Originally posted by Dušan Maljković
...
Malo ću da se igram idejama odnosa, pošto ne znam gde sam tačno ja prozvan, a gde Lonikem i Ulixandra.
Tek, što se vojvođanskog nacionalizma tiče, zaista se ne smatram takvim, jer se moja koncepcija (federalne?) Srbije nikada nije zasnivala na malograđanskom poimanju "nas" superirornih (mi sviramo klavir, na primer) i "njih" inferironih (oni guslaju, na primer). Znači, ako sam ja percipiran od tebe kao vojvođanski nacionalista pretpostavljam da je to mispercepcija jer se ne poznajemo dovoljno dobro. Vojvođanskog nacionalizma se gadim, kao što se gadim i onog beogradske vrste (pravi Beograđani i dođoši) ili onog srbijanske vrste (koji se mogao videti u "ljupkom" performansu u, čini mi se, Kraljevu kada su domicilni organizovali javni protest protiv raseljenih lica sa Kosova).
Kada je u pitanju i-posle-svega-ja-volim-LDP, definitivno spadam u tu grupu. Na prošlim izborima sam napravio katastrofalnu grešku i iziritiran Ivanom Jankovićem (ne samo njegovim tržišnim fundamentalizmom, nego i užasavajućim konzervativizmom, jer, primera radi, dotični plače zbog činjenice da se Rimokatolička crkva zalaže sa socijalna prava i očuvanje životne sredine a njegovi sledbenici jer je Vatikan rehabilitovao Marksa i Vajlda), Biljanom Srbljanović (pre svega njenom mahnitošću koja je čak i moj kolerički temperament uznemiravala) te Nikolom Samardžićem (beogradski nacionalista, grešim li?), svoj glas sam dao Demokratskoj stranci. I to sebi teško opraštam - ne zato što mislim da sam oštetio ionako skromno glasačko telo LDP-a nego zato što je DS izdala svaki jebeni princip iz izborne kampanje u koji sam sebe naterao da poverujem. Ne samo izdala u smislu da nije ispunila, nego i ono što je ispunila uradila je tako što je pljunula na svoje glasače a podilazila palanci, populizmu, nacionalizmu, klerikalizmu. I da se razumemo: ja ne mislim da je situacija u Srbiji danas gora; naprotiv, mnoge stvari se menjaju na bolje. Ali je sve je to sporo, traljavo i nepotpuno. Zbog te sporosti, traljavosti i nedovršenosti, moje mišljenje je da je LDP danas potrebniji nego nikad, a moji vlažni snovi idu u pravcu neke fuzije SDU i LDP, i kada progovore u potpunosti jezikom socijalnog liberalizma, imaće sve moje simpatije. Daklem, i posle svega ja volim LDP. I, naravno, i posle svega ja volim Helsinški odbor za ljudska prava.
Što se tiče socijalnih problema, ja ih nisam pomenuo, ali daleko od toga da mislim da su oni OK ili prihvatljivi. Prejak mi je pojam genocida nad radničkom klasom, ali potpisujem da kod nas danas vlada pljačkaška privatizacija, siva ekonomija, da su socijalna prava užasno ugrožena. Samo, i da sam to pomenuo pretpostavljam da bi imali različite koncepcije kako mislimo da se taj problem rešava. Sistem socijalne zaštite i regulacija tržišta su neophodni, ali ja nisam protiv tržišne ekonomije (protiv tržišnog fundamentalizma jesam). U tom smislu, mislim da je neophodna i promena svesti radnika i pronalaženje novih kreativnih obrazaca izlaska iz krize u kojoj se, nesumnjivo, nalaze. Perpetuiranje starih obrazaca, obrazaca iz komunističkog vremena, nije produktivno i ugrožava i princip solidarnosti za koji se, uostalom, zalažu svi oni koji naginju levo.
O odgovornosti Žena u crnom ne bih govorio jer je ne vidim. Ja jesam protiv rata, ali nisam pacifista. No, beskrajno sam zahvalan Ženama u crnom jer su one, u onim ratnim godinama, meni davale osećaj normalnosti. Onda kada su moji drugari, napumpani testosteronom i srbijanskom nacionalističkom propagandom, donosili kokarde i stavljali ih na sto da ih vidi učiteljica mađarskog jezika, a devojčica u meni samo htela da nauči mađarski i da shvati šta, dovraga, ono "meleg" (iliti, gej) zapravo znači.
those who can't do... 
mi isto tako treba da prodamo ovom drustvu nasu pricu, da nije strasno biti gej da nismo bolesni, da ovo da ono i zato je aktivistickim organizacijama potreban dobar PR koji ce da istupa u medijima. mora na svaku sitnicu da se misli.
