- 07 Jan 2010, 14:53
#1744972
Isprovociran ekološkom pričom o sustainable living u filmu Avatar, koju je Beckie citirala u svom postu o ovom filmu, tamo u (pod)forumu za Kulturu i umetnost, ne mogadoh a da ne postavim ovu temu. A mislim i Božić je, pa rekoh da postavim neku prigodnu hrišćansko-pravoslavnu temu.
Naime, u svom prikazu knjige "Čuvajte se da vas ko ne prevari: pravoslavlje na međi vekova", ur. Vladimir Dimitrijević i Jovan Srbulj, politički analitičar Slobodan Antonić osvrnuo se, između ostalog, na odnos hrišćanskog antiglobalizma i New Age pseudo-ekologizma:

Naime, u svom prikazu knjige "Čuvajte se da vas ko ne prevari: pravoslavlje na međi vekova", ur. Vladimir Dimitrijević i Jovan Srbulj, politički analitičar Slobodan Antonić osvrnuo se, između ostalog, na odnos hrišćanskog antiglobalizma i New Age pseudo-ekologizma:
Још један знак опасности за традиционалне хришћане јесте ширење идеологије антихуманистичког псеудо-екологизма. Реч је о осећају моралне супериорности оних најбогатијих и најмоћнијих на Западу над прикраћеним деловима човечанства на Истоку и на Југу. Та идеологија је усредсређена у духовном покрету у којем су, свесно или несвесно, многи интелектуалци и припадници средње класе у САД и у ЕУ. Покрет се зове Ново доба (New Age) и својеврсна је мешавина источњачког мистицизма и екологије (172-249; 257-300) .Any comments?
Еколошка компонента ове идеологије састоји се у уверењу да је планета Земља (Геја) не само својеврсно живо биће, већ и највиша вредност. Ту вредност сада угрожавају људи својом бројношћу. Број људи се мора смањити на једну, до највише две милијарди. Тиме ће се уједно сачувати природа, а преостали људи моћи ће уживати високи стандард. Смањење становништва мора се обавити пре свега у најсиромашнијим земљама. То ће се моћи урадити тим лакше што су најсиромашнији људи на неки начин сами криви за своју судбину.
Морална кривица сиромашних је друга, псеудо-духовна компонента Њу ејџа. Јер, новодобци верују у дарму и карму – еволутивно уздизање душе кроз више живота, у складу са моралним понашањем у претходном животу. Наиме, припадницима више и средње класе из САД и ЕУ веома је пријатно да чују да је њихов садашњи добар живот заправо награда за исправан живот у претходној егзистенцији. Зато је схватање о дарми и карми постало толико популарно на Западу. Такође је за припаднике виших класа пријатно чути и да су сиромашни и убоги својим ранијим животом заправо сами скривили своју злехуду судбину, а да они сами са тим патњама немају ама баш никакве везе.
Спој псеудо-екологизма са оваквим псеудо-хиндуизмом даје застрашујући закључак: да би се сачувала Земља (природа, Геја), можда ће бити потребно чак и уклонити људе «нижег нивоа моралне еволуције». То неће бити злочин. Тиме ће се само људима, како живим тако и мртвим, пружити прилика за даљу «еволуцију». Сви ће моћи да се роде у «златној милијарди» и сви ће моћи да даље духовно напредују у хиљадугодишњем царству мира, прогреса и еколошке равнотеже човека и мајке Земље.
Тиме се, по традиционалним хришћанима, заправо припрема идеолошка основа за геноцид планетарних размера. Не само Индуси и Кинези, већ и Руси, за које новодобски идеолози кажу да контролишу «несразмерно велике природне ресурсе», лако могу постати жртва неке будуће глобалицистичке «еко-акције». У условима светске доминације једне тоталитарне државе и неодговорне елите која за себе верује да је супериорна у морално-еволутивном смислу, таква акција може имати све технолошке могућности да буде изведена. Апокалипса, која ће тиме започети, неће више бити само религијска визија узнемирених пророка. Апокалипса ће постати реалност за највећи део човечанства. За те милионе несрећника «пребачених на други вибрациони ниво» (како је њихову физичку елиминацију еуфемистички назвао један од идеолога Њу ејџа; 275) долазак Антихриста више неће бити нужан да би се сусрели са апослутним злом. Њих ће Зло већ довољно пута опљачкати, силовати и убити да би га сасвим солидно спознали (172-249; 257-300).