus".

Kćerka Radovana Karadžića, Sonja Karadžić-Jovičić, rekla je za ovaj list da nisu otvoreno ni tražili pomoć od institucija RS, svesni da bi se to protumačilo na drugačiji način, ali priznaje da su očekivali da će nadležni imati sluha za potrebe porodice prvog predsednika RS.

"Taj sluh, vidimo, imaju svi u Federaciji, posebno kada je reč o ljudima poput Ganića ili Silajdžića, koji mogu državni novac da koriste u privatne svrhe. Naša posljdnja porodična poseta bila je krajem marta prošle godine i nemamo u planu neke nove odlaske, pošto nemamo novac za troškove puta i boravka u Hagu", kaže Sonja Karadžić-Jovičić.

ovo shto se deshava u entitetu FBiH mi se jednako gadi kao i kada bi entitet RS to isto pruzao rkaradzicu.

Originally written by Fokus and said by sonja karadzic-jovichic
Ona smatra da bi taj problem morao biti rešen, odnosno da treba omogućiti članovima porodice haških zatvorenika da bar dva ili tri puta godišnje vide svoje najbliže.

Naprotiv. nikojem zlochincu NE bi trebalo biti omoguceno ovo shto sonja karadzic-jovichic hoce za sve trojne zlochince, pogotovo NE na ikakav rachun drzave (bilo koje) i pogotovo NE u angazmanu sluzbenih politichkih predstavnika (bilo chijih) NI po troshkovima poreznih platisha.

[Vel boy]

Originally posted by 2kune

To samo znači da postoji velika razlika između Radovana Karadžića i ljudi poput Ganića ili Silajdžića...

sad ga i ovaj pretera.......

[2kune]

Originally posted by Vel boy

sad ga i ovaj pretera.......

Pa i ne baš... Opet skačeš pred rudo...

[Sheytan]

Srbi napuštaju zajednicu

BANjALUKA - U narednim danima ili nedeljama razmislićemo kako će srpski predstavnici ubuduće raditi i da li će uopšte raditi u institucijama BiH! Ovo je u petak na pres konferenciji rekao srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović. Povod za ovakvu reakciju bila je, kako je Radmanović istakao, dramatična eskalacija negativnih tendencija na političkoj sceni BiH.

- Tome doprinosi bošnjački politički establišment, koji se u Sarajevu ponaša kao da je ovo njihova privatna država. Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić putuje u London bez obaveštavanja druga dva člana Predsedništva, a iz Ministarstva inostranih poslova se šalju jednostrane, neprimerene i protivustavne protestne note Srbiji i daju ocene o Kosovu bez naše saglasnosti - ističe Radmanović.

On kaže da sveukupnoj negativnoj situaciji doprinosi i uličarsko ponašanje pojedinih poslanika u Parlamentu BiH, pominjući pri tom Zlatka Lagumdžiju iz SDP BiH, koji je nedavno na najprimitivniji način uvredio Dragu Kalabića iz SNSD, posle čega su usledile i druge pretnje srpskim predstavnicima u Sarajevu, što na ulici, što telefonom.

- Sarajevo kao glavni grad neće da prizna Ustav BiH, u kojem jasno piše da je BiH država sastavljena od dva entiteta i tri konstitutivna naroda, u kojoj se sve ključne odluke donose dogovorom. BiH sve više liči na privatnu državu i ukoliko se takvo ponašanje nastavi, razmislićemo hoćemo li uopšte nastaviti sa radom u institucijama BiH - rekao je Radmanović.

On je ovom prilikom posebno apostrofirao izostanak reakcije visokog predstavnika za BiH Valentina Incka, za koga je rekao da „spava“, dok se direktno krši Ustav BiH.

- Incko je zaboravio da je on vrhovni tumač Dejtonskog sporazuma, a ne čovek koji komentariše presudu suda u Velikoj Britaniji o „slučaju Ganić“. To je potpuno neprihvatljivo. Podsećam visokog predstavnika da je BiH država, sastavljena od dva entiteta i tri konstitutivna naroda i ako se zaobilazi bilo ko od ovih činilaca, onda BiH ne može funkcionisati kao država, i ja, a i drugi naši predstavnici u institucijama BiH u tome nećemo učestvovati - naglasio je Radmanović.

Radmanović je uputio pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću, u kojem ga je informisao da je protestna nota Srbiji, koja je otišla iz Ministarstva inostranih poslova BiH, povodom slučaja Ganić, „jednostran čin“ sa kojom se Srbi u BiH ne slažu.


OPOZICIJU VOLE

POJEDINI političari, mediji i predstavnici međunarodne zajednice u Sarajevu, kaže Radmanović, daju otvorenu podršku opozicionim partijama iz RS. Zbog toga je ostavio otvorenu mogućnost i da će predstavnici vladajuće većine iz RS svoja mesta u institucijama BiH prepustiti opoziciji iz RS, jer njih „očito više vole u Sarajevu“.


U MADRIDU NIŠTA KRUPNO

ŠTO se predstojećeg sastanka političkih partija iz BiH u Madridu tiče, Radmanović je rekao da ne očekuje nikakve „krupne zahvate“. Bilo kakav pritisak međunarodne zajednice, misli on, neće doprineti rešenju, jer se ono može postići samo dogovorom među narodima u BiH, kojeg zasad nema.


SREBRENICA

NA pitanje kako će reagovati ukoliko Skupština Srbije usvoji rezoluciju o Srebrenici, Radmanović je rekao da Srbija na to ima pravo, ali je i sugerisao vlastima Srbije da „ozbiljno razmisle kako bi to uticalo i na ljude koji žive u Srbiji i na one koji žive u Republici Srpskoj, s kojom Srbija ima specijalne i paralelne odnose“.

[Vel boy]

Originally posted by 2kune

Originally posted by Vel boy

sad ga i ovaj pretera.......

Pa i ne baš... Opet skačeš pred rudo...

pa kada se kaze da je "velika" razlika izmedju ganica i ganicu-trchajuceg Silajdzica na jednoj strani te rkaradzica na drugoj, onda je to pretjerivanje. razlike izmedju ta dva tabora ima (po broju ubijenih nevinih ljudi koje su ostavili za sobom, tj. rkaradzic ih je, znamo, ostavio znatno vishe za njim), no sushtinski ako su oba tabora ostavili ubijene nevine ljude za njima s tek razlikama u brojevima ubijenih nevinih ljudi, onda to bash i nije velika sushtinska razlika, vec odredjena nevelika, recimo, osrednja pa i omanja razlika.
toliko o "mom trchanju pred rudo", tj. ne bih da nastavljamo o ovom off-u!

[Sheytan]

Dodik: Vlada će pomoći gradnju Ferhadije u Banjaluci

BANJALUKA - Premijer Republike Srpske Milorad Dodik saopštio je da će iz budžeta biti izdvojeno 200.000 konvertibilnih maraka za obnovu banjalučke džamije Ferhadije, kao i 50.000 KM Islamskoj zajednici za obnovu biblioteke.

Dodik je, nakon razgovora sa banjalučkim muftijom Edhemom Čamdžićem, istakao da će Vlada RS pomoći vraćanje dva prostora Islamskoj zajednici u Banjaluci i Kozarskoj Dubici, iako nije donet Zakon o restituciji.

On je kazao da je veoma zadovoljan informacijama koje mu je preneo muftija Čamdžić u vezi sa poboljšanjem bezbednosti povratnika u RS.

Premijer RS je rekao da su na sastanku razgovarali i o povratku imovine verskim zajednicama u BiH i zajednički ocenili da taj proces mora biti jednak za sve verske zajednice.

Čamdžić je rekao da Islamska zajednica podržava vraćanje zgrade Bogoslovije u Sarajevu Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

On se zahvalio Vladi RS na pomoći koju pruža, navodeći da je aktuelna vlada RS prva koja je pružila pomoć za obnovu u ratu porušene džamije Ferhadije.

Čamdžić je kazao da je sa premijerom razgovarao i o tome da Islamska zajednica ove godine učestvuje, prvi put, u obeležavanju stradanja u Jasenovcu, gde je stradao i određen broj Muslimana tokom Drugog svetskog rata.

[2kune]

još jedan primjer posvudašnje ustaške prakse...

[2kune]

Originally posted by Vel boy

pa kada se kaze da je "velika" razlika izmedju ganica i ganicu-trchajuceg Silajdzica na jednoj strani te rkaradzica na drugoj, onda je to pretjerivanje. razlike izmedju ta dva tabora ima (po broju ubijenih nevinih ljudi koje su ostavili za sobom, tj. rkaradzic ih je, znamo, ostavio znatno vishe za njim), no sushtinski ako su oba tabora ostavili ubijene nevine ljude za njima s tek razlikama u brojevima ubijenih nevinih ljudi, onda to bash i nije velika sushtinska razlika, vec odredjena nevelika, recimo, osrednja pa i omanja razlika.
toliko o "mom trchanju pred rudo", tj. ne bih da nastavljamo o ovom off-u!

Ti to gledaš previše usko... A fino sam napisao:

Originally posted by 2kune

To samo znači da postoji velika razlika između Radovana Karadžića i ljudi poput Ganića ili Silajdžića...

[Vel boy]

[Sheytan]

Poslanici Skupštine Srbije trebalo bi najkasnije za dve nedelje da se izjašnjavaju o rezoluciji o Srebrenici, saznaje "Blic" u vrhu vladajuće koalicije.

Naš sagovornik navodi da je nacrt teksta gotov, ali da se u rezoluciji neće spominjati presuda Međunarodnog suda pravde i reč genocid da bi tekst rezolucije podržalo što više poslanika u Skupštini Srbije, a ne samo predviđenih 126. Uskoro počinju pregovori šefova poslaničkih grupa: Nada Kolundžija i Tomislav Nikolić - Izostavljanjem reči genocid rezolucija postaje prihvatljiva za SNS i SPS, ali ne i za LDP - kaže naš sagovornik upućen u pregovore o tekstu rezolucije.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović za "Blic" kaže da se "pisanje privodi kraju i da će mediji biti obavešteni kada tekst uđe u skupštinsku proceduru".

U vladajućoj koaliciji očekuju da će kada tekst bude spreman biti prekinuto redovno zasedanje parlamenta i da će biti zakazana vanredna sednica na kojoj bi se raspravljalo o Srebrenici.

Da će predsednica Skupštine ove nedelje zakazati konsultacije šefova poslaničkih grupa na kome će biti reči o nacrtu rezolucije o Srebrenici, izjavila je Agenciji Srna Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju". Ona je rekla da bi na sastanku šefova poslaničkih grupa tek trebalo da se razgovara o elementima nacrta rezolucije. Branko Ružić, šef poslaničke grupe jedne od stranaka vladajuće koalicije

- Socijalističke partije Srbije, rekao je da je usvajanje rezolucije o Srebrenici reakcija na legitimnu inicijativu predsednika Srbije Borisa Tadića i ocenio da će to "inicirati takve tendencije i u drugim državama u regionu". On je istakao da su u SPS, kada se govori o tome da li uvrstiti reč genocid ili ne u tekst rezolucije, "spremni na razgovore i na kompromise", ali da smatraju da je mnogo važnija politička osuda zločina, nego davanje pravne definicije nivoa zločina.

Predstavnici opozicionih stranaka u Skupštini Srbije tvrde da do sada nisu videli nijedan nacrt rezolucije o Srebrenici. Lider SNS Tomislav Nikolić je naveo da misli da se rezolucija piše u kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića, a da je tekst rezolucije osetljiva stvar oko koje je potrebno pronaći kompromis.

Predsednik Srbije Boris Tadić pokrenuo je inicijativu o donošenju rezolucije u Skupštini Srbije o Srebrenici izjavom datom u januaru u kojoj je naveo da bi trebalo usvojiti rezoluciju o zločinima u Srebrenici, kao i rezoluciju o drugim zločinima koji su se desili tokom ratova 90-ih godina. Predsednik Srbije objasnio je da bi usvajanjem rezolucije o Srebrenici bila skinuta anatema sa srpskog naroda i potvrdilo bi se da ne postoji kolektivna krivica. Za donošenje rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije dovoljna je prosta većina, odnosno glasovi 126 poslanika.

[Stripi]

Ako Bog da, bit će to do kraja ovog milenija

[Sheytan]

Originally posted by Stripi

Ako Bog da, bit će to do kraja ovog milenija

Ćut bre, crk'o ti miš.
Onaj u ruci, ne onaj u gaćama!
Biće valjda do ovog leta

[Sheytan]

KO JE REŽIRAO SREBRENICU

Nekadašnji američki obaveštajac Džon R. Šindler, koji je pet godina svog obaveštajnog života proveo u Sarajevu, napisao je 2007. godine knjigu „Nesveti teror” s podnaslovom „Bosna, Al Kaida i uspon globalnog džihada”.

Knjiga je kod nas prevedena 2009. i u njoj je na stranici 196. epizoda u kojoj autor govori o susretu stanovnika Srebrenice sa Alijom Izetbegovićem.

Kada su se Srebreničani požalili Izetbegoviću na svoju tragičnu sudbinu, on im je odgovorio da mu je američki predsednik Bil Klinton rekao „da srpski četnici moraju da uđu u Srebrenicu, tamo treba da izvrše masakr od najmanje 5.000 ubijenih Bošnjaka i da tek onda SAD mogu da krenu u vojnu intervenciju protiv Srba u Bosni”.

Nešto slično ima i u knjizi bošnjačkog generala Sefera Halilovića „Lukava strategija”. Nešto slično pisalo je u sarajevskom listu „Dani” od 22. juna 1998. Isto to postoji i u zapisnicima sa sednice Predsedništva BiH, koje je optuženi i osuđeni Paško Ljubičić dao Tribunalu u Hagu. Naime, pre nego što je ovaj bosanski Hrvat stigao u Hag, gde je kasnije dobrovoljno i vredno peglao košulje Slobodanu Miloševiću, on je pokupio gomilu zapisnika Predsedništva BiH.

Istina, mogao je Bil Klinton tada da kaže šta god hoće, zapadni svet je uvek suptilno prao svoj veš, ali misterija Srebrenice zaslužuje podrobnija ispitivanja. To ne amnestira one koji su u Srebrenici počinili zločin protiv Bošnjaka niti to može da relativizuje taj zločin. Niko nije mogao tada da natera pripadnike vojske RS da u Srebrenici ubijaju Bošnjake.

O svemu ostalom, o tome šta je čemu prethodilo i kako, može i treba da se razgovara. Pa, i o međunarodnom kontekstu tog zločina. Jer međunarodna zajednica uopšte nije nevina kada je Srebrenica u pitanju i Srbija nema nikakvu preku potrebu da nečiju lošu savest naknadno leči. Posebno, ako to može da stvori probleme i Republici Srpskoj, a vidimo da to u Banjaluci tako i gledaju.

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik nedavno je rekao kako je najveći zločin na ovim prostorima bio raspad Jugoslavije. Pre njega to još niko nije rekao. Podržavam taj stav uz predlog: hajde da u Skupštini Srbije izglasamo rezoluciju u kojoj osuđujemo raspad Jugoslavije. Jer svi kasniji zločini na ovim prostorima proistekli su iz tog najvećeg zločina. Znam kako bi to u skupštini bilo dočekano...

Porediti zločine na ovim prostorima vrlo je osetljiv posao, jer odmah dolazite u situaciju da vas proglase bezdušnom i hladnom osobom, nekom vrstom moralnog izroda, koji ne želi da vidi blistave oblike ljubavi koji ispunjavaju prostore bivše SFRJ. I koji su protiv krasne, tolerantne i višenacionalne BiH po modelu američkog multikulturalizma. Da pojasnim, još pre deset godina u knjizi „Istina o Srpskoj” pisao sam o zločinu nad Bošnjacima u Srebrenici.

No, postoji i zapis : „Morate da se volite ili umrete”. Uporno ostajem pri svojoj uzvišenoj, idealističkoj rešenosti da volim svakog čoveka na ovoj planeti. Uglavnom. No, godine bitisanja na ovim našim sumorno realističkim prostorima dovele su me do spoznaje da neki Srbi ne vole neke Hrvate, da neki Hrvati ne vole neke Srbe, a da neki i jedni i drugi ne vole neke Muslimane. I da na isti način neki Muslimani ne vole ni Hrvate ni Srbe. Naše Albance da ovom prilikom izostavimo iz ove jednačine.

Dakle, u takvoj situaciji morate da budete praktični i da mudro raspoređujete svoju ljubav, posebno u kontekstu raznih postojećih i budućih rezolucija i deklaracija posebno kada je BiH u pitanju. Jer tu je sve pomešano: pravo, politika, moral i ljubav.

Govorim o problemu kako formulisati najavljenu našu rezoluciju, ili deklaraciju o Srebrenici. Nekada korišćenje termina „genocid” ima za cilj pravdanje vojne intervencije da se genocid i zaustavi. S obzirom na konsekvence iznenađuje koliko je, zapravo, nejasno šta se pod pojmom „genocida” podrazumeva. UN su 1948. godine usvojile Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju genocida.

Prema konvenciji, to je svako delovanje „koje je počinjeno s namerom da se neka nacionalna, rasna ili religiozna grupa kao takva uništi u potpunosti ili delimično, bilo to ubijanjem, nanošenjem telesnih ili duševnih povreda, uništavanjem kuća, sprečavanjem rađanja, ili masovnim oduzimanjem dece”.

Ova definicija je nastala pod uticajem iskustva holokausta i prigodna je za omogućavanje krivično-pravne osude genocidnih radnji. Međutim, s obzirom na političke konsekvence koje nastaju iz utvrđivanja jednog genocida, ona je u velikoj meri netačna. Ni navodno objektivna kategorija, kao što je ukupan broj žrtava, više ne pomaže, kada je reč o samom kažnjavanju to ne pravi nikakvu razliku, ali kada je reč o spoljnoj politici tu već ima velikih razlika.

Jer i Srbija bi mogla da tuži Tursku zbog genocidne radnje oduzimanja dece. Po definiciji, i to je bio genocid.



Politika, Miroslav Lazanski

[Vel boy]

Originally written by Miroslav Lazanski

No, postoji i zapis : „Morate da se volite ili umrete”. Uporno ostajem pri svojoj uzvišenoj, idealističkoj rešenosti da volim svakog čoveka na ovoj planeti. Uglavnom. No, godine bitisanja na ovim našim sumorno realističkim prostorima dovele su me do spoznaje da neki Srbi ne vole neke Hrvate, da neki Hrvati ne vole neke Srbe, a da neki i jedni i drugi ne vole neke Muslimane. I da na isti način neki Muslimani ne vole ni Hrvate ni Srbe. Naše Albance da ovom prilikom izostavimo iz ove jednačine.

i uopshte nije bitna tu neka medjunacionalna ljubav. chuj, voljenje ove nacije one, one, ove...... pa, sama jedna nacija kao konstrukt je sastavljena od, figurativno recheno-bezbroj- razlichitih ljudskih dusha unutar same sebe. prvi test je kako obezbediti tu nazovi "ljubav" unutar pripadnika te neke same jedne nacije, npr.
VEC je bitna tolerancija i medjunacionalno uvazavanje iliti "ne dati na sebe a tudje poshtovati". ono shto je u kriznim situacijama bitno je objektivno i chinjenichno sagledati kada i zashto je ta tolerancija i medjunacionalno uvazavanje u krizi ili recheno populistichki kada je to npr. jedna nacija ugrozena od druge (ako vec te konstrukte uzimamo u nekim globalnim jedinicama i ako se vec uzme taj populistichki diskurs (shto je opet najcheshce apsurd per se)).
a, to isto opet vazi i za unutar-nacionalne odnose neke jedne same nacije.


dalje, nije nepoznato da su odredjene islamistichke snage medju Boshnjacima svakako prizeljkivale rkaradzic-mladicev genocid, masakr, zlochin.... u Srebrenici jer im je to doshlo k'o kec na desetku da opravdaju "potrebu" dodatne islami(st)izacije Boshnjaka te da prikazu taj srebrenichki genocid, masakr, zlochin kao - "Allah-ovu kaznu Boshnjacima shto su bili slabi, loshi muslimani" te navodno "previshe sekularni". no, ni to nije nishta netipichno-zapravo vrlo je tipichno za sve nacionalistichko-shovinistichke demagoge i verske fundamentaliste da prizeljkuju sopstvenom narodu i vernicima shto gore "to bolje" ne bi li tako zacementirali prevlast nad njima te stalnu paranoju protiv inonaconalnih i inovernih. sve slichno i isto su radili i velikosrpski nacionalisti-shovinisti i pravoslavni fundamentalisti te velikohrvatski nacionalisti-shovinisti i rimokatolichki fundamentalisti svojim narodima i vernicima kroz chitave devedesete, a i dalje ima previshe recidiva toga.

a, Dodikove tlapnje o "zapravo najvecem zlochinu devedesetih" necu sad da komentarishem. nije chudo shto ga zovu drugi smiloshevic.......

[Lepa Krepa]

Originally posted by Stripi

Ako Bog da, bit će to do kraja ovog milenija

ako će je ovakvu usvojiti, ne treba vala nikad ni da je bude.

link

U tekstu deklaracije ne stoji fomulacija genocid, već se navodi da "poštujući presudu Međunarodnog suda pravde Srbija je dužna i da svojim aktima pokaže da poštuje odluke suda.

ovo, je l', čisto da bude jasno da nas boli qrac za zločin kao takav, al' smo zato legalistični do jaja.
eu, b'ate.

Najoštrije osuđujemo zločin počinjen na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde“.

pa onda i ovo, da razjasnimo (sic!) i tu stvar oko genocida, navodnog genocida, polugenocida, opštinskog genocida*... iliti "zločina počinjenog na način utvrđen presudom".



sveukupno, sve ovo do sad je beyond degutantno. a slutim da ni krajnji rezultat neće razočarati stepenom gadnog, politikantskog licemerja. o iskrenim namerama, empatiji, čovečnosti, ili, god forbid - pokajanju, očito nema ni govora.
a i ne treba, vala. nigde u presudi ne stoji da je išta od navedenog obavezno. ha ja.









*copyright: đorđe vukadinović, born again patriota, legalista, politički analitičar i objašnjavač genocida.

[Vel boy]

samo na ovo

Originally posted by Lepa Krepa

......ili god forbid - pokajanju, očito nema ni govora.

zna se ko se treba zbog tog kajati (a eno se i u Haag-u ponosi).
kajanje ide s krivicom a krivica je na egzekutorima tj. svima koji su bili delatnici, simpatizeri, apologete, pristashe.... rkaradzic-mladic-smiloshevic-sheshelj politichkih opcija i zlodela.

na drugachijim Srbima i sadashnjoj Srbiji te sadashnjem bosanskohercegovachkom entitetu RS je puna ODGOVORNOST da se osigura da predhodno navedene ideologije nikada vishe ne dodju na moc, da preostale zlochince uhapse i isporuche i/ili kazne itd.... jedino kajanje koje bi trebalo drugachiji Srbi da rade je to shto su, ako su, ikada doveli ili dopustili smiloshevicu (i njegovim satelitima) na moc i vlast.

[Lepa Krepa]

Originally posted by Vel boy


zna se ko se treba zbog tog kajati (a eno se i u Haag-u ponosi).
kajanje ide s krivicom a krivica je na egzekutorima tj. svima koji su bili delatnici, simpatizeri, apologete, pristashe.... rkaradzic-mladic-smiloshevic-sheshelj politichkih opcija i zlodela.

takvi su, to the best of my knowledge, sasvim solidno zastupljeni u skupštini.
i upravo se njihova muda češkaju ovim odvratnim eufemizmima koji se valjaju u priči o rezoluciji.

[Sheytan]

Noam Čomski: U Srebrenici se nije dogodio genocid!

* Zanimljivo je da vi i ovaj put ne koristite reč genocid za ono što se dogodilo u Srebrenici u ratnom periodu. Zašto?

- Tako je. Ja ne volim način na koji se koristi reč genocid proteklih nekoliko godina. Ja više volim da korišćenje te reči ostavim za ono što mu je bila prvobitna namena,posebno kada je u pitanju holokaust i u drugim slučajevima istinskih razaranja velikih razmera usmerenog na uništenje jednog naroda. Ja sam, recimo, isto tako koristio termin genocid za Ruandu, ali ga nisam koristio za zločine na Istočnom Timoru u isto vreme gde je 200.000 ljudi bilo pobijeno. Izbrisano je 1/3, 1/4 stanovnika uz podršku SAD, Britanije i Francuske ali za to i za neke druge stravične masakre koji su se desili, ja isto tako ne bih koristio reč genocid. Srebrenica nije ni blizu tih razmera. Tako isto, ne bih rekao «genocid» za zločine u El Salvadoru koji godinama traju i gde je 10 hiljada ljudi postradalo… Jednostavno se pojeftinjuje značaj tog termina…

* Prof. Čomski, u pravnoj kvalifikaciji, odnosno obrazloženju presude gen. Radislavu
Krstiću, komandantu Drinskog korpusa, stoji da je on osuđen za genocid koji je počinjen
u Srebrenici od jedinica kojima je on komandovao…

- Ja ću ponoviti ono što sam već rekao. Termin genocid izvorno je stvoren da označi
zločine, konkretno zločine holokausta i masovni pokolj Jevreja, odnosno Roma, Cigana,
u nastojanju da se oni potpuno zbrišu. I mislim da ga je primereno koristiti i za druge
velike pokolje raznih vrsta, recimo onaj koji se dogodio u Ruandi u isto vreme kao i
ratovi na Balkanu. Ja znam, kao što sam već spomenuo, da se poslednjih godina termin
genocid koristi na različite načine. Koristi se za ubijanje velikih razmera koje vrši
neprijatelj. Ako ljudi žele tako da koriste tu reč onda dobro, ali u tom slučaju, nam
treba nova reč da zameni staru reč «genocid.» Ja lično radije bih da zadržim izvornu
reč u izvornom značenju, ali to je jednostavno pitanje terminologije. Ne mislim da je
«genocid» odgovarajući termin za neprijateljsko ubijanje širih razmera. Ne koristimo
to ni za svoje zločine čak i ako budu širih razmera.

* Ovde nije bilo reči samo o ubijanju širih razmera, nego i o nameri za istrebljenje
jednog naroda ili dela tog naroda. To je formulacija genocida svuda u svetu, pa i u
Haškom tribunalu. Sada, Vi ste veliki protivnik rada Haškog tribunala. Šta o
njegovom radu sada mislite?

- Dozvolite da odgovorim na to. To nije način na koji se termin genocid koristi.
Recimo, uzmite ove situacije koje sam spomenuo, mada mogu da navedem i druge primere.
U slučaju Timor u isto vreme otprilike negde 1/3, 1/4 stanovništva je izbrisana,
200.000 ljudi. To je, u suštini, bilo uz podršku SAD, Britanije i Francuske. Niko to
ne zove genocidom. Mada se uklapa u definiciju pokušaja da se uništi veći deo,
ogroman deo naroda, u ovom slučaju u isto vreme kao i rat na Balkanu.

* Prof. Čomski, mi ovde govorimo o sudskoj presudi…

- Isto stanovništvo je, u suštini i ovde. Niko to ne naziva genocidom. Jeste bilo
slučajeva u Centralnoj Americi autentičnog genocida, kao što je, recimo, Gvatemala.
Vojne snage, uz podršku SAD, jesu pokušale i praktično uspele su da potpuno izbrišu
određena plemena Maja. I to se, takođe, može nazvati genocidom. Ali, ubijanje širokih
razmera nekoliko hiljada ljudi u Centralnoj i Južnoj Americi niko ne zove genocidom.
Ni ja to ne zovem genocidom, mada to jeste bio pokušaj da se uništi veliki deo
stanovništva… Ali, ako će se termin genocid koristiti na način koji opisujete, onda
ima genocida u ovom trenutku u svim delovima sveta.

* To niko ne osporava. Recite nam šta mislite o radu Haškog tribunala za ratne zločine
počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije, kao veliki kritičar njegovog rada, kasnih
90-tih i 2000-tih godina. Šta mislite o rezultatima rada ovog suda?

- Tribunal koji se bavi balkanskim ratovima s početka 90-tih je, koliko ja znam, dosta
dobro radio svoj posao. Rad tribunala u 2000. godini je bio potpuna farsa. Optužnice
su objavljene protiv Miloševića usred američkog, britanskog i francuskog
bombardovanja, očigledno, kao političko sredstvo opravdavanja bombardovanja, dok su
se veoma ozbiljni zločini dešavali u isto vreme. Ali svi mi znamo ili bi trebalo da
znamo da su, u stvari, zločini bili posledica bombardovanja, a ne uzrok. Usred tog
zločina, usred bombardovanja, tribunal postupa kao zastupnik SAD, Britanije,
Francuske i podiže optužnicu za ratne zločine. Pogledajte optužnicu, samo se jedna
tačka odnosi na period pre bombardovanja. Optužnica je, pre svega, doneta na osnovu
informacija obaveštajne službe Amerike i Britanije. To se ne može ozbiljno uzimati
usred jednog bombardovanja. Uz to, jedna grupa međunarodnih pravnika, malo nakon toga,
obraća se tribunalu sa informacijama koje su izvedene iz priznanja komande NATO i
veliki broj organizacija za ljudska prava traže da tribunal podnese optužnice
protiv NATO, a tribunal to odbija obrazlažući to kršenjem pravila. Jednostavno,
prihvata da je NATO delovao dobronamerno te neće istražiti takve optužbe. Tako da
ma šta mislili o tribunalu danas, to je u stvari agencija, politička agencija koja
deluje kao podrška…prvenstveno zapadnim silama predvođenim Sjedinjenim
Američkim Državama. To jednostavno diskredituje tribunal i ono što su njegove
stvarne aktivnosti. Ja moram reći da postoji problem sa svim ovakvim međunarodnim
tribunalima. To se vraća do Nirnberga…U Nirnbergu su sudili možda najgorim
zločincima sveta. To je nesporno. Morali su definisati ratni zločin i zločin protiv
čovečnosti, i to su uradili vrlo eksplicitno, tako da opravdaju saveznike. Bilo kakav
ozbiljan zločin saveznika se nije nazvao ratnim zločinom i upravo zato bombardovanje
civilnih područja u samom Nirnbergu nije nazvano ratnim zločinom. Razlog tome je što
su saveznici učinili više zločina nego nacisti. Jednostavno, mi smo bili izuzeti od
optužbe… Tako su komandanti američkih podmornica vršili zločine. Jedan od njih je
imao izjavu britanskog zapovedništva mornarice, i svedoci su rekli: „Jeste,
Amerikanci i Britanci su radili iste stvari”. U drugom tribunalu oni bi bili
osuđeni, osim u Nirnberškom gde su bili oslobođeni. I to zato što je definicija
ratnog zločina pred tribunalom bio zločin kada ste ga vi činili, a ne mi.
Na kraju rada tribunala, sudija Džekson je dao vrlo elokventno objašnjenje kako je
odluka ovog tribunala obavezujuća za sve, a posebno je obavezujuća za SAD i Britaniju.
Ako mi ikada izvršimo bilo kakva dela ovakve vrste kakvu mi osuđujemo, u ovom
trenutku, onda i mi podležemo istim propisima, istim kaznama, istim zakonima. To se,
naravno, nikad nije desilo. Na osnovu toga vidimo da su od samog početka tribunali
sadržavali jednu fatalnu manu. Sadrže je i danas, čak i ako je svakodnevni rad jeste
legitiman, to se dešava.

Pitanja iz publike:

* Prof. Čomski, hteo bih Vam postaviti jedno pitanje. Ja sam Hasan Nuhanović iz
Srebrenice. Putem e-maila smo razmenili pre 10-tak dana poruke vezane za vašu izjavu u
javnosti o Srebrenici. Na jedan filozofski način govorite o terminu «genocid,»
dajete jednu definiciju i smatrate da je ta definicija ostala na neki način
nedorečena. Možda, u suštini, rezervišete taj termin za holokaust nad Jevrejima,
Ciganima i ostalim narodima u Drugom svetskom ratu… Sami ste se pozvali da govorite
o Srebrenici, niko vas nije pozvao da o Srebrenici govorite. Moje pitanje je vrlo
jednostavno, da li sebe stavljate iznad Haškog tribunala i iznad presude o genocidu?

- Ja sam već objasnio. Ako ljudi žele da koriste termin «genocid» tako kako ga koristi
tribunal, onda se mogu voditi suđenja protiv ljudi iz celog sveta uključujući lidere
SAD, Britanije, Francuske i drugih koji su odgovorni za zločine koji su, žao mi je što
to tako moram reći, veći od zločina u Srebrenici…Ako tako želite da koristite
termin «genocid,» onda je to vaš izbor. Ali, onda se on mora šire primeniti. Međutim,
moramo se dogovoriti oko novog termina koji bi označavao ono što je «genocid»
prvobitno značio. Prvobitno, on je bio stvoren kao termin za zločine koje su počinili
nacisti i trebalo je da se odnosi na ogromne pokolje koji su za cilj imali uništenje
naroda. Takav je slučaj bio u Ruandi, kao što sam napomenuo, i on se može nazvati
genocidom. Možda se i pokolj u Istočnom Timoru može nazvati genocidom, ali se to ne
radi, jer je za te zločine odgovoran Zapad. Ima još dosta takvih primera. Jednostavno,
ako će se termin «genocid» koristiti za ubijanje velikih razmera koja vrši
neprijatelj, onda u redu. Možemo se dogovoriti da ga tako koristimo. Ali, onda to
nema nikakvog moralnog značenja. Što se tiče tribunala, tj. da li je neko iznad
tribunala, i vi ste iznad i svako od nas. Mi smo iznad tribunala u Nirnbergu. Svi mi
imamo moralnu odgovornost da sudimo za sva dela, nezavisno od toga ko ih je učinio. I
upravo zato ja dajem kritiku i suđenju u Nirnbergu.

* U toku vašeg ranijeg intervjua, prvi put sam čula da javno spominjete cifru od 8.000
hiljada ubijenih u Srebrenici. Pitam se, zašto toliko dugo i na ne mali način ste dali
svoju podršku autorki jedne upitne knjige Dajani Džonston, koja stavlja veliki znak
pitanja na broj ubijenih u Srebrenici?

- Znam šta sam rekao o Srebrenici. Rekao sam da je «generalno prihvaćena brojka je
otprilike 7.500-8.000 » u svim ozbiljnim studijama. Dajana Džonston je postavila
pitanja o tome, kao i u mnogi drugi naučnici. Što se tiče moje podrške njenoj knjizi,
imajte na umu ono što se dogodilo. Naime, njena knjiga govori o događajima. Trebalo je
da bude objavljena u Švedskoj, veliki napad desio se na tu knjigu u švedskim novinama.
Meni su ti detalji bili poslati, traženo je da na to dam komentar. Prošao sam kroz
optužbe koje su iznete protiv nje i veoma lako sam mogao da vidim da su te optužbe
laž i obmana. I o tome postoji otvoreno pismo…. Onda sam rekao i ponoviću, mislim
da je neverovatno povući jednu knjigu iz štampe na osnovu običnih laži i obmana….Ja
podržavam slobodu štampane rači. Možete se sa njenim naučnim radom složiti ili
ne, to je druga stvar, ali ja sam protiv povlačenja objavljenog teksta zato što se protiv
nje upućuju laži koje je lako pobiti.

* Rekli ste da je njena knjiga jedan izvrstan rad koji upućuje ljude da gledaju na ono što
se desilo u BiH kao činjenica i kao razum. Dakle, vi ste njen rad nazvali izvrsnim,
rad koji negira činjenicu da je u Srebrenici ubijeno 8.000 ljudi?

- Ja i dalje stojim iza svake reči koju sam rekao, a to nije ono što ste vi rekli. Knjiga je
povučena na osnovu serije običnih laži i obmane… Ona ne kaže ništa definitivno o
Srebrenici. Ona samo otvara razna pitanja. To je u stvari naučni rad. Ako želite
uđutkati naučni rad sa kojim se ne slažete, to je vaše pravo. Na osnovu principa koji
sam spomenuo, postoji pošten način da se to uradi. Odgovorite joj, dokažite joj da nije
u pravu. Ne možete samo reći da su to činjenice i ona ih opovrgla. Ali, ako neke knjige
treba zabraniti zato što kažu nešto što se vama ne sviđa, onda je to izvan domena
civilizacijskog razgovora.

* Pročitao sam, ne knjigu, već tekst od 20-tak strana Dajane Džonston, koji je ona objavila
na internetu. I u tom tekstu 90% su bile iskrivljene činjenice o dešavanjima u
Srebrenici tokom rata u kome sam ja učestvovao 3,5 god. Da li verujete meni ili gospođi
Džonston?

- Ja nisam pročitao šta ste vi napisali o tome, tako da ne mogu da dam svoj komentar.
Ali, ja bih to objavio negde gde će se to videti. Dao bih detaljan pregled činjenica, za
koje vi kažete da su u 90% iskrivljene. Onda se može odgovoriti na to pitanje. Ali,
ako vi samo kažete «ja mislim da su iskrivljene», ja nemam načina da o tome sudim.

(Emisija sa Noamom Čomskim emitovana na TV BH1, januara 2006. Razgovarala Duška
Jurišić)

[Stripi]

Najbolje bi bilo tom Chomskom da se nalazio tokom rata u Srebrenici i da je nekako, nekim čudom preživio pokolj. Eto, mogo si mu se i ti Sheky pridružit. Da vidim da li bi se i onda toliko upirali da se zločince operete odgovornosti.

[Sheytan]

Originally posted by Stripi

Najbolje bi bilo tom Chomskom da se nalazio tokom rata u Srebrenici i da je nekako, nekim čudom preživio pokolj. Eto, mogo si mu se i ti Sheky pridružit. Da vidim da li bi se i onda toliko upirali da se zločince operete odgovornosti.

Nije on usamljen u poimanju stravičnog zločina u Srebrenici.

Apel stranih intelektualaca predsedniku Tadiću i Skupštini Srbije:

Nemojte se kockati sa budućnošću svoje zemlje

„Ne“ rezoluciji o Srebrenici

Uvaženi gospodine Predsedniče i članovi Skupštine,

Kao zabrinuti američki i evropski intelektualci i građani, mi vam se obraćamo sa pozivom da preispitate svoju nameru da usvojite skupštinsku rezoluciju kojom bi se srebrenički masakr u julu 1995. godine tretirao kao paradigmatičan događaj za rat u Bosni i Hercegovini, i to korišćenjem izraza koji bi se mogli protumačiti kao da Srbija prihvata odgovornost za „genocid.“

Pogubljenje muslimanskih zarobljenika u julu 1995. godine, nakon što su srpske snage zauzele Srebrenicu, bilo je ratni zločin, ali to ni u kojem slučaju ne predstavlja paradigmatičan događaj. Obaveštenoj javnosti u zapadnim zemljama jasno je da su snage, za koje se smatra da su pripadale Republici Srpskoj, tada za tri dana pogubile približno onoliko muslimana koliko su muslimanske snage, vršeći napade na obližnja srpska naselja, ubile Srba tokom prethodne tri godine. Tu nema ničega što bi jedan zločin izdvojilo od drugog, osim što je izvršenje jednog od tih zločina bilo zgusnutije u vremenu. U bezobzirnom građanskom ratu, gde sve strane čine zločine, sve nevine žrtve imaju podjednako pravo na saosećanje. Ali neke od žrtava nemaju pravo na posebno moralno priznanje samo zato što pripadaju određenoj etničkoj grupi. Ako patnju jedne grupe stavimo na pijedestal, to onu drugu grupu – u ovom slučaju neborbena lica srpske nacionalnosti – nužno lišava podjednake mere saosećanja i moralne podrške, što su stvari na koje oni imaju apsolutno pravo.

Daleko važnije, pitanje, šta se u julu 1995. godine stvarno dogodilo u Srebrenici, zašto, i ko je stajao iza tih događaja, još uvek je otvoreno. Prihvaćena verzija tih događaja, koju su uglavnom oblikovali ratna propaganda i senzacionalistički medijski izveštaji, već je prevaziđena i intelektualci u zapadnom svetu, koji kritički razmišljaju, u sve većoj meri je osporavaju i preispituju. Pouzdani podaci o tim događajima još uvek su nedostupni i potrebno ih je istražiti, ali bez toga nije uopšte moguće donositi odgovorne zaključke bilo kakve vrste o prirodi i opsegu srebreničkog masakra. Kako opseg događaja, tako i pravna kvalifikacija da je to bio „genocid,“ predmet su intenzivnog sučeljavanja oprečnih mišljenja. Zato ne bi bilo ni najmanje mudro ukoliko bi Srbija i njena Skupština formalno prihvatili verziju tih događaja koja u dokazima ima vrlo slabo uporište, ali koja povlači moralne i političke posledice koje bi bile krajnje štetne po Srbiju i njen narod.

Mi smo takođe uznemireni mogućnošću da bi Srbija i njena Skupština mogli prihvatiti tezu da je masakr u Srebrenici, ma koliko on bio za žaljenje, nešto što bi se moglo nazvati „genocidom.“ To bi neopravdano obezvredilo pravi genocid kao pojavu dvadesetog veka, gde Holokaust jevrejskog naroda i masovno istrebljenje Jermena, Kurda, Grka u Turskoj, Asiraca i Roma predstavljaju najupečatljivije primere.

Brine nas da politizacija ljudske patnje i frivolno korišćenje jedne ozbiljne pravne kategorije, kao što je to genocid, u ogromnoj meri oduzima težinu tim vrlo bitnim pravnim pojmovima i na taj način predstavlja uvredu nevinim žrtvama političkog nasilja u celom svetu.

Pod predpostavkom da takva rezolucija bude usvojena, Srbija bi, iskazom sopstvene Skupštine, sebe stavila u isti red sa nacističkom Nemačkom. Ali ne samo to. To bi takođe zacementiralo, na ogromnu štetu Srbije, jednu propagandnu priču čije ključne komponente nemaju uporišta u činjenicama. To bi implicitno dalo podršku stavu da je Republika Srpska izgrađena na genocidu, te bi na taj način ugrozilo njeno dalje postojanje i poslužilo bi kao adut onima koji se zalažu za centralizaciju Bosne. Najzad, to bi srpske poreske obveznike izložilo mogućnosti tužbe za odštetu, koja bi mogla iznositi više milijardi evra, a to je nešto što u ovom trenutku oni nisu u položaju da isplate (niti uopšte postoji razlog da se oni suočavaju sa jednom takvom obavezom).

Iz svih navedenih razloga, mi apelujemo na vas da odustanete od usvajanja najavljene rezolucije o Srebrenici. Ako smatrate da imate dužnost da javno manifestujete svoju solidarnost sa žrtvama rata u Bosni, mi vam preporučujemo da to učinite na jedini pravilan način, a to je da usvojite jedinstvenu rezoluciju, napisanu etnički neutralnim jezikom, kojom će sve žrtve rata biti ravnopravno obuhvaćene i komemorisane.

Potpisnici:

Prof. Edward Herman, Univerzitet države Pensilvanija, rukovodilac Srebrenica Research Group (2005), Sjedinjene države
Jurgen Elsaesser, autor i novinar, Nemačka
Germinal Čivikov, pisac, autor «Srebrenica. Krunski svedok», Holandija
Alexander Dorin, autor, Švajcarska
Prof. Alexander Mezyaev, Ruska Federacija
Eckart Spoo, novinar i publicista, Nemačka
dr. Diana Johnstone, politički analitičar i pisac, autor studije «Suludi krstaši: Jugoslavija, NATO i obmane Zapada» (2002), Sjedinjene države i Francuska
Klausvon Raussendorff, bivši diplomata i publicista, Nemačka
Klaus Hartmann, predsednik Društva slobodnih mislilaca Nemačke,podpredsednik Svetskog saveza slobodnih mislilaca, Nemačka
Cathrin Schütz, novinar i politički naučnik, autor "Der NATO-Krieg gegen Jugoslawien. Hintergründe, Nebenwirkungen und Folgen" (Braumüller Verlag, Wien), Nemačka
Prof. Dr. VelkoValkanov, predsednik, Nacionalni savet za mir, Bugarska
Nikola Živković, autor i politički analitičar, Nemačka
Dr. Patrick Barriot, lekar, Francuska
MicheleAltamura, novinar i politički komentator, Italija
ChristopherBlack, advokat, Kanada
Jonathan Rooper, bivši politički analitičar za BBC, nezavisni novinar, Velika Britanija
Danilo Zolo, profesor teorije prava, pravni fakultet, univerzitet u Firenci, Italija
Theodosios Kyriakidis, direktor istraživačkog centra St. George Peristereota, Grčka
Ing. Bernhard Frerichs, Nemačka
Dirk Frerichs, Nemačka
Ing. Jan-Hendrik, Frerichs, Nemačka
Ing. Ina Frerichs, arhitekta, Nemačka
Ing. Seidel Klaus, Rüsselsheim, Nemačka
Reiner Bingel, tehničar, Taunusstein, Nemačka
Hödt Otti, medecinska sestra, Groß Gerau, Nemačka
Ing. Dirksmeier Klaus, Berlin, Nemačka
Ing. Davide Braga, Italija
Ing. Marco Bellini, podpredsednik, Evropski centar za razvoj, nezavisni think-tank, Italija
Ing. Antonio Tassone, Belgija
Mick Collins, direktor, Cirque Minime, Pariz, Francuska
Israel Adam Shamir, pisac i politički filosof, Jafa, Izrael
Prof. Wolfgang Richter, vršilac dužnosti predsednika Evropskog saveta za mir, Nemačka
Zorica Surla, predavač, Nemačka
Aleksandar Pavićević, predavač, Nemačka
Christina Grbić-Buddingh, Arnhem, Holandija
Godfred Louis-Jensen, arhitekta, Danska
Dr. Monika Nehr, Berlin, Nemačka
Joachim Guilliard, novinar i autor, Hajdelberg, Nemačka
Brigitte Queck, "Majke protiv rata, Berlin-Brandenburg", Berlin, Nemačka
Ewald Ressel, Nemačka
Prof. Wolf Lettmayer, Austrija
Thomas Werner, Nirnberg, Nemačka
Peter Betscher, Društvo za međunarodnu solidarnost, Nemačka
Hermann Kopp, novinar, Dizeldorf, Nemačka
Maria Tsouras, Frankfurt, Nemačka
Albrecht Frenzel, Nemačka
Peter Franz, Vajmar, Nemačka
David Peterson, advokat, Čikago, Sjedinjene države
Prof. Dr. Hans Fischer, Berlin, Nemačka
Irene Eckert, predavač, Berlin, Nemačka
Hartmut Drewes, sveštenik u penziji, Nemačka
Elke Zwinge-Makamizile, istraživač, Berlin, Nemačka
Rolf Becker, glumac, Hamburg, Nemačka
Thomas Immanuel Steinberg, Hamburg, Nemačka
Dr. Erika Kosse, Berlin, Nemačka
Peter Franz, član Saveza pisaca Nemačke, Vajmar, Nemačka
Maria Melkova, prevodilac, Rusija
Andrey Migalin, umetnik, Rusija
Svetlana Bogatyryova, advokat, Rusija
Dr. Andrej Bazilevski, pisac, Rusija
Rainer Rupp, novinar, Nemačka
Dr. Hans-Georg Ruf, član "Forum solidarisches und friedliches
Augsburg" (http://www.forumaugsburg.de), Nemačka
Victoria Knopp, magistar sociologije, Frankfurt na Majni, Nemačka
Martin Dressel, Nemačka
Brigitte Dressel, Nemačka
Eduard Mader, inženjer i član Društva slobodnih mislilaca, Nemačka
Dr. sc. med. Uta Mader, lekar, Nemačka
Kaspar Trümpy, inženjer, Švajcarska
Karl Marek, Germany
Witold Fischer, Historian, Jena, Nemačka
Marina Borisova, analitičar, Moskva, Rusija
Elena Borisova, professor at the Moscow City Pedagogical University, Russia
Stefan Zeuge, Student, Berlin, Germany
Jean Toschi Marazzani Visconti, novinar i pisac, Italija
YasikAntonov [Яsik Antonov], Moskva, Rusija
Ivan Priima, pisac, Rusija
Dragana Drakulić-Priima, univerzitetski profesor, Rusija
Aleksandr Orlov, pokret "Kosovski front", Peterburg, Rusija
Dr. med Donka Lange, Farstar medical GmbH, Nemačka
Baramzina Nadežda Anatolьevna, Sankt-Peterburg, Rusija
Andreй Toršin, Rusija
VladislavKuprin, finansijski revizor, Moskva, Rusija
Leonov Igorь, Rusija
Čazov Vadim, Perm, Rusija
Hermann Cebulla, Gelsenkirchen/Buer, Nemačka
Nina Nečaeva, novinar, Lobno, Rusija
Rulevon Bismarck, Hamburg, Nemačka
Andreй Tihomirov, istoričar, Rusija
Gennadiй Pavlov, umetnik, Rusija
Lюbovь Selюtina, glumica, Rusija
Irina Česnokova, pensionerka, Moskva, Rusija
Mariя Česnokova, menadžer, Moskva, Rusija
Černova Tatьяna, profesor, Rusija
Grigoriй Gavrilov, Moskva, Rusija
Zelencova Mariя Vladimirovna, Moskva, Rusija
ZinaidaPeikova, prevodilac, Rusija
Natыkina Elena, žurnalist, Moskva, Rusija
Paskhina Irina, Rusija
Yuhanova Marina, Rusija
Prokushenkova Irina, Rusija
Kai Homilius, izdavač, Nemačka
James Bissett, bibši kanadski ambasador u Jugoslaviji [1990-1992], Kanada
Dr. Hans-Günter Szalkiewicz, Berlin, Nemačka
Olga Serebrovskaya, kurator muzeja, Russija
John Peter Maher, univerzitetski profesor, Čikago, Sjedinjene države
June Kelly, istraživač, Irska
John Kelly, novinar, Irska
Kirill Fomchenko, Moskva, Rusija
Elias Davidsson, kompozitor i aktivista za ljudska prava, Alfter, Nemačka
Jelena Guskova,naučnik, Rusija
Irina Rudnjeva, naučnik, Rusija
Ana Filimonova, naučnik, Rusija
Franz Fischer, sekretar odbora za Bazel Švajcarske radničke stranke, Švajcarska
Julia Gorin, politički komentator, Velika Britanija
Andy Wilcoxson, novinar, SAD.


Dodatne primedbe profesora Edvarda Hermana:

“(1) Kada će Evropska unija insistirati da se Hrvatska,Sjedinjene države i Ujedinjene nacije izvinu Srbima Hrvatske za operacije Bljesak i Oluja, koje predstavljaju najmasovnije operacije etničkog čišćenja u ratovima na Balkanu, s tim što – za razliku od drugih – žrtvama nikada nije bilo dozvoljeno da se vrate svojim kućama?; (2) kada će EU i NATO da se izvinu kosovskim Srbima za najveće „srazmerno“ etničko čišćenje tokom jugoslovenskih ratova, koje je bilo izvedeno pod pokroviteljstvom NATO pakta posle 10. juna, 1999. godine (i Romima za etnički progon u istom periodu)?; (3) kada će se EU i SAD izvinuti za dovođenje Al-kaide u Bosnu i Evropu da se bore protiv Srba (i da im seku glave), kao što to do detalja opisuje Džon Šindler, bivši specijalista za Bosnu u Savetu za nacionalnu bezbednost, u svojoj knjizi „Nesveti teror: Al-kaida i uspon globalnog džihada?“


Dodatne primedbe profesora Aleksandra Mezjaeva:

„Način kako su MKTBJ i Međunarodni sud pravde postupili, kada su priznali genocid u Srebrenici u julu 1995. godine samo podvlači odsustvo realnih dokaza krivice srpskih vojnika i srpskih vlasti. Pod takvim uslovima, usvajanje rezolucije značilo bi istupanje na strani antisrpskih snaga.“


Dodatne primedbe advokata Kristofera Bleka:

„Neophodno bi bilo dodati i zahtev za priznanje od strane svih zemalja-članica NATO pakta da su oni počinili ratne zločine protiv naroda Srbije tokom masivnih vazdušnih napada u proleće 1999. godine, kada su sva pravila rata bila prekršena, kao i priznanje da je sporazum kojim je bombardovanje bilo obustavljeno, tako što je NATO dobio dozvolu da okupira Kosovo, bio nametnut srpskoj vladi. To nametanje bilo je izvršeno pomoću pretnje masovnog ubijanja građana Beograda korišćenjem američkih aviona B52, a tu pretnju preneli su gospoda Ahtisari i Černomidrin, u svojstvu američkih agenata. Oni su pretili da će pobiti 500,000 stanovnika Beograda i grad sravniti sa zemljom ukoliko njihovi uslovi ne bi bili prihvaćeni. Čak i pod predpostavkom da je NATO propaganda tačna (što ja ne prihvatam), Srebrenica bledi u poređenju sa tom vrstom terora.“


Dodatne primedbe profesora Velko Valkanova:

„Odlučno odbacujem tezu da bi se ono, što se dogodilo u Srebrenici, moglo okvalifikovati kao genocid. To je bilo tragična epizoda jednog građanskog rata koji su rasplamsali neprijatelji srpskog naroda. Čvrsto stojim iza protesta protiv priznanja nekakvog genocida u Srebrenici.“


Dodatne primedbe advokata Davida Petersona, Čikago, SAD:


„Bez obzira na sudbinu stanovništva srebreničke bezbedne zone u julu 1995. godine, ovo svakako da ne predstavlja primer genocida, uprkos seriji političkih presuda koje je doneo MKTBJ, a koje je naknadno preuzeo MSP. Kada je Evropski parlament usvojio skoro jednoglasno rezoluciju kojom je 11 juli proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici, to je samo doprinelo obezvređenju ovog značajnog pojma i trivijalizaciji stvarnih genocida u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.“


Dodatne primedbeKatrin Šic, Berlin, Nemačka

„Nezadovoljna sam onim delom Apela gde se ponašanje snaga Republike Srpske osuđuje kao „ratni zločin“ i gde se govori o podjednakim gubicima Muslimana i Srba u rejonu Srebrenice. U potpunosti podržavam stav u Apelu da je ono što se dogodilo u Srebrenici u julu 1995. godine još uvek otvoreno pitanje: zašto se to dogodilo, ko je stajao iza toga, itd. To je, po mom mišljenju, najpravilniji način da se tom pitanju priđe. I, ako ja moram priznati da ne znam tačno šta se tamo dogodilo, zašto onda da priznajem nekakav „ratni zločin“? Imamo li, čak i dan danas, ikakvih pouzdanih saznanja o Srebrenici? Mislim na saznanja iz nekih drugih izvora, pored zapadnih medija i njihovih takozvanih nevladinih organizacija? Njima se ne može verovati.“


Dodatne primedbe Vladislava Kuprina, Rusija:

Dragi gospodine predsedniče i uvaženi poslanici,
Molim vas da ne usvajate skupštinsku rezoluciju koja bi srebrenički masakr u julu 1995. tretirala na takav način da bi se to dalo protumačiti kao da Srbija prihvata odgovornost za „genocid.“ Svi dobronamerni ljudi znaju da je opis tih teških događaja kao „genocid koji su Srbi učinili nad muslimanima“ laž koju propagiraju ekstremni nacionalisti i fanatici na muslimanskoj strani širom sveta. Molim vas, radi Srbije, da istupite u odbranu istine, a ne laži.


Dodatne primedbe Andija Vilkoksona, Sjedinjene Države:

Podržavam Apel u celosti, sa izuzetkom stava da su „snage, za koje se smatra da su pripadale Republici Srpskoj, tada za tri dana pogubile približno onoliko muslimana koliko su muslimanske snage, vršeći napade na obližnja srpska naselja, ubile Srba tokom prethodne tri godine“.
Mi nemamo pojma koliko je ljudi moglo biti streljano, pa je samim tim nemoguće tvrditi da li je ta brojka veća ili manja od cifre Srba koje su muslimani u tom regionu pobili. Mada ja nemam ništa protiv rezolucije u srpskom parlamentu ako bi se u njoj izrazilo poštovanje prema svim žrtvama, bez obzira na nacionalnost, ipak smatram da je vrlo bitno da se ne povlači znak jednakosti između srpskih, muslimanskih i hrvatskih žrtava balkanskog rata.

Kada povlačimo takav znak jednakosti, time se zamagljuje pitanje odgovornosti za rat. Nema sumnje da su muslimani (i u manjoj meri, Hrvati) ti koji tu odgovornost snose. Sve što se tokom tog rata dešavalo, uključujući i masakr u Srebrenici, njihova je krivica. Suština ovog pitanja vrlo je jednostavna: da nije bilo rata, ne bi bilo ni masakra.
Bosanski muslimani su pripremali paravojne formacije tokom dve godine pre nego što je rat izbio. Oni su doneli odluku da korišćenjem oružane sile preotmu jedan deo jugoslovenske teritorije u cilju ostvarenja svojih političkih ambicija. Bosanski muslimani nemaju nikog drugog, osim same sebe, da krive za strašne posledice svojih postupaka. Smrt, izbeglice i razaranje, sve su to lako predvidljive posledice kada se upustimo u bilo kakav rat. Oni su to znali kada su sukob započinjali i oni zato sada nemaju pravo da se žale. Kakve god ratne zločine da su bosanski Srbi počinili, oni su to uradili u sklopu građanskog sukoba koji su izazvali bosanski muslimani. Bosanski muslimani nisu žrtve bosanskih Srba; oni su žrtve ratobornosti sopstvenih političkih vođa. Ako muslimani žele nekoga da okrive za patnju koju su tokom rata doživeli, treba ih posavetovati da prst osude upere u sopstveno rukovodstvo u Sarajevu zato što postaje krajnje dosadno slušati njihove pritužbe na Srbe za posledice rata koji su oni sami izazvali. Beograd ne treba da usvoji bilo kakvu rezoluciju koja bi se mogla protumačiti kao prihvatanje ideje da su muslimani bili žrtve Srba.

Nikakva rezolucija, čiji je cilj odavanje pošte žrtvama balkanskog rata, ne bi bila pravedna ukoliko ne sadrži kategoričku osudu režima Alije Izetbegovića, koji je rat izazvao. Besmisleno je odavati poštu žrtvama a istovremeno izbegavati da se kaže čije su žrtve oni bili. Beograd treba da usvoji rezoluciju u kojoj se pominju žrtve, ali u taj tekst treba obavezno staviti izričitu osudu režima Alije Izetbegovića koji je pokrenuo rat bez kojeg ti jadni ljudi nikada ne bi ni postali žrtve.

[Stripi]

Mislim da su za Srebrenicu krivi Muslimani. Koji su klinac opće i bili tamo. Jer, po ovome ispada, da nije bilo njih, genocida uopće ne bi bilo.

[Srklet]

Originally posted by Sheytan

Obaveštenoj javnosti u zapadnim zemljama jasno je da su snage, za koje se smatra da su pripadale Republici Srpskoj, tada za tri dana pogubile približno onoliko muslimana koliko su muslimanske snage, vršeći napade na obližnja srpska naselja, ubile Srba tokom prethodne tri godine. Tu nema ničega što bi jedan zločin izdvojilo od drugog, osim što je izvršenje jednog od tih zločina bilo zgusnutije u vremenu.

ovaj dio je najbolji. ono, smaknuli su taman tocan broj srbi, pa u cemu je onda problem?!

btw, a tko su ti potpisnici? bacih pogled i moram priznati da mi ni jedno ime nije poznato...

[Lepa Krepa]

ma bre, vi'š da je iskopao neku opskurnu internet-peticiju.

ng. Ina Frerichs, arhitekta, Nemačka
Reiner Bingel, tehničar, Taunusstein, Nemačka
Hödt Otti, medecinska sestra, Groß Gerau, Nemačka
Irina Česnokova, pensionerka, Moskva, Rusija
Irene Eckert, predavač, Berlin, Nemačka
Hartmut Drewes, sveštenik u penziji, Nemačka

i tako...


edit:
iju, kako li sam samo revizora ispustila.
apolodžiz. dakle:

VladislavKuprin, finansijski revizor, Moskva, Rusija