Bootstrap Framework 3.3.6

[Dina]

Inspiraciju za ovu temu dala mi je emisija koju smo Loni i ja gledali sinoc - o zenama ubicama iz strasti, istinite price. Najstrasniji slucaj je jedna zena koja je pokusala da ubije svoje troje dece jer muskarac sa kojim je htela da bude nije hteo decu. Drugi slucaj su dve lezbejke koje su uzele sustanarku pa je jedna bila ljubomorna a onda su odlucile da je ubiju da bi dokazale stepen ljubavi i odanosti koje imaju jedna prema drugoj. Treci slucaj je zena koja je pokusala da otruje 18 osoba iz porodice i rodbine jer su je ometali tokom zivota a u tom trenutku stajali na putu prema njenoj sreci sa ozenjenim muskarcem u koga se zaljubila.

Da li mislite da su ti ljudi patoloski slucajevi ili strast moze da nadvlada u nekom trenutku nad mnogima ako ne svakim od nas? Da li tu postoji nesto sto i moze biti shvatljivo i ono sto je sasvim neshvatljivo - npr ubistvo dece bi potpadalo pod ono neshvatljivo a nesto drugo bi moglo i da se shvati mada ne i da se opravda? Da li je velika razlika izmedju onoga ko pozeli da npr suparnicu ili suparnika posalje na onaj svet a to ne ucini i onoga ko to ucini? Da li je strast uvek mracna? Da li moze da se preoblikuje i usmeri na nesto drugo te postane pozitivna?

[Wilhelmina]

Po meni, strast jeste pozitivan nagon. Ne mislim samo na strast prema voljenoj osobi, nego uopste, jer je odlican motivator. Naravno, ukoliko osoba pod 'dejstvom' nije bolesna.
Mozda su strast i zavisnost rodjene sestre, pa tako kako uzivanje u nekoj supstanci moze da ode po zlu, moze i ta strast...
Mislim da nikako nije pametno potiskivati osecanja i drzati ih u sebi, jer jednom dolazi do eksplozije. Tako, da je zena na vreme zauzela stav da vise voli tog muskarca nego decu, mogla je da koristi kontracepciju, lezbejke da izbace sustanarku posle prve svadje, a ova da pobegne sa tim ozenjenim muskarcem i zaboravi na rodbinu (recimo, rodbinu koju ne volim ja jednostavno ignorisem, 'nisam tu' i ne postoje).

[KosmickaCestica]

Strast ume da bude bas veliki pokretac. Kolicina energije koja se tada pojavi
je nekada i nemerljiva....

... samo naravno, treba uvek imati dodir sa realnoscu, jer ako se izgubi taj
element... onda moze svasta da nastane...



Imala sam ja neke .. izlete u tom smeru, da ne prepricavam sada,
ono kada vam je bolesno stalo do nekoga, pa radite svakakve gluposti,
da to pokazete, dokazete... a neke idu u totalne krajnosti, i nekako
za sve lako nadjete opravdanje... Naravno, mnogo godina kasnije
shvatite sustinu desavanja...

[Dina]

Da i ja malo pisem na temu...

Ja mislim da je strast mracna, u njoj izdvojenoj nema pozitivnosti... ali ako se sjedini sa razumom ili eventualno preusmeri, iskontrolise onda moze biti itekako pozitivna, kao sto su vec Mina i Andjelika rekle - ono sto motivise i pokrece. Nisam sigurna da li su ove ubice iz primera isti kao svi drugi ljudi, mozda je ipak razlika u kolicini empatije i nemogucnosti da se iskontrolise strast. Ali ne verujem ni da su oni zli a preostali ljudi dobri, mislim da je ta linija izmedju itekako tanka. Mene bolesna strast uvek asocira na rec strah, meni nekako te dve reci ne zvuce slucajno slicno. Dok sam imala puno strahova, nesigurnosti, cesce sam i ja imala te "izlete" kako ih nazva Andjelika. Mozda se nisu ocitovali u postupcima ali bar u mislima jesu a ja znam kakve su mi misli i ako ih ne izgovorim... U tom smislu sam se uvek plasila da li smo taj koji pomisli zlo i uradi i ako ja pomislim zlo ali nista ne uradim u smeru cinjenja, bliski bar na planu misli. Tako sam nastojala da ojacavam duh, sigurnost u sebe, ili da strast "prenosim" tamo gde je korisna. I negde ima stvari koje su meni nerazumljive ipak, i u tome strasne u svojoj neverovatnosti. Tu mislim npr na ovaj primer sa decom. Koliko god sam isto nekad mogla uraditi ludosti iz strasti i koliko god imam neke slojeve straha hajde da kazem donekle razresene, ali uvek nesto ostane, ljubav prema deci je jaca. Mogu da zamislim da naudim nekome zbog dece ali da naudim deci zbog nekoga, bilo koga i bilo ko da bude vazniji, to mi je skroz neverovatno. U tom smislu bar meni je neka vizija bar mog zivota pozitivna jer uvek ima neka ljubav koja je jaca od sve mracne strane

[Lucem Ferre]

@Dina

Ja smtram da su to patološki slučajevi. Ovo je, po meni, moguće i dokazati istraživanjem.
Kao što je Andjelika spomenula, strast jeste pokretač, ali labilnost osobe je okidač koji je presudan da se desi nešto tako krajnje devijantno.

Moguće je, kao što je Wilhemina u svom postu navela kao primere, delati ciljno racionalno (malo Veberovskih termina), ali to nije uvek slučaj... Ja bih otišao korak dalje, te pretpostavljam da bi gore pomenute osobe pre ili kasnije napravile neki ispad po pitanju drugih stvari. Npr. Žena bi decu pokušala da ubije jer su ova galamila kada joj je bio preko potreban mir. Lezbejke bi se međusobno poklale zbog ljubomore recimo ili nečega trećeg, a ova treća bi izvršila "mini genocid" (zez se) jer joj tih 18 osoba pravi druge neke zavrzlame...

[Mage]

Originally posted by just_me

@Dina

Ja smtram da su to patološki slučajevi. Ovo je, po meni, moguće i dokazati istraživanjem.
Kao što je Andjelika spomenula, strast jeste pokretač, ali labilnost osobe je okidač koji je presudan da se desi nešto tako krajnje devijantno.

[Tot]

Originally posted by Dina

Da li mislite da su ti ljudi patoloski slucajevi ili strast moze da nadvlada u nekom trenutku nad mnogima ako ne svakim od nas?

Ne mora uvek biti patoloski slucaj. Ratni patriotski zanos je, po meni, patološki slucaj pa se ne tretira kao bolest.

Verujem da postoji dinamicka ravnoteza izmedju racionalnog i iracionalnog.

Dobar deo toga u primerima koje navodis nije samo afektivno prekoracenje koje "prevazilazi dopusteno" nego konzervativni negativni obrasci sa destruktivnim potencijalom. Vlasnicki odnos prema deci je manje vise prihvaceno u tradicionalnim drustvima. Takodje zena ima biti verna i odana muzu. Duboko ukorenjeni vlasnicki odnos prema ljudskim bicima je nesto sto je tesko kontrolisati ako se jednom prihvati kao norma ili cak propagira. Sa svojim vlasnistvom mozes raditi sta hoces.

Originally posted by Dina

Da li tu postoji nesto sto i moze biti shvatljivo i ono sto je sasvim neshvatljivo - npr ubistvo dece bi potpadalo pod ono neshvatljivo a nesto drugo bi moglo i da se shvati mada ne i da se opravda?

Stvar ukusa a ne evaluacije su sve one radnje, osobine itd. koje osoba ima/ispoljava a ni na koji nacin ne stete drugim ljudima.

Originally posted by Dina
Da li je velika razlika izmedju onoga ko pozeli da npr suparnicu ili suparnika posalje na onaj svet a to ne ucini i onoga ko to ucini?

Apsolutno. Postoji velika razlika.

Originally posted by Dina

Da li moze da se preoblikuje i usmeri na nesto drugo te postane pozitivna?

Pa, eto, na primer, nije novo, mnogi tvrde da su zatvorski cuvari, policijski istrazitelji te razna zanimanja koja ukljucuju primenu sile puna psihopatskih ličnosti. Oni, valjda, "duštveno korisno" preusmeravaju svoje strasti. Ne verujem u to. Možda se sva ideologija ljudskih prava tiče suzbijanja nečije psihopatije. Već sam rekao gore da se psihopatije ( mada bi možda trebalo staviti pod navodnike) generišu, dobrim delom, običajima i društvenim normama.

Iz gornjih primera nije bilo moguće konotirati nikakvo pozitivno značenje onome što nazivaš strast.

[2kune]

strast je atavizam...

[He_Marlene]

Strast je jedino sto nas razlikuje od zivotinja...Energija koja moze biti toliko jaka ne vazno na sta je fokusirana ne sme biti ignorisana...

[Dina]

Originally posted by Tot

Originally posted by Dina
Da li je velika razlika izmedju onoga ko pozeli da npr suparnicu ili suparnika posalje na onaj svet a to ne ucini i onoga ko to ucini?

Apsolutno. Postoji velika razlika.

Mislim i ja da postoji razlika svakako, ali da li je bas velika, zavisi sta smatramo velikom razlikom... I ubica je nekad imao samo misli o ubistvu, pa je u jednom trenutku presao granicu... Ko garantuje da osoba koja prizeljkuje neciju smrt nece takodje preci tu granicu? Mislim da je prava razlika izmedju coveka koji nema uopste takve misli i ubice.

[Winter]

Nije to strast, vec psihodelija

[Tot]

Originally posted by Dina

Mislim i ja da postoji razlika svakako, ali da li je bas velika, zavisi sta smatramo velikom razlikom... I ubica je nekad imao samo misli o ubistvu, pa je u jednom trenutku presao granicu... Ko garantuje da osoba koja prizeljkuje neciju smrt nece takodje preci tu granicu? Mislim da je prava razlika izmedju coveka koji nema uopste takve misli i ubice.

[/quote]

Ovo me podseća na Hičkokov film 'Konopac' ('Rope'). Pogledaj. Dobar odgovor na tvoje pitanje. Inspektor (James Stewart) priča o najrazličitijim mogućim načinima kako bi izveo ubistvo. U njemu na momente vidiš i jaku strast. Medjutim kada pokušaju da mu nametnu saučesništvo, pobesni! Navedeno radi razmišljanja koja je to granica koja deli onoga koji se odluči na tako nešto i onoga koji ne.

Možda je opet Hičkok dobar primer za razmišljanje o deluzivnim i raznim pomerenim stanjima koja navode na taj čin a koja ne dovodim ni u kakvu vezu sa nekom kreativnom i produktivnom strašću.

Razlika između počinioca i nepočinioca je pre svega faktička i ireverzibilna. Osoba koja nije ubila, jednostavno nije oduzela nikome život. Osoba koja nije ubila zadržava dalje slobodu delovanja i uticanja na vlastitu sudbinu. Osoba koja je želela da ubije nekoga može pronaći pametan i kreativan način da reši taj neuralgični odnos. Taj tvoj potencijalni ali ne i faktički ubica može postati prijatelj sutra sa osobom koju je želeo da ubije. Zašto da ne?

[Dina]

Brr nadam se da sa mnom nece prijateljevati neko ko mi je zeleo smrt (mada se nadam da takvog nema ni inace)

Mislim da sam gledala taj film, slazem se da je dobar. Svakako, postoji razlika izmedju ucinjenog i neucinjenog. Svejedno, misli su nas unutrasnji zivot pa i ako ih i ne realizujemo i ako nema spoljasnje kazne i nagrade, mi zivimo sa njima.

[Tot]

Originally posted by Dina

Svejedno, misli su nas unutrasnji zivot pa i ako ih i ne realizujemo i ako nema spoljasnje kazne i nagrade, mi zivimo sa njima.

Da, kakve su nam misli takav nam je život. Negativna strast koja se dugotrajno neguje je nešto što je izmaklo kontroli pojedinca. Ali zamisli kako je osakaćena ta psiha kojoj se unutrašnji život svodi na to; koja ništa dobro ne čini sebi pa ni ljudima oko sebe. Ne mogu zamisliti da imaš takve prijatelje.

Nagrada i kazna. Sjajno što si to spomenula.

Postoje ljudi koji kod kojih ne postoji jasna granica između osećaja za dobro i zlo. Ljudi koji su spremni na zlo uključujući ubistvo iz najnižih pobuda. Spoljni okidač je tu da oslobodi tu mogućnost, do tada nerealizovanu samo iz neke vrste najbazičnijeg egoističnog straha.

Postoje ljudi koji funkcionišu isključivo po principu nagrade i kazne. Kukavički tip. Ne, oni ne bi ni u veoma kriznim momentima ubili ali jedva čekaju da ih društvo osokoli na tako nešto i onda imaš fašiste, ratne zločine itd. Nakon takvih ubistava osećaju se savršeno mirno, čak ponosno.

I konačno, postoje ljudi koji ni pod kakvim okolnostima ne bi ubili, bez obzira na spoljne pritiske. Ili bi ubili u nekoj užasno ekstremnoj situaciji, u nekoj vrsti spolja indukovanog rastrojstva tako da se može reći da nisu bili odgovorni za čin ubistva.

Prvi i drugi tip su, naravno, psihopate. Mislim da to nije medicinska medicinska kategorija. Mislim da prvih ima malo, drugih dosta.

Sve u svemu, po meni to ne funkcioniše po kumulativnom principu strasti kako si ti pretpostavila.

[Dina]

Tot,
malo smo ovde skrenuli sa teme. Mislila sam da pricamo o strasti a ne o ubistvima, eventualno o ubistvima iz strasti, koji su bili i primeri dokle moze strast ici...

Ali ovaj tvoj i moj razgovor mi je dao inspiraciju za novu temu o ubistvima, pa idem sad da je otvorim. Neke ideje iz tvojih postova su zanimljive pa cu da ih stavim u uvodni post, tako da mozes i postove da preselis tamo, vec imas gotove odgovore na moja pitanja